Dame i gospodo narodni poslanici, moraćemo se vratiti na obrazloženje ovog predloga zakona gde kaže da se radi, odnosno da je ovaj zakon osnova u određenim standardizacijama i sa usaglašavanjima sa propisima EU.
Što se tiče EU, moramo reći da su oni krenuli u harmonizaciju 1993. godine i uspešno su završili, ali samo dve oblasti, kod duvana, možemo reći uspešno, u trećoj, nafte i naftnih derivata, stope nisu usaglasili i tu će verovatno proći još jako mnogo vremena dok ne usaglase stope. Kod alkoholnih i bezalkoholnih pića nisu uspešno završili harmonizaciju i tu imaju ogromne probleme u EU.
Što se tiče usaglašavanja sa EU, moramo reći da mi ne smemo, s obzirom na to da smo daleko od EU, daleko smo od standardizacije i harmonizacije, ne pravnog sistema, nego ukupnosti sistema i suludo bi bilo primeniti ove odredbe iz više razloga. Prvi je spoljnotrgovinski deficit, koji će ove godine biti između devet i deset milijardi evra i dozvoliti otvoreno tržište.
Ista ta EU i svet su pre 15 godina uveli sankcije ovoj državi, neopravdane sankcije, a sada kažu – oslobodite tržište. Prvo su nas oni zatvorili, uništili privredu, upropastili sve što je radilo, a sada kažu, otvorite i ono malo što živi, a upravo živi u ovoj oblasti.
Druga stvar, imamo deficit budžeta i primereno je bilo iskoristiti svaku mogućnost, ubrati sredstva i napuniti taj budžet i stvoriti suficit u budžetu.
Mi sada kroz liberalizaciju uvoza, slobodno tržište, omogućavamo da konkurencija sa Zapada, koja je vrlo jaka i nelojalno nastupaju na ovom tržištu, ubacuju sve što mogu i prljavo i normalno, idu sa raznim metodama, uskaču, rasturaju ovo tržište. Mi umesto da sada iz sredstava koja uberemo po osnovu ovih akciza damo namenska sredstva za razvoj prehrambene industrije koja se bavi preradom voća i povrća i da ta sredstva usmerimo ciljano u razvoje tih preduzeća, mi oslobađamo i još stvaramo veću dubiozu i veći deficit.
Gospodine Vlahoviću, kada nastupate ovde vi ste predstavnik vlasti, vama je valjda u interesu da se zalažete za razvoj naše privrede, ne za rasturanje. Vi direktno vašom diskusijom, a i ovom metodom koju predlaže Ministarstvo finansija rasturate ovo malo privrede koja je ostala. Ovo je štetočinska aktivnost Vlade, a i ove skupštine ukoliko donese i usvoji ovaj član zakona. Hvala vam.

Zahvaljujem kolegi Buhi, nemate vremena u okviru poslaničke grupe SRS, isteklo je. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ne mogu da razumem da poslanik ne može o istom članu da podnese amandman i da isto tražim. Zašto ne bi svi ovde u Narodnoj skupštini imali ista gledišta i razmišljanja o jednom zakonu, bez obzira koji to bio zakon ili predlog zakona koji je Vlada podnela. Jeste identičan, niti sam razgovarao, niti pričao sa gospodinom Baralićem, ali sam ispred SRS podneo ovaj amandman na član 2. Predloga zakona, odnosno dopuna Zakona o akcizama., da se član 2. briše.
Član 2. kaže da se akcizom oporezuju sledeći proizvodi: derivati nafte, duvanske prerađevine, pa onda treća stavka brisana, četvrta, alkoholna pića i peta, ono zbog čega sam rekao da se briše, jesu uvozni proizvodi, osvežavajuća bezalkoholna pića, sirupi i praškovi za osvežavajuća bezalkoholna pića, voćni sokovi, koncentrisani voćni sokovi, voćni nektar i voćni sokovi u prahu.
A mišljenje Vlade kaže da, se, amandman ne prihvata, s obzirom na to da se ukidanjem akcize na osvežavajuća bezalkoholna pića, sirupe i praškove za osvežavajuća bezalkoholna pića, voćne sokove, koncentrisane voćne sokove, voćni nektar i voćne sokove u prahu iz uvoza kao grupe proizvoda, na koje se plaća akciza, uvoznici izjednačavaju sa domaćim proizvođačima ovih proizvoda, a domaće zakonodavstvo se usklađuje sa zakonodavstvom EU i pravilima Svetske trgovinske organizacije.
Gospodine ministre, ja sam zapisao jedno vaše obrazloženje od pre par dana, kada ste rekli da je ovaj zakon usklađen sa Svetskom trgovinsko organizacijom, a ne sa EU. Proverite stenogram, tako ste rekli.
Ali, obrazloženje Vlade, da ne bi ponovo čitao obrazloženje svih ovih sedam-osam, ponoviću samo ova dva reda "uvoznici izjednačavaju sa domaćim proizvođačima ovih proizvoda, a domaće zakonodavstvo se usklađuje sa zakonodavstvom Evropske unije i pravilima Svetske trgovinske organizacije".
Ne znam zašto mi koji u EU garantovano nećemo ući bar u narednih deset godina usklađujemo zakon sa Svetskom trgovinskom organizacijom.
Dok SAD ignorišu ovaj zakon sa Svetskom trgovinskom organizacijom, jer stavljaju u sokove šećer koji Svetska trgovinska organizacija ne želi da se stavljaju, stavljaju so u proizvode gustog paradajza itd. To je rekao kolega Krasić.
Pre neki dan je kolega Krasić o tome pričao, ali dobro, znači, zašto mi da ispoštujemo nešto kada jedna svetska ili vojna trgovinska sila jednostavno ignoriše Svetsku trgovinsku organizaciju.
Međutim, dobro je prethodno rekao jedan kolega iz redova SRS, ovaj predlog je stvarno u korist slovenačkog "Fruktala" koji se favorizuje. Isto je rečeno zašto ne bi taj ''Fruktal'' lepo uzeo i kupio našu jednu fabriku sokova, ako već nije modernizovana da je modernizuje u skladu sa ovim našim 21 vekom ili standardima EU i da mi proizvodimo sokove, jer ovde imamo taj proizvod, hvala Bogu Srbija je poznata po voću i povrću. Zašto mi ne bismo mogli jednostavno već uveliko ispuniti te norme i uslove? Ali, ima tu još nešto što bi trebalo da se kaže da bi se upotpunila ova moja diskusija.
Naime, izborom za predsednika Narodne skupštine Tomislava Nikolića odjednom su na berzi skočile cene, haos, i vidite čuda, Tomislav Nikolić više nije predsednik Skupštine. Uzmimo samo primer auto-gasa, u poslednjih mesec dana sa 31 dinara skočio na 39,5 dinara. Pa ministre, izađite za govornicu, objasnite otkud taj nagli skok kada predsednik Skupštine više nije iz redova SRS, gospodin Tomislav Nikolić.
Gospodine Vlahoviću, pošto tako lepo i pomno pratite moje izlaganje mogu da vam uručim pozdrave malih akcionara iz "Jugoremedije," Zrenjanina, jednog od proizvođača lekova i to onih ključnih lekova koji se upotrebljavaju za normalan rad i funkcionisanje jednog organa, srca, jeste, ali izgleda, kaže – pravda je spora ali dostižna. Ti mali akcionari koje ste vi tada zajedno sa Jaka Radoviš, .. 80 poznati..., koji je pobegao svojevremeno iz Srbije i živeo u Makedoniji. Odande ste uspeli da ga dovedete da plati neku kauciju, da uzme tu firmu i da pokuša da uništi, ali kao što rekoh pravda je spora ali dostižna, a vi se nikada nećete oprati.

Zahvaljujem. O amandmanu narodni poslanik Zoran Krasić.

Ovo je drugi identični amandman i, s obzirom na to da Vlada ćuti, mudro ćuti računajući da će proći ovo nevreme zvano zasedanje Narodne skupštine, sve će to da padne u zaborav za dva-tri dana. Ima jedna stvar gde moram da kažem da je Vlada u pravu, a to je, da, prilikom određivanja spiska proizvoda ili roba koje se opterećuju akcizom ne sme biti kriterijum da li je to iz uvoza ili je domaća proizvodnja i tu se u potpunosti slažem.
Međutim, nije mi sada jasno, ako je uvođenje akcize za bezalkoholne proizvode iz inostranstva do sada to bio demokratski standard, kako se on danas izgubi, šta je to što je promenilo demokratski standard. Pravilo Svetske trgovinske organizacije? Pa ona su bila prisutna i prilikom donošenja ovog zakona i danas, gotovo da su to ista pravila, neke velike knjižurine gde se daju neki standardi itd. Ko primenjuje to? Primenjuje onaj i ona država u onom delu šta njima odgovara.
Drugi razlog što se traži brisanje ove tačke u članu 2. jeste da se mi usklađujemo sa zakonodavstvom Evropske unije. Tu nam stvarno ništa nije jasno. Sa kojim zakonodavstvom Evropske unije. Tržište Evropske unije je zatvoreno za robu iz Srbije. Nešto robe može da prođe. Kada prođe neka naša roba, neće oni da kažu kakva su tamo opterećenja, što carinska, što druga. Tržište Evropske unije je zatvoreno za naše proizvode.
Imajući u vidu taj politički naboj o tome da je potrebna jedinstvena Evropska unija i jedinstvena Evropa, oni su osmislili ovo ''pevačko društvo'' zvano CEFTA, da se na ovom delu tržišta uspostavi bivša Jugoslavija, u ekonomskom aspektu, kako ova roba ne bi baš tamo bila toliko zatvorena, a osim toga, imaju Slovence koji su punopravni članovi Evropske unije.
Pošto njihovi proizvodi baš tamo ne mogu da idu, pa njima da obezbede da njihovi proizvodi dolaze na naše javno tržište. Ovi ništa nisu inovirali. To je sve krenulo sa Labusom i sa Dinkićem još novembra 2000. godine, kada je došlo do otvaranja našeg tržišta i tržište Srbije se otvorilo kao, bukvalno rečeno, kada otvorite jednu konzervu – otvorite i sve je dozvoljeno.
Samo da vas podsetim, to je period kada su Koštunica i Labus izmislili način da se sa kriznim štabovima osvajaju preduzeća. Ovde nam se priča o Evropskoj uniji sve u superlativima, samo o nekim dobrim stvarima koje su dobre za te ljude u Holandiji i Francuskoj, ali je to nemoguća misija u Srbiji. Sa kojim proizvodom mi da njima konkurišemo? Mi nemamo taj proizvod. Uzmite nomenklaturu, uzmite carinsku tarifu, pogledajte bilo koju poziciju i kažite kome mi možemo da konkurišemo sa našom cenom proizvodnje i sa našim cenama ovde.
Znači, mi smo za Evropsku uniju interesantni kao tržište, i to potrošačko tržište za sve robe. Ako je u pitanju novac, onda imamo banke preko kojih se peru pare. Koje? Mafijaške pare. Ako su u pitanju prehrambeni proizvodi, vidite i sami, navalica prehrambenih proizvoda iz inostranstva. Gde naši idu? Možete uzeti ove naše lidere prehrambene industrije, oni će vam nabrojati sedam do osam, eventualno deset, država gde izvoze svoju robu.
Možda da se pojavi Italija i još neka iz Zapadne Evrope, ove druge su sve iz istočnog dela, geografski istočno i sada posle ove političke prekompozicije srednje i istočne Evrope.
Gde to mi možemo da idemo sa našim robama? Zašto mi ne možemo da idemo sa našim robama? Zašto su neka tržišta za nas zatvorena? Ovde se dozvoljava da svako vršlja, radi šta god hoće. Donekle je gospodin Vlahović u pravu. Ako pogledate svojinsku strukturu prehrambene industrije u Srbiji, videćete da su vlasnici ljudi iz inostranstva. Domaći brend, ali vlasnik iz inostranstva, da li je "Frikom", da li je ovaj ili onaj.
Odmah da vam dam jedan savet kako se ja borim protiv toga. Borim se vrlo efikasno: uključim B92 i vidim ko se reklamira na B92. Ko se reklamira na B92, njegovu robu ne kupujem. Vrlo prosto i jednostavno. Zašto ne kupujem? Zato što oni koji se reklamiraju na B92 finansiraju antisrpsku televizijsku stanicu, koja treba da opustoši dušu srpskom narodu. To je moj vid borbe. Naravno, videćete, nema ni slovenačke, ni hrvatske, niti robe koja dolazi iz nama tako dragih bivših republika, gde su ti naši pobratimi pokazali koliko su dobri, pa je Milorad Buha danas izbeglica.
Dajte neka se svako u Srbiji bori na svoj način. Dajte da svako u Srbiji vodi neki svoj trgovinski bunt, otpor, otpor i prema ovakvoj Vladi koja uništava domaću proizvodnju, faktički je uništava. Možemo mi da pričamo o pravilima i Svetske trgovinske organizacije itd. A ovo CEFTA, da li smo ratifikovali taj ugovor? Nismo. Da li je Skupština ratifikovala to? Nije. Kako to može nas da obavezuje? Na mnogim mestima se pojavljuju ti sporazumi, neratifikovani, nepotvrđeni.
U skladu sa novim Ustavom, to mora da se potvrdi. Ne, ''pevačko društvo'' selo, na čelu sa Tanjom Miščević i kažu – tu je naš strateški interes i ona pet minuta priča o strateškom interesu u pogledu roba, a 45 minuta priča o tome kako treba ljudi da se isporučuju u Hag, ako hoćemo da budemo bliži Evropskoj uniji.
Kakva je ta harmonizacija, po kom osnovu se vrši ta harmonizacija? Da li u toj harmonizaciji postoji mikron interesa naše privrede? Ne postoji, nema ga. To je problem. Sve mora da se uništi. Ali, kada je u pitanju njihov interes, onda se menja logika. Vidite, opterećivanje akcizom sokova iz inostranstva je bio demokratski standard do pre nekoliko dana, a sad više nije.
Demokratski standard je bila i uredba o nafti za vreme Đinđićeve Vlade. Tada su zaveli monopol, Novaković itd, nije mogao da uvozi naftu ko god je hteo, samo odabrani su mogli. Iz kog bloka? Iz demokratskog bloka. Ko je mogao da uvozi struju i da izvozi struju? Demokratski blok.
Ovo je jedini proizvod u članu 2. gde stoji da li je u pitanju uvoz ili domaći proizvod. Zašto? Jedva smo se izborili. Samo da vas podsetim, 2004. godine je ovde pala jedna inicijativa Vlade Republike Srbije u pogledu akciza, meni se čini da je bio u pitanju dizel. Izglasamo zakon, usvojen je taj naš amandman, da li je Perićev amandman usvojen, posle pet dana Dinkić besan – novi zakon o izmenama i dopunama postojećeg Zakona i vraća na ono staro. Argument za to jeste, kaže, ovi iz inostranstva su rekli, naljutili se, ja sam njima obećao da će to tako da bude i to mora tako da bude, nema tu više priče. Naravno, 127 glasova se skupilo, izglasano, vraćeno. Znači, mi nemamo suverenitet ni u zgradi Narodne skupštine.

Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Saša Valjarević.
Vlada predlaže da se amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Dame i gospodo narodni poslanici, SRS i ja, kao predlagač, predložio sam da se u članu 5. stav 2. briše, uvođenje akcize na tečni gas. Smatramo da je  neprihvatljivo da se uvodi akciza na tečni gas koji se koristi za pogon motornih vozila. Korisnici ovog argumenta pripadaju ekonomsko najugroženijoj populaciji građana Srbije. S druge strane, reč je o najčistijem energentu koji ekološki najmanje ugrožava životnu sredinu, pa bi država svojom fiskalnom politikom trebalo da stimuliše njegovo korišćenje u ove svrhe.
Mogu da vam poručim, ministre, a i Vladi Republike Srbije, da vas pozdravljaju udruženja svih taksista u Srbiji, s obzirom na to da su oni jedan od najvećih korisnika tog tečnog gasa za pogon motornih vozila. S obzirom na to da je veliki broj građana Srbije ostao bez posla od 5. oktobra, mahom su našli posao kao vozači taksija, jer su se sami udruživali, osnivali udruženja i krenuli su da zarađuju hleb za svoje porodice.
Međutim, vi sada sa novim nametima pokušavate da im otežate i ovako tešku materijalnu situaciju, s obzirom na to da, kada izađemo i pogledamo kakva su to taksi udruženja i koja su to vozila, kada je prosečna starost vozila preko 20 godina i kada se jedva dovijaju dižući kredite iz banaka da bi, eventualno, imali mogućnosti da ugrade na ovim starim polovnim vozilima instalacije za tečni gas, da bi mogli sa jeftinijom vožnjom da zarade neku pristojnu platu za svoje porodice.
Ovde napominjete u odgovoru, odnosno da li ste vi ili je neko iz Vlade dao odgovor da su akcize na tečni gas uvedene i u zemljama u okruženju, odnosno da je u preko 30 zemalja to urađeno, u Italiji, Mađarskoj, Bugarskoj, Rumuniji itd. Ne znam, još jednom vas pitam, da li vi živite u zemlji Srbiji.
Da li se vi možda krećete van tih vaših političkih ili ministarskih krugova gde su velike plate i gde se verovatno lepo živi, uživa u privilegijama, a normalni građani koji nemaju te privilegije ili nemaju tako visoke plate, oni sigurno ne mogu da plate tu akcizu, niti mogu to da prate.
S obzirom na to da su autotransportna preduzeća, odnosno autobuske kompanije, u Srbiji privatizovane i da se sve više linija zatvara, jer novi strani partneri koji dolaze kupuju za budzašto, nekada jedna od najuspešnijih kompanija, kao što je na primer ''Litas'' iz Požarevca, a koja je bila u staroj Jugoslaviji jedna od najboljih i najbezbedonosnijih autoprevozničkih preduzeća, prodata je. Sada su počeli da zatvaraju od grada do grada određena autobuska stajališta i određene linije, tako da su građani uskraćeni i za taj prevoz. Tu su se uključile kompanije, odnosno taksi udruženja koja su krenula da u tom lokalnom delu na nekih 15 do 20 kilometara prevoze građane sa ovom cenom koja je sada na tržištu. To građani mogu da podnesu.
Međutim, sa ovim nametom koje vi sada planirate i sa novim akcizama za tečni gas, to će sigurno poskupeti. Koliko vidimo, po Predlogu budžeta, a i po strategiji koju ima ova Vlada, ništa bolje ne očekuje građane Srbije. Jedino verovatno vas i vaše koalicione partnere očekuje još bolji život, a građani žive sve gore i gore.

Hvala. Izvolite kolega, o amandmanu narodni poslanik Zdravko Topalović.

Dame i gospodo, neću svojim kolegama oduzimati vreme i biću vrlo kratak. Svedoci smo da poslednjih godina, poslednje dve-tri godine, korišćenje tečnog naftnog gasa doživljava pravu ekspanziju u Srbiji.
Znamo odakle se uvozi tečni naftni gas, iz Rusije. Sada, gospodine ministre, moram da izrazim jednu sumnju i da to iznesemo pred građane Srbije. Moja sumnja je da li je tu uticaj naftnog lobija koji uvozi sirovu naftu, ne iz Rusije, već iz drugih zemalja, a znamo da je jako veliki uticaj bio uvoznika, pogotovo prerađenih naftnih derivata i znamo da su se ti derivati uvozili uglavnom iz zapadnih kompanija.
Izražavam sumnju da se ovim sapliću uvoznici tečnog naftnog gasa, pre svega jednog ekološki podobnog energenta i da se forsiraju, kako naftaši kažu, prljavi naftni derivati. Izražavam sumnju i opet moram da izrazim sumnju da je došlo do lobiranja uvoznika naftnih derivata od strane zapadnih kompanija.

Hvala. Reč ima narodni poslanik Zlatan Jovanović, izvolite.