Samo jedna rečenica povodom prethodnika. Svaka vam čast, ima u Demokratskoj stranci iskrenih ljudi koji priznaju.
Samo to sam i rekao, što ste vi kasnije potvrdili.
Da pređemo na ovaj moj amandman. Amandman SRS glasi da se član 2. Predloga zakona menja i glasi: "Član 180. briše se." Znači, tražimo da se briše član 180. izvornog teksta Zakona, a ne ono što predlaže Vlada u članu 2.
Šta oni predlažu u članu 2? Oni predlažu promenu rokova, odnosno datuma u stavu 1. i 2.
Kada bi se usvojilo ovo što je Vlada predložila, član 180. bi glasio ovako, prvi stav: "Radi postavljanja na položaje sprovešće se javni konkurs do 1. maja 2008. godine". Stav 2. bi glasio: "Postavljenim licima, čija radna mesta postaju položaji, dužnost u svakom slučaju prestaje 1. maja 2008. godine".
Šta je problem? Član 180. više ne postoji, to moram da vas obavestim, gospodine Markoviću. Danas je 5. jul, a član 180. je važio do 1. jula. Član 180. ne nalazi se u prelaznim i završnim odredbama. Znači, 1. jula njega više nema i vi menjate nešto što ne postoji. Nije svašta, nego je član 180. Za sve i svašta gledajte Pink.
Sa 1. julom nestao je kapacitet i snaga člana 180. Nije to koalicioni kapacitet, vi sada kažete kapacitet, vi mislite na bateriju, koliko može da drži, ili ovo koliko vaša koalicija ima kapaciteta da drži. Kapacitet, pravna snaga člana 180. se iscrpila 1. jula 2007. godine i mi praktično član 180. više nemamo, imamo ga kao istorijsku odredbu.
Istorijska odredba za gospodina Martinovića, ako piše neku knjigu, da analizira to, da nađe nekog sa fakulteta pa da kaže kakva je bila volja zakonodavca septembra 2005. godine kada je donosio zakon, šta je planirao, o čemu je razmišljao itd.
Danas, 5. jula, kada se taj zakon razmatra po treći put, kroz odgovarajuće izmene i dopune, član 180. ne postoji. Vi praktično danas i ako budete glasali za ovaj predlog zakona, treba da znate da ste digli ruku za član koji ne postoji. Postoji samo u tragovima, postoji samo u obrisima, a mi u znak poštovanja prema vama želimo da vam skrenemo pažnju na kalendar, na sat, da se orijentišete u vremenu i prostoru.
Pošto bi vi očigledno želeli da vreme stane, ali neumitno ono teče, da vam kažemo da je 1. juli odavno prošao, član 180. više ne postoji, jedan proces je završen, morate da radite po zakonu. Član 180. ne postoji.
Prošli put sam se šalio sa vama, pa sam rekao da ste ovaj zakon mogli da predložite i u decembru 2007. godine, pa da u jednom od članova tražite retroaktivnost i da sve to vratite, ako hoćete, i na maj 2007. godine. To je moguće ako je jedini rezon za razumno zaključivanje 126 glasova.
Ali, kada je jedini argument za nešto broj glasova, onda mora da vas podsetim na Radomana Božovića, koji je rekao - ako vidim 70 ruku u vazduhu, zemlju ću da proglasim da je kockasta. Tada je demonstrirao onu vrstu sile, političke jačine, to su svi, naravno, osudili, ali vi idete njegovim stopama. Vi kažete, sa 126 možete sve, možete i protiv kalendara, možete i protiv hronologije, možete protiv svega.
Znači, mi nismo tražili da se briše vaš član 2. Predloga zakona, kojim pomerate rokove, nego da se izbriše član 180, da i kao istorijska odredba više ne postoji i ne opterećuje tekst zakona. Zašto? Snaga člana 180. je ispucana, ona više ne postoji 2. jula 2007. godine.
Naravno, ovo je moj skromni doprinos da javnost shvati šta je Demokratska stranka, kako oni rade, kako oni zaključuju. To je još jedan prilog onoj mojoj osnovnoj tezi da je u pitanju drp-sistem, ne biraju se sredstva, evo, vidite, i protiv hronologije su, protiv kalendara, protiv svega. Zašto? Zato što je 126. Ko im garantuje tih 126? Verovatno onaj koji kosi travu u dvorištu one ambasade.
Ne bih dalje da širim diskusiju. Imam ovde još dobrih primera, recimo, Bojana Dimitrijevića, i on je nestranačka ličnost, svi su nestranačke ličnosti, pojma nemaju sa politikom. Imamo i Vuka Jeremića, kod njega u Ministarstvu isto sve ljudi koji nemaju veze sa politikom, slučajno su se zatekli tu.
Bila neka interna raspodela na Terazijama i onda su rekli, ko će da se prijavi za ministra, a oni kažu - stavite mene na spisak, ko će da bude pomoćnik ministra, drugi spisak. Ovi došli i ajde da ih ubacimo. Nestranačka ličnost Jagoda Jorga, pa postade stranačka. Milivojević nestranačka, kritikovao u onoj kampanji Demokratsku stranku, evo ga izađe.
Znači, Demokratsku stranku treba da shvatite kao jednu fatamorganu, svuda ih ima. Nisam opterećen, nego mi se žuri, treba da idem u Hag, a oću da završim ovaj posao sa stečajem što pre, ne volim da ostavljam nezavršene poslove. Stalo mi je da raščistim to sa Demokratskom strankom, da završim tu sa stečajnom masom.
Naravno, vi znate da vas pratim, imam i laufera. Nemam gulanfera, gulanfera sam poslao kod vas. Malo mi penzionišete ove ljude, proterujete mi ove koji me obaveštavaju, ali tačno me obaveštavaju, kao što vidite. Doduše, kada mi zafali informacija, kupim novine i tu sve znam. Ovi iz CIE nemaju baš mnogo muke, pročitaju novine i sve znaju šta se dešava u Srbiji. Izađu ovi kolumnisti, rasture celu državu.
Znači, moram da završim taj posao pošto imam obaveze u Hagu, tamo ću kratko da budem. Sa Demokratskom strankom da završim, meni je bitno da javnost shvati šta je Demokratska stranka. To jeste teška fatamorgana. To je najveća prevara koja je mogla nama da se desi i mi se sada suočavamo sa bliskom prošlošću.
Bliska prošlost je bila, bili mladi, lepi, fini, pa ajde sada će nešto da naprave, pa ljudi poverovali. Međutim, na svakom koraku kada se suočite sa politikom Demokratske stranke, tu u stvari nema politike, to je samo drp-sistem. Sada će u drpu da učestvuju dva, tri, pet ili sedam, inače u teškim su svađama povodom toga ko ima bolju poziciju prema materijalnim sredstvima, ne prema poziciji u strukturi vlasti, nego prema materijalnim sredstvima.
Pričam pre svega za ove vodeće, ne za obične ljude koji su izvođači radova, što bi rekao Zoran Đinđić nekada. Izvođači radova, jeste, aparat za podršku, da, ova grupa od tri četiri završi posao.
Samo da vas podsetim, kada sam već oko kadrovske politike Vlade Republike Srbije. Sećate se svojevremeno dok je Milošević bio predsednik SPS-a svi ovi su ga kritikovali što nije podneo ostavku na mesto predsednika SPS-a. Ni ovaj nije podneo ostavku na mesto predsednika DS-a. Sećate se svojevremeno, malo-malo ovi studenti Čede Jovanović i Čede Antića su znali da odnesu pogaču predsedniku, pa da idu na Dedinje.
Interesantna stvar, više omladina nije toliko revolucionarna da poseti predsednika kući. Da, nije to više interesantno. Zašto? Sad je interesantan Veliki brat, neka druga zabava je data mladima, a ne ono što treba da opredeli njihovu budućnost. I zbog mladih da kažem, to što plaćate vi školarinu, odnosno vaši roditelji, to se zahvalite DS-u.
Ovi mali kad su bili studenti 1991-1992. godine, kada su demonstrirali, oni su tražili evropske standarde. Završili su u vreme kada je bilo besplatno školovanje, a kada su došli na vlast uveli da se školovanje plaća, pa zbog DS-a ne može, ono što kaže Rajko Baralić, ni seljačko dete da završi i postane akademik.
Oni su polarizovali javnost u Srbiji, oni su napravili velike socijalne razlike u Srbiji. Sve što su kritikovali prethodnu vlast, oni su ih prevazišli. U pogledu broja zaposlenih u državnoj službi, čuli smo podatak, gospodin Martinović je izneo, 2,5 puta je više zaposlenih.
A znate šta su radili ranije, preko ANEM-a, preko ovih, sve i svašta. Pre nekoliko dana su lustrirali jednog čoveka i to sa zadovoljstvom, lustrirali sa zadovoljstvom. Videli ste sami, izašao je gospodin Marković, pa vrlo lepo je reprodukovao ono što priča Zoran Balinovac. Nema lustracije gospodina Markovića. Naravno, protiv sam lustracije, jer je to neka ortodoksna glupost jedne gospođe koja nije znala šta da radi sa slobodnim vremenom, pa hajde da napiše neku knjigu da bi uvatila priključak sa nečim u svetu.
Znači, bežte dalje od DS-a, vodite računa šta oni predlažu, to je opasno po narod i državu.