Da li se još neko javlja po ovom amandmanu? Narodni poslanik Vjerica Radeta, po amandmanu.

Dame i gospodo poslanici, istina je da Zakon o državnim službenicima ima toliko mana da je amandmanima nemoguće popraviti tako loš zakon. Ali, ovaj amandman gospodina kolege Dejana Perjaničića je po mnogo čemu karakterističan.
Najpre po tome što stiže iz poslaničke grupe koja čini vladajuću većinu, pa je malo čudno da se nisu pre toga dogovorili kakav predlog zakona da daju. Možda je to zbog toga što ministar nije iz stranke iz koje je gospodin koji je podneo amandman.
S druge strane, amandman je karakteristična zbog toga što se kolega ponaša kao da nije narodni poslanik, već predstavnik službe za katastar nepokretnosti.
Naravno, ne bih govorila i neću govoriti generalno, niti to mogu da kažem generalno da u svakoj službi za katastar nepokretnosti postoje problemi, niti ću reći da su ljudi koji vrše te poslove lopovi, niti da uzimaju pare.
Naravno da ima i takvih i naravno da svi mi iz iskustava svojih ili nekog iz svog okruženja znamo za takve slučajeve, ali u svakom slučaju, ovaj amandman nije prihvatljiv jer ne postoji nijedan opravdan razlog da se bilo koja grupa službenika, državnih službenika, izdvoji iz zakona i da njen položaj, status, ne znam šta već, da se reguliše nekim posebnim zakonom.
Ne vidim zašto bi i poreski službenici, i carinski, i zaposleni u katastru i svi ovi koje je kolega nabrojao zašto bi bili regulisani nekim drugim zakonom. Onda jednostavno ne bi imalo smisla da uopšte imamo zakon o državnim službenicima, onda bismo imali zakon o službenicima katastra, o službenicima carine, o ovom, onom.
Naravno, postoji zakon o katastru nepokretnosti, postoji zakon o carini itd, ali tim zakonima se reguliše nešto drugo, a namera zakona o državnim službenicima je bila da se na jedan jedinstven način reguliše položaj državnih službenika. Zato mislim da ovaj amandman nije na mestu i zato poslanici SRS neće glasati za ovaj amandman.
Rekla bih nešto drugo, kada su u pitanju te privatne geodetske agencije o kojima se ovde govorilo. Vrlo je interesantno najpre kada su se pojavile te agencije, odnosno kada se stvorila zakonska mogućnost da privatne agencije rade nešto što je, u pravu ste kolega Baraliću, neverovatno bilo gde u svetu.
Te privatne agencije su formirane u vreme kada je donet Zakon o planiranju i izgradnji, koji je ovako popularno nazvan zakon o legalizaciji.
Tada je trebalo da se angažuju geodetski zavodi da se vrlo brzo urade ti geodetski poslovi, geodetske podloge, da se izdaju kopije plana parcela, jer je to jedan od uslova za legalizaciju objekta koji je izgrađen bez građevinske dozvole.
Šta se onda dešavalo? Sasvim sam ubeđena da i u kraju odakle dolazi podnosilac amandmana, jer sam sigurna da to svuda u Srbiji postoji, za mnoge slučajeve znam, onda su ljudi koji su radili kao službenici u katastru nepokretnosti davali otkaze ili su, ako su imali uslove za penziju, penzionisali se i otvarali te privatne agencije negde u blizini katastra.
Znači, znaju teren, imaju podatke, znaju ljude i oni su diktirali cene snimanja objekata. Te cene su previsoke.
Setite se onog famoznog 19. novembra, do kog su svi koji su imali objekte bez građevinske dozvole morali da podnesu te zahteve za legalizaciju.
Tada su ljudi morali da plate grdne pare za republičke takse, za opštinske takse, za geodetske snimke i svi ti zahtevi stoje u fiokama u opštinama, ne mogu da se rešavaju, bar ne mogu brzinom koja je obećana i koju su građani Srbije očekivali.
Reći ću vam primer iz opštine Zemun, gde je nemoguće da se posao legalizacije radi onim tempom na koji je bilo spremno novo rukovodstvo radikalsko u opštini Zemun, zato što je zakon predvideo da u Komisiji za legalizaciju, pored zaposlenih u opštini Zemun, treba da sede i dvoje ljudi iz uprave grada Beograda.
Onda se zakaže sastanak komisije, pripremaju se predmeti koji treba da se legalizuju, odnosno koji treba da se sagledaju, da se utvrdi da li mogu objekti da se legalizuju, i onda pet minuta pre početka sastanka jave ove gospođe iz grada da su jako zauzete i da ne mogu baš tog dana da dođu na sastanak.
I tako iz dana u dan, iz nedelje u nedelju, da bi se kod građana Zemuna stvorio utisak da je opština Zemun ta koja sporo radi legalizaciju, što naravno nije tačno, nego je problem, kao što sam rekla, u ovima koji dolaze iz Skupštine grada.
Istina je, takođe, da su te privatne agencije formirale vrlo visoke cene. I šta je interesantno, ako hoćete da vam se snimi objekat koji treba da se legalizuje, onda ne možete da pozovete službeni, odnosno državni katastar, službu za katastar nepokretnosti.
Oni više nemaju tu mogućnost, nego morate da angažujete tu privatnu agenciju. Šta se dešava?
Dođe ta privatna agencija, snimi objekat, napravi kopiju plana parcele, svojim pečatom overi, ali taj pečat nije merodavan i ta kopija vam ničemu ne služi jer ne možete da je priložite kao validan dokaz uz zahtev za legalizaciju objekta.
Znači, tu istu kopiju plana gde ste snimanje platili onom privatniku, on stavio svoj pečat, morate da nosite u državni katastar, pa da onda oni svojim pečatom potvrde da to jeste ta kopija plana parcele, to ponovo morate da platite i ponovo morate da čekate, i to je nešto što je zaista nedopustivo.
Kada bismo govorili o tome, onda svakako ne bih izdvajala ove državne službenike iz ovog zakona, nego bi trebalo da govorimo o Zakonu o premeru i katastru nepokretnosti, jer taj zakon mora da pretrpi mnogo izmena da bi zaista bio u službi građana.
Vi iz vladajuće većine se hvalite kada neko izađe na televiziju i kaže - uknjižili smo celu ovu opštinu, uknjižili smo 80% ove opštine, one opštine. Ništa niste uradili. I dalje je 40% u Srbiji nepokretnosti neuknjiženo.
Kaže kolega, za tri dana se dobija uknjižba kada je u pitanju hipoteka. To verujem, da to vrlo brzo uradite, da čoveku upišete hipoteku, a posle ko zna šta će da bude. Koliko dana traje od momenta kada se podnese zahtev za legalizaciju do legalizacije, koliko godina to traje, četiri, pet, šest godina otkad zakon postoji još nije ni 10% objekata legalizovano.
Zašto takođe ne treba prihvatiti ovaj amandman. Kada sam govorila u načelnoj raspravi o ovom zakonu, govorila o državnim službenicima, počev od Borisa Tadića, do Dragana Đilasa i njegove žene, jedno je ministar, drugo je zamenik ministra, o nepotizmu u sadašnjoj vladajućoj koaliciji, i onda ste gospodine Milane Markoviću, ministre koji predstavljate ovaj zakon ovde, rekli da vi ništa o tome ne znate, da se to vas ne tiče.
Razumem da vas se ne tiče žena Dragana Đilasa, ali da li vas se tiče Miloš Bugarin? Juče pročitah da je Miloš Bugarin vaš blizak rođak i da ste ga predložili za predsednika Privredne komore Srbije.
Sada bih nekoliko rečenica, zaista se uklapa u ovaj amandman i vezano je za katastar i za zemljišne knjige, o Milošu Bugarinu.
Taj Miloš Bugarin je čovek koji je bio direktor poljoprivrednog preduzeća "7. juli" iz Surčina.
Onda je Miloš Bugarin, kao blizak prijatelj Dragoljuba Markovića, vlasnika "Krmivo produkta", vaš rođak, uspostavio je bliske kontakte sa tadašnjim premijerom Zoranom Đinđićem, pa su onda skupa kod Dragoljuba Markovića svakodnevno se sastajali, odnosno svako veče, pa je onda Miloš Bugarin za bagatelne ....
(Predsedavajući: Gospođo Radeta, kakve to veze ima sa geometrima? Molim vas da objasnite.)
Gospodine Albijaniću, jednom sam pokušala da vas naučim, ajde probajte još jednom ću.
Dakle, kad obrazlažem amandman, obrazlažem ovaj amandman da bih ubedila kolege da ne glasaju za njega. Moje obrazloženje, koje po Poslovniku traje 15 minuta, može da bude 15 minuta ćutanja za ovom govornicom.
Možda na taj način želim da ubedim kolege da ne glasaju za amandman. Ovaj put želim da ih ubedim da ne glasaju za amandman zato što hoću da objasnim lik i delo Miloša Bugarina. Je l' imate nešto protiv?
Dakle, taj gospodin Miloš Bugarin je za bagatelne pare prodao "Krmivo produktu", Dragoljubu Maroviću, objekte "7. jula" iz Surčina. Zagadio je okolinu, zagadio donje Surčinsko polje, ceo kompleks donjeg Surčinskog polja, koje je bilo u vlasništvu PKB, danas je u vlasništvu Dragoljuba Markovića i "Krmivo produkta".
Terali su ljude, privatnike, koji su u okviru postupka vraćanja zemlje dobili neke parcele koje su se igrom slučaja našle u kompleksu PKB, tim ljudima su slali uveče kući neke ljude koji su im pretili i ti ljudi su morali da prodaju svoje parcele "Krmivo produktu", demokratske emisare, gospodine Todoroviću, slali su sa bezbol palicama, i ti ljudi iz Surčina i okoline su morali da prodaju te svoje parcele "Krmivo produktu", da bi on to objedinio i sada je celo donje Surčinsko polje u vlasništvu "Krmivo produkta".
Naravno, ne bih imala ništa protiv toga da je to bilo regularno, da su parcele "7. jula" bile na konkursu, da su mogli svi zainteresovani da konkurišu.
Ali ne, to je bila kupoprodaja kod Dragoljuba Markovića; 166 hektara je kupio predsednik Opštinskog odbora DS u Surčinu, ovaj što je predsednik opštine, ovaj što je kupio, odnosno uzurpirao Dom kulture, pa zgradu "Diogena" jer je on vlasnik KUD "Diogen", pa je to knjižio na sebe, pa mu je ta uknjižba, lično sam vodila postupak, bila brisana. Nažalost, ponovo mu je upisana, sve su to posledice demokratije.
Možda građani Srbije nisu ni znali na koji način je demokratija ušla i u katastar nepokretnosti. Ne možete da zamislite kakve se sve kriminalne radnje vrše u okviru katastra nepokretnosti.
Zato vam savetujem, gospodine Markoviću, da povučete onaj vaš predlog, u dogovoru sa Borisom Tadićem, tako juče piše "Pravda", verujem, da povučete vaš predlog da Miloš Bugarin bude predsednik Privredne komore, jer zaista on nema nijednu drugu referencu osim da je uništio PKB, da je ostavio PKB "7. juli", da je ostavio ljude bez posla, da je ono ljudi što je ostalo da radi preseljeno u neke barake u Jakovu, zato što je on "Krmivo produktu" dao one lepe zgrade koje su gradili radnici "7. jula".
Naravno, preporučujem kolegama narodnim poslanicima da ovaj amandman ne prihvate, jer ako se bilo koja grupa službenika izdvoji iz ovako lošeg zakona, onda će to biti ne loše, nego katastrofalno.

Reč ima ministar Milan Marković, a potom Vladan Vučićević. Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući. Mislio sam da ću govoriti samo o amandmanu, ali gospođa Radeta je pričala o jednom čoveku koji nije prisutan ovde i nema mogućnosti da se brani, pa ga je usput stavila u jedan kontekst i porodične veze sa mnom itd.
Prvo, gospodin Miloš Bugarin mi nije nikakav rođak, ali je čovek koga veoma poštujem, veoma ga volim kao da mi je rođak i o njemu zaista mislim sve najbolje. Verujte mi da sposobnijeg i poštenijeg čoveka u ovom vršenju javnih dužnosti za prethodnih sedam godina, ne mogu reći da ih nema još, ali on je jedan od najboljih, najsposobnijih i najpoštenijih ljudi koje sam upoznao.
Ne znam zašto ste izneli ovu količinu optužbi protiv čoveka koji nema mogućnosti da se odbrani jer nije prisutan ovde. Reći ću vam nekoliko stvari koje znam.
Dakle, Miloš Bugarin prvo mi nije rođak i to toliko govori o novinama koje ste citirali, znam ga sedam godina.
Ovaj Marković "Krmivo produkt" takođe mi nije rođak, njega čoveka i ne poznajem.
Miloš Bugarin je direktor najuspešnije agrokompanije u Srbiji, direktor preduzeća koje je 2000. godine zatekao sa gubitkom od 101,4 miliona evra, tadašnjih 202,8 miliona maraka. Danas je PKB evropski šampion u proizvodnji mleka već dve godine. Dakle, u Evropskoj uniji i na teritoriji Evrope ne postoji uspešnije preduzeće, znači, jedno srpsko preduzeće je šampion, to je preduzeće koje vodi Miloš Bugarin.
Miloš Bugarin je dobio nagradu prošle godine za najuspešnijeg privrednika u Republici Srbiji. Miloš Bugarin nije član nijedne političke partije.
Miloš Bugarin zaista, najiskrenije vam kažem, dakle, znam pouzdano sve, ovo su stvari iza kojih mogu da stanem, Miloš Bugarin je bio direktor PKB-a i od 2000. do 2004. godine, i kada se promenila Vlada takođe je ostao direktor PKB-a. I nikom pametnom ne pada na pamet da čoveka koji je uspešan i koji je od tog preduzeća napravio nešto, da ga skloni. Radnici u PKB-u imaju najviši prosek plata u agrobiznisu u Srbiji. Dakle, ne postoji nijedno agropreduzeće gde radnici imaju veće plate nego što je to u PKB-u.
PKB u pogledu tehničke opremljenosti je u samom vrhu Evrope, sve najsavremenije, najmodernije mašine koje postoje u agrobiznisu, takođe su u PKB-u. PKB je firma koju su posetili prošle i pretprošle godine ministri zaduženi za sve te kantone u Švajcarskoj, da bi oni videli kako to u jednoj Srbiji, slaboj i siromašnoj, kako uopšte neko uspeva da proizvodi mleko i ostale proizvode kao što to proizvodi PKB.
Znači, PKB je brend kojim možemo da se hvalimo svuda i u Evropi i u svetu, i prosto nije odgovorno za ovu govornicu izaći i na taj način govoriti o jednoj firmi i na taj način govoriti o čoveku koji je, pre svega, zaslužan za to što je danas PKB.
Što se tiče toga da kandidujem nekoga, nemam nikakvih mogućnosti da bilo koga bilo gde kandidujem, i vi to vrlo dobro znate, i to znaju i novinari iz lista "Pravda". Juče me je zvala novinarka iz lista "Pravda" i pitala me vezano za taj članak, pošto je igrom slučaja dolazila kod mene u ministarstvo, sve ovo sam joj ispričao što sam rekao i vama, a sve se to da proveriti.
PKB ima oko 21.000 hektara površine, ako se ne varam, sve se to da proveriti, ta površina postoji i danas. Sve druge priče koje se tako paušalno izbacuju, ne znam čoveka koji je na bilo koji način bilo šta uspeo u Srbiji, učinio nešto dobro, a da nije iz redova vaše stranke sa ove govornice provučen kroz blato. Ispostavilo se da u ovoj Srbiji baš ništa ne valja i niko ne valja, ni građani, ni bilo ko, ni privrednici, izuzev onih koji su članovi SRS. Prosto, po nekoj logici stvari nije ispravno.
Ne znam kako to nikada ni za koga nemate neku lepu reč da kažete, jer svi su lopovi, banditi, ovakvi i onakvi i prosto čovek da poželi da ga nazovete tako i da se svrsta u red takvih koji su u stvarnom životu zaista uspešni, pošteni i pravi ljudi koji treba da nam pomognu.
Dakle, na kraju, ko će biti predsednik te privredne komore, ne znam, to će odlučiti privredna komora u skladu sa tim njihovim pravilima koja postoje. Lično mislim da Miloš Bugarin bi mogao da bude sve u ovoj državi, od ministra, pa do direktora PKB-a, toliko ga poštujem i toliko dobro znam o njemu da ovo tvrdim krajnje odgovorno.
Da imam preduzeće od koga živim, od koga živi moja porodica i da me pitate koga bih doveo da mi vodi to preduzeće i da mi od njega zavisi egzistencija mene i moje porodice, rekao bih vam, dovedite Miloša Bugarina, neka od njega zavisi moja egzistencija. Hvala vam.

Polako, imamo sada dva poslovnika, pa jednu repliku, pa tek gospodin Vučićević.
Po Poslovniku, narodni poslanik Dragoljub Anastasovski, zatim narodni poslanik Dušan Bajatović.

Javljam se po 104. članu Poslovnika o radu Skupštine. Ne zbog Milana, Milan je OK momak, nego sam se javio, jer sam baš ganut ovom ljubavlju našeg ministra prema jednom uspešnom privredniku, za koga niko nema lepu reč, ne u PKB-u, ne u Padinskoj Skeli, nego na celoj Paliluli.
Gospodine ministre, pa vi ste sa tim uspešnim biznismenom počeli gradnju hale sportova u Padinskoj Skeli i čini mi se da ste i vi ugradili kamen temeljac tamo, i na tome je ostalo, završeno, nema više ni novca, nema ni hale sportova.
Gospodin Bugarin, stvarno je lepo što ga volite i tu nema primedbi, međutim, radnici PKB-a ne mogu da prežive od tog dobrog posla koji on vodi, non-stop prekidaju posao, ucenjuju jednostavno, jer neće ništa da uradi za te radnike.
I vi sami znate kako se u PKB-u radi. Okupljena je grupica ljudi koja slepo izvršava naređenja gospodina Bugarina, tako da ne stoji priča o njegovoj uspešnosti, možda na papiru može sve da postoji, ali nije on toliko uspešan koliko bi ga vi predstavili i ne bih mu dao dve nacrtane kokoške da mi sačuva, jer bi jednu ukrao garantovano.

Reč ima Dušan Bajatović.

Poštovani predsedavajući, poštovani gospodine ministre, javljam se vezano za član Poslovnika koji govori o tome da svako ko je za ovom govornicom trebalo bi, a to nam nije baš neka praksa, da govori o tački dnevnog reda. To valjda važi i za gospodina ministra.
Inače, lično mislim da mu ova intervencija nije trebala i da ćemo je mi naravno zloupotrebiti kao zli opozicioni poslanici, jer nije red da se za ovom govornicom objašnjava kandidatura gospodina Miloša Bugarina.
O njemu neću govoriti u onom smislu u kom su govorili članovi SRS, neka svako dokazuje kvalitet svoje ličnosti i svojih rezultata, iako se ovde pojavljuju različite priče. Ali, hoću nešto drugo da vam kažem, naime, nije dobro da se u poslove privredne komore meša politika na onaj način kako je to očigledno pri izboru novog predsednika privredne komore slučaj.
Privredna komora treba da se reformiše, treba nam novi zakon o privrednim komorama i komora mora da izađe na tržište, gospodo. Privredna komora treba da bude u funkciji privrede, njenog razvoja, stvaranja opšteg ambijenta i da prosto pruža usluge privredi. Danas je privredna komora još uvek pomalo na državnim jaslama, još uvek je u funkciji politike i to nije dobro.
Vi, gospodine ministre, znate da postoje određene procedure kako se kandiduje predsednik privredne komore i nije kandidat jedino gospodin Miloš Bugarin, nego je čini mi se i gospodin Toplica Spasojević, gospodin Dragan Lukač iz Novog Sada.
Sve ovo pričam zato što sam i sam član upravnog odbora Regionalne privredne komore u Novom Sadu, koja je najbolja po rezultatima u Srbiji, i prosto hoću da odbranim pravo privredne komore da bira svog čoveka.
Po meni lično bi najbolje bilo da to bude čovek iz komore, iz prostog razloga što treba isključiti uticaj lobističkih grupa, jer nije završen proces privatizacije, ostalo je još 1.200 firmi, a vi znate da se u taj proces svi mešaju.
Prema tome, jedna molba i javnosti i onima koji slušaju, a i vama iz Vlade Republike Srbije, dajte da se otkanimo takvog upliva u izbor predsednika privredne komore, da se manemo takvog upliva u privredu gde politika treba da odlučuje o mnogo čemu, posebno u procesu privatizacije, nego da pustimo da to budu ekonomski efikasni procesi, a sam izbor predsednika privredne komore da ostavimo privrednicima.
Uostalom najavljena je jedna druga opasnost, da bez obzira ko bude izabran za predsednika privredne komore sada, u septembru i oktobru će biti izbori gde će možda tajkuni poslati svoje predstavnike u Privredu komoru Srbije, a onda ćemo i tu instituciju, po meni veoma potrebnu srpskoj državi i srpskoj privredi, u stvari staviti u funkciju nekih negativni procesa, pre svega kada je u pitanju privatizacija i kada je u pitanju ekonomska efikasnost srpske privrede.
Prema tome, gospodine ministre, vama kritika, nemojte se na ovaj način uključivati u polemiku sa poslanicima, to nije dobro ni za vas ni za nas, ni za opšti utisak o ovoj skupštini i Vladi Republike Srbije.

Reč ima gospođa Vjerica Radeta.

 Gospodine Milane Markoviću, pre dva dana sam vas podsetila da više niste narodni poslanik, već ste ministar u Vladi Republike Srbije.
Podsetila sam vas, takođe, na nešto što vi znate, da narodni poslanik može da govori na drugačiji način, da iznosi političke stavove, da iznosi saznanja, a vi kao ministar možete da govorite isključivo o zakonu, a danas o amandmanima.
Molim vas lepo da se držite toga. Ta vaša priča da ne poznajete Dragoljuba Markovića baš me je onako šokirala, pošto ste vi takođe bili blizak saradnik Zorana Đinđića i čudi mi da se ne sećate ko je nosio kovčeg, čudi me da se ne sećate ko je bio kum Zorana Đinđića, to cela Srbija zna.
Takođe, priča da Miloš Bugarin nije član Demokratske stranke mnogo me je podsetila na priču da to nisu ni Beba Popović, ni Nemanja Kolesar, ni Zoran Janjušević, sve to takođe nisu bili članovi Demokratske stranke, ali su bili šefovi kabineta, savetnici i naravno kriminalci, to je i sudski dokazano.
Gospodine Milanu Markoviću, nisam pričala ovde o Milošu Bugarinu i o Vojici Janoševiću, kao o nekim meni interesantnim likovima ljudi. Pričala sam o PKB, "7. juli" o tome kako je Miloš Bugarin uništio "7. juli" iz Surčina i kako je svu zemlju i objekte budzašto i bez konkursa prodao, možda mogu slobodno reći, predao Dragoljubu Markoviću.
Govorila sam o Vojici Janoševiću, koji je predsednik opštine, koji je takođe učestvovao u tim trange-frange poslovima oko kupoprodaje tog zemljišta. Vi ste me fascinirali, gospodine Markoviću, svojim poznavanjem funkcionisanja rada preduzeća na čijem je čelu Miloš Bugarin.
Pošto ste vi tako pametan i imate toliko podataka, očekujem i molim vas najlepše, evo nas poslanike Srpske radikalne stranke svi takvi podaci interesuju za Zmaj, za Lastu, za Robne kuće Beograd, za IMT, pa pošto vi tako znate sve podatke, ne verujem da ste se posebno pripremali danas da pričate o Milošu Bugarinu zato što je juče objavljeno da je vaš rođak i da ste Boris Tadić i vi njega predložili pa za predsednika Privredne komore. Pretpostavljam da te podatke o poslovanju ove firme imate od ranije, a opet ne verujem da znate samo kako posluje firma na čijem je čelu Miloš Bugarin.
Dakle, molim vas, učinite to, izađite i dajte nam sve iste podatke o broju zaposlenih, o platama, o dohotku. Tražila za Lastu, Robne kuće, za Zmaj i za IMT. Hvala.