Dame i gospodo, kada se uporedi i pogleda kada je donet doskora važeći zakon, tj. ove odredbe čije se izmene i dopune traže, vidi se da nije protekla ili je protekla samo godina dana. To je veliki problem. Kada se donose zakoni, treba da imaju, pre svega, kvalitet svoj po sadržini i obimu. Sa druge strane, ti zakoni treba da budu primenjivi, ali u dužem vremenskom periodu.
Mi nijednog slova nemamo u obrazloženju, ni u predlogu, obzirom da naša država želi da ide u Evropsku uniju, a ta Evropska unija nama ne donije ništa.
Samo kaže - idemo da se pridružimo toj Evropskoj uniji i hoćemo da donesemo zakone jer nam oni preporučuju i od nas zahtevaju.
Međutim, dame i gospodo, u uporednom pravu nemamo nijednu državu koja za godinu-dve dana donosi 280 zakona. Ponavljam, vavilonski vladar Hamurabi doneo je Zakonik, u tom zakoniku Hamurabi je u 282 člana regulisao i krivično, i građansko i procesno pravo.
Ali to je bio klasni zakonik, zakonik koji je različito bio primenjivan kada su bile u pitanju krivične sankcije. U vladajućoj klasi različito su kažnjavani oni od potčinjene klase.
Kada je u pitanju ovaj zakon koji se predlaže, još se mastilo nije osušilo, takoreći, od potpisnika zakonodavca da je usvojen Zakon o državnim službenicima, već tražimo izmene i dopune.
Dame i gospodo, u objašnjenju pojedinačnih rešenja na strani 2. stav 3. predlagač obrazlaže - predloženim pomeranjem rokova obezbeđuje se delotvorno sprovođenje postupka postavljanja na položaje u ministarstvima, organima uprave, u sastavu ministarstava, posebnim organizacionim jedinicama, službama Vlade i Republičkom javnom pravobranilaštvu i sprečava se kriza i zastoj u njihovom radu.
Ima li ovde nečega realnog? Nema. U članu 21. Ustava Republike Srbije, dame i gospodo, držim ga u rukama, imate odredbu člana 21. koji kaže - svako ima pravo na jednaku zaštitu, pred Ustavom i zakonom svi su jednaki.
Postavljam predlagaču pitanje - ako jednom radniku u jednom preduzeću u Srbiji prestane radni odnos po bilo kom pravnom osnovu, da li će taj radnik moći sutradan ili posle par dana, ili 10 dana, kod istog poslodavca, bilo da je u pitanju javno preduzeće, državno, ili da je u pitanju privatno preduzeće, da zasnuje radni odnos na ovakav način kako to predlagač uređuje ovim predlogom.
Zamislite, tim nameštenicima, kako rekoše poslanici SRS, a to ste vi i definisali tako, a njih ima oko 200, zar se mora zbog njih donositi zakon, ali zašto se onda određuje rok od godinu dana.
Šta vam to treba za godinu dana da pronađete kadrove, da pronađete lice ili vašeg stranačkog kolegu, ili člana neke stranke, da ga postavite za zamenika ministra, da postavite za pomoćnike ministara, da postavite za direktore direkcija i uprava, da postavite svoje savetnike kojih ima pet-šest vrsta, sekretare organa uprave resornih u Vladi, šta vam to treba da ovoliko vremena izgubite, a da ne rešavate i ne donosite zakone koji imaju prioritet.
Postavljam pitanje predlagaču, koliko imamo državnih sekretara, koliko imamo u kom ministarstvu pomoćnika, koliko ima sekretara, koliko ima savetnika i koliko ima referenata?
To opterećuje mnogo budžet Republike Srbije.
Uz to postavljam pitanje i tražim odgovor - koliko imamo sekretarica ovim rukovodiocima, nameštenicima, koliko imamo ličnih vozača, koliko automobila i vozača i koliko iznosi njihova reprezentacija pojedinačno kao korisnika budžeta?
Na ta pitanja treba davati odgovore, jer to građani Srbije traže, jer oni plaćaju poreze, a iz poreskih davanja naših građana, kojima se dere koža, upravo se plaćaju oni pacovi koji tamo sede i mudruju.
(Predsedavajući: Gospodine Jojiću, molim vas da vodimo računa o terminologiji i rečniku, sa uvažavanjem da se obraćamo narodnim poslanicima.)
Jeste, pročitajte o pacovskim kanalima nešto, pa ćete videti, nisam ovde nikoga uvredio.
(Predsedavajući: Molim vas, gospodine Jojiću.)
Dalje, dame i gospodo, kada je u pitanju primena Zakona o državnim službenicima, svi zaposleni koji rade, kaže, u sektoru informatike, administrativnom sektoru, materijalno-finansijskom i računovodstvenom sektoru bi morali da budu državni službenici. U članu 2. stav 3. navodim da su samo prateće tehničko osoblje nameštenici.
Izvršena je degradacija u smislu da poslove koje obavljaju službenici obavljaju i nameštenici. Ne postoji mogućnost napredovanja u službi, dame i gospodo, nemogućnost povećanja plata onima sa najnižim primanjima; pravna nesigurnost, nameštenik pravi ugovor o radu sa poslodavcem, za razliku od službenika koji potpisuje rešenje o stalnom radnom odnosu.
U Službi Narodne skupštine postoje sektori, gde je deo osoblja nazvan službenici, a deo nameštenici, iako radnici u takvim sektorima po zakonu potpadaju u državne službenike.
Ne znam šta se ovde novo izmislilo, ne znam šta će ovde biti delotvorno, kako je to moguće da 50, 60, 70 godina u našem pravno-političkom sistemu i u zakonodavnom telu rade službenici, nazovimo ih i radnici ili referenti, a da su imali jednaka prava.
Dame i gospodo, nije dopušteno da se u jednoj kancelariji za dva stola sa dve stolice nalaze dve kategorije radnika, odnosno zaposlenih u jednom državnom organu. S jedne strane sedi nameštenik, a sa druge strane državni službenik.
Ali, kada bi oni radili različite poslove, a ne bi se odnosilo na poslove koji su u isključivoj nadležnosti zakonodavnog organa, da su to poslovi neke druge podele, možemo da govorimo o tome, ali ako rade državne poslove i jedan i drugi moraju imati po Ustavu jednak status i ista prava. Inače, dolazi do diskriminacije.
Nadalje, u članu 5. važećeg zakona kaže se - neutralnost.
Državni službenik dužan je da postupa u skladu sa Ustavom, zakonom i drugim propisima prema pravilima struke, nepristrasno, politički neutralno. Molim vas, gospodo iz vladajuće većine, objasnite građanima Srbije kako je to, što je napomenuto istaknuto kao jedna neoboriva činjenica, u upravi zaposleno 26.000 od 2001. godine do danas. Radi li se tu o inflaciji birokratije? Po mojoj dubokoj proceni radi se o velikoj inflaciji i birokratija preuzima inicijativu.
Da vidimo da li se u nekim drugim privrednim granama, osim u upravi, tako brzo procentualno zapošljavaju radnici, u industriji i u proizvodnim pogonima. Hajde da vidimo šta je Vlada uradila, koliko je fabrika otvorila od 2001. godine do današnjeg dana, koliko je zaposleno radnika u proizvodnji, a iz proizvodnje se budžet puni da bi mogla država da funkcioniše, i odbrana, i bezbednost, i pravosuđe i drugi organi uprave.
Dakle, u tu kožnu torbicu dolaze pare poreskih obveznika, ali ono što je najkatastrofalnije za ovu i prethodne vlade od 2005. godine, nema proizvodnje. Šta se proizvodi? Nema proizvodnje, ali se prodaju proizvodni kapaciteti koje su naši radnici decenijama stvarali, i na taj način preživljavate, prodajete imovinu i želite da očuvate socijalni mir. Nema bez proizvodnje ništa.
Zbog toga čudi me da je ova vlada bila spremna, a i prethodne vlade, da na ovakav način birokratiju stimuliše, a proizvodnju da uništava. Uzmite poljoprivredu; poljoprivredno zemljište danas tajkuni kupuju, kupuju na hiljade hektara, ali prema mišljenju SRS u prvom krugu moraju, kada bude davano poljoprivredno zemljište, moraju pre svega da konkurišu individualni proizvođači u svim mestima u Srbiji, pa ukoliko preostane zemljišta koje nije bilo dato u zakup u dugoročnom periodu da se tada tajkunima ponudi i neka oni plate, ali visoku cenu.
Dame i gospodo narodni poslanici, mi nemamo Ustavni sud. Džabe mi pričamo u ovoj skupštini, džabe SRS, a i neki misle, da bi trebalo formirati Ustavni sud. U članu 5. Ustava Republike Srbije, stav 2, normirano je da u drugom zasedanju Skupštine Republike Srbije mora se izabrati Ustavni sud.
Kome sada treba da uputimo inicijativu za ocenu ustavnosti i zakonitosti bilo kog zakona, pa i ovog zakona koji je u pitanju? Nemamo kome. Da li je ovo neustavna monarhija? Bez Ustava nema reda. Nijedna država nije bez ustava, osim Srbije danas, u Evropi. Imamo Ustav, ali nemamo Ustavni sud. Imamo Ustavni zakon, ali nemamo Ustavni sud koji treba da ocenjuje ustavnost i zakonitost pojedinih akata.
Kada je u pitanju ova materija i promena Zakona o državnim službenicima, čudi me da zakonodavac ne predviđa mogućnost zašto nisu ista prava u pokrajinama i u lokalnoj samoupravi za razliku od ovog zakona.
Tamo se primenjuje, u pokrajinama i u opštinama na lokalnom nivou, Zakon o javnim službenicima, međutim, ovaj zakon nije primenljiv za područje AP, niti opština. Sada treba na tome raditi da usaglasimo ove zakone. Treba usaglasiti da bi imali građani Republike Srbije ista prava u svim opštinama, ista prava i u pokrajinama.
Šta nam se događa, tu je ministar Marković, na lokalnom nivou? Vidite šta se događa na lokalnom nivou, koje se odluke donose i koliko su one vrlo nezakonite, i koliko je zloupotreba službenog položaja i koliko je tamo kršenja zakona. Tamo ni FAP sa jednom prikolicom iz jedne opštine ne može da izvuče koliko je kršenja zakona i određenih propisa. Tamo treba da se učini napor, tamo treba vršiti inspekciju, tamo treba budžetska inspekcija da zaviri i da vidi kako se troše sredstva poreskih obveznika.
Gospodine predsedavajući, gospodo iz Vlade Republike Srbije, pre nedelju dana bila je katastrofa u Pančevu, zagađenje životne sredine u južnoj industrijskoj zoni, mediji su to samo zabeležili jednodnevno, međutim, posledice ostaju velike i Vlada Republike Srbije se ne oglašava šta je učinila i koje je mere preduzela da se u Rafineriji nafte Pančevo utvrdi ko je izvršio krivično delo i da obavesti javnost da li je to lice uhapšeno, ti odgovorni naravno u toj firmi, i da li je pokrenut krivični postupak ili ne.
S druge strane, zašto Vlada Republike Srbije ćuti, ne daje materijalna sredstva za oporavak i revitalizaciju industrijske zone Rafinerije, Petrohemije i Azotare u Pančevu? Procenjena je vrednost od strane zamenika predsednika Vlade, gospodina Labusa, pre par godina, da je za šteta koja treba da se otkloni, da se poprave fabrike i da se postrojenja revitalizuju, potrebno 360 miliona evra. Šta Vlada Republike Srbije čini?
Iz te opštine, iz opštine Pančevo, dere kožu, jer su to javna preduzeća i izvlači profit. Ponavljam, samo u Petrohemiji, industriji pančevačkoj, u 2006. godini izvezeno je 212 miliona evra robe. Šta je ostalo građanima opštine Pančevo? Građanima opštine Pančevo samo treba da ostane da uzmu motke i da ne daju nikome da uđe u fabriku, ni predsednik Vlade, ni predsednik države, dok se ne izmire računi i ne popravi industrija.