Ja bih samo želeo, javnosti radi, da kažem nekoliko činjenica koje su potpuno suprotne kritikama koje smo čuli sa ove govornice. Ne znam da li je vama poznato, ali ko se iole ozbiljnije bavi praćenjem potrošnje bezalkoholnih pića jasno mu je da danas domaća proizvodnja ima najveće učešće u ukupnoj potrošnji bezalkoholnih pića i da to ne može da se poredi sa onim što je zatečeno 2000. godine.
Podsetiću vas da kompanija ''Nektar'', koja je domaća kompanija, danas ima ukupno 30% ukupnog tržišnog udela. Podsetiću vas da kompanija koja 2000. godine nije radila, ''Župa'' iz Aleksandrovca, ima najveće učešće u ovom trenutku kada su u pitanju bezalkoholna pića u Republici Srpskoj, dakle u Bosni i Hercegovini, a isto tako vrlo visoko učešće u Srbiji.
Onima koji se malo stručnije bave ovom tematikom želim da kažem da akcize ni u jednoj zemlji nisu sredstvo za zaštitu domaće privrede.
I ne postoji nijedna razvijena zemlja koja nastoji, inklinira, da se kreće prema Evropskoj uniji ili je zemlja kandidat u kojoj akcizna politika ima diskriminatorsku ulogu u odnosu na proizvode iz inostranstva, odnosno proizvode iz uvoza i domaće proizvodnje.
Zaštita domaće proizvodnje se ostvaruje carinskom politikom i podsetiću vas, da se na sve što se uvozi u kategoriji bezalkoholnih pića plaća odgovarajuća carina u sklopu carinskog zakona, odnosno Zakona o carinskim tarifama, koji smo mi, dame i gospodo narodni poslanici, usvojili u ovom parlamentu.
Prema tome, ukidanje ove kategorije, odnosno akciza na bezalkoholna pića ima svoje dvostruko utemeljenje. Sa jedne strane briše se diskriminatorska odredba koja je postojala u prethodnom periodu, a sa druge strane konačno se priznaje ono što je činjenica, što svi znamo, a to je da potrošnja ove kategorije pića nema nikakvih negativnih eksternih uticaja kao što je slučaj sa alkoholom, naftom, naftinim derivatima, gde se dodatnim akciznim oporezivanjem, zapravo, taj novac koristi za eliminisanje ovakvih negativnih efekata. Prema tome, treba reći kakvo je danas stanje u domaćoj proizvodnji bezalkoholnih pića i jasno je da to stanje ne može da se poredi sa onim što je zatečeno 2000. godine.
Kada govorimo o ulasku ''Kolinske'' na domaće tržište tu, takođe, treba reći da sa tim država apsolutno nema nikakve veze, nego da se radi o povezivanju dva privatna preduzeća, sa jedne strane ''Grand'' kafe, sa druge strane ''Kolinske''. Da se radi o regionalnom povezivanju koje je, pre svega, poslovno motivisano i koje, na kraju krajeva, predstavlja samo jedan od niza regionalnih povezivanja što je sasvim normalno za one koji se nalaze u biznisu. Potrebno je mnogo šire tržište i samo regionalni lideri mogu dugoročno da opstanu.
