Po amandmanu, narodni poslanik Aleksandar Martinović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, odredbom člana 96. stav 4. Ustava Republike Srbije propisano je da zakoni, drugi propisi i opšti akti stupaju na snagu osmog dana od dana objavljivanja, a samo izuzetno mogu da stupe ranije, ako za to postoje naročito opravdani razlozi, koji su utvrđeni prilikom donošenja zakona.
Podneo sam amandman koji predviđa da ovaj zakon o izmenama i dopunama Zakona o državnim službenicima stupi na snagu, kao što je to i Ustavom propisano, osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Ustav je potpuno jasan - zakoni, drugi propisi i opšti akti mogu da stupe na snagu i ranije nego što je to inače propisano, dakle pre osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", ali samo ako za to postoje naročito opravdani razlozi.
Nisam stekao utisak iz izlaganja gospodina ministra Markovića da postoje naročito opravdani razlozi da zakon stupi na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Oni koji su pravnici oni mogu da prepoznaju nijanse u izražavanju Ustava. Ustav ne kaže "opravdani razlozi", nego "naročito opravdani razlozi". Dakle, ustav diže opravdanost na jedan daleko veći stepen. Potrebno je da su u pitanju naročito opravdani razlozi.
Mogu samo da pretpostavljam šta je to ustavodavac imao na pameti kada je takvu odredbu formulisao.
Možda je mislio da će u slučaju da zakon ne stupi na snagu pre osmog dana da nastanu neke teške posledice po bezbednost države. Možda će biti ugroženo funkcionisanje državnog aparata, možda će nastupiti teške posledice po život i zdravlje ljudi ili imovinu veće vrednosti.
Možda će se desiti nešto strašno što zahteva da zakon stupi na snagu ranije, ali nisam čuo, bar nisam razumeo iz izlaganja gospodina ministra Markovića da će se desiti bilo šta strašno. Čuo sam samo da je u pitanju nekih 380, gospodine ministre ispravite me ako grešim, državnih činovnika koje treba postaviti na položaje i ništa drugo. Ne vidim da će zbog toga proisteći za građane Srbije neke naročito teške posledice.
Gospodine ministre, iskoristiću ovu priliku da vas podsetim na ono što sam već za ovom govornicom nekoliko puta rekao. Vlada Srbije već nekoliko godina ima praksu da, kad god se primaknu rokovi koje ona treba da poštuje, odnosno da primeni zakone koje je ona sama predložila, Vlada Srbije se doseti pa Narodnoj skupštini predloži zakon o izmenama i dopunama zakona u smislu da se prolongira primena nekog zakona. To predstavlja igranje sa pravnim sistemom, to narušava autoritet državne vlasti.
Podsećam vas, gospodine ministre, da je Vlada Srbije bila ta koja je 2005. godine predložila ne samo Zakon o državnim službenicima, već čitav niz drugih zakona iz oblasti javnog prava, koje su tadašnji ministri i tadašnji i sadašnji predsednik Vlade najavljivali kao spektakularne zakone, kao zakone koji će da nas približe evropskim integracijama, kao reformske zakone, demokratske zakone, zakone koji predstavljaju raskid sa nekakvom mračnom prošlošću itd.
Vlada Srbije je sama predložila zakon. Ona je sama sebe obavezala određenim rokovima. Niko je na to nije terao. Nije opozicija bila ta koja je predložila zakon, pa Vladi nametnula neki rok koji ona objektivno ne može da ispuni.
Zakon je donet u ovoj skupštini u septembru 2005. godine, stupio na snagu 1. jula 2006, evo sada je 5. jul 2007. godine. Vi ste došli sada u Narodnu skupštinu da tražite od Narodne skupštine da vam produži rok za primenu Zakona o državnim službenicima za 1. maj 2008. godine. To je igranje sa zakonom, sa pravnim sistemom.
Podsećam vas, gospodine ministre, da su i obični ljudi koji nisu ministri, nisu premijeri, nemaju imunitet, u svakodnevnom životu opterećeni nekim rokovima. Oni te rokove moraju da poštuju. Ako ne poštuju rokove, oni snose posledice po zakonu. Neka ne plate porez, neka ne izmire neku drugu dažbinu prema državi, neka u nekom ugovoru koji su potpisali sa ugovornom stranom ne poštuju rok koji je tim ugovorom predviđen, pa ćete da vidite šta će se desiti.
Ali, građani Srbije nemaju telo pred koje mogu da dođu i da kažu - znate, gospodo, mi iz tih i tih razloga ne možemo da ispunimo taj rok, hajde produžite ga za još godinu dana. Običan čovek takvu mogućnost nema. Vlada Srbije je sama sebi dala tu mogućnost. Ovo je samo jedan u nizu zakona za koga nam Vlada Srbije predlaže odloženu primenu.
Uopšte mi nije jasno zašto to radite. Niko vas nije terao da predlažete zakone za koje ste vi tada znali. Ubeđen sam da ste vi znali u septembru 2005. godine da nemate kadrovske, finansijske, organizacione i druge mogućnosti da čitav niz zakona primenite u praksi. Onda zaista ne razumem zašto ste takve zakone i predlagali, odnosno zašto ste formulisali te rokove.
U stvari, znam. Niste vi ove zakone donosili da bi se oni primenjivali u životu, da bi građanima Srbije bilo bolje, vi ste, u stvari, hteli da zamažete oči vašim stranim mentorima i da kažete - znate, mi smo evropejci zato što imamo evropejske zakone.
Imamo Zakon o državnim službenicima, koji garantuje da su državni službenici depolitizovani. Imamo Zakon o Vladi, koji je takođe reformski, demokratski zakon. Imamo Zakon o javnim agencijama, gde uopšte ne znate šta su javne agencije. Imate čitav niz organa uprave koji postoji samo na papiru. U životu ih nema. Imate čitav niz takvih agencija.
Ne želim da opterećujem narodne poslanike nekom stručnom analizom, ali ako insistirate mogu i o tome da govorim. Imate čitav niz organa uprave koje ste formirali potpuno bez ikakve potrebe. Gomilate državni aparat, gomilate službenike, odvajate ogromna finansijska sredstva za finansiranje tih organa i agencija, koje u životu ne funkcionišu. Samo da biste mogli, kada dođe šef misije OEBS-a, američki ambasador, neko drugi sa Zapada, da kažete - pa, znate, mi smo kompatibilni sa evropskim zakonodavstvom, mi imamo zakon o ovome, zakon o ovome, imamo ovaj organ, onu agenciju, a u praksi, u životu, to uopšte ne postoji. Postoji samo na papiru, a građanima Srbije od svega toga jednostavno nije bolje, niti im može biti bolje.
Moram da se osvrnem, ako mi dopusti gospodin predsedavajući, i na amandman gospođe Nade Kolundžije. Taj amandman je do te mere sporan sa ustavnog aspekta da ne mogu a da ne iskoristim ovu priliku da kažem nekoliko reči o tome. Dame i gospodo narodni poslanici, ovde se otvorilo pitanje retroaktivnosti. Retroaktivnost je takva situacija kada se zakonima... (poslanici dobacuju iz sale)
... polako, gospodine, nemojte da budete nervozni.
(Predsedavajući: Molim vas, dopustite govorniku, on ima pravo 15 minuta po amandmanu, i to mu moramo omogućiti.)
Iskoristite to što narodni poslanici SRS argumentovano govore, pa možete nešto i da naučite.
Dakle, retroaktivnost je takva situacija kada se zakonima i drugim opštim aktima regulišu određene situacije koje su nastale pre stupanja na snagu tog zakona.
Retroaktivnost je i ustavna kategorija. Ustav Srbije kaže da zakoni, drugi propisi i opšti akti mogu da imaju retroaktivno, odnosno povratno dejstvo, ali samo ako to nalaže opšti interes. Već sam rekao da tog opšteg interesa nema.
Ali, vidite, amandmanom gospođe Nade Kolundžije se u stvari predlaže nešto što je više od retroaktivnosti. Dakle, ovde se ne reguliše situacija koja je nastala u prošlosti, nego amandman glasi - u članu 3. zakona o izmenama Zakona o državnim službenicima umesto tačke stavlja se zarez i dodaje "izuzev člana 2.", koja stupa na snagu 1. jula 2007. godine. Amandman je, a vi me ispravite ako grešim, u Pisarnici zaveden 4. jula 2007. godine. Zakon je trebalo da se primeni najkasnije 1. jula 2007. godine.
Zamislite situaciju da recimo sutra, ako predsedavajući odredi da je sutra dan za glasanje, usvojimo zakon o izmenama i dopunama Zakona o državnim službenicima, on će da stupi na snagu, ako se izglasa sutra, u subotu, ako se usvoji onako kako je predložen, a da će stupiti na snagu, zamislite, odredba člana 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnim službenicima 1. jula 2007. godine.
Ovo je pravno nemoguća situacija. Amandman ne da nema ustavni osnov, on je pravno nemoguć. Raspravljamo o stvarima koje su ne nedopuštene sa stanovišta Ustava i zakona, nego pravnička logika nam jednostavno nameće da takav amandman ne može da zaživi u životu.
Ne znam kome je u interesu da se igra sa Narodnom skupštinom. Vi ste, gospodine ministre, ovu situaciju mogli da prevaziđete na daleko elegantniji način, ali vi to ne želite. Vi ne želite da slušate mišljenje SRS i uopšte predstavnika opozicije, smatrate da samo vi imate pravnike, da ste samo vi eksperti, da samo vi sve znate, a da mi koji sedimo ovde sa desne strane ne znamo ništa. Mi smo danas pokazali i prethodnih dana da znamo u stvari mnogo više od vas.
Gospodine ministre, zaista vas pozivam još jednom da prekinete sa ovakvom praksom. Nije dobro po ugled države Srbije, nije dobro po funkcionisanje pravnog sistema da nam iz nedelje u nedelju predlažete zakone kojima odlažete primenu zakona koje je sama Vlada predložila.
Čuo sam i taj argument koji je izneo gospodin ministar i drugi čelnici Demokratske stranke, kažu - znate, 2005. i 2004. kada su predlagani svi ovi zakoni mi nismo bili u Vladi. Gospodine ministre, ulaskom u drugu vladu Vojislava Koštunice, vi ste postali naslednici prve vlade Vojislava Koštunice, koja je konstituisana 2004. godine.
Kao i kod svakog nasleđivanja, nasleđuju se ne samo prava, nego se nasleđuju i obaveze.
To što vi fizički niste učestvovali u toj vladi, to što ste u to vreme bili opozicija, to vas ne opravdava. Vi ste svesno ušli u Vladu koja je tada, 2005. godine, bar što se tiče ovog zakona, preuzela određene obaveze i ulaskom u tu vladu vi ste takođe preuzeli te obaveze.
Ne možete se vi tih obaveza rešiti tako što ćete reći - znate, mi tada nismo učestvovali u Vladi. To nas baš briga. Vi ste ulaskom u Vladu preuzeli teret vlasti, a teret vlasti, između ostalog, podrazumeva da ste dužni da ispunjavate obaveze koje je ranija vlada predložila.
Kao što teret vlasti takođe podrazumeva da je skupštinska većina ta koja i u Zakonodavnom odboru i u svim drugim odborima mora da obezbedi većinu. To nije dužnost opozicije, to je dužnost vlasti. Ako ste hteli vlast, onda preuzmite i taj teret.

Da li se još neko o ovom amandmanu javlja za reč? (Ne.)

Po Poslovniku, narodni poslanik Dragan Todorović.

Dame i gospodo narodni poslanici, zarad javnosti, zarad građana Srbije, hteo bih da ipak neke stvari budu definitivno objašnjene, jer se postavlja pitanje kako je Administrativni odbor mogao da donese ovakvu odluku.
Radi informisanja da vam kažem da sam normalno, kao predsednik Administrativnog odbora, došao na sednicu, a inače već na početku rada Administrativnog odbora vladajućoj većini je skrenuta pažnja da bi bilo neophodno da obezbedi većinu za rad Odbora. Pretpostavljam da su svi predlozi zakona koji dolaze od Vlade unapred usaglašeni u većini koja je formirana da bi se formirala Vlada i minimum što se očekuje od te većine je da obezbedi kvorum.
Nažalost, i vi ste predsedavajući svedok pošto ste član Administrativnog odbora, već pet ili šest sednica Odbora je do sada otkazano, odnosno nije održano zato što vladajuća većina nije u stanju da obezbedi kvorum, kao i u ovom momentu.
Ne znam da li građani Srbije mogu da vide, ali na ekranu ima 47 poslanika prisutnih, i to ne iz vlasti, ovde ih ima mnogo manje, ali ima zato ostavljenih poslaničkih kartica na sedištima. Nemojte sada da vadite, Nado, nemojte sada. Ima ih.
Molio bih da ovi sa kamerama pokažu, recimo ovde u trećem redu. Nije to sada kao ona situacija kada ste glasali iz Soluna, Bodruma itd. Ima vas svega 22. Onda zamislite kakva je tek situacija na odborima. Niste imali mogućnosti da održite sednicu Administrativnog odbora zato što niste u stanju da obezbedite većinu.
Stvarno vas, i vas ministre i vas gospođo šefa poslaničke grupe Demokratske stranke, jednostavno postavljam vam pitanje, možete ovde da uradite šta god hoćete, radili ste to u proteklih sedam godina, ali pretpostavljam da vam je jasno da se u krajnjoj liniji sve obije o glavu. Ne možete na ovakav način vršiti nasilje nad Poslovnikom, nad zakonom. Izvucite napokon tu karticu da se Nada smiri, ona tu stoji već sat i nešto vremena. Evo na šta ste vi spremni. Varate...

U toku radnog dana se ne računa kvorum. Ujutru otvaramo radni dan.

Znate, gospodine Albijaniću, strašno je da ste vi, kao predsedavajući, po Poslovniku bili obavezni da onog momenta kada ste videli da je kartica u poslaničkoj jedinici pozovete službu da je izvadi, a vi kršite Poslovnik i mene upozoravate i kritikujete zato što upozoravam na ovakvu prevaru kojom se služite. Stvarno nema smisla.

Gospodine Todoroviću, ima još jedan problem: da li je vaša kartica u poslaničkoj jedinici? Da li ste vi prisutni danas ovde?

Gospodine Albijaniću, posumnjaću u nešto što mislim bar da delimično imate. Izvadili smo poslaničke legitimacije da bi vas izvrgnuli ruglu, da pokažemo na šta liči rad ove skupštine i kako se ponašate u Skupštini.
Da završim sa Administrativnim odborom. Pošto nije bilo kvoruma, sačekao sam, ne akademskih 15 minuta nego 20 minuta, napustio sednicu i ovlastio zamenika Administrativnog odbora, gospodina Petra Cvetkovića, inače pravnika, nijednog momenta nismo dovodili u pitanje, mogao sam da ga ne ovlastim. Prošlo je 20 minuta, nema kvoruma, završeno. Čekao sam, da je počela sednica odmah bih skrenuo pažnju da mi na Administrativnom odboru ne možemo da odlučujemo o Predlogu ovog zakona. Ne možemo, jednostavno.
Možete vi da stavite šta god hoćete, ali nije po Poslovniku. Imali ste tako prilike kada je bio Zakon o Vladi, kada smo vas ubedili da po Ustavnom zakonu to ne možete da radite. Napustio sam sednicu Administrativnog odbora, u međuvremenu pretpostavljam da je tačno da ste dobili kvorum, pretpostavljam da je to tačno, ali gospodin Cvetković je mogao da uradi samo jednu jedinu stvar, da kaže da mi o ovom predlogu zakona ne možemo da raspravljamo.
Nažalost, vi ste spremni da kršite i zakone, i poslovnike. Administrativni odbor je doneo tu odluku zato što Zakonodavni odbor, koji je bio nadležan, nije imao sednicu.
Ministre, samo vas pitam kako ćete se vi osećati ako budete nastavili ovu sednicu i donese ovaj zakon na ovakav način. Onda vama zakoni uopšte ne trebaju.
Zašto uopšte trošite vreme, i vaše i naše, za bilo kakav predlog, sve što vam treba, i do sada ste to radili, na Vladu, uredba za uredbom i završite posao. Kršićete zakone i ustav donošenjem uredbi, ali ćete bar izbeći da se blamirate na ovakav način pred građanima Srbije.

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)

Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, da li predstavnik predlagača Milan Marković, ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu, želi završnu reč? (Da.) Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući. Pokušaću da u najkraćim crtama kažem svoje viđenje argumenata koji su se čuli u ovoj raspravi, mada mnogo više je bilo politike nego što je bilo rasprave o ovih nekoliko predloženih izmena Zakona o državnim službenicima, što je i razumljivo. Normalno, zakoni nisu samo stručna materija nego su odraz politike i potrebe države.
Želim par stvari da napomenem. Dakle, zaista onoliko koliko sam pratio ovih šest ili sedam godina, koliko sam bio narodni poslanik, potpredsednik Narodne skupštine, rad Narodne skupštine, i koliko je meni poznat Poslovnik, osim ako nešto nije promenjeno nedavno, u poslednjih 15 dana, ne vidim kakve su to poslovničke prepreke nastupile da mi ne bismo danas raspravljali ovaj zakonu. Da li je bolje da postoje mišljenja Odbora? Bolje je. Da li je bolje ...
Dozvolite, nije u redu, evo vi ste sada potpredsednica Narodne skupštine, bio sam i ja, ne znam da li ste ikada čuli da sam dobacivao. Nije prijatno govoriti u atmosferi kada vam neko dobacuje i odnapred i odnazad.
Uopšte ne razumem šta se spori u samoj proceduri? Mnogo bi bolje bilo da je procedura drugačija, ali neko više voli da bude za šankom nego u sali gde rade određeni odbori ili komisija i tu ne mogu da promenim stvari. Svako ima pravo da bojkotuje rad bilo kog odbora. Kada se bojkotuje rad, po logici stvari može nastupiti nedostatak kvoruma.
Takođe, ne vidim ni da je prepreka broj poslanika u sali za rad Narodne skupštine.
Dakle, od pre tri godine, otkad je promenjen Poslovnik, potpuno je irelevantno koliko je poslanika, kartica u poslaničkim klupama. Činjenica je opet, bilo bi mnogo lepše i za mene kao ministra da govorim pred 250 poslanika, ali znam da 250 poslanika ovde nema u sali i to je to.
(Predsedavajući: Molim vas da se umirimo i saslušamo ministra. Hvala.)
Ovim direktno odgovaram na pitanja koja su mi upućena sa govornice i sa mesta, da li smatram da postoje bilo kakve poslovničke smetnje za obavljanje ove rasprave.
Dakle, podvlačim, nikakve poslovničke smetnje za obavljanje rasprave ne postoje, odgovaram na vaše pitanje. Smatram da je to korektno sa moje strane da vam odgovorim kada mi postavite neko pitanje, izuzev ako mislite da vi treba da postavljate pitanja, a kada izađem za govornicu da se pravim kao da me ništa niste pitali. Ako je to ideja, recite mi pre, šapnite mi u prolazu.
Sada bih rekao nešto konkretno o odredbama zakona i o primedba koje se odnose na datum 1. jul 2006, pa 1. jul 2007, pa 1. maj 2008. godine.
Prvo što želim da kažem je da je amandman gospođe Nade Kolundžije zaveden sa datumom 29. jun, a da je ispravka amandmana kasnije usledila, umesto zarez ide zapeta itd. Dakle, amandman je zaveden 29. 6. 2007. godine, onda kad je postalo očigledno da se zakon neće doneti do 1. jula 2007. godine.
Sada mi imamo tu dilemu, odnosno sporno pitanje da li ovde postoji neki opšti interes, odnosno u ovom sad slučaju već naročiti opšti interes da damo retroaktivno dejstvo nekoj odredbi zakona. To je sada prosto stvar Narodne skupštine kako će da odlučuje o tome. Narodna skupština je ta, shodno Ustavu, koja odlučuje o postojanju takvog interesa.
Moje mišljenje kao ministra jeste da u ovom slučaju postoji opšti interes i obrazložiću zašto vi treba da podržite amandman gospođe Nade Kolundžije i zašto treba da glasate za ovaj zakon.
Dakle, zakon je, kao što smo više puta ponovili, stupio 1. jula 2005. godine na snagu. Iz različitih razloga prethodna vlada nije izvršila postavljenja po odredbama novog zakona do 1. jula 2007. godine.
Istina, moramo uzeti u obzir da od 14. februara to ona nije i mogla da radi, shodno odredbama Zakona o Vladi, koji je donet pre Zakona o državnim službenicima.
Sada dolazimo u jednu situaciju da, ukoliko ne primenimo amandman gospođe Nade Kolundžije, 1. jula 2007. godine prestaje dužnost svim ovim licima o kojima mi pričamo.
Kada govorimo o tim licima, ne govorimo mi o njima ono ad personam, Petrović Petar. Nije bitno ime i prezime čoveka, ne govorimo mi o zapošljavanju, nije ovo tema zapošljavanja. Govorimo o ljudima koji vrše dužnosti koje su Zakonom o državnim službenicima, članom 32. i 33, utvrđene kao dužnosti od posebnog značaja.
Dakle, oni su rukovodioci organa, odgovaraju za rad, usklađivanje rada, imaju posebne odgovornosti pred zakonom, potpisuju određene akte, kao recimo Republički javni pravobranilac.
Ukoliko bismo prihvatili vaš stav da svima prestane dužnost 2007. godine, odnosno da ne uvedemo retroaktivnost, postavilo bi se logično pitanje: šta je recimo sa svim onim što je Reublički javni pravobranilac uradio nakon tog datuma, da li to može da se konvalidira ili ne.
Onda je moje mišljenje da postoji interes države da se prihvati ova retroaktivnost kako, ne samo akt Republičkog javnog pravobranioca, nego i mnogi drugi akti ne bi bili dovedeni u pitanje odnosno oglašeni ništavim, jer očigledan je interes države da država nastavi da funkcioniše.
Nema nikakve dileme da ukoliko 380 položaja ostane bez mogućnosti da funkcioniše da je ugroženo funkcionisanje države. Moje mišljenje je da je to više nego očigledno. Ne vidim kako drugačije možemo tumačiti prestanak njihove dužnosti. Ako je prestala dužnost, prestala je dužnost. Mi možemo da se ne slažemo o tome, iznosim samo moju argumentaciju i moram reći da nema potreba da postavljate takvu pretpostavku da neko misli da nešto ne znate. Smatram konkretno da su vaše diskusije vrlo stručne i zadovoljstvo mi je da razmenimo argumente po ovim pitanjima.
Ukupno posmatrano, vrlo je dinamično biti u ulozi ministra pred određenim narodnim poslanicima. Dakle, nesporno je da je ovo sada samo politička ocena. Razumem poslanike opozicije koji imaju političku ocenu koja upućuje na kritiku rada ove vlade i na kritiku rada prethodne vlade, to je potpuno razumljivo. Ali ne mogu da prihodim kao aksiom vašu političku ocenu. Politička ocena je stvar političkog uverenja, ali utvrđivanje opšteg interesa nije ni vaš ni moj posao.
Posao je Narodne skupštine, odnosno moj kao predstavnika predlagača da pokušam da ubedim Narodnu skupštinu da ovde postoji opšti interes, mislim da postoji opšti interes za državu, da država nastavi da funkcioniše, vi mislite da to nije opšti interes i prihvatam da svi imate svoje mišljenje, ali o tome će odlučiti Narodna skupština.
Nemojte da vršimo zamenu teza i da kažemo da ovde postoje neke pravom date objektivne nemogućnosti da mi danas odlučimo o ovome ili o onome, odnosno da postoji konkretno kršenje Ustava, zakona ili propisa koji se tiču ove Narodne skupštine.
Isto važi obrazloženje koje je bilo da zakon stupa na snagu bez onog roka od osam dana, koji je neophodan da bi opšti akt stupio na snagu. Isto obrazloženje važi i ovde. Promena je utoliko što je protekao rok 1. jul 2007. godine i što nama odredba člana 3. Predloga zakona postaje izlišna i u tom smislu je i vaš amandman postao izlišan.
Na kraju, bilo je nekoliko političkih opservacija koje se tiču depolitizacije itd. Dakle, mi smo se opredelili, kao država, za jedan sistem.
Kao ministar, kao poslanik, kao građanin države moram da pristanem i poštujem zakone koji ovde postoje, prethodna vladajuća većina je donela jedan zakon kojim se opredelila za ovaj sistem državnih službenika. Mogu reći da li mi se sviđa ili ne sviđa, ali to je u ovom momentu potpuno izlišno.
Taj zakon, taj sistem predviđa da do nivoa pomoćnika ministra su profesionalci, preko nivoa pomoćnika ministra su političari, političke garniture se smenjuju, pomoćnici ministra i nadole ostaju kao državni službenici na položajima, i ostali državni službenici izvršioci i nameštenici.
Prema tome, prilika, ukoliko se neko ne složi sa tim, jeste da to svoje neslaganje izrazi kroz promenu zakona, kroz formiranje političke većine, poslaničke većine koja će dovesti do promene celog sistema, ali u ovom momentu mi na dnevnom redu imamo samo promene u okviru postojećeg sistema i u tom smislu ocena sistema, po meni, rano je da se da, možda možemo da sačekamo dve-tri godine i da kažemo - dobar je sistem, na pravom smo putu ili ćemo reći - pogrešan je sistem.
Meni za sada ovo liči kao dobra osnova, a da li ćemo mi, kao u mnogim drugim stvarima, svojim delovanjima to pokvariti ili ne, to je neka druga tema. U normativnom pogledu smatram da je ovaj zakon dobar, u pogledu političke ideje koju nosi takođe smatram da je dobar, u pogledu primene ne znam, kao što ne znate ni vi, ne može niko znati, zbog toga što zakon još uvek nije praktično doživeo svoju primenu i neće doživeti svoju primenu u punom svom obimu dok ne prođe postavljenje državnih službenika shodno ovim odredbama koje pokušavamo da promenimo. Hvala.