Dame i gospodo poslanici, mislim da je potrebno radi javnosti da kažem da kasnimo sa početkom popodnevnog zasedanja 10 minuta zato što službenici Skupštine  u zgradi nisu mogli da pronađu ministra Milana Markovića. Konačno su ga našli, evo ga tu, i sada možemo da govorimo o Predlogu zakona o izmenama Zakona o državnim službenicima.

Gospodine Milane Markoviću, ministre, ne predsedniče, nego ministre, moram da vam kažem da vas je ministarska fotelja mnogo iskvarila. Dok ste bili narodni poslanik imali ste malo više razumevanja i prema Poslovniku i prema Narodnoj skupštini, a kako ste stupili na ministarsku funkciju mislim da ste rekorder među ministrima, inače poznatim, od predsednika Vlade pa dalje, po kršenju ustava i zakona.

Vi ste od prvog pojavljivanja do danas, onako u kontinuitetu, kršili Ustav. Najpre ste nezakonito proglasili Bulevar AVNOJ-a Bulevarom Zorana Đinđića. To niste mogli da uradite u skladu sa zakonom. Dalje, ministre, pretite građanima Srbije da ćete Zakon o lokalnim izborima da stavite na dnevni red Vlade Srbije tek krajem oktobra.

Pa vas onda pitam, ako ste u skladu sa članom 3. Ustavnog zakona, odnosno ako smo u obavezi da do kraja ove godine i obavimo te lokalne izbore, onda zaista pitam vas i pitam se kako je moguće, ako vi najavljujete da ćete tek sa nacrtom zakona da izađete pred Vladu krajem oktobra. Da li vi to namerno opstruišete ili ne vodite računa o rokovima.

Već ste čuli da je ovaj predlog zakona zaista u suprotnosti i sa Ustavom i sa poslovnikom. Imali ste pametan i konstruktivni predlog gospodina Tomislava Nikolića da povučete ovaj predlog zakona, da se ne brukate.

Rekla sam i u prepodnevnom delu, a evo i sada kažem, dok ste bili poslanik zaista sam imala utisak da niste loš pravnik. Ali mnogo vas iskvarila ministarska funkcija, gospodine Markoviću. Trebalo bi da se malo više posvetite Ustavu Republike Srbije. Znam i razumem da vi cenite svog predsednika, ali nemojte na njega da se ugledate kada je u pitanju Ustav.

On je jedan od državnih službenika, govorim o Borisu Tadiću, pošto govorimo o Zakonu o državnim službenicima, koji nije položio zakletvu u skladu sa Ustavom Republike Srbije. Nemamo još uvek zakon o predsedniku Republike, pa niko više ne zna šta je to nadležnost Borisa Tadića, ni u čije ime gde nastupa, u čije ime se kome izvinjava.

Šeta čovek po belom svetu. Ponaša se uglavnom kao član DS, jer pretpostavljam da ostale stranke i ostali građani Srbije nikako ne bi prihvatili ono sramno izvinjenje na hrvatskoj televiziji od pre nekoliko dana.

Rekli ste, gospodine ministre, da ovaj zakon, odnosno da Predlog zakona mora da se donese ili treba da se donese, jer ako ne donesemo ovaj zakon 380 službenika, sa ne znam kakvim već funkcijama po ovom zakonu, bi bilo razrešeno. Stvarno ne znam zašto mi moramo, narodni poslanici, zašto Skupština mora da lije suze nad tih 380 postavljenih lica u Vladi i Skupštini Republike Srbije, jer su to pre svega i isključivo stranački funkcioneri. Volela bih, gospodine ministre, da ste se osvrnuli na stotine hiljada ljudi koji su ostali bez posla, zahvaljujući pogubnoj politici DOS-a od 2000. godine do dana današnjeg.

Takođe ste pominjali da već postoje ljudi, tih 380 ljudi koji obavljaju te funkcije i te poslove, a tek danas nam predlažete zakon na osnovu kojeg bi trebalo da se raspiše konkurs, pa da se onda na taj konkurs prijave ti ljudi, pa da onda budu izabrani, naravno po vašoj volji. U to se ne mešamo, niti možemo da se mešamo.

Niste odgovorili, pre svega kao pravnik, gospodine ministre - kakom mislite da razrešite ovu situaciju? Amandmanom gospođe Nade Kolundžije to svakako nije moguće i vi to dobro znate. Kako mislite da razrešite situaciju, ne znam koliko će to biti dana, ako budete poštovali Poslovnik ovaj zakon bi mogao da bude usvojen tek prekosutra, šta će se desiti sa tih nekoliko dana koji su nepokriveni bilo kojim propisom? Koji će biti status tih ljudi? Šta će biti sa aktima koje su oni eventualno potpisali, jer se radi o ljudima koji imaju određena ovlašćenja u ministarstvima i u Narodnoj skupštini.

Vi ste pitali nekog od mojih kolega - šta je alternativa. Otprilike ponašate se kao i neke vaše kolege u sadašnjoj Vladi i onoj prethodnoj, koja je skoro ista. Podsećam vas, i vama je to nekada bilo interesantno, kada je Velimir Ilić rekao, kada se govorilo o nabavci onih šarenih vagona za železnice, je li, pa je onda je Velja Ilić rekao -što smo toliko zapeli za Zakon o javnim nabavkama, jer to je toliko loš zakon da njega treba svakako promeniti.

Pa onda imate vašeg kolegu iz bivše vlade koji je javno rekao da je Vlada morala da donese uredbu o privremenom finansiranju na osnovu nekog zakona koji odavno nije na snazi, kaže na osnovu nekog starog zakona.

Vi sada niste dali odgovor na pitanje koje vam ceo dan postavljamo - šta je sa ovih pet-šest dana koliko će biti u pitanju vakuuma koji nijednim zakonom nije pokriven. Šta to znači? To znači, gospodine Milane Markoviću, da vama i vašoj Vladi uopšte ne trebaju zakoni, jer ako možete šest dana bez zakona, onda možete i 66. Ako može neko od vaših kolega da se ponaša suprotno odredbama zakona zato što procenjuje da zakon nije dobar, onda takvom ministru i takvoj vladi ne treba ni loš ni dobar zakon. Nadam se da ćete se složiti sa ovim konstatacijama.

Mi smo vas, ne vas, jer vi niste glasali, istina, za Zakon o državnim službenicima, jer to je bila 2006. godina i vi ste u to vreme bili narodni poslanik, ali u grupi DS, koji su bili narodni poslanici samo na blagajni, ne i u ovoj skupštini, mi smo i tada upozoravali tadašnju skupštinsku većinu da je Zakon o državnim službenicima loš zakon, da će biti neprimenljiv, da će biti nemoguće da poštuju rok koji su zadali u tom zakonu.

Evo, kao i ne znam koliko puta do sada, ono što smo mi nekada stavljali kao amandman, desi se da se nađe u Skupštini kao predlog zakona o izmenama i dopunama nekog zakona. Zašto je još ovaj zakon loš? Zato što ste Zakonom o državnim službenicima samo vodili računa, rekla bih, o viskom državnim funkcionerima, službenicima čija radna mesta vi nazivate "položajima". Onda ste pokušali da karikirate nešto što je gospodin Krasić vrlo argumentovano ovde govorio, pa ste rekli da je nemoguće da neko sedi u istoj kancelariji i radi isti posao sa nekim drugim, a da imaju različite plate.

Podsećam vas da je na osnovu ovog zakona omogućeno da, recimo da vaš vozač, gospodine Markoviću, ima platu 16.000 dinara, a vi kao ministar 160.000 dinara. To je zato što su, recimo, vozači imali platu pre ovog zakona 22.000 dinara i umesto da im se plata poveća, ovaj zakon im je platu smanjio sa 22.000 na 16.000 dinara. To nije slučaj samo sa vozačima. To je slučaj sa svima koje ste po zakonu nazvali nameštenicima.

Pokušavate da uvedete nekakve evropske standarde, a verujte da ovakva čuda nigde u Evropi nećete sresti. Sve ono od čega se svi pametni krste i čega se odriču, vi to prihvatate oberučke, vi to pokušavate da primenite u državi Srbiji. Mi danas u Skupštini imamo nekoliko funkcionera DS i DSS koji su na visokim položajima i koji imaju platu veću, znatno veću od sekretara Skupštine. To nema logike, od sekretara koji je šef svima njima. Po ovom zakonu je to moguće.

Dakle, ovo je toliko loš zakon, toliko loš da je to strašno. Na osnovu ovog zakona vi ste zaposlene u državnim organima, u ministarstvima, u Skupštini, u Vladi doveli na prosjački štap. Vi ste ljudima smanjili plate, ljudima koji imaju završenu srednju školu, smanjili ste im plate za 6.000 do 8.000 dinara na osnovu zakona. To je nedopustivo.

Mi smo vam govorili, kada se pričalo o ovom zakonu, da to ne treba da radite, da će se desiti upravo to, a tada nam je predstavnik Vlade tvrdio otprilike da mi pričamo gluposti i da je to nemoguće, da taj zakon kaže to, pa nam tu je nešto izračunavao onako pametan. Naravno, prva obračunska lista i prva plata pokazalo se da smo mi bili u pravu, kao što smo uvek u pravu.

Zašto ovaj zakon ne sme da se usvoji? Zato što njegova primena, gospodine Milane Markoviću, predstavlja Ustavom zabranjenu retroaktivnost. Ustavom zabranjenu. To me onda podseća, a podsećam i javnost Srbije, na vreme one čuvene akcije "Sablja", kada je ona vaša, zvala sam je "Biserka" Brkić, a ime joj je Sonja Brkić – a Biserka je po biserima koje je ovako u javnosti izgovarala, to je ona gospođa koja je bila predsednik Vrhovnog suda, izabrana od strane Vlade Republike Srbije, kada je bilo vanredno stanje i kada se sve tajno radilo u ovoj državi – tada je ta Sonja Brkić u jednoj emisiji rekla kako ona zna da je retroaktivnost Ustavom zabranjena, ali jednostavno tako je odlučeno.

Sada vas pitam, pošto sam sigurna da vi znate da je retroaktivnost Ustavom zabranjena, da ovaj predlog zakona ne može da se podvede pod one moguće izuzetke koje Ustav predviđa, onda vas pitam, gospodine Milane Markoviću, ko je to odlučio, ko je to rekao i čije mi to sada želje ovde treba da ispunjavamo.

Da li ovaj zakon donosimo da bi na svojim položajima oliti funkcijama bile sigurne gospođa supruga ministra Milosavljevića, ministra Đilasa, ministra Dinkića, bivšeg potpredsednika Vlade Labusa itd? Da li zbog tih gospođa mi moramo i terate narodne poslanike da krše Ustav i da krše zakone? Gospodine Markoviću, zaista od vas to nisam očekivala.

Nadam se da će ovo što budemo danas govorili da rasvetli celu situaciju i poslanicima koji su možda bili spremni da glasaju za ovo.

Kada vi dobijete izmene zakona, tri člana, kaže, u Zakonu o državnim službenicima u članu 45. stav 1. reči "Srbije i Crne Gore" zamenjuje se rečima "Srbije".

U članu 180, to je drugi stav, "1. jula 2007." zamenjuje se "1. maja 2008." Zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja i ovako, laik bi rekao, što da ne glasamo, to su neke formalne izmene tri člana zakona.

A ovo nije formalno, ovo je mnogo bitno. Upravo nezakonitim, neustavnim produženjem ovog roka, vi hoćete ono što ste ovde pričali u prepodnevnom delu, da ste vi ubeđeni da ćete doprineti formiranju neke nepartijske države itd, a vi ovim samo učvršćujete partijsku državu. Vi hoćete i zato ste ovim osnovnim zakonom predvideli da sve ove funkcije traju pet godina.

Vi ste potpuno svesno propustili ovaj rok 1. jula kako biste imali još više vremena da posle tog narednog roka koji ste predvideli ovim zakonom, a to je 1. maj 2008. godine, dakle, do tada će vam biti svi ovi vaši sadašnji funkcioneri to što jesu, pa ćete onda tamo, ako budete još uvek na vlasti, da raspišete konkurs i onda ćete sve te ljude da izaberete na rok od pet godina, i onda će neka nova vlada da trpi da joj državni sekretar bude gospođa Đilas, gospođa Milosavljević, Dinkić itd. E pa, bogami, neće.

Vi možete da donesete ovaj zakon, nažalost, mi još uvek nemamo ustavni sud, pa nemamo kome da se obratimo, odnosno, obratićemo se ustanovi, instituciji koja se zove Ustavni sud, ali nemamo sudije, nemamo ustavni sud.

Vi, gospodine Markoviću, i kompletna Vlada Vojislava Koštunice, vidim da se tu jako lepo slažete, koristite ovo vreme dok nema ustavnog suda da Skupštini predložite sve što je neustavno, sve što je nezakonito.

Skupštinsku većinu morate nekako da uspete da sklepate, da vraćate ljude sa službenog puta, da preskačete jedan dan bez ikakvog obrazloženja itd, jer imate mnogo čvrstu skupštinsku većinu.

Kakvu god, koristite narodne poslanike, a koje upozoravam, da ne učestvuju u prljavim poslovima Vlade Republike Srbije, da narodni poslanici, ako to neće Vlada, sebi zadaju zadatak da poštuju Ustav Republike Srbije, da poštuju zakone Republike Srbije.

Jer mi smo ti koji treba da kontrolišemo Vladu, mi smo ti, gospodine Markoviću, koji sve ovo vama možemo da kažemo, a vi ne smete, kao što ste to uradili u prepodnevnom delu ove sednice, ovo je radi javnosti, da držite politički čas narodnim poslanicima. Za to koristite stranačke tribine, nemam ništa protiv, ali narodnim poslanicima možete da odgovarate samo na konkretna pitanja.

Prema tome, poslanici SRS, čuli ste već, neće glasati za ovaj zakon.

Osnovni razlog je što poslanici SRS nikada u životu nisu i neće kršiti Ustav, kršiti zakone, neće glasati za protivustavne predloge, odnosno zakone i nikada skupštinska većina SRS ne bi dozvolila nekoj vladi koju podržava, a naravno ne može se ni desiti da mi podržavamo vladu koja bi predlagala protivustavne zakone.

Zato što je normalno da ćemo posle sledećih izbora, skupštinska većina SRS, podržavati vladu SRS, koja će raditi i ustavno, i zakonito i u interesu svih građana, a ne kao vi, gospodine Markoviću, i Vlada Vojislava Koštunice u interesu pet supruga pet ministara.

Narodni poslanik Zoran Krasić, replika.

Gospodine Krasiću, zaista želim da budem fleksibilan, ali morate i vi biti konstruktivni, replika se odnosi na vreme oko 13,15 časova.

Gospodine Albijaniću, nisam kriv što ste vi naprasno prekinuli sednicu Narodne skupštine. Ako ste prekinuli, nastavlja se tamo gde je prekid došao, to je valjda jasno.

Gospodine Markoviću, radi javnosti samo, da prikažem kako to radi DS kada nema argumentaciju. Zakon o državnim službenicima je ukazom proglasio vaš predsednik DS, u svojstvu predsednika Republike, 16. septembra 2005. godine, znači ne 2006. nego 2005. godine.

Dalje, gospodine Markoviću, član 171. kaže: "Stupanje na snagu zakona: ovaj zakon stupa na snagu 1. jula 2006. godine", znači devet meseci kasnije, s tim što ima nekoliko članova koji stupaju u roku od osam dana od dana objavljivanja tog zakona. U tih nekoliko članova ne nalazi se vaš miljenik član 179.

Dalje, član 190: "Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da se na radni odnos u državnim organima primenjuje Zakon o radnim odnosima u državnim organima".

Navedena su još dva zakona, odnosno po nekoliko članova iz još nekoliko zakona koji se tiču te iste materije. Zašto vam ovo kažem? Vi ste, verovatno, predavač na fakultetu bezbednosti i predajete terorizam, ali ovo nema veze sa terorizmom. Terorizam je ono što ste radili 5. oktobra. Sada da vam objasnim svrhu stava 2. člana 190.

Molim vas, gospodine Krasiću, pojmovi da se razlikuju, šta je terorizam, a šta je ovo 5, oktobra, to je različito.

Ne znam šta sam pogrešio kažite mi, molim vas.

Peti oktobar i terorizam, to ste pogrešili.

Ne, ne, 5. oktobar je jedna vrsta terorizma, a gospodin Marković obučava kako da se bore protiv terorizma studenti fakulteta kod ovog ćelavog Dragišića. Znam to, tako ste napisali u vašoj biografiji.

Član 179. stav 2. kaže: "Ako postavljenom licu ili imenovanom licu dužnost prestane pre postavljenja državnih službenika na položaj (misli se pre postavljenja državnog službenika na položaj u skladu sa konkursom) novo postavljenje je (opet) privremeno''.

Zašto je privremeno? Zato što član 180. u stavu 2. kaže: "Prvog jula 2007. godine prestala im je dužnost". Znači, 1. jula - pre dva dana. Nemamo više nijednog od tih pomoćnika ministra, može da postoji samo neko ko je izabran na konkursu. Takvih je 22. Znači, još je 380 prazno, sada nemate nikoga. Zašto niste skočili preko puta kod Tadića. Pa ako ste hteli da menjate zakon zašto niste predložili februara, marta, aprila, maja, juna. Vidite, mi smo sada u julu, 3. jul. Vi ovde pokazujete kakav imate odnos prema zakonu. Vaš odnos prema zakonu je - zakon je za opoziciju, nije za vlast.

Onda gospodin Marković izađe i kaže ovde - nisam shvatio neke stvari. Evo, ja sam sve ovo lepo pročitao da bi svaki građanin u Srbiji shvatio. Ništa nisi shvatio, ništa me nisi slušao, ništa me nisi razumeo? Gospodine Albijaniću, moraću da iskoristim priliku ponovo da mu objasnim, pošto vidite da ništa ne razume. Ovo nema veze sa terorizmom, Markoviću.

Hvala vam, gospodine Krasiću. Narodni poslanik Rajko Baralić ima reč, zatim narodni poslanik Petar Jojić.

Gospodine Albijaniću, gospodine ministre, gospodine Šami, dozvolite da pozdravim gospodina ministra, uvaženi saradnici, dame i gospodo narodni poslanici, nije gospodine Krasiću to bio terorizam, to je bio intervencionizam. Znači, intervenisale su strane obaveštajne službe i Tim Maršal je o tome napisao knjigu. Dobro, to je prosto da znamo o čemu se ovde radi.

Vas su, gospodine ministre, prevarili koalicioni partneri. Znači, gospodin Lončar je zastupao ovaj zakon verujući da će njegovim usvajanjem potpuno biti onemogućena bilo kakva pozicija DS ako samostalno ostvari vlast da promeni državne činovnike i nameštenike kada se to dogodi. Ni slutili nisu da ćete vi biti ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu i da sada vi morate da ispravljate njihove "krive Drine". Ali, dobro, to je sada ovo koalicioni kapacitet, kohabitacija, koalicija itd.

Zakon je, inače, u suštini imao plemenitu nameru da onemogući da se kod svake promene vlasti menjaju važni državni službenici, nameštenici, činovnici itd.

Samo tu ima mali problem, onaj ko preuzme odgovornost za vršenje vlasti on tu odgovornost iskazuje, između ostalog, i tako što personalnim rešenjima u određenim važnim državnim institucijama, organima i ustanovama postavlja one ljude u koje ima najviše poverenja, a to pri tom podrazumeva da su oni prethodno dovoljno osposobljeni i stručni.

Ta stvar je potpuno čista. Ukoliko bi to tako funkcionisalo, onda bi jedan državni činovnik mogao da to bude sto godina i to nije sporno. Postoje takvi primeri, recimo da je glavni urednik najvažnijeg socijalističkog lista u Francuskoj jedan desničar, ali on je, nažalost, samo izuzetak, nije pravilo.

Ovde se dešavaju dve stvari: ne mogu da budu izabrani oni za koje je sproveden konkurs, a na drugoj strani moraju ostati oni ili će biti postavljeni neki koji nisu ni konkurisali; to je prosto neprincipijelno. Želim da kažem da je potpuno odgovorno i to razumem, i to se uklapa u princip koji sam ovde naveo kao prvi. Znači, nije moguće da neko vrši vlast, makar u ovom trenutku u Srbiji, a da pri tom ne imenuje, ne postavlja, ne bira one ljude u koje ima najviše poverenja.

Samo to treba svaka vlast da ima snage da kaže - želim da vršim vlast, građani Srbije, tako što će svi ovi ljudi koji će biti pomoćnici, državni sekretari, biti ljudi u koje imamo najviše poverenja. A ukoliko stvari krenu kako ne treba, onda da znate ko snosi odgovornost za njihovu neefikasnost, eventualno nezakonito ponašanje.

Ništa ovde ne postoji što je novo. Znači, kada smo zakon usvajali mi smo vam o ovome govorili i ako bi neko želeo da pogleda one knjige, koje zovem čitanke, naše stenografske beleške, tamo piše rečenica koju sam i onda izrekao - da će svaka vlast, ukoliko joj zakon ne bude odgovarao, naći pogodno obrazloženje da usvoji, donese novi pravni alat kojim će ono što već piše u zakonu da na izvestan način derogira i da obezbedi sebi prostor da postavi nove ljude.

To se upravo dešava i, eto, samo prosto, sve vas molim, vas iz vlasti, da nas ne terate da to ne razumemo, to je prosto tako i ništa to nije sporno. To se radi u opštinskim skupštinama, to se radi na nekim drugim mestima, to radi gazda kada kupi novu banku, on kaže - menadžer je ovaj, pi-ar je ovaj, zato što imam poverenja da oni rade taj posao.

Ovde je nekoliko kolega govorilo o tome koliko je novih nameštenika. Od 21. januara 2001. godine do 30. juna 2006. godine država Srbija je zaposlila 26.730 novih ljudi. To je toliko novih sistematizovanih radnih mesta, a od onog datuma do današnjeg dana još nekoliko hiljada. To su podaci kojima raspolaže SPS, ove prve nam je dostavio, na naše traženje, gospodin Dinkić, kada je bio ministar finansija.

I ako pažljivo pogledate budžete od 2001. do ove godine videćete da se broj ljudi koji primaju platu sa budžeta povećava godišnje za nekoliko desetina hiljada, a nekad za nekoliko stotina. To je, naravno, tačno i sa tim ne treba polemisati, samo što mi treba da znamo, govorili su i neki drugi danas ovde, znači 250 hiljada ljudi u Srbiji danas prima platu sa budžeta. Praktično, 260 hiljada, odnosno 258 hiljada ljudi i u tome su i ovi državni nameštenici, činovnici i pomoćnici sekretara.

Ono što mene nervira, što me buni, zato što jedno ministarstvo ima deset sekretara, što se oni zovu državni sekretari, što kod ljudi to izaziva zabunu. Državni sekretar je nešto sa čim se nisam slagao ni kada je zakon pisan i usvajan. Postoje bolja i preciznija rešenja, odnosno formulacije ovog zvanja.

Ovako mi ne znamo tačno, ima ovde sada ministara koji imaju šest-sedam državnih sekretara. Molim vas, to je nedopustivo, to je potpuna inflacija tog zvanja. Znači, on treba da radi jedan posao i treba da bude najbliži ministrov saradnik i da on bude odgovoran za sve ono.

Postavljena su ministarstva široko, neki imaju, kao što vidite, ogroman broj državnih činovnika, bez ikakve potrebe. To je ono što nije dobro, a nije rđava koncepcija.

Inače, ovaj zakon je postojao 1934. godine, kralj Aleksandar je prepisao tzv. francuski model. Kidrič i Kardelj su to imali ovde kao platne razrede do 1959. godine. Ništa vi niste izmislili. Ovo sve postoji.

Ako uzmete neka iskustva u drugim državama, to takođe postoji. Slažem se da jedno zvanje treba da bude tako plaćeno da se zna da je to rang itd. Nije dobro ovo što nemaju iste plate oni koje je birao narod i oni koje je birala Vlada.

Ne zalažem se da se povećaju plate ovima koje je birao narod, već da se smanje plate onima koje je birala Vlada. To bi bilo pošteno. Dakle, da oni koje bira Narodna skupština imaju jedan dinar manju platu od narodnih poslanika, a ne da, kao što je sada i kao što je to tema svaki dan u novinama, nekoliko desetina, pedeset, šezdeset, sedamdeset hiljada dinara ima višu platu državni činovnik nego narodni poslanik.

To nije normalno. Onaj ko misli da je to normalno, neka osnuje političku stranku, neka se učlani u neku stranku, neka stane na listu, neka nađe pare za kampanju, neka zadobije poverenje građana, neka izdrži konkurenciju u svojoj stranci, pa neka pokuša.

To je potpuno suprotno svemu što postoji svuda u svetu. Dakle, da građani Srbije ne razumeju za šta se zalažem. Zalažem se da se svim državnim činovnicima, osim predsednika Republike i predsednika Vlade, plate spuste ispod nivoa 75.000 dinara, poslanička plata je tolika, a svi ostali treba da imaju manje.

Inače, neka to pravo ostvaruju u privatnim kompanijama i na nekim drugim mestima, jer to, pre svega, nije normalno i nije fer. Ta priča da će tamo doći stručnjaci uglavnom je tačna, ali kao što vidimo ponekad i nije.

Na kraju, gospodine ministre, juče sam kontaktirali službeno, u Srbiji danas postoji samo jedna opština koja nema usvojen budžet. To su veliki problemi. To je 50.000 stanovnika. Molim da ono što su vaši saradnici juče obećali ispoštuju. Nisu ono što smo se juče dogovorili.

Kakva god da je to vlast i ko god da je tamo vlast, od juče je suspendovana svaka mogućnost finansiranja bilo kakve aktivnosti u opštini Gornji Milanovac.

Ako nisu dobri, povešajte ih, postreljajte ih, ne znam šta da im uradite, ali nije moguće da 50.000 građana već godinu dana bude živa politička laboratorija. To jednom mora da se preseče.

Dakle, postoji nekoliko važnih razloga koji mene rukovode da ovo kažem. Imam utisak da stvari nisu tamo principijelno postavljene.

Dakle, najljubaznije molim da onaj ko je juče preuzeo tu obavezu, tu obavezu realizuje, pa ako ne može, da onda vidimo šta dalje, jer niko ne treba da bude talac bilo čije političke volje.

Moram da kažem da su tamo stvari veoma komplikovane. Opština Gornji Milanovac više od 50 godina služila je za primer u Srbiji, i po svojoj privredi, i po svom prirodnom potencijalu i svakom drugom. Dakle, najljubaznije molim da se to reguliše. Ako ne može, mi ćemo tražiti politička rešenja, a ona će biti veoma radikalna.

Narodni poslanik Zoran Krasić, replika na izlaganje gospodina Baralića.

Obaveštavam vas da SPS više nema raspoloživog vremena, ali ima predstavnik poslaničke grupe 10 minuta, po drugom javljanju.