Iz obrazloženja ovog amandmana jasno se došlo do zaključka da se ovde ne vodi računa o fizičkom licu koje kupuje prvi stan i rešava svoje stambeno pitanje, nego se, u stvari, vodi računa o građevinskoj mafiji. To je ovaj Miša Alibaba, pa neki Dejan i ovi koji su zauzeli neke lokacije. Da bi njima krenuo bolje posao, zato se ubacuje ova stvar.
Naravno, ovo jeste retroaktivnost što se predlaže našim amandmanom. Međutim, citirali ste odredbu Ustava i ona omogućava da pojedine odredbe zakona mogu imati povratno dejstvo. Kao što ste odbili amandman, mogli ste sa istim obrazloženjem i da prihvatite amandman. Da ovaj amandman ima svoju težinu, dokaz je i to što se i ovim amandmanom vraćamo na onaj datum koji ste vi odredili. Radi konstituisanja prava na povraćaj PDV, kada je u pitanju promet ovog prvog stana, vi ste odredili, kao uslov za ostvarivanje tog prava, 1. juli 2006. godine.
Šta to znači? Neko ko je pre 1. jula 2006. godine bio vlasnik stana, pa prodao taj stan, dovoljno je da se od jula prošle godine legitimiše sa uverenjem da na taj dan nije imao nikakvu imovinu i on može da pretenduje na ovo pravo na povraćaj. Ne vidim u čemu je razlog što se ne prihvata ovaj amandman.
Već kažete – od 1. jula 2006. godine, do dana stupanja na snagu ovog zakona, nije imao nikakav stan, niti susvojinu itd, ovo pravo može da koristi posle donošenja ovog zakona, kada se overi ugovor. To je već sadržano u poslednjem članu vašeg Predloga zakona. Vi ste dva puta ponovili jedno isto. Vi ste tačno mogli ovaj zakon i bez člana 29, jer zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja. Znači, od tog momenta se konstituiše pravo na povraćaj PDV za prvi stan. Znači, ono što ste napisali u članu 29. imate u poslednjem članu.
Međutim, kada ste napisali član 29. mi smo hteli malo da ga oplemenimo, pa da kažemo – priznajte svima onim ljudima koji od 1. jula 2006. godine nisu imali rešeno stambeno pitanje, u smislu nisu imali stan, niti su bili suvlasnici, a ispunjavaju ove uslove za povraćaj PDV za kupovinu prvog stana. Vi ne, to se ne uklapa u scenario koji je Vlada zamislila.
Kao što vidite, tu nema građanina, nema njegovih prava, samo njihovi interesi i lobija koji gura ovakvu Vladu, ovakve ministre i ovakve ideje.
Čujte sad – obećanje Đelića, obećao je na izbornoj konvenciji DS, za prvi stan ukidamo porez itd. Šta je ukinuo? Uveli ste povraćaj. To nije ukidanje poreza, nego se plati, pa se vi malo poslužite, pa kad čovek dokaže, kada se skine skroz, onda mu vratite. To ne rešava pitanje onome koji nema sredstava. On nema, pa nema sredstava. Ako nema sredstava za 25 kvadrata, neće imati ni za tih 8%. Ništa vi ne pomažete. Vi pomažete samo odabranima.
Neki drugi su bili zaduženi za onu Nacionalnu korporaciju za osiguranje kredita, to su ovi mladi i pametni, ovi eksperti što im diplome ispadaju na oluku kod Narodnog pozorišta. Tako je i Mićko Albijanić dobio stan, ratosiljao se od tašte, napokon. Znači, sve u funkciji mita, korupcije, pronevere i krađe. To nas je naučila demokratija.
Znači, nikakav razlog ne postoji da Vlada kaže – usvaja se amandman. Tražimo da se u danu za glasanje glasa da ima povratno dejstvo i ovaj član. To je, očigledno, za vas teško, jer se ne uklapa u šeme i šemice koje ste vi zacrtali.
Još jedna stvar, svi oni koji su pisali taj Ustav Republike Srbije, napravili su jednu grešku. Trebalo je da unesu pravo na stan u Ustav Republike Srbije. Verujte, ako pravo na stan postoji u Ustavu Italije, ne vidim razloga zašto ne bi postojalo pravo na stan i kod nas. Ne pravo na status nosioca stanarskog prava, nego da se pravo na stan garantuje svakom građaninu, nekima kroz pravo na imovinu, a nekima kao socijalnoj kategoriji, da ne žive na ulici. Ali, vi ne vidite čoveka. To je problem.