Dame i gospodo narodni poslanici, ne mogu da razumem da poslanik ne može o istom članu da podnese amandman i da isto tražim. Zašto ne bi svi ovde u Narodnoj skupštini imali ista gledišta i razmišljanja o jednom zakonu, bez obzira koji to bio zakon ili predlog zakona koji je Vlada podnela. Jeste identičan, niti sam razgovarao, niti pričao sa gospodinom Baralićem, ali sam ispred SRS podneo ovaj amandman na član 2. Predloga zakona, odnosno dopuna Zakona o akcizama., da se član 2. briše.
Član 2. kaže da se akcizom oporezuju sledeći proizvodi: derivati nafte, duvanske prerađevine, pa onda treća stavka brisana, četvrta, alkoholna pića i peta, ono zbog čega sam rekao da se briše, jesu uvozni proizvodi, osvežavajuća bezalkoholna pića, sirupi i praškovi za osvežavajuća bezalkoholna pića, voćni sokovi, koncentrisani voćni sokovi, voćni nektar i voćni sokovi u prahu.
A mišljenje Vlade kaže da, se, amandman ne prihvata, s obzirom na to da se ukidanjem akcize na osvežavajuća bezalkoholna pića, sirupe i praškove za osvežavajuća bezalkoholna pića, voćne sokove, koncentrisane voćne sokove, voćni nektar i voćne sokove u prahu iz uvoza kao grupe proizvoda, na koje se plaća akciza, uvoznici izjednačavaju sa domaćim proizvođačima ovih proizvoda, a domaće zakonodavstvo se usklađuje sa zakonodavstvom EU i pravilima Svetske trgovinske organizacije.
Gospodine ministre, ja sam zapisao jedno vaše obrazloženje od pre par dana, kada ste rekli da je ovaj zakon usklađen sa Svetskom trgovinsko organizacijom, a ne sa EU. Proverite stenogram, tako ste rekli.
Ali, obrazloženje Vlade, da ne bi ponovo čitao obrazloženje svih ovih sedam-osam, ponoviću samo ova dva reda "uvoznici izjednačavaju sa domaćim proizvođačima ovih proizvoda, a domaće zakonodavstvo se usklađuje sa zakonodavstvom Evropske unije i pravilima Svetske trgovinske organizacije".
Ne znam zašto mi koji u EU garantovano nećemo ući bar u narednih deset godina usklađujemo zakon sa Svetskom trgovinskom organizacijom.
Dok SAD ignorišu ovaj zakon sa Svetskom trgovinskom organizacijom, jer stavljaju u sokove šećer koji Svetska trgovinska organizacija ne želi da se stavljaju, stavljaju so u proizvode gustog paradajza itd. To je rekao kolega Krasić.
Pre neki dan je kolega Krasić o tome pričao, ali dobro, znači, zašto mi da ispoštujemo nešto kada jedna svetska ili vojna trgovinska sila jednostavno ignoriše Svetsku trgovinsku organizaciju.
Međutim, dobro je prethodno rekao jedan kolega iz redova SRS, ovaj predlog je stvarno u korist slovenačkog "Fruktala" koji se favorizuje. Isto je rečeno zašto ne bi taj ''Fruktal'' lepo uzeo i kupio našu jednu fabriku sokova, ako već nije modernizovana da je modernizuje u skladu sa ovim našim 21 vekom ili standardima EU i da mi proizvodimo sokove, jer ovde imamo taj proizvod, hvala Bogu Srbija je poznata po voću i povrću. Zašto mi ne bismo mogli jednostavno već uveliko ispuniti te norme i uslove? Ali, ima tu još nešto što bi trebalo da se kaže da bi se upotpunila ova moja diskusija.
Naime, izborom za predsednika Narodne skupštine Tomislava Nikolića odjednom su na berzi skočile cene, haos, i vidite čuda, Tomislav Nikolić više nije predsednik Skupštine. Uzmimo samo primer auto-gasa, u poslednjih mesec dana sa 31 dinara skočio na 39,5 dinara. Pa ministre, izađite za govornicu, objasnite otkud taj nagli skok kada predsednik Skupštine više nije iz redova SRS, gospodin Tomislav Nikolić.
Gospodine Vlahoviću, pošto tako lepo i pomno pratite moje izlaganje mogu da vam uručim pozdrave malih akcionara iz "Jugoremedije," Zrenjanina, jednog od proizvođača lekova i to onih ključnih lekova koji se upotrebljavaju za normalan rad i funkcionisanje jednog organa, srca, jeste, ali izgleda, kaže – pravda je spora ali dostižna. Ti mali akcionari koje ste vi tada zajedno sa Jaka Radoviš, .. 80 poznati..., koji je pobegao svojevremeno iz Srbije i živeo u Makedoniji. Odande ste uspeli da ga dovedete da plati neku kauciju, da uzme tu firmu i da pokuša da uništi, ali kao što rekoh pravda je spora ali dostižna, a vi se nikada nećete oprati.

Zahvaljujem. O amandmanu narodni poslanik Zoran Krasić.

Ovo je drugi identični amandman i, s obzirom na to da Vlada ćuti, mudro ćuti računajući da će proći ovo nevreme zvano zasedanje Narodne skupštine, sve će to da padne u zaborav za dva-tri dana. Ima jedna stvar gde moram da kažem da je Vlada u pravu, a to je, da, prilikom određivanja spiska proizvoda ili roba koje se opterećuju akcizom ne sme biti kriterijum da li je to iz uvoza ili je domaća proizvodnja i tu se u potpunosti slažem.
Međutim, nije mi sada jasno, ako je uvođenje akcize za bezalkoholne proizvode iz inostranstva do sada to bio demokratski standard, kako se on danas izgubi, šta je to što je promenilo demokratski standard. Pravilo Svetske trgovinske organizacije? Pa ona su bila prisutna i prilikom donošenja ovog zakona i danas, gotovo da su to ista pravila, neke velike knjižurine gde se daju neki standardi itd. Ko primenjuje to? Primenjuje onaj i ona država u onom delu šta njima odgovara.
Drugi razlog što se traži brisanje ove tačke u članu 2. jeste da se mi usklađujemo sa zakonodavstvom Evropske unije. Tu nam stvarno ništa nije jasno. Sa kojim zakonodavstvom Evropske unije. Tržište Evropske unije je zatvoreno za robu iz Srbije. Nešto robe može da prođe. Kada prođe neka naša roba, neće oni da kažu kakva su tamo opterećenja, što carinska, što druga. Tržište Evropske unije je zatvoreno za naše proizvode.
Imajući u vidu taj politički naboj o tome da je potrebna jedinstvena Evropska unija i jedinstvena Evropa, oni su osmislili ovo ''pevačko društvo'' zvano CEFTA, da se na ovom delu tržišta uspostavi bivša Jugoslavija, u ekonomskom aspektu, kako ova roba ne bi baš tamo bila toliko zatvorena, a osim toga, imaju Slovence koji su punopravni članovi Evropske unije.
Pošto njihovi proizvodi baš tamo ne mogu da idu, pa njima da obezbede da njihovi proizvodi dolaze na naše javno tržište. Ovi ništa nisu inovirali. To je sve krenulo sa Labusom i sa Dinkićem još novembra 2000. godine, kada je došlo do otvaranja našeg tržišta i tržište Srbije se otvorilo kao, bukvalno rečeno, kada otvorite jednu konzervu – otvorite i sve je dozvoljeno.
Samo da vas podsetim, to je period kada su Koštunica i Labus izmislili način da se sa kriznim štabovima osvajaju preduzeća. Ovde nam se priča o Evropskoj uniji sve u superlativima, samo o nekim dobrim stvarima koje su dobre za te ljude u Holandiji i Francuskoj, ali je to nemoguća misija u Srbiji. Sa kojim proizvodom mi da njima konkurišemo? Mi nemamo taj proizvod. Uzmite nomenklaturu, uzmite carinsku tarifu, pogledajte bilo koju poziciju i kažite kome mi možemo da konkurišemo sa našom cenom proizvodnje i sa našim cenama ovde.
Znači, mi smo za Evropsku uniju interesantni kao tržište, i to potrošačko tržište za sve robe. Ako je u pitanju novac, onda imamo banke preko kojih se peru pare. Koje? Mafijaške pare. Ako su u pitanju prehrambeni proizvodi, vidite i sami, navalica prehrambenih proizvoda iz inostranstva. Gde naši idu? Možete uzeti ove naše lidere prehrambene industrije, oni će vam nabrojati sedam do osam, eventualno deset, država gde izvoze svoju robu.
Možda da se pojavi Italija i još neka iz Zapadne Evrope, ove druge su sve iz istočnog dela, geografski istočno i sada posle ove političke prekompozicije srednje i istočne Evrope.
Gde to mi možemo da idemo sa našim robama? Zašto mi ne možemo da idemo sa našim robama? Zašto su neka tržišta za nas zatvorena? Ovde se dozvoljava da svako vršlja, radi šta god hoće. Donekle je gospodin Vlahović u pravu. Ako pogledate svojinsku strukturu prehrambene industrije u Srbiji, videćete da su vlasnici ljudi iz inostranstva. Domaći brend, ali vlasnik iz inostranstva, da li je "Frikom", da li je ovaj ili onaj.
Odmah da vam dam jedan savet kako se ja borim protiv toga. Borim se vrlo efikasno: uključim B92 i vidim ko se reklamira na B92. Ko se reklamira na B92, njegovu robu ne kupujem. Vrlo prosto i jednostavno. Zašto ne kupujem? Zato što oni koji se reklamiraju na B92 finansiraju antisrpsku televizijsku stanicu, koja treba da opustoši dušu srpskom narodu. To je moj vid borbe. Naravno, videćete, nema ni slovenačke, ni hrvatske, niti robe koja dolazi iz nama tako dragih bivših republika, gde su ti naši pobratimi pokazali koliko su dobri, pa je Milorad Buha danas izbeglica.
Dajte neka se svako u Srbiji bori na svoj način. Dajte da svako u Srbiji vodi neki svoj trgovinski bunt, otpor, otpor i prema ovakvoj Vladi koja uništava domaću proizvodnju, faktički je uništava. Možemo mi da pričamo o pravilima i Svetske trgovinske organizacije itd. A ovo CEFTA, da li smo ratifikovali taj ugovor? Nismo. Da li je Skupština ratifikovala to? Nije. Kako to može nas da obavezuje? Na mnogim mestima se pojavljuju ti sporazumi, neratifikovani, nepotvrđeni.
U skladu sa novim Ustavom, to mora da se potvrdi. Ne, ''pevačko društvo'' selo, na čelu sa Tanjom Miščević i kažu – tu je naš strateški interes i ona pet minuta priča o strateškom interesu u pogledu roba, a 45 minuta priča o tome kako treba ljudi da se isporučuju u Hag, ako hoćemo da budemo bliži Evropskoj uniji.
Kakva je ta harmonizacija, po kom osnovu se vrši ta harmonizacija? Da li u toj harmonizaciji postoji mikron interesa naše privrede? Ne postoji, nema ga. To je problem. Sve mora da se uništi. Ali, kada je u pitanju njihov interes, onda se menja logika. Vidite, opterećivanje akcizom sokova iz inostranstva je bio demokratski standard do pre nekoliko dana, a sad više nije.
Demokratski standard je bila i uredba o nafti za vreme Đinđićeve Vlade. Tada su zaveli monopol, Novaković itd, nije mogao da uvozi naftu ko god je hteo, samo odabrani su mogli. Iz kog bloka? Iz demokratskog bloka. Ko je mogao da uvozi struju i da izvozi struju? Demokratski blok.
Ovo je jedini proizvod u članu 2. gde stoji da li je u pitanju uvoz ili domaći proizvod. Zašto? Jedva smo se izborili. Samo da vas podsetim, 2004. godine je ovde pala jedna inicijativa Vlade Republike Srbije u pogledu akciza, meni se čini da je bio u pitanju dizel. Izglasamo zakon, usvojen je taj naš amandman, da li je Perićev amandman usvojen, posle pet dana Dinkić besan – novi zakon o izmenama i dopunama postojećeg Zakona i vraća na ono staro. Argument za to jeste, kaže, ovi iz inostranstva su rekli, naljutili se, ja sam njima obećao da će to tako da bude i to mora tako da bude, nema tu više priče. Naravno, 127 glasova se skupilo, izglasano, vraćeno. Znači, mi nemamo suverenitet ni u zgradi Narodne skupštine.

Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Saša Valjarević.
Vlada predlaže da se amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Dame i gospodo narodni poslanici, SRS i ja, kao predlagač, predložio sam da se u članu 5. stav 2. briše, uvođenje akcize na tečni gas. Smatramo da je  neprihvatljivo da se uvodi akciza na tečni gas koji se koristi za pogon motornih vozila. Korisnici ovog argumenta pripadaju ekonomsko najugroženijoj populaciji građana Srbije. S druge strane, reč je o najčistijem energentu koji ekološki najmanje ugrožava životnu sredinu, pa bi država svojom fiskalnom politikom trebalo da stimuliše njegovo korišćenje u ove svrhe.
Mogu da vam poručim, ministre, a i Vladi Republike Srbije, da vas pozdravljaju udruženja svih taksista u Srbiji, s obzirom na to da su oni jedan od najvećih korisnika tog tečnog gasa za pogon motornih vozila. S obzirom na to da je veliki broj građana Srbije ostao bez posla od 5. oktobra, mahom su našli posao kao vozači taksija, jer su se sami udruživali, osnivali udruženja i krenuli su da zarađuju hleb za svoje porodice.
Međutim, vi sada sa novim nametima pokušavate da im otežate i ovako tešku materijalnu situaciju, s obzirom na to da, kada izađemo i pogledamo kakva su to taksi udruženja i koja su to vozila, kada je prosečna starost vozila preko 20 godina i kada se jedva dovijaju dižući kredite iz banaka da bi, eventualno, imali mogućnosti da ugrade na ovim starim polovnim vozilima instalacije za tečni gas, da bi mogli sa jeftinijom vožnjom da zarade neku pristojnu platu za svoje porodice.
Ovde napominjete u odgovoru, odnosno da li ste vi ili je neko iz Vlade dao odgovor da su akcize na tečni gas uvedene i u zemljama u okruženju, odnosno da je u preko 30 zemalja to urađeno, u Italiji, Mađarskoj, Bugarskoj, Rumuniji itd. Ne znam, još jednom vas pitam, da li vi živite u zemlji Srbiji.
Da li se vi možda krećete van tih vaših političkih ili ministarskih krugova gde su velike plate i gde se verovatno lepo živi, uživa u privilegijama, a normalni građani koji nemaju te privilegije ili nemaju tako visoke plate, oni sigurno ne mogu da plate tu akcizu, niti mogu to da prate.
S obzirom na to da su autotransportna preduzeća, odnosno autobuske kompanije, u Srbiji privatizovane i da se sve više linija zatvara, jer novi strani partneri koji dolaze kupuju za budzašto, nekada jedna od najuspešnijih kompanija, kao što je na primer ''Litas'' iz Požarevca, a koja je bila u staroj Jugoslaviji jedna od najboljih i najbezbedonosnijih autoprevozničkih preduzeća, prodata je. Sada su počeli da zatvaraju od grada do grada određena autobuska stajališta i određene linije, tako da su građani uskraćeni i za taj prevoz. Tu su se uključile kompanije, odnosno taksi udruženja koja su krenula da u tom lokalnom delu na nekih 15 do 20 kilometara prevoze građane sa ovom cenom koja je sada na tržištu. To građani mogu da podnesu.
Međutim, sa ovim nametom koje vi sada planirate i sa novim akcizama za tečni gas, to će sigurno poskupeti. Koliko vidimo, po Predlogu budžeta, a i po strategiji koju ima ova Vlada, ništa bolje ne očekuje građane Srbije. Jedino verovatno vas i vaše koalicione partnere očekuje još bolji život, a građani žive sve gore i gore.

Hvala. Izvolite kolega, o amandmanu narodni poslanik Zdravko Topalović.

Dame i gospodo, neću svojim kolegama oduzimati vreme i biću vrlo kratak. Svedoci smo da poslednjih godina, poslednje dve-tri godine, korišćenje tečnog naftnog gasa doživljava pravu ekspanziju u Srbiji.
Znamo odakle se uvozi tečni naftni gas, iz Rusije. Sada, gospodine ministre, moram da izrazim jednu sumnju i da to iznesemo pred građane Srbije. Moja sumnja je da li je tu uticaj naftnog lobija koji uvozi sirovu naftu, ne iz Rusije, već iz drugih zemalja, a znamo da je jako veliki uticaj bio uvoznika, pogotovo prerađenih naftnih derivata i znamo da su se ti derivati uvozili uglavnom iz zapadnih kompanija.
Izražavam sumnju da se ovim sapliću uvoznici tečnog naftnog gasa, pre svega jednog ekološki podobnog energenta i da se forsiraju, kako naftaši kažu, prljavi naftni derivati. Izražavam sumnju i opet moram da izrazim sumnju da je došlo do lobiranja uvoznika naftnih derivata od strane zapadnih kompanija.

Hvala. Reč ima narodni poslanik Zlatan Jovanović, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, lično mislim da redosled koraka nije najbolji.
Naime, trebalo je prvo, po nekoj logici zdravog razuma, usvojiti poreske zakone, odnosno izmene, a onda usvajati budžet. Ovako, već smo usvojili budžet i sve ono što je predloženo ovim poreskim zakonima već je ukalkulisano u novi budžet. Sada smo tu gde smo i moramo usvojiti i prihvatiti kako je ovde predloženo, bez mogućnosti na bilo kakve izmene.
Hoću samo da vas podsetim da je postojala mogućnost da se nešto promeni, jer je poslanička grupa G17 plus pre sedam dana diskutovala ovde u smislu da se ovaj član, odnosno pomenuta akciza na tečni naftni gas briše ispred ovog zakona, odnosno da se ne uvode uopšte i onda bi to značajno poremetilo i promenilo suštinu ovog zakona, a samim tim i budžet koji je već usvojen.
Naime, samo da vas podsetim, pre sedam dana poslanik G17 plus je diskutovao u tom smislu da ne treba uvoditi ovu akcizu na tačni naftni gas, da će poslanička grupa G 17 plus glasati protiv toga i pozvao je s ove govornice i druge poslanike da glasaju. Naravno, naveo je jednu dobru argumentaciju koju podržavam, a i poslanici SRS, jer su predložili isti amandman koji će doći na dnevni red odmah posle ovoga. Tada je bilo izvesno da ovaj amandman ima šansu da prođe u ovom parlamentu, odnosno da se ova akciza uopšte ne uvede.
Ova govorim iz razloga da bih vam pojasnio ili razjasnio karakter ove jedne politike ili poslaničke grupe G 17 plus, politike koja je pre sedam dana imala argumente protiv ovog zakona, a posle nekoliko dana ta ista grupa, odnosno isti poslanik je povukao predloženi amandman, uz neko obrazloženje da se povinovao volji svog šefa, odnosno lidera partije. Naravno, to je politika stranke koja je nama dobro poznata.
Želim u tom kontekstu ovde da ukažem i građanima Srbije na nešto što je vezano za stranku G 17 plus, a desilo se pre nekoliko dana u Užicu. Naime, u Užicu je održana konferencija za novinare pre nekoliko dana u organizaciji podmlatka ili omladine G 17 plus na kojoj su rekli da Mlađan Dinkić kao lider partije, 6 meseci posle izbora, želi da nagradi svoje istaknute aktiviste, omladinu G 17 plus, koja je učestvovala u kampanji vrlo uspešno, prešli cenzus, i ušli u Parlament. Sada ih nagrađuje, 30 aktivista, odlaskom na sedmodnevni odmor ili posetu Parizu, odnosno Francuskoj.
Sada se ovde nameće jedno logično pitanje, kako to da se setio Mlađan Dinkić posle šest meseci od izbora da nagradi svoje aktiviste? Zašto to nije uradio odmah posle izbora? Znao je rezultat, znao je da je ušao u Parlament. Naravno, nije imao hrabrosti, jer to košta, tih sedam dana u Parizu za 30 osoba košta.
Sada, kada je konačno ušao u Vladu i kada je dobio ministarstvo sa dosta para na raspolaganju, sada može da časti i više od 30 omladinaca iz svoje partije, naravno, o trošku građana Srbije.
Ima gospodin Dinkić na raspolaganju mnogo sredstava iz ovog budžeta i može da se ponaša tako bahato, naravno, biće sponzora, jer je gospodin Dinkić u svoje ministarstvo prisvojio i turizam, pa tamo ima dosta investicija i ima dosta agencija koja se bave tim poslovima. Naći će se sponzori da sve to lepo sponzorišu. Naravno biće oni adekvatno nagrađeni od Dinkića, ali sve to preko leđa građana Srbije.
Što se tiče same akcize na tečni naftni gas, ako pogledate u obrazloženju koje je dala Vlada, u svom izveštaju kojim ne prihvata ove amandmane i obrazloženje koje se nalazi u budžetu, videćete da je to prepisano. Bukvalno, obrazloženje iz budžeta i obrazloženje iz ovog Vladinog obaveštenja je isto prepisano, samo se razlikuje jedan podatak, a to je neka projektovana cena TNG za krajnjeg potrošača, pa se u budžetu pominje cifra od 50 dinara po litru, a u Vladinom izveštaju od 40.
Samo da podsetim ministra i Vladu, tečni naftni gas je već danas, odnosno pre sedam dana na tržištu poskupeo na tih 40 dinara, iako zakon još nije usvojen, iako tih šest dinara akcize još nije ukalkulisano, on je već poskupeo. Pitam se sada, posle usvajanja ovog zakona, da li će cena ostati 40 dinara ili će se tek onda dodati ova akciza od 6 dinara, odnosno od 10, posle nove 2008. godine.
Sa druge strane, vrlo je kontradiktorno, u obrazloženju Vlade stoji, citiram – predlaže se proširenje predmeta oporezivanja derivata nafte i na tečni naftni gas za pogon motornih vozila, a imajući u vidu značajnu godišnju potrošnju ovog proizvoda. Od 2003. do 2005. godine povećana je potrošnja tri puta, da bi u istom tom pasusu pri kraju rekli, da to ne bi izazvalo povećanje troškova u privredi, jer se za sada tečni naftni gas koristi veoma malo u komercijalne svrhe. Šta to znači?
To znači da su najveći broj potrošača upravo građani, obični ljudi i fizička lica, i to najsiromašniji slojevi, jer se radi o najjeftinijem energentu za pogon motornih vozila. Sada je, čak je i poslanik G17 naveo neku cifru, verovatno je čovek informisan pošto ima neke informacije koje drugi poslanici nemaju, da postoji u Srbiji oko 150 hiljada korisnika ovog energenta. Uglavnom se radi, i to Vlada ovde priznaje, o običnim građanima kao korisnicima ovog energenta.
Sada vidite, ako običnom građaninu, najsiromašnijem, koji jedva preživljava i koristi ovaj energent kao najjeftiniji i povećate cenu, a sada je već povećana za 30%, kada stupi ovaj zakon na snagu, i ako se još koriguje to, možda posle Nove godine, kada se akciza poveća na 10 dinara, on će još više poskupeti, ako vi povećate za 50% za godinu dana ili manje od godinu dana, vidite koliki je to udar na džep običnog, najsiromašnijeg građanina u Srbiji.
S druge strane, pričamo o gasu kao ekološki najčistijem gorivu. Uzmite u obzir da uređaj za gas koji ugrađujemo u naša vozila košta i preko 1000 evra.
Ugradnja tog uređaja košta i preko 1000 evra na novijim automobilima, raspitajte se malo, kolega, pa ćete videti. Atestiranje uređaja takođe je vrlo skupo i ako pričamo da želimo da pospešimo i motivišemo građane da više koriste ovaj gas kao ekološki najčistiji, onda ne možemo i ne treba da ih opterećujemo na ovaj način. Ako će se običnom smrtniku ovaj uređaj, ugradnja i korišćenje gasa isplatiti posle 100 hiljada kilometara i posle pet godina, on nema interes da ga ugrađuje.
Prema tome, ovim merama i tu tendenciju koja je postojala do ovih mera u Srbiji, povećanja potrošnje i korišćenja tečnog naftnog gasa, mi zaustavljamo ovim i doći će do pada korišćenja, odnosno potrošnje u ove svrhe za pogon motornih vozila. Pored onog lošeg efekta koji sam pomenuo, to je udar na kućni budžet ili na budžet i džep običnog čoveka. Samim tim, opet idemo u suprotnom smeru sa aspekta ekološkog značaja i opet ćemo koristiti više ove naftne derivate koji zagađuju životnu sredinu.
Ja bih samo toliko. Ukazao bih na ovo što je trenutno prisutno. Kao inicijativa Vlade, ne stoji obrazloženje koje je Vlada dala za uvođenje ove akcize, pogotovo što tamo na jednom mestu stoji da je prihod ispod milijardu dinara u ovom polugodištu. Ne radi se o velikom prihodu koji će država imati od ove akcize, to se moglo nadomestiti na drugi način, a pogotovo to se moglo ostvariti i imati neukidanjem akcize na uvoz ovih sokova itd. Time smo mi naše domaće tržište, koje je takvo od 2000. godine, potpuno otvoreno za stranu robu, još više otvorili i još više gušimo ovu našu domaću proizvodnju. Hvala vam.

Da li još neko želi reč? Gospodin Batić ima reč.