Dame i gospodo poslanici, istina je da Zakon o državnim službenicima ima toliko mana da je amandmanima nemoguće popraviti tako loš zakon. Ali, ovaj amandman gospodina kolege Dejana Perjaničića je po mnogo čemu karakterističan.
Najpre po tome što stiže iz poslaničke grupe koja čini vladajuću većinu, pa je malo čudno da se nisu pre toga dogovorili kakav predlog zakona da daju. Možda je to zbog toga što ministar nije iz stranke iz koje je gospodin koji je podneo amandman.
S druge strane, amandman je karakteristična zbog toga što se kolega ponaša kao da nije narodni poslanik, već predstavnik službe za katastar nepokretnosti.
Naravno, ne bih govorila i neću govoriti generalno, niti to mogu da kažem generalno da u svakoj službi za katastar nepokretnosti postoje problemi, niti ću reći da su ljudi koji vrše te poslove lopovi, niti da uzimaju pare.
Naravno da ima i takvih i naravno da svi mi iz iskustava svojih ili nekog iz svog okruženja znamo za takve slučajeve, ali u svakom slučaju, ovaj amandman nije prihvatljiv jer ne postoji nijedan opravdan razlog da se bilo koja grupa službenika, državnih službenika, izdvoji iz zakona i da njen položaj, status, ne znam šta već, da se reguliše nekim posebnim zakonom.
Ne vidim zašto bi i poreski službenici, i carinski, i zaposleni u katastru i svi ovi koje je kolega nabrojao zašto bi bili regulisani nekim drugim zakonom. Onda jednostavno ne bi imalo smisla da uopšte imamo zakon o državnim službenicima, onda bismo imali zakon o službenicima katastra, o službenicima carine, o ovom, onom.
Naravno, postoji zakon o katastru nepokretnosti, postoji zakon o carini itd, ali tim zakonima se reguliše nešto drugo, a namera zakona o državnim službenicima je bila da se na jedan jedinstven način reguliše položaj državnih službenika. Zato mislim da ovaj amandman nije na mestu i zato poslanici SRS neće glasati za ovaj amandman.
Rekla bih nešto drugo, kada su u pitanju te privatne geodetske agencije o kojima se ovde govorilo. Vrlo je interesantno najpre kada su se pojavile te agencije, odnosno kada se stvorila zakonska mogućnost da privatne agencije rade nešto što je, u pravu ste kolega Baraliću, neverovatno bilo gde u svetu.
Te privatne agencije su formirane u vreme kada je donet Zakon o planiranju i izgradnji, koji je ovako popularno nazvan zakon o legalizaciji.
Tada je trebalo da se angažuju geodetski zavodi da se vrlo brzo urade ti geodetski poslovi, geodetske podloge, da se izdaju kopije plana parcela, jer je to jedan od uslova za legalizaciju objekta koji je izgrađen bez građevinske dozvole.
Šta se onda dešavalo? Sasvim sam ubeđena da i u kraju odakle dolazi podnosilac amandmana, jer sam sigurna da to svuda u Srbiji postoji, za mnoge slučajeve znam, onda su ljudi koji su radili kao službenici u katastru nepokretnosti davali otkaze ili su, ako su imali uslove za penziju, penzionisali se i otvarali te privatne agencije negde u blizini katastra.
Znači, znaju teren, imaju podatke, znaju ljude i oni su diktirali cene snimanja objekata. Te cene su previsoke.
Setite se onog famoznog 19. novembra, do kog su svi koji su imali objekte bez građevinske dozvole morali da podnesu te zahteve za legalizaciju.
Tada su ljudi morali da plate grdne pare za republičke takse, za opštinske takse, za geodetske snimke i svi ti zahtevi stoje u fiokama u opštinama, ne mogu da se rešavaju, bar ne mogu brzinom koja je obećana i koju su građani Srbije očekivali.
Reći ću vam primer iz opštine Zemun, gde je nemoguće da se posao legalizacije radi onim tempom na koji je bilo spremno novo rukovodstvo radikalsko u opštini Zemun, zato što je zakon predvideo da u Komisiji za legalizaciju, pored zaposlenih u opštini Zemun, treba da sede i dvoje ljudi iz uprave grada Beograda.
Onda se zakaže sastanak komisije, pripremaju se predmeti koji treba da se legalizuju, odnosno koji treba da se sagledaju, da se utvrdi da li mogu objekti da se legalizuju, i onda pet minuta pre početka sastanka jave ove gospođe iz grada da su jako zauzete i da ne mogu baš tog dana da dođu na sastanak.
I tako iz dana u dan, iz nedelje u nedelju, da bi se kod građana Zemuna stvorio utisak da je opština Zemun ta koja sporo radi legalizaciju, što naravno nije tačno, nego je problem, kao što sam rekla, u ovima koji dolaze iz Skupštine grada.
Istina je, takođe, da su te privatne agencije formirale vrlo visoke cene. I šta je interesantno, ako hoćete da vam se snimi objekat koji treba da se legalizuje, onda ne možete da pozovete službeni, odnosno državni katastar, službu za katastar nepokretnosti.
Oni više nemaju tu mogućnost, nego morate da angažujete tu privatnu agenciju. Šta se dešava?
Dođe ta privatna agencija, snimi objekat, napravi kopiju plana parcele, svojim pečatom overi, ali taj pečat nije merodavan i ta kopija vam ničemu ne služi jer ne možete da je priložite kao validan dokaz uz zahtev za legalizaciju objekta.
Znači, tu istu kopiju plana gde ste snimanje platili onom privatniku, on stavio svoj pečat, morate da nosite u državni katastar, pa da onda oni svojim pečatom potvrde da to jeste ta kopija plana parcele, to ponovo morate da platite i ponovo morate da čekate, i to je nešto što je zaista nedopustivo.
Kada bismo govorili o tome, onda svakako ne bih izdvajala ove državne službenike iz ovog zakona, nego bi trebalo da govorimo o Zakonu o premeru i katastru nepokretnosti, jer taj zakon mora da pretrpi mnogo izmena da bi zaista bio u službi građana.
Vi iz vladajuće većine se hvalite kada neko izađe na televiziju i kaže - uknjižili smo celu ovu opštinu, uknjižili smo 80% ove opštine, one opštine. Ništa niste uradili. I dalje je 40% u Srbiji nepokretnosti neuknjiženo.
Kaže kolega, za tri dana se dobija uknjižba kada je u pitanju hipoteka. To verujem, da to vrlo brzo uradite, da čoveku upišete hipoteku, a posle ko zna šta će da bude. Koliko dana traje od momenta kada se podnese zahtev za legalizaciju do legalizacije, koliko godina to traje, četiri, pet, šest godina otkad zakon postoji još nije ni 10% objekata legalizovano.
Zašto takođe ne treba prihvatiti ovaj amandman. Kada sam govorila u načelnoj raspravi o ovom zakonu, govorila o državnim službenicima, počev od Borisa Tadića, do Dragana Đilasa i njegove žene, jedno je ministar, drugo je zamenik ministra, o nepotizmu u sadašnjoj vladajućoj koaliciji, i onda ste gospodine Milane Markoviću, ministre koji predstavljate ovaj zakon ovde, rekli da vi ništa o tome ne znate, da se to vas ne tiče.
Razumem da vas se ne tiče žena Dragana Đilasa, ali da li vas se tiče Miloš Bugarin? Juče pročitah da je Miloš Bugarin vaš blizak rođak i da ste ga predložili za predsednika Privredne komore Srbije.
Sada bih nekoliko rečenica, zaista se uklapa u ovaj amandman i vezano je za katastar i za zemljišne knjige, o Milošu Bugarinu.
Taj Miloš Bugarin je čovek koji je bio direktor poljoprivrednog preduzeća "7. juli" iz Surčina.
Onda je Miloš Bugarin, kao blizak prijatelj Dragoljuba Markovića, vlasnika "Krmivo produkta", vaš rođak, uspostavio je bliske kontakte sa tadašnjim premijerom Zoranom Đinđićem, pa su onda skupa kod Dragoljuba Markovića svakodnevno se sastajali, odnosno svako veče, pa je onda Miloš Bugarin za bagatelne ....
(Predsedavajući: Gospođo Radeta, kakve to veze ima sa geometrima? Molim vas da objasnite.)
Gospodine Albijaniću, jednom sam pokušala da vas naučim, ajde probajte još jednom ću.
Dakle, kad obrazlažem amandman, obrazlažem ovaj amandman da bih ubedila kolege da ne glasaju za njega. Moje obrazloženje, koje po Poslovniku traje 15 minuta, može da bude 15 minuta ćutanja za ovom govornicom.
Možda na taj način želim da ubedim kolege da ne glasaju za amandman. Ovaj put želim da ih ubedim da ne glasaju za amandman zato što hoću da objasnim lik i delo Miloša Bugarina. Je l' imate nešto protiv?
Dakle, taj gospodin Miloš Bugarin je za bagatelne pare prodao "Krmivo produktu", Dragoljubu Maroviću, objekte "7. jula" iz Surčina. Zagadio je okolinu, zagadio donje Surčinsko polje, ceo kompleks donjeg Surčinskog polja, koje je bilo u vlasništvu PKB, danas je u vlasništvu Dragoljuba Markovića i "Krmivo produkta".
Terali su ljude, privatnike, koji su u okviru postupka vraćanja zemlje dobili neke parcele koje su se igrom slučaja našle u kompleksu PKB, tim ljudima su slali uveče kući neke ljude koji su im pretili i ti ljudi su morali da prodaju svoje parcele "Krmivo produktu", demokratske emisare, gospodine Todoroviću, slali su sa bezbol palicama, i ti ljudi iz Surčina i okoline su morali da prodaju te svoje parcele "Krmivo produktu", da bi on to objedinio i sada je celo donje Surčinsko polje u vlasništvu "Krmivo produkta".
Naravno, ne bih imala ništa protiv toga da je to bilo regularno, da su parcele "7. jula" bile na konkursu, da su mogli svi zainteresovani da konkurišu.
Ali ne, to je bila kupoprodaja kod Dragoljuba Markovića; 166 hektara je kupio predsednik Opštinskog odbora DS u Surčinu, ovaj što je predsednik opštine, ovaj što je kupio, odnosno uzurpirao Dom kulture, pa zgradu "Diogena" jer je on vlasnik KUD "Diogen", pa je to knjižio na sebe, pa mu je ta uknjižba, lično sam vodila postupak, bila brisana. Nažalost, ponovo mu je upisana, sve su to posledice demokratije.
Možda građani Srbije nisu ni znali na koji način je demokratija ušla i u katastar nepokretnosti. Ne možete da zamislite kakve se sve kriminalne radnje vrše u okviru katastra nepokretnosti.
Zato vam savetujem, gospodine Markoviću, da povučete onaj vaš predlog, u dogovoru sa Borisom Tadićem, tako juče piše "Pravda", verujem, da povučete vaš predlog da Miloš Bugarin bude predsednik Privredne komore, jer zaista on nema nijednu drugu referencu osim da je uništio PKB, da je ostavio PKB "7. juli", da je ostavio ljude bez posla, da je ono ljudi što je ostalo da radi preseljeno u neke barake u Jakovu, zato što je on "Krmivo produktu" dao one lepe zgrade koje su gradili radnici "7. jula".
Naravno, preporučujem kolegama narodnim poslanicima da ovaj amandman ne prihvate, jer ako se bilo koja grupa službenika izdvoji iz ovako lošeg zakona, onda će to biti ne loše, nego katastrofalno.