Zahvaljujem. Replika. Narodni poslanik Čedomir Jovanović.

Gospodine predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, ne može se naš odnos prema Parlamentu tumačiti kao opstrukcija i ugrožavanje ove institucije, gospodine Matiću. Mi kao poslanici LDP-a učestvujemo svakodnevno u radu Republičkog parlamenta. Pri tom, to radimo na potpuno drugačiji način od poslanika parlamentarne većine. Pišemo amandmane, učestvujemo u diskusijama. Mi imamo razumevanja za nesposobnost onih koji su formirali vladajuću koaliciju i dopuštamo formiranje Vlade u 15 minuta pre isteka ustavnog roka.
U svakom trenutku vrlo konstruktivno učestvujemo u rešavanju problema sa kojima se dnevno susreće Parlament i normalno funkcionisanje. Tu je predsednik Skupštine i ja mislim da je on taj koji treba da ocenjuje naš odnos prema ovoj instituciji, a svakako ne vi. Ova rasprava je započela vrlo jasnim stavovima. Iskazali smo razumevanje za okolnosti u kojima se našao ministar finansija i zaista ima malo vremena da se ozbiljno radi na budžetu. Zbog toga smo taj budžet i kritikovali.
Kritikovali smo ideju rasprave u Parlamentu bez upoznavanja poslaničkih grupa sa zakonom o budžetu za 2007. godinu. Rekli smo da je to presedan i napisali amandmane kojima se tako nešto koriguje. Prethodni amandman je bio problem zbog toga što se pominjala i odeća za decu do 10 godina. Onda je dete od 10 godina nosilo istu odeću kao neko ko ima 110 godina. Ali toga u ovom novom amandmanu nema.
Mi smo vrlo jasno ukazali na potrebu suštinskih zaokreta u organizaciji naše države, na relokaciju troškova, na stezanje kaiša državne administracije i to nije destrukcija.
Destrukcija je nešto drugo, kada se razorne zdrave političke ideje tretiraju kao neprihvatljive zbog toga što oni koji su dužni da ih primene, a koji nisu sposobni da ih se sete, nemaju snagu za tako nešto. Tako se ideja promene poistoveti sa bezakonjem. Tako se privatizacija poistoveti sa pljačkom, tako se opozicija i alternativa kriminalizuje. To je problem našeg političkog života i mi taj problem treba da rešimo. Taj problem neće biti rešen tako što će LDP sam da ga reši.
Taj problem mora da bude rešen, ne guranjem pod tepih, nego analizom svakog sekundna naših problematičnih odnosa. Oni su problematični u ovom trenutku mnogo više, zbog toga što je nesposobna vlast Vojislava Koštunice odlučila da manipuliše našom svakodnevicom, umesto nuđenjem jasnih odgovora.
Mi kažemo – loša je politika prema Kosovu. Nije dobro slati rešenje u Moskvu pre nego što ga mi, kao poslanici, ovde vidimo.
Možda ću ja imati tu temu i ne sumnjam da ću je imati, ali onda kada bude stav – spasavajte nas ili – dajte nam sad osnov za ovo što smo uradili.
Da li smo nekada rekli da ste vi izgubili Kosovo? Jesmo li rekli da je Koštunica za to odgovoran? Ne, vrlo jasno smo iskazali spremnost da podržimo političke zaokrete. Ima pravo opozicija da traži Vladu ovde u Parlamentu tokom rasprave o zakonu o budžetu. To je destrukcija skupštine, da mi sa jednim čovekom razgovaramo o svemu.
(Predsednik: Vreme )
Što se tiče poverenja u nas ili ne, postoje izbori na kojima se to iskazuje. Mislim da je besmisleno stavljati znak jednakosti između Radovana Karadžića i gospođe Perović kroz moju ulogu i moj politički put. To je toliko, da ne upotrebim neku uvredljiviju konstataciju. I gospođa koja je napustila salu mogla bi pažljivije da bira glagole koje koristi u svojim rečenicama, jer nekada to zaista izgleda nespretno.

Zahvaljujem se. Po Poslovniku se javio narodni poslanik dr Paja Momčilov, pa potom Vladan Batić.

Dame i gospodo narodni poslanici, čuli smo ovde od gospodina Matića da se ovom raspravom vrši opstrukcija, da se iznose laži i da imamo demagoška istupanja. Ne bih opet definisao šta znači – demagogija, valjalo bi da svi poslanici ovde znaju, ovde niko ne izaziva histerično raspoloženje kod naroda manipulacijama. Mi govorimo o brojkama i činjenicama.
Gospodine Matiću, nisu socijalisti krivi za problem bele kuge, to znaju i laici, ne samo oni koji su malo upućeni u ovaj problem, to je opšti problem i sve razvijene zemlje zapadne demokratije, koje sebe tako nazivaju i smatraju, imaju taj problem. Tamo gde je najveća sirotinja i najmanje para, tamo se najviše i rađa.
Prema tome, nemojte da podmećete nešto tako što nije u redu, pa makar to i spočitavali svom trenutnom političkom protivniku, a nekadašnjem bliskom saradniku.
Što se tiče SPS i onog vremena, hajde da budemo iskreni, u redovima tih socijalista je bio i akademik Macura, koji je bio vrhunski svetski ekspert na planu demografije. Treba da znate da je on tvorac mnogih dokumenata i jedne politike pro populacione, koja, na žalost, nije na ovim terenima nikada zaživela.
SPS, nažalost, sad moram da budem njihov advokat, ako je u pitanju nešto što se zove populaciona politika, ako je u pitanju nešto što je istraživano u nauci, onda je imala tu sreću i čast da je za svoga člana imala vrhunskog svetskog eksperta akademika Macuru. Samo toliko.

Zahvaljujem se. Narodni poslanik Vesna Pešić, o amandmanu, izvolite. Ja vam pišem kako je redosled po kome se javljate.
(Zoran Krasić, sa mesta: Šta ti meni – piše? Ja sam se prvi javio.)
Izvolite.

Javljam se o amandmanu, ne znam da se gospodin Krasić javlja o amandmanu. Znači, ne učestvujem u raspravi po Poslovniku. Htela sam da govorim o obrazloženju koje je gospodin ministar Cvetković dao u vezi sa ovim amandmanom. Takođe se slažem sa prethodnicima da bi možda bilo dobro da on usaglasi ovaj amandman, da to ne bi mogao da bude razlog da se amandman odbije zato što on nije napravljen u prihvatljivoj formi.
Ako forma nije prihvatljiva, forma bi mogla da se popravi. Evo zašto. U ovom slučaju mi imamo preko 40 hiljada potpisa, inicijativa od strane građana. Hoću da podsetim gospodina ministra da on sam u javnim nastupima, a i ovde u skupštini. Rekao je, da, kada je povećana potrošnja, kada smo ušli u deficit, da je on zatekao zbog izbora i zbog kampanje povećane zarade u administraciji, pre svega, i da on nije mogao da promeni to zatečeno stanje, da su povećane plate i da zbog toga ulazimo u deficit, da on nije mogao da promeni to što treba, 44 milijarde da se potroše bez ikakve kontrole.
Sada govorim o NIP. Znači, tamo gde treba, nema ni zakona o NIP, nema načina kako će se kontrolisati te pare, nema načina, nema procedure kako se projekti troše, nema ni na lokalnom nivou bilo kakve procedure o potrošnji tih sredstava. Sve to znamo.
Napravljeno je ministarstvo koje će kao samo ministarstvo da poveća potrošnju. Zatim, svako ministarstvo koje je napravljeno povećava broj službenika. Ako smo napravili takav budžet gde vi niste mogli da napravite nijednu intervenciju, gde se ogromna sredstva građana troše.
Molim vas, ako sada imamo jednu inicijativu građana da se smanji PDV i da se ukine PDV na potrošnju kada su deca u pitanju, dajte, molim vas, ipak odmerite malo.
Kada su građani u pitanju oni nemaju nikakvu moć, kada su u pitanju ministarstva gospodina Đilasa i drugih odjedanput... jeste, ja se slažem kao sociolog, moćnija je Vlada, moćniji su ti ljudi nego što su moćni građani, ali pokažite jedanput razumevanje da inicijativa građana, kada je reč o opremi dece, da bar može da se meri sa gospodinom Đilasom, sa NIP, sa železnicom itd. gde dajete ogromne subvencije ljudima koji se nisu pokazali kao pošteni ljudi.
Čitava ova rasprava o Poslovniku započela je u vezi sa železnicama i gospodinom Šarančevićem, koji se nije pokazao kao pošten čovek, gde je čak ministar Ilić morao da kaže da ta nabavka sa železnicama nije bila ispravna, ja sam ga čula svojim ušima kada je to rekao na nekim vestima u sredstvima javnog informisanja.
Molim vas, gospodine ministre, da ozbiljno uzmete u obzir ovu raspravu i ako amandman nije dobro formulisan, preformulišite. Inače, zaista nema smisla da ignorišemo ovakve inicijative brojnih građana, koje su stigle u ovaj parlament. Hvala vam.

Zahvaljujem se. Po Poslovniku se javio narodni poslanik Vladan Batić, a potom o amandmanu Zoran Krasić, čitam vam samo redosled javljanja, potom Svetlana Kitić - SPS ima tri minuta i potom dr Rajko Đurić.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram povredu odredbe člana 226. Poslovnika. Pošto je tokom prethodne rasprave u više navrata pominjan Specijalni tužilac za organizovani kriminal, krivična odgovornost pojedinaca iz prethodne ili prethodnih vlada ili iz ove vlade, hteo sam da postavim skupštinsko pitanje i da dobijem obaveštenje od Odbora za pravosuđe ili od ministra pravde – kada će definitivno biti prihvaćena k znanju ostavka državnog tužioca Slobodana Jankovića? Čovek je pre godinu i po dana stekao uslov za penziju.
Preko sto tužilaca i sudija steklo je pravo i uslov da ode u penziju. Okružni tužilac u Beogradu je pre više od godinu dana stekao uslov za penziju. Doduše, on je imao onu dvojnu krštenicu, kao nekada crnogorski fudbaleri, pa zavisi kada treba da pokažete ako pravite neki aranžman za neki klub. Zašto to govorim? Zato što teško možemo rasvetliti sve kriminalne afere ako nemamo državnog tužioca. Pominjana je prethodna Vlada. Jeste.
Može se napraviti paralela između prethodne Vlade i zločinačkog udruženja, jer kada neke političke stranke naprave koaliciju sa zemunskim klanom, čijeg šefa čekaju na najvišem državnom nivou sa tajkunima, koji su zaobiđeni u aferama, pa stečajnu mafiju isprovocirao glavni tajkun u ovoj zemlji i finansijer nekoliko vladajućih stranaka. On nije obuhvaćen stečajnom mafijom, on nije obuhvaćen ni duvanskom mafijom, a njegova firma je trgovala duvanom i pare su odlazile na Kipar, kao i pare koje su dobijene privatizacijom njegove banke. Dinkić pije šampanjac. Šampanjac je trebalo da pije kiparski ministar finansija. Srbija od toga nema nikakve vajde. To je bruka i sramota i to je kriminal!
Podneo sam krivične prijave protiv Vojislava Koštunice za organizovanje zločinačkog udruženja, jer onaj ko je ostavio Radeta Markovića na mesto šefa BIA-e, a on spalio arhive, on snosi najveću odgovornost. Rade Marković je umešan u najstrašnije i najmonstruoznije zločine u ovoj zemlji: Ibarska magistrala, ubistvo Stambolića. Vidimo iz medija da će biti optužen i za ubistvo Ćuruvije. On je fan, on je ortak Vojislava Koštunice u praćenju našem, u borbi protiv nas, u diskreditaciji Zorana Đinđića i zato se prvo mora snositi odgovornost.
Da pođemo redom, da vidimo koji su kriminalci obezbeđivali mitinge Vojislava Koštunice. Nekoliko njih nije više među živima. To su oni iz onog pamfleta "Vidimo se u čitulji". Ko je obezbeđivao inauguraciju Vojislava Koštunice u "Sava centru" 7. oktobra 2000. godine? Kum, Šiptar i Čume. To treba prvo da raspravimo.

Narodni poslanik Zoran Krasić, a nakon njega Svetlana Kitić, pa Rajko Đurić.

Gospodine Duliću, ja vama ništa ne zameram što preskačete. Ne držite se redosleda, jer redosled postoji samo kod lifta, tehničko dostignuće 2000. XX veka, pipne se dugme i on zapamti, a ovde to nije moguće. Mada vam i zameram ovo što hoćete ove tunele da kopate. Nemojte da se bavite tunelima, budite samo predsednik Narodne skupštine. Manite te tunele, manite te stvari, nećete vi 17 godina da budete predsednik Narodne skupštine. Pitanje je dana, skupi se većina, za čas se razreši predsednik, znaju to ovi ljudi kako se to ovde radi.
Ovo je drugi amandman iste priče. Ako je prvi amandman bio da se bebi oprema i ovo sve što se tiče dece do 10 godina oporezuje sa 8%, ovim amandmanom se traži poresko oslobađanje, odnosno da se ne plaća porez na dodatu vrednost kada je u pitanju ova oprema. Naravno, opet imamo jedan stav Vlade. Oni bi, ali ne znaju kako, pošto su već ukalkulisali te pare. Da novi izvor sredstava u budžetu obezbede, nema šanse, ne žele ni da se potrude. Zato su se svojski potrudili da su svako ministarstvo učetvorostručili. Sada da vas podsetim kako je to bilo od 2001. godine naovamo.
Rečeno je da ne valja ništa ta administracija, treba sve da se izbaci napolje, ima tu kadrova SPS-a, JUL-a, SRS-a, pa su počeli nešto da izbacuju, pa su onda videli da izbacuju svoje birače, pa su onda rekli – stani, ne može ovako.
Napravili su neku novu sistematizaciju, pa su svoje zapošljavali, ko je stigao, kako je stigao. Naravno, deca, pa idemo redom. Naravno, opet je Mlađan Dinkić bio prvi. Ne može on jadnik. On čega se ''dovati'', on misli da je to njegova igračka, ili će da je slomi ili će da se izigra, nema druge. Takav je Mlađa, znate vi njega.
Pa je onda ona prethodna Vlada imala tri, četiri stranke, pa je i tu bilo neko zapošljavanje i sada je došla ova nova i videli ste oni su lepo prikazali kadrovski plan. Toliko i toliko hiljada je bilo na 31. 12. 2006. do kraja 2007, uvećanje. Videli ste koje je to uvećanje. Tu nisu bili štedljivi, a sve to traži naravno sredstva. Povećali su broj funkcionera u svim ministarstvima. Tu su nastavili onaj trend koji je bio kod one Vlade 2004. godine, kod koje se tačno znalo ko koju parcelu drži. Mi smo pokušali da vam u raspravi o budžetu ukažemo na one pozicije koje treba da se ratosiljate, kako biste ostavili sredstva za što namenskiju upotrebu po prioritetima. Njih to ne interesuje.
Demokratski blok samo ''drp'' sistem, samo da se drpa. Vidite i kod beba drpaju. Nema popusta, nema, pustite vi to. Toliko sebe ne znate koliko vas ja dobro znam. Ni teoretski ne možete da imate takvo mišljenje, pravo, objektivno o sebi, kao što ja to mogu objektivno da vam dam.
Meni je izuzetno bilo drago, što sam malopre slušao onih sat vremena lepe rasprave. To je bilo bacanje, prskanje. Jedni fekalije na jedne, drugi fekalije na druge itd. i svi ste u pravu, sve je tačno što ste rekli, ali ja bih vam preporučio da odete do Zemuna, Trg pobede broj 3, da svratite u SRS i kupite nekoliko knjiga iz 2001. godine, "Buldožer revolucija". Jedna velika knjiga koja je opisala kako ste stvoreni, ko vas je stvorio, zašto vas je stvorio, kakav prljav vam je posao dat.
Onda, imate vrlo lepu knjigu "Laufer javlja". Ono što ste vi pričali, to stoji u knjizi. Sve ovo što ste pričali, i Batić i Čeda Jovanović, sve je to zapisano, još 2001, 2002. godine. Onda imate onu lepu knjigu "Cane Žabac". Svi pomenuti, oni za koje vi kažete "mreža". Sve to stoji. Čovića još niste pomenuli. Prosto sam iznenađen. Proširite malo i na Čovića. Nije on toliko bez bilo kakve odgovornosti povodom onoga. Sećate se, Čeda je iz Francuske poručio – kažite Čoviću neka bude miran, mesto predsednika Vlade pripada DS-u. I to stoji zapisano. Mi smo javnost unapred obaveštavali.
Što se tiče SRS, nama uopšte nije potrebna inicijativa nekih građana povodom ovoga što je Obradović pretvorio u amandmane. Ni njemu nije bila potrebna inicijativa sa strane. To je nešto što mi ovde guramo već tri, četiri godine.
Mislite da je naš predlog tog amandmana, ova naša akcija da se to oslobodi plaćanja poreza na dodatu vrednost pojačano time što se još neko priključio od građana potpisima?
Nije pojačano, ne vide oni ni građane, ne vide opoziciju, ne vide zdrav razum, oni su proknjižili to, toliki saldo mora da bude i kraj priče. Ne pitate se ni vi poslanici vlasti. Znam 90% vas razmišlja otprilike – a što Vlada ne prihvati ovo. Znam. Znate i sami kako je ovde. Ovde se računa vrhunac demokratije 126 glasova.
Nekada je Radoman Božović u Saveznoj skupštini pričao – 70 glasova imam da proglasim da je zemlja četvrtasta. Tako je pričao čovek. Ništa se bolje ne ponaša ni Dulić. Njemu treba 126 i tunel ima da iskopa. Odakle mu pare za tunel, a nema pare za decu? Kako ste sada pronašli pare za tunel? Gde? Gde se nađoše pare za tunel? Nemate vi tu politiku. Sramota je sa vama da se priča o politici. Kakva politika? Gde je neka analiza, gde je neka studija, gde je neko viđenje, gde je ideološka postavka za nešto što predlažete? Nema ideološke postavke, ''drp'' sistem. Čist ''drp'' sistem.
Sve na vreme opisano što se tiče SRS. U brojnim knjigama smo rekli šta će da snađe Srbiju, koja vrsta elementarne nepogode. Evo je. Ova svađa, to je potpuno normalna stvar, to je unutrašnje pozicioniranje da bi prevarili birače, te navodno ovaj nije obavešten, ali on je dobar, a ovi kažu – ovi su efikasni, bogzna šta. Ovi jure prema Evropi, a Evropa nam postavila zid, ne okrenula leđa, postavila zid, samo što nećete da kažete ljudima. Ova rešenja koja vi predlažete ne postoje u ovakvom obliku na kugli zemaljskoj.
Ima insinuacija. Žarko Obradović vam je lepo rekao na početku, koje preporuke, kog komiteta ministara. To ne važi u Evropskoj uniji. Hoćete da vam dam jedan podatak? Kaže se da je Samit u Mastrihtu odlučio da se do 3% bruto društvenog proizvoda može finansirati deficit budžeta neke države. Dinkić se stalno hvali za 3%. Nemci i Francuzi već godinama imaju 5%, uopšte ih ne interesuje, niti bilo koja preporuka, niti bilo šta. Je l' se priča o tome u Evropskoj uniji? Niko ne sme ni da pomene i ne razmišlja o tome, ali svaku glupost iz zapadne Evrope ovde predstavljaju kao standard. I onda se jave ovi novinari, buzdovani se jave i onda oni krenu, bumbe, bambe, bumbe, bambe, glavna vest je to, sporedna vest.
Evo vidite danas, danas ćemo da pričamo, verovatno ima tri zakona u kojima stoji nasilno guranje standarda na bazi nečega što ovde nije ratifikovano, a ovi guraju. Zašto? To im je zadatak. Pred njihovim zadatkom nema ni Ustava, nema ni zakona, nema opšteprihvaćenih načela, nema standarda, jer oni su demokrate i kada oni kažu to je to. Sonja Liht postavlja, recimo, predsednika Opštine Inđija. Da vas samo podsetim, 2000. godine kada su se on i Marjan Rističević svađali oko onih para iz G17, što je trebalo da se donese, pa sada njegova majka sa Sonjom Liht je dobra prijateljica i dečko postade ni kriv ni dužan predsednik Opštine.
To je način napredovanja u demokratskom bloku, nema izborne volje građana, nema stranačkih struktura, pa politika, pa pozicioniranje, itd.
Videli ste i sami, bio OTPOR – sutra demokrata. Bio Građanski savez – sutra demokrata. Bila ova stranka, CESID, nema ga onaj. Samo da se prevare građani i između ostalog da ova vlada ne vidi bebe, ne želi bebe, bebe nisu poželjne.
Vidite i sami da nisu bebe poželjne za demokratski blok. Na osnovu čega se to zaključuje? Na osnovu Predloga zakona i činjenice da se ne prihvataju ovakvi amandmani.
Znači, postoje dva konkretna dokaza za ovu moju tvrdnju, izgled Predloga zakona i ponašanje Vlade prema jednom amandmanu koji verovatno 99,9% građana Srbije podržava, a oni okrutno, to je ono, kaže – ubica dečijeg lica. Mrtvi ladni, dostojanstveni, kao, to se njih ne dotiče uopšte.
Pogledajte kako stoje, smešno im je, a meni je stalo da se smeju. Ja sve radim sa ove govornice da se oni nasmeju i ova kamera ih prikazuje kako se smeju. Onda ljudi kažu – ubeđuje ga za dečije pelene, a on se smeje, a ja nisam digao prst pa da se smeje. Samo se vi smejte.
Ne vidim drugačiji način kako da se građanima približi da oni naprosto organski shvate koja je to fela, koja je to politika. Koji prst? Treba da se digne da bi se smejali ili ne treba? Što se vi vređate kada se vaš ministar smeje? Dignut je prst, do sada se samo Mićko smejao, sada vidim da je to postala zaraza.
Građani Srbije, ne može ništa da prođe što je normalno! Zašto? Promoviše se nenormalno.