Ukazujem na nekoliko povreda Poslovnika. Prvo je 104, 147, a za vas gospodine Albijaniću posebno skrećem pažnju na članove 148. i 251. Poslovnika. Da vam objasnim o čemu se radi.
Radi se o pokušaju da neko na silu vrati časovnik nekoliko dana unazad. To je ono, što bi se reklo, što ima neku materijalnu težinu, ima neku političku pozadinu.
Ono što za svakog razumenog treba da bude jasno jeste da u Ustavu Republike Srbije postoji jedan član koji dozvoljava da pojedina odredba može da ima povratno dejstvo. Ali, povratno dejstvo koje se traži amandmanom gospođe Kolundžija, traži se da se vrati na snagu nešto što ne postoji. To je još mnogo veći problem.
Ako se taj amandman usvoji, onda se iz naftalina vadi ceo član 180. koga nema. Znači, ovde i neuropsihijatari, i psihijatri, i logičari imaju poprilično posla, jer opet se sve svelo na problem 126. Znate, problem je taj što ovde je nemoguće utvrditi opšti interes. Šta bi bio opšti interes? Broj ljudi. Šta bi bio opšti interes? Ne funkcioniše sektor, odsek u nekom ministarstvu. Nije tačno, funkcioniše.
Kada je kao tehnička vlada, sa neobaveštenima, mogla da funkcioniše, pa vi ste nas ubedili da može država bez zakonite vlade, da može bez izbora, da može bez predsednika Republike, da može bez završnog računa, da može bez budžeta, da može i bez građana, da može i bez sunca, bez svega može kada su demokrate na vlasti. Sada pokušavate da nas ubedite da može i bez mozga. Mozak mora da postoji, znate.
Znači, član 180. ne postoji, a vi amandmanom tražite da se on vrati ponovo u zakon. Ovde nije klasičan primer povratnog dejstva pojedinih odredbi.
Pojedine odredbe, misli se na zakon koji se donosi, a vi ovde tražite da se povratno dejstvo da tako što bi se iz naftalina izvadio član 180, pa bi se reklo puj pike ne važi se, on će i dalje da važi do maja 2008. godine, znate.
Mene stvarno interesuje kako bi gospodin Albijanić mogao da mi objasni ovaj član 149, čini mi se da sam rekao, ili 147, 148? (Predsedavajući: Član 148. ste rekli, gospodine Krasiću.) E, taj član 148, gospodine Albijaniću objasnite, pošto se ovde konstituiše jedno posebno pravo za narodne poslanike. Molim vas da se ne smejete.
U članu 148. piše ovako: ''U toku glasanja u pojedinostima amandmane u pismenom obliku mogu da podnesu predlagač zakona, nadležni odbori i drugi.'' (Govori kroz smeh.) Znači, kada smo sve završili sa raspravom, mi glasamo o amandmanima.(Predsedavajući: Mislim da je to tehnička greška, da treba da stoji ''u toku rasprave''.) Molim. Valjda sam lepo pročitao i nisam ništa pogrešio. (Predsedavajući: Pročitajte).
Znate, vidite, kada je demokratija, onda je razuđen i mozak, sve je razuđeno, sve je bez kiseonika, sve može. Evo, vidite, gospodin Albijanić se nasmejao na ovaj član 148. To je jedna najobičnija glupost, stvarno glupost. (Predsedavajući: Vreme, gospodine Krasiću.) A za član 251. to ćete mi naknadno objasniti.