Po Poslovniku narodni poslanik Vjerica Radeta.

Dame i gospodo poslanici, čuli ste u izlaganju gospodina Nikolića po Poslovniku da postoje i poslovnički i Ustavni razlozi da gospodine ministre u ime Vlade povučete ovaj zakon iz rasprave, jer nije u skladu sa Ustavom, nije u skladu sa Poslovnikom.

Upravo dolazim sa neodržane sednice Zakonodavnog odbora. Pošto skupštinska većina nema kvorum da održi Zakonodavni odbor, kažu da su im neki članovi na godišnjem odmoru, uglavnom nisu tu, i to je jedan od razloga da prekinemo ovu raspravu, da povučete ovaj predlog zakona sa dnevnog reda, jer u skladu sa članom 45. Poslovnika Narodne skupštine Zakonodavni odbor je u obavezi da razmotri predlog zakona, drugih propisa i opštih akata.

Ovo je, znam da će predsedavajući sada da posle ove moje intervencije kaže da odbori nisu u obavezi da dostave svoje mišljenje i da to nije uslov da se raspravlja o zakonu, a ja vas upozoravam da, s obzirom na ukazane povrede i Poslovnika i Ustava, da je to razlog više da je Zakonodavni odbor morao da zauzme stav o ovom predlogu zakona.

Naravno, imali smo nameru mi iz SRS-a, svi smo bili ispred sale gde se održava sednica Zakonodavnog odbora sa namerom da pokušamo da članovima Zakonodavnog odbora objasnimo da moraju da objasne ministru i skupštinskoj većini kako nema uslova za raspravu o ovom zakonu, kako je ovaj predlog zakona potpuno besmislen, neprimenljiv, zakasneo, kao što je rekao gospodin Tomislav Nikolić.

Ponavljam, s obzirom da nije bilo kvoruma Zakonodavnog odbora i da ga verovatno u toku današnjeg dana neće biti, jer sam čula da kolege članovi Zakonodavnog odbora nisu u Beogradu, nadam se da nećete ponavljati nešto što se dešavalo u parlamentarnoj praksi da se održavaju sednice i putem telefona i tako dalje, da se glasa iz Bodruma, Soluna, ne znam odakle sve.

Danas bi izgleda trebalo da se glasa iz Strazbura ili Pariza, koliko mi je poznato, pa da se to ne bi desilo predlažem, gospodine Milane Markoviću, povucite ovaj predlog zakona. Inače, mi ćemo u toku rasprave i u načelnoj raspravi i u pojedinostima da vas upozoravamo na sva moguća kršenja i Ustava i Poslovnika.

Vi ste, imala sam utisak, dok niste postali ministar bili dobar pravnik, više to očigledno niste, ali o tome ću govoriti kada budem govorila o Predlogu zakona, ukoliko ne poslušate pametan savet i ne povučete ovaj neustavni predlog iz procedure.

Gospođo Radeta, Zakonodavni odbor Narodne skupštine Republike Srbije, na sednici održanoj 29. juna 2007. godine, razmotrio je Predlog zakona o izmenama Zakona o državnim službenicima koji je podnela Vlada i podneo izveštaj. Pretpostavljam da se radi o pojedinostima, pa će valjda da odrede i te stvari. Ovo je rasprava u načelu. Hvala vam na primedbama.

Narodni poslanik Zoran Krasić, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SRS.

Ista meta isto odstojanje. Prošle godine u ovo vreme smo razmatrali zakon koji je regulisao plate državnih službenika i nameštenika i sada ponovo.

Godine 2005. smo razmatrali Zakon o državnim službenicima i nameštenicima. Tada je poslanička grupa SRS upozorila onu vladu, Balinovca, šta će biti sa tim zakonom. Rekli su da neće ništa da bude loše, biće sve u redu i evo došli smo po svoje, tako da ovo što se samo promenio ministar ili izveštač, predstavnik Vlade, jeste dekorativna promena. Gotovo da je Milan Marković ponovio sve stavove Balinovca od pre dve godine. Nema neke principijelne razlike. Uostalom, vi ste svi u demokratskom bloku.

Mada ste me na počeku zbunili jutros sa onim izvinjenjem, ali onda sam shvatio, pošto je juli, demokrate se obično u julu izvinjavaju serijski, neselektivno.

Dragi gledaoci, na primeru Zakona o državnim službenicima i nameštenicima i zakona o njihovim platama, a to je sve jedna te ista tema, bez obzira na ovaj zakon koji se nešto menja, oni podsećaju na Nušićeva dela, "Gospođa ministarka'', ''Sumnjivo lice". Vodi računa, Vaso, kada onaj bude izabran za ministra, ono nesposobno dete stavićemo za nameštenika: a postavljenje, a koji razred. Tema je ista. Znači, Nušić je na univerzalan način opisao kako to izgleda vlada u Srbiji.

Pre nego što se uključim u konkretne predloge šta da se menja u ovom zakonu, moram samo da vam skrenem pažnju, kada su zapalili Saveznu skupštinu, došli na vlast, rekli su - zatekli smo neupotrebljiv kadar u ministarstvima, to sve treba da se promeni, ne znaju engleski, ne znaju da rade na kompjuterima, to su sve zaposleni po nekim političkim kriterijumima, to sve mora napolje i to su uradili u prvom naletu. Do septembra 2001. godine skoro da su prepolovili neka ministarstva. Naravno, odmah su doveli svoje eksperte koji pojma nemaju sa životom.

Došao sam do neke dokumentacije kako se to u međuvremenu radilo, naročito ovde u Narodnoj skupštini, a isto i u ministarstvima. Ima vremena da to sve lepo legne, da se lepo objasni, da bi se shvatila ova labudova pesma Vlade povodom ovog zakona, kao nešto hitno sada treba, nešto epohalno se dešava.

Ako je to toliko epohalno onda mi objasnite zašto ovaj predlog zakona niste podneli decembra ove godine. Šta je razlog da ste ga podneli sada u julu? Mogli ste u decembru. I decembar sledeće godine može da bude period koji obuhvata period mandata ove vlade, ali vaša je logika da u poslednjem članu zakona o izmenama i dopunama ili pretposlednjem stavite - retroaktivna primena odredbi i vratite na datum 1. jul, jer to je takav način, to je takva psihologija.

Mi danas praktično nemamo zakon koji se primenjuje na ove državne službenike na položaju. Žarko Obradović je lepo postavio pitanje, od kada je ova vlada izabrana do danas da li je Vlada postavila nekog pomoćnika ministra. Nema odgovora. Izašao je Milan, ispričao tu nešto, tendencije, tokovi, nastojanja, lepe želje. Znamo mi vaše lepe želje, drp-sistem, to je prava definicija za demokratski blok, drpi gde stigneš.

Da se vratim na zapošljavanje. Znači, 2000. godine mnogo, pa onda kreni 2001, 2002, 2003. zapošljavaj sve i svašta, pa onda naravno došla nova garnitura demokratskog bloka, nove stranke, pa G17, Nova Srbija, krenuli i oni da zapošljavaju. Sada se formirala nova vlada, kreni dalje da zapošljavaš.

Kako to ide. Čitam podatke koje je Vlada saopštila u svom Predlogu zakona o budžetu, tako da ćemo ove godine na kraju godine da imamo 258.332 zaposlena u različitim varijantima sa statusom državnog službenika i nameštenika, mada se tu nalazi, moram da kažem, policija, vojska, nalaze se te tzv. društvene delatnosti, znači kompletan sistem zdravstva, obrazovanja itd.

U svim tim tabelarnim pregledima, gde se uredno navodi koliko će da se poveća ove godine, ima mesta gde se povećava, ministarstava, nema na kraju zbirnog podatka, da se ne vidi koliko je to novih koji moraju da se zaposle.

Biće novih koji će da se zaposle. Zašto? Moraju da udome svoje ljude. Kako da isteraju ove? Ne mogu da ih isteraju jer su i oni iz demokratskog bloka. Sada kadrovska struktura u svim ministarstvima je sa baznim mesecom nekim januar 2001. godine, a ovo što ima malo starije, to su ostaci prošlosti.

Međutim, ostaci prošlosti su vrlo korisni kada se pojavi velika rupa zbog nemogućnosti obezbeđenja kadrova iz budućnosti. Kada napune 36, 37 godina ili 39, onda će da prođu kao Periša Jovanović, šest meseci raspolaganja i godinu dana na biro da ostvari pravo na penziju. Hoćete da mi kažete da Periša Jovanović nije profesionalac? Pravi profesionalac za svoj posao, ali šta vredi kada je tu morao da dođe Cesid, a Periša nije u Cesid-u, ne uklapa se, i onda pričate neke bajke ovde, tu treba da bude profesionalci, tu trebaju ovakvi, onakvi. Kakva priča, kome priča? Priča za ovo, priča za B92.

Danas se mi suočavamo sa bliskom prošlošću i šta je to bilo 2001. godine, ko je s kim bio u prijateljskim odnosima, šta je bilo 2003. godine, ko je kog mafijaša posećivao, suočavamo se sa prošlošću, što se menjao zakon, odnosno donosio novi Zakon o državnim službenicima, novi zakon o njihovim platama, ali u pravnom sistemu su ostale rupe.

Prethodni zakon važi za, recimo, autonomne pokrajine i lokalnu samoupravu, ali ne važi za ove državne službenike i nameštenike koji su u nadležnosti Vlade.

Naravno da smo protiv konkursa. Zašto smo protiv konkursa kada su u pitanju pomoćnici ministra? Zato što oni uopšte nisu stručnjaci, oni su samo političari. Njima je vokacija diplomirani ekonomista, diplomirani pravnik samo uslov da bi došao na političku poziciju pomoćnika ministra, a u opisu posla - politički posao.

U ministarstvu je politički posao ako se traga za novim rešenjima, ako se iznalaze neka nova rešenja, a onda je napravljena diskriminacija pa su podeljeni, u istoj kancelariji se nalazi državni službenik, a preko puta njega nameštenik.

Gledajte sada paradoksalnu situaciju. Zato što nivo prava nije mogao da se pomeri ili da se smanji prilikom donošenja Zakona o platama državnih službenika i nameštenika imamo sada ovakvu situaciju: da državni službenik koji radi neki posao ima 30.000 dinara platu, a onaj koji je nov, primljen po nekom konkursu, ima 12.000 dinara, a isti posao rade. To su ove demokrate izmislile.

Da li postoji veći oblik diskriminacije nego što ga sprovodi demokratski blok? Kako je moguće, ljudi u istoj kancelariji, za istim stolom, a dve različite plate. Evo sada državni službenik da da otkaz i da se sutradan navodno ponovo zaposli u svoje ministarstvo, on će dva puta manju platu da ima. To su generali smislili, ovi genijalci, evropski trendovi.

Gde to ima u Evropi, ljudi? Kažite mi u kojoj državi to ima? Ima kod Nušića, a vi ste iz Nušićevih dela izašli. Tamo ima, kod Nušića.

Imate ove savetnike, i-mejl savetnike, je li tako? Šta kaže, ne morate ni da se vidite sa njim, ali 90.000 mora da primi.

Kada sam vas kritikovao prošle godine, 6. juna, povodom toga, kažete - govor mržnje. Rekao sam šta će da bude. Došli ste sa tim zakonom sada ovde. Sad je danas govor ljubavi, eto.

Ne može Srbija da izdrži eksperimente Demokratske stranke, ne može. Ide maca oko tebe, ali demokrata se zaposli. Ide maca oko tebe, DSS se zaposli, ovaj zapošljava svoje, a imate ovu situaciju.

Mi nemamo pravu informaciju šta se sve zapošljavalo i kako se zapošljavalo od 2000, od kada je došla demokratija. Na nekim primerima pokazaću vam kako to izgleda u Narodnoj skupštini. Evo ovako.

Godinu dana traje jedan projekat, od 1. juna prošle godine do 31. maja ove godine. Vrednost projekta je 135.600 evra. Vlada Nemačke odobrila 50.000 evra za aktivnosti u Narodnoj skupštini. Neko je zaključio taj ugovor, pa onda kaže - pozadina i opravdanost projekta, pa korisnici projekta, pa ciljevi projekta. I dođemo - zapošljavanje.

Eto, Vlada Republike Nemačke nama diktira zapošljavanje, zapošljavanje koordinatora za pristup javnosti.

Kaže - OEBS će finansirati koordinatora godinu dana, uz mogućnost da nakon toga bude zaposlen u Narodnoj skupštini na neodređeno vreme. Trošak za zapošljavanje koordinatora je 7.200 evra. Da li neko zna za ovo? Da li je neko ovlašćen da zaključi ovo? Ne. Nije bitno. Evo ga jedan projekat.

Idemo dalje, opet čuveni OEBS, kaže ovako - memorandum o razumevanju, o Kancelariji kadrovske službe u Skupštini Republike Srbije. Pa tu onda sada je otvaranje kancelarije kadrovske službe i kaže - ugovor o radu za šefa kadrovske službe i njegove pomoćnike mora biti u skladu sa sledećim uslovima. Znači, njih baš briga za zakon. OEBS kaže koji su uslovi i baš vas briga. Vi ovde radite šta hoćete sa vašim zakonima.

Kaže pod jedan, ugovor će biti u skladu sa republičkim Zakonom o radu. Đavola. Dva, oba zaposlena će imati zdravstveno osiguranje, invalidsko osiguranje i osiguranje za slučaj smrti, kao i penzijsko osiguranje u skladu sa posebnim republičkim zakonima i podzakonskim aktima.

Treće, šefu kadrovske službe će biti ponuđena osnovna mesečna plata koja neće biti manja od 21.000 dinara, a pomoćniku mesečna plata ne manja od 15.000 dinara. Onda su obaveze, obaveze, i na kraju kod oporezivanja - ne plaća se porez.

Zašto vi onda jurite ove privatnike. Jurite ove po ulici i kažete da ima neprijavljenog radnika. Pa evo ga, Skupština ima neprijavljenog radnika, ne plaća se porez. S kojim pravom vi jurite po ulici. Vi ste leglo kriminala.

Gospodine Krasiću, molim vas da ne vređate Narodnu skupštinu. Skupština ima sistematizaciju radnih mesta i uredno se vrši zapošljavanje.

Gospodine Albijaniću, uzeću vam u obzir da ništa niste rekli. (Smeh u sali.)

Dalje, gle čuda, taj ugovor je potpisao poslanik, jedan od vaših ovde. Poslanik potpisao. Idemo dalje.

Ugovori zaključeni sa međunarodnim organizacijama, pa 2003. Memorandum o saradnji Centra za resurse Narodne skupštine u saradnji sa Ambasadom SAD u Srbiji, skraćenica je NDI; Memorandum o saradnji između Agencije za međunarodni razvoj IBM EPI; pa dalje Memorandum o razumevanju, program podrške Skupštini, zaključen između OEBS-a, Misije u Srbiji, i Narodne skupštine.

Pa, dalje, Program studentske prakse u Narodnoj skupštini. Ovo vam citiram zbog toga što je sve to praćeno sa zapošljavanjem.

Evo imate ovde. Oni nas uče što mi ne znamo da radimo u Skupštini. Pa onda kažu, Parlamentarni centar Kanade - ostvaruje se u vidu stručne i materijalne podrške rukovodstvu i zaposlenima u izradi politike upravljanja kadrovima, opisa radnih mesta, procene učinka u radu. E, oni nas da uče o tim stvarima. Onda šta će nam ministarstvo, šta će nam državna služba, ako treba svaka šuša da dođe da nas uči nešto.

Dalje kaže - saradnja Narodne skupštine sa Ženevskim centrom za demokratsku kontrolu oružanih snaga. Pa onda kaže - program za savetnika u parlamentima zemalja jugoistočne Evrope. Programom da se obezbedi ekspertska pomoć parlamentarnim odborima za odbranu i bezbednost u njihovim naporima za jačanje demokratije, civilne strukture i, naravno, zapošljavanje.

Ovde imate desetak takvih projekata gde oni zapošljavaju, ne plaća se porez, ne plaća se doprinos, samo se posle prevaljuju u radni odnos u državnoj službi. Ima ovde još jedan papir, ali neću sada pošto mi ga nema otac demokratije.

To je izveštaj budžetske inspekcije, kada G17 i Demokratska stranka nisu bili u dobrim odnosima, iz 2004. godine, gde je utvrđeno da je ovaj Milan Lučić, on se muva i dalje po ovoj skupštini, što se razume u prava preko žene koja je diplomirani pravnik, jeste, i oko ovog njihovog fonda za one tri zavese, što kaže Batić, u Saveznoj skupštini što su spaljene, nestalo je 6.000.000 dinara, nestalo preko Fonda. Drp-sistem. Naravno, ovde želim da se koncentrišem samo na onaj deo koliko se menja u zakonu.

Vi u ovom zakonu želite da prolongirate rok. Zašto? Da bi bilo onda zakonito to što se radi. Poverovao bih da je to tačno da je sve ovo do danas bilo zakonito. Ali nije zakonito. Vi ste većinu pomoćnika ministara, koji su prošli neku kadrovsku komisiju i trebalo je da se donese odluka o njihovom prijemu, uslovili da mogu da ostanu na tim poslovima ukoliko prihvate da budu članovi političke stranke i to one odakle je ministar koji preuzima određeno ministarstvo. Ko je to prihvatio, on je i dalje ostao.

Jer ako po ovom zakonu Vlada nije mogla da izabere nove pomoćnike ministra zato što nije sproveden konkurs, nije mogla da ih postavi, onda nije mogla ni postojeće da razreši. A ona je postojeće razrešila. Njih 50 su razrešeni. Oni će da vode sudski postupak protiv vas, ja ću da im pomognem, da znate, a onda ste obrali bostan. Još će sporova da bude povodom ovoga. Jer mi u ovolikoj šumi zakona imamo sada situaciju da nemamo propis koji treba da se primeni.

Evo, sada da postavite zamenika, odnosno pomoćnika ministra, vi nemate propis kako da ga postavite, na osnovu kog zakona da ga postavite. Po ovom novom, konkurs nije sproveden.

Do 1. jula ovima je morala da prestane funkcija. Pričam o državnim službenicima na položaju.

Naravno, poručujem vam, kada SRS dođe na vlast odmah prvi dan menja se ovaj zakon. Zašto? Svi ovi vaši pomoćnici ministra su političke ličnosti. To pričajte vi drugima da su, ne znam, veliki eksperti ili neki stručnjaci. Ma nisu, oni kreiraju politiku, oni učestvuju u kreiranju politike. Ne učestvuje običan savetnik, običan referent, ne učestvuje daktilografkinja, ne učestvuje raznosač pošte, ne učestvuje onaj koji je u pisarnici. Već i načelnik odeljenja učestvuje u kreiranju politike.

Vi ste rekli da će pisanje zakona biti u ministarstvima, neće da ide van, jer ste želeli da sredite državnu upravu tako da trust bude u ministarstvima, a izvršenje u decentralizovanim delovima, da se ne koriste više usluge ministarstava.

Znači, mi se nalazimo na terenu apsolutnog bezakonja. Njima ne treba zakon. Oni su i bez zakona završili svoje. Apetiti su zadovoljeni, trenutno su zadovoljeni. Sada gledaju kako to da uklope u neku formu.

Evo, sada ovo što radite je isto kao da ste u decembru ove godine podneli zahtev o izmenama i dopunama ovog zakona i u pretposlednjem članu da ste napisali - retroaktivno se primenjuje prethodni član od 1. jula 2007. godine. Znači, nema lepe priče.

Imam još malo vremena. Gospodine predsedavajući, bilo bi interesantno da sve narodne poslanike, da pre bilo kakvog odlučivanja o ovom predlogu zakona, dobijemo tabelarni pregled šta se sve to zapošljavalo u službama u državnoj upravi od 25. januara 2001. godine, kao datuma kada je u Srbiji došao prvi demokratski predsednik Vlade, verovatno zato što je član Demokratske stranke, kada je zavladalo blagostanje u Srbiji, da vidimo koliko je zaposleno, pa ćemo mi da tražimo po imenima i prezimenima, posle, koja stranka, koji ogranak, koja frakcija i sl.

Zbog čega? Kako bi se skinula fama koja je nametnuta od strane demokratskog bloka. Oni su generalno sve osuđivali što je bilo pre, a kažem vam da je prethodni zakon koji je regulisao radne odnose zaposlenih u državnoj upravi bio za dve klase bolji od ovog, ako ni zbog čega drugog onda zbog toga što nije vršio diskriminaciju među zaposlenima. Ovaj vrši diskriminaciju među zaposlenima.

Kao kriterijum ste uzeli da li neko vrši neposredno poslove vezane za primenu propisa, to je neki rad na upravnim stvarima itd. To su najobičnije gluposti.

Naravno, glasaćemo protiv ovog predloga zakona. Podneli smo dva amandmana i sa zadovoljstvom ćemo da objasnimo te amandmane.

Gospodine Albijaniću, bilo bi stvarno korisno za raspravu da dobijemo napismeno koliko je zaposleno, koliko putem konkursa, koliko putem dovođenja.

Još nismo zahvatili član 15. Zakona o platama državnih službenika i činovnika, to je ona specijalna fela onih koji su u okviru kabineta, specijalni savetnici, koji su i-mejl saradnici, koji mogu da rade šta hoće. Oni treba da savetuju ministra, ako tolke savetnike treba da ima ministar, onda nam takav ministar i ne treba.

Da li se još neko od predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa javlja za reč? (Ne.)

Obaveštavam vas da su saglasno članu 93. stav 4. Poslovnika o radu Narodne skupštine Republike Srbije, do otvaranja pretresa prijave za reč u pisanom obliku sa redosledom narodnih poslanika podnele poslaničke grupe SPS i SRS.

Dajem reč narodnom poslaniku Srđanu Šajnu, po Poslovniku. Gospodine Šajn, imate pet minuta kao poslanik koji ne pripada nijednoj poslaničkoj grupi. Izvolite.

Samo bih da istaknem, pošto imam relativno kratko vreme, pa ću pokušati u okviru ovih pet minuta i onog vremena koje imam po amandmanu kompletno svoje izlaganje da dizajniram, tako da molim poslanike da ga na taj način i shvate.

Za Romsku partiju je stavljanje ovog zakona i analiza i rasprava o ovoj tački dnevnog reda ujedno mogućnost i da uskladimo celokupno pitanje funkcionisanja državne uprave i da otvorimo još jedno pitanje i našu ideju, a nadam se svih poslanika, da državna uprava mora da se približi građanima, da državna uprava mora da bude sve više u funkciji građana dokle god ne postignemo taj apsolutni cilj, da ona zaista jeste državna uprava koja isključivo je u funkciji građana.

Da bi zaista to bila, ona mora određene ustavne principe i određena ustavna načela i rešenja da realizuje u svom radu.

U tom smislu, za pripadnike Romske partije od izuzetno velikog značaja su primena, praktično, članova Ustava 15, 21. i 77, dakle, ustavnih odredbi koje govore o tome da u Srbiji moramo na drugačiji način da pojmimo položaj različitih polova, da poimamo pitanje i položaj invalida, kao i pitanje nacionalnih manjina.

Ustav nam je dao mogućnost da to pitanje kvalitetno na drugačiji način rešimo.

Zakon o državnim službenicima je jedan od zakona gde treba da afirmišemo te ustavne principe i sve to može da nas dovede i da nas približi definisanju srpskog društva, kao jednog modernog, evropskog društva koje zaista vodi računa o svim svojim kategorijama.

Da je to zaista bitno govori činjenica da u mnogim opštinama nemamo mogućnost ne samo da uđu invalidi da budu korisnici usluga, već ne postoji nijedan državni službenik ili činovnik koji radi u tim organima uprave.

Zatim, ne možemo da prenebregnemo činjenicu da Roma gotovo nema u opštinama i na drugim nivoima vlasti u državnoj upravi, a moramo svi zajedno da priznamo da jesmo svi građani ove države Srbije, da svi poštujemo zakone Srbije.

Međutim, različite grupe, različite kategorije imaju specifične načine života, imaju specifične navike, specifičnu kulturu i ukoliko nemamo mogućnosti da te specifične navike i da se ta specifična kultura na pravi način i shvati u državnoj upravi, onda imamo situaciju da su suštinski u neravnopravnom položaju oni ljudi koji imaju drugačiju kulturu, koji imaju drugačije potrebe i drugačije navike od onih ljudi koji se sada nalaze u državnoj upravi zaposleni.

U tom smislu, Romska partija i ja kao poslanik Romske partije, predložili smo jedan amandman. Na moje zadovoljstvo, u konsultacijama i sa ministrom i sa njegovom službom mislim da smo našli najbolje moguće rešenje u ovom trenutku, koje ide u cilju stvaranja uslova da se u punom smislu ovih ideja o kojima sam govorio ostvare, ali zaista ide i na trag tome da Srbija ne može preko noći da reši nagomilane probleme, da mi ne možemo u ovom mandatu ili u ovim imenovanjima da rešimo te probleme i da definišemo državnu upravu kadrovski onako kako bi najbolje moguće bilo.

Svesni te činjenice, Romska partija je u svom amandmanu dala dovoljno prostora da nalazimo najbolja moguća rešenja, ali sa jednom vrlo jasnom obavezom da državna uprava mora da brine od procesa zapošljavanja o ovim pitanjima o kojima sam govorio, a i te kako u svom radu, sa time ću da završim ovaj deo izlaganja, sa mogućnošću kada budem govorio o amandmanu da to dalje elaboriram, da država zaista preko svojih državnih službenika, preko državnih organa uprave mora da bude isključivo u funkciji građana.

I da više ne dolazimo u situaciju da li građani treba da dođu u organe državne uprave ili u opštinu, ili u pokrajinu, ili u republičke organe vlasti zbog toga što je njima potrebno, već da moramo da redefinišemo taj naš stav i da moramo da shvatimo da i Skupština, a i državni organi drugi, i državni organi uprave postoje radi tih građana...

(Predsedavajući: Vreme.)

... i da se mi zalažemo da se prisposobimo načinu života građana u Srbiji. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Milisav Petronijević, a zatim narodni poslanik Vjerica Radeta. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici,  što se tiče Predloga zakona o izmenama Zakona o državnim službenicima, koji se nalazi pred nama, treba možda građanima objasniti šta je sadržaj tog zakona.

Jedna rečenica samo, da se ne primeni zakon 1. jula 2007, kao što je to bilo predviđeno, već da se odloži primena u delu tog zakona do maja 2008. godine. To je ceo sadržaj zakona.

Dakle, kao što se vidi, mali tekst ali velika poruka, a suština te poruke u stvari razobličava politiku Vlade tzv. demokratskog bloka, jer iz ovoga se da videti, a reći ću vam posle na nekoliko primera, da jedno priča, a drugo radi.

Dve ključne reči i kada je Zakon o državnim službenicima donošen, i kada je trebalo da bude primenjen, i sada kada se menja je i u izbornim kampanjama depolitizacija uprave i profesionalizacija uprave. Zatim, kada je zakon donošen i kada se kažu te dve ključne reči, pa još evropski, ko to ne bi podržao, pa smo i mi tako podržali.

U stvari, ispostavilo se da je Vlada te dve reči pobrkala, pa promenila redosled. Izmenama ovog zakona stavlja do znanja da upravu politizuje i deprofesionalizuje, dakle pogrešan je redosled tih reči. I, naravno, enormno povećava.

Obrazloženje ministra da Vlada nije mogla da postavi na položaje državne službenike, bez uvrede, gospodine ministre, nije tačno. Vlada, prema Zakonu o Vladi, nije mogla da postavlja funkcionere u vreme kada je prestao mandat. Zakon o državnim službenicima je rekao da državni službenici na položaju nisu funkcioneri. Dakle, šta je smetnja?

Ako je stvarno ideja depolitizacija, profesionalizacija, ako su objavljeni konkursi, ako su konkursi sprovedeni, ako su stvarno kvalitetni ljudi učestvovali na konkursu, kakve veze onda ima ko će da ih postavi, ako je to depolitizovano.

Nije tačno. Ili Vlada ne priznaje Zakon o državnim službenicima, pa kaže - znate šta, mi smo nekada mislili da su to funkcioneri, pa pošto nisu, eto, mi smo mislili da treba da primenimo ono naše mišljenje da su oni i dalje funkcioneri.

Još nešto, 2005. je donet zakon, 1. jula 2006. godine je stupio na snagu. Dakle, godinu dana, da ne govorim o onom periodu prethodnom od osam meseci, bilo je dovoljno vremena da se izvrše sve pripreme, da se organizuju sve komisije, sve što je potrebno, raspišu konkursi, sprovedu konkursi i postave.

To nije urađeno. Iz kojih razloga? Iz političkih razloga, jer onda bi stvarno bilo depolitizovano i profesionalizovano, a to je već nešto što nam služi samo da pričamo u javnosti, a da u suštini radimo obrnuto.

Vladi je prestao mandat 14. februara 2007. godine, postala je, kako kaže, tehnička vlada. Pa čak i za taj period od tri meseca, kada su trajale agonije ko će, kako i na koji način da formira vladu, nije bilo zakonskih smetnji da se konkursi koji su sprovedeni izvedu do kraja, nije bilo zakonskih smetnji jer nisu funkcioneri već po Zakonu državni službenici. Ali, hajde i taj period. Od 15. maja do 1. jula je 45 dana.

Ako je postojala želja da se stvarno taj posao uradi kako treba, onda je ministar nam ostao dužan ovde nekoliko odgovora.

Prvo, koliko je po konkursu postavljeno. Drugo, koliko je završenih konkursa i predloga stiglo do Vlade. Treće, koliko je završenih konkursa koji su bili pred konkursnom komisijom. Četvrto, ako nisu postavljeni, a postavljeno je, koliko smo malopre videli, 59 pomoćnika, gospodine ministre na reagovanje dr Žarka Obradovića za 59 pomoćnika, dakle državnih službenika na položaju, vi ste odgovorili da državne sekretare Vlada treba da postavlja itd.

Dakle, da li među tih 59 pomoćnika ministara ima takvih koji su za to mesto konkurisali, prošli proceduru, ispunjavaju sve uslove, nisu izabrani, već su izabrani druge?

Sledeće pitanje, koje je takođe vrlo važno, znači veoma važno pitanje da se kaže zbog čega nisu izabrani? Pa, bar tad vlada nije bila tehnička.

Naravno, još jedno pitanje, za vas gospodine ministre, da biste stvarno potvrdili da je to profesionalizacija, baš bi bilo interesantno navesti sva ta imena, ne govorim o onom nepotizmu dobro poznatom, muž ministar, supruga pomoćnik ministra itd, već sam govorio, smešno je da pričam stalno, to je postalo normalno.

Ali, da li ti pomoćnici ministara stvarno ispunjavaju uslove prema Zakonu o državnim službenicima, a to je devet godina radnog iskustva u struci? I, naravno, šta je to u struci, da li to znači ako je hirurg devet godina bio vrstan hirurg da li ispunjava uslove, jer, eto, u toj struci je imao toliko radnog staža?

Dakle, kada se sve to pogleda, šta je suština cele priče? Suština je priče da se nastavi sa politizacijom uprave, da se nastavi sa neprofesionalizacijom i enormnim povećanjem. Molim vas, pre samo nekoliko dana imali smo budžet na dnevnom redu. Ko se od vas seća, kad je gledao onaj kadrovski plan, kako to sada zovu, mogli su da primete da je od decembra, ne govorim o nekom ne znam kom vremenu, do maja, odnosno juna, kada je budžet bio, povećano za oko dve hiljade ljudi, ali samo govorim o ministarstvima i posebnim organizacijama, ne govorim o vojsci, policiji, prosveti itd, njima se zabranjuje povećanje.

Recimo, Ministarstvo zdravlja koje vodi izuzetnu kampanju smanjivanja broja zaposlenih u zdravstvu, povećava se broj zaposlenih u Ministarstvu za zdravlje.

Da ne pričam primer ovog čuda od Ministarstva Dinkićevog za ekonomiju, gde je 200 novih ljudi više, pored onih preuzetih. Da ne pričam primere Ministarstva rada i socijalne politike, iako je deo zaposlenih otišao, plus još 36, da ne pričam Ministarstvo prosvete, omladine i sporta plus 74, pa plus Ministarstvo za sport 79 i da ne nabrajam više, dve hiljade ljudi je više od decembra do jula.

To su karakteristike i ova izmena zakona ima cilj da jednostavno to verifikuje. Nije to samo primer u Srbiji, evo primer u Beogradu, gde je takođe tzv. demokratski blok na vlasti. Pre mesec dana bila je velika rasprava u javnosti oko imenovanja 27 direktora zdravstvenih ustanova u Beogradu, suprotno i stavovima sindikata, i stručnoj javnosti i zaposlenima. Samo po političkoj podobnosti je to urađeno.

Dakle, priča Vlada jedno - kako je za depolitizaciju i profesionalizaciju, a ovo je suštinski obrnuto. Ovo je politizacija, ovo je deprofesionalizacija i enormno povećanje, i to je suština čitave stvari.

Suština je da se izmenama ovog zakona postave na položaje državni službenici, na položaje kao političke ličnosti, da bi za narednih godinu dana stvarali uslove da ih tada ta ista vlada proglasi depolitizovanim, odnosno profesionalizovanim. Iz tih razloga mi to nećemo podržati. Hvala lepo.