Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Četvrtog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2007. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 141 narodni poslanik.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 99 narodnih poslanika, odnosno da je prisutno više od jedne trećine narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Miletić Mihajlović, Andrea Galgo-Ferenci i Nenad Bogdanović.
Prelazimo na 1.tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA ZAKONA O DRŽAVNIM SLUŽBENICIMA (pojedinosti)
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici Dejan Perjaničić, Srđan Šajn, dr Ninoslav Dimitrijević, Zoran Krasić, dr Bojan Milovanović, Nada Kolundžija i Aleksandar Martinović.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 140. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Narodni poslanik Srđan Šajn podneo je amandman, sa ispravkom, od 2. jula 2007. godine, kojim predlaže da se ispred člana 1. doda novi član.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Narodni poslanik Dejan Perjaničić podneo je amandman kojim predlaže da se ispred člana 1. doda novi član.
Da li neko želi reč? (Da.) Narodni poslanik Dejan Perjaničić.

Poštovani gospodine predsedavajući, visoko poštovani dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 32. Zakona o državnim službenicima, koji glasi: "Odredbe ovog zakona o podeli radnih mesta ne primenjuju se na policijske, carinske, poreske i službenike Republičkog geodetskog zavoda i na druge službenike koji rade na bezbednosnim poslovima i u zavodima za izvršenje zavodskih sankcija".
U nešto širem obrazloženju i u materijalu ste dobili objašnjenje o svrsishodnosti podnošenja ovog amandmana. Samo bih vas podsetio, po mom mišljenju, opravdanost za podnošenje ovog amandmana imamo i u Zakonu o budžetu, koji smo usvojili i doneli pre 15 dana.
Razdeo 35 Zakona o budžetu u prvom stavu kaže - Republički geodetski zavod u 2007. godini finansiraće se uglavnom iz sopstvenih prihoda, koje zavod ostvaruje od nadoknada za korišćenje podataka premera i vršenje geodetskih usluga. Gospodo kolege i koleginice i gospođe narodni poslanici, podsetio bih vas na jednu opasku, da se stanje uređenosti jedne države vidi kroz uređenje katastra te iste države.
Republički geodetski zavod je posebna vladina organizacija u sastavu državne uprave, kojoj su povereni poslovi od posebnog značaja za Republiku Srbiju i njene građane. Katastar nepokretnosti, kao bazična evidencija o zemljištu, izgrađenim objektima, ima ključni značaj za svaku državu.
Fiskalni sistem počiva na evidenciji katastra nepokretnosti, pravna sigurnost u prometu nepokretnosti takođe počiva na katastru.
Postupak privatizacije, hipotekarni krediti i mnogi projekti iz investicionog plana ne bi mogli ni da se zamisle bez podataka koji su obrađeni u katastru nepokretnosti i u katastru zemljišta.
Svaki politički i ekonomski podsticaj budućim stranim ulaganjima u našu privredu ostaće bez rezultata, ukoliko se ne ustroji jedinstveni registar nepokretnosti.
Za vašu informaciju, dužan sam da vam kažem da su doskoro u Republici Srbiji postojala tri načina evidencije nepokretnosti. To su katastar nepokretnosti, katastar zemljišta i zemljišnih knjiga.
Republički geodetski zavod je ustrojio katastar nepokretnosti na oko 82 posto teritorije Republike Srbije, uz iskrenu želju da centralizuje evidenciju i da spreči nejednake uslove, knjiženje hipoteka i svih ostalih tereta na nepokretnostima.
Republički geodetski zavod, sa 160 službi za katastar nepokretnosti, organizovanih u unutrašnjih deset regionalnih centara za katastar nepokretnosti, svojom osnovnom delatnošću pokriva celu teritoriju Republike Srbije.
U ovom zavodu radi 2.458 državnih službenika i nameštenika. Ovo je vrlo bitno. Kvalifikaciona struktura zaposlenih je takva da skoro više od dve trećine zaposlenih je sa srednjom i višom stručnom spremom. U tom odnosu primena Zakona o državnim službenicima i Zakona o platama državnih službenika je, sa svojom regulativom razvrstavanja državnih službenika u zvanje i utvrđivanje koeficijenata za obračun i isplatu zarada i sistemu valorizacije stručnosti i radnog iskustva zaposlenih, neprihvatljiva.
Uz dužno poštovanje onih koji su učestvovali u izradi donošenja ova dva sistemska zakona, u ime skoro dve hiljade zaposlenih u Republičkom geodetskom zavodu, izražavam neke osnovne primedbe. Ovako koncipiran zakon je svrsishodan za resorna ministarstva i posebne vladine organizacije, u kojima je kvalifikaciona struktura takva da ukazuje na pretežnost državnih službenika sa visokom stručnom spremom.
S obzirom da su u Republičkom geodetskom zavodu nosioci posla, a samim tim i nosioci odgovornosti iz svih planiranih aktivnosti, izvršioci sa srednjom i višom stručnom spremom, s obzirom da su u Republičkom geodetskom zavodu nosioci posla i svih planiranih aktivnosti upravo ovi službenici, teško je zamisliti da je skoro nemoguće odbraniti stav da je prosečna plata tih službenika, između 17 i 20 hiljada dinara, dovoljna za pokrivanje osnovnih mesečnih rashoda prosečne porodice.
Razvrstavanje državnih službenika u zvanja i platne grupe i platne razrede, prema važećem Zakonu o državnim službenicima i Zakonu o platama državnih službenika, uslovljava nedopustivo izjednačavanje svih državnih službenika, bez obzira na godine radnog staža.
Kada su u pitanju geodetski poslovi, koji svojim izvršenjem iziskuju rutinu i stručnost koja se stiče višegodišnjim radom, neprihvatljivo je izjednačavanje izvršioca sa jednom godinom radnog staža i izvršioca sa 10, 20 i 30 godina radnog staža.
Osim toga, jednoobrazni sistem nagrađivanja rada zaposlenih u državnoj upravi primenjuje se samo po jednom kriterijumu definisanog kao godišnja ocena u radu, što efektira prve rezultate tek nakon dve godine i u potpunosti je neodrživ.
U narednom periodu, kao primaran zadatak pred zaposlenima u Republičkom geodetskom zavodu, nameće se ne samo ustrojavanje jedinstvenog katastra nepokretnosti, koji je danas ustrojen, kao što sam prethodno rekao, u 550 katastarskih opština, što čini 83 posto svih katastarskih opština u Republici Srbiji, već i preuzimanje zemljišnih knjiga, uvođenje centralne evidencije u hipotekama i stručni poslovi procene nepokretnosti koji su u pravnom prometu.
Gospodo i kolege pravnici, koji blisko sarađuju sa Republičkim geodetskim zavodom prirodom svog posla, znaju šta je i sa koliko se problema sreću u svakodnevnom svom poslu i radu usled nekvalitetne procene vrednosti jedne nepokretnosti.
Kada se imaju u vidu samo ove činjenice, jasno je da se socijalni položaj državnih službenika i nameštenika u Republičkom geodetskom zavodu može rešiti jedino sistemski kroz izmene ili dopune upravo napred navedenih zakona.
U tom smislu, neophodno je izuzimanje Republičkog geodetskog zavoda od primene odredaba člana 32. stav 2. Zakona o državnim službenicima, koji treba da glasi kao u napred navedenom amandmanu.
Nužnim izmenama i dopunama ova dva sistemska zakona težak materijalni položaj zaposlenih sa srednjom i višom stručnom spremom rešio bi se po dva osnova. Razvrstavanje državnih službenika i nameštenika u platne razrede vršiti ne startno od prvog platnog razreda, već selektivno prema godinama radnog staža.
Drugo, uvažavanjem složenosti radnih mesta i stepena opterećenja državnih službenika predloženim izmenama i dopunama ovog zakona ostaviće se prostora da se zvanja u koja se razvrstavaju državni službenici u Republičkom geodetskom zavodu upodobe zahtevima svakog radnog mesta.
Ne sme se prevideti činjenica da su u ovom zavodu sa samo srednjom stručnom spremom sistematizovana radna mesta, koja svojim opisima i radnim zadacima obuhvataju terenske, kancelarijske ili administrativne i specifične stručne poslove, koja se ne mogu porediti, a još manje upodobiti sa poslovima radnih mesta sa istom stručnom spremom u drugim ministarstvima i vladinim organizacijama.
Iz svega napred navedenog, neophodno je u primeni Zakona o državnim službenicima i Zakona o platama državnih službenika i nameštenika ostaviti prostora da se unutar Republičkog geodetskog zavoda razvrstavanje državnih službenika sa srednjom i višom stručnom spremom vrši prema zvanjima koja će biti autonomno utvrđena budućim zakonom o državnom premeru i katastru i upisima prava na nepokretnosti, Pravilnikom o unutrašnjoj sistematizaciji i organizaciji radnih mesta ili drugim podzakonskim aktima.
Da ovo nije nemoguće ukazuju sistemska rešenja kojima je podela radnih mesta izvršena kod policijskih, carinskih i poreskih službenika. Unapred se zahvaljujem i pozivam vas da podržite amandman na član zakona 32.

Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? Da, narodni poslanik Rajko Baralić.

Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ne može se izražavati gađenje prema socijalizmu u svom političkom programu, a kada na red dođu činovnici iz branše u kojoj ste zaposleni tražiti rešenja koja je nudio socijalizam u pogledu nagrada i definisanja plata.
Čak 78% svih činovnika u Srbiji glasalo je za stranke tzv. demokratskog bloka. Dakle, oni su na taj način rizikovali da oni koji imaju većinu definišu i usvajaju zakone koji su najčešće suprotni njihovim ličnim interesima. Dakle, o tome se vodi računa kada se glasa.
O konkretnom amandmanu da kažem nekoliko reči. Ova država je prevarila geodetsku službu time što je jedan par ekselans državni posao praktično poklonila privatnim geodetskim firmama, poklanjajući im geodetske podloge i na taj način ostavljajući im jednu od najvažnijih državnih institucija praktično bez osnovnog alata za rad.
Ako nešto u Srbiji nije definisano, onda je to katastar. Ne možete dokazati da li je nešto pre 50 ili 30 godina vlasništvo vašeg dede ili vaše, da li to može naslediti vaš sin ili neko drugi. Dakle, u ovoj oblasti i kada govorimo o investicijama, i kada govorimo o prenosu prava, i kada govorimo o raznim drugim poslovima koji se oslanjaju na ovo, postoji potpuni haos.
Srbija je inače nasledila zemljišne knjige i katastar po banovinama. Drinska je imala jedno, Dunavska je imala drugo, leva i desna obala zapadne Morave imala je sasvim drugačije uređenu ovu oblast, a da ne govorim šta se dešavalo dalje kod različitih postupaka tokom ovog socijalizma o kojem govorim, u kojem je bilo i nekoliko neprijatnih stvari.
Dakle, gospodo iz katastra, prvo da uredite sve u ovoj oblasti, da bude cakum-pakum, da svaki Petar Petrović u Srbiji zna šta je njegovo, a šta nije, da ono što je kupio može da se nazove njegovim imenom, a da pri tom ne mora da plati malo bogatstvo da bi dokazao da je to njegovo vlasništvo ili njegovog oca itd. To je prva stvar.
Druga stvar, nemoguće je na ovaj način praviti izuzetak za jedan važan državni segment, izuzimajući ove zaposlene u odnosu na zaposlene u drugim institucijama.
Sledeće pitanje, rekli ste kolega nekoliko stvari koje nisu tačne.
Oni ljudi koji imaju više radnog staža to pravo povećanja zarade, između ostalog, ostvaruju na osnovu minulog rada, koji je ova demokratska vlast sa 0,5 smanjila na 0,4 po godini staža osiguranja, a izuzev toga sve drugo je definisano na osnovu poslova koje neko obavlja.
Dakle, ako je neko referent, a pri tom nije u stanju da napreduje, nema takve sposobnosti, ostaće referent ceo život i niko mu ne može garantovati da će godinama radnog staža svoj status popravljati. Naravno da je ključno pitanje da li to znači da on zbog toga treba da jednom udvoričkom politikom prema zaposlenima, prema političkim strankama koje vrše vlast ili na neki drugi način to svoje pravo obezbeđuje.
Očigledno, ovo je sve po principu - želeli ste, gledajte. Nemoguće je tražiti da se niža i srednja stručna sprema izjednače na ovaj način, jer je to definisala poslanička većina koja se za to izjasnila. To sam nedavno rekao i stenografkinjama u Okružnom i Opštinskom sudu u Čačku. Dakle, to se rešava u glasačkoj kutiji.
Još jednom hoću da kažem, ko se ženi na brzinu kaje se natenane. Nemoguće je na ovaj način, kada problem dođe samo do vas, da onda intervenišete, a da u izbornoj kampanji, u svojim političkim programima, u onome što su vaša ključna politička opredeljenja govorite sasvim suprotne stvari.
Uvažene dame i gospodo, očekujemo da budete konzistentni, dakle, da ono što ste zapisali u svom političkom programu, kada nastupi realna posledica toga kada vršite vlast, da se makar ne žalite. Inače, nema nikakvog smisla to što radite u izbornoj kampanji.
Na kraju, što se tiče ovih službi, ako država nešto ne uradi brzo u Srbiji u vezi sa ovim, nikakve investicije, nikakvi ozbiljni poslovi u ovoj oblasti nisu mogući, zato što danas treba da potrošite nekoliko meseci da dokažete prosto da je katastarska parcela vaša ili da ste je nasledili, ili da je ne znam šta drugo u pitanju. To prosto više nije izdrživo.
Dakle, otkad postoji sveta i veka geometar, tako se to nekada zvalo, dolazio je u selo, nekada su bile čaure, iskopa se pa se postavi teodolit, pa se to tako merilo, a danas postoji savršen elektronski sistem da se to uradi na najbolji mogući način i, nažalost, vreme dobijanja ovih papira se produžilo. To je nedopustivo i, što se mene tiče, zaposleni u katastru nisu zaslužili ni ove plate.

Replika, narodni poslanik Dejan Perjaničić.

Uvaženi gospodine kolega Baraliću, neću da branim da li katastar ima probleme ili nema, ali moram da vas podsetim da iz kraja odakle dolazite vi i ja, a to je niz zapadnu Moravu, osnovni državni premer je vršen još 1937. godine, odnosno počeo je 1934. godine i završio se 1939. godine.
Pokojni kralj je za to uzeo kredit od Evrope jer je shvatao važnost uređenosti katastra za jednu državu, pa je tako smatrao da treba da modernizuje državu Srbiju.
Ono što se ne slažem sa vama i što nije tačna vaša konstatacija, evidentno je da je donošenjem Zakona o državnom premeru deo geodetskih poslova, što se tiče terena, predat privatnim geodetskim organizacijama i to niko ne spori. Međutim, nije tačno da su geodetske podloge i geodetski podaci predati i prosleđeni privatnim geodetskim organizacijama iz prostog razloga što svuda u svetu, pa i kod nas u zemlji Srbiji, takvi podaci su državni i nalaze se samo u državnom organu.
Ne bih hteo da branim ni svoju struku, niti Republički geodetski zavod, ali moram da vam kažem, po Zakonu o hipotekama, rok za knjiženje jedne hipoteke u Republičkom geodetskom zavodu je samo tri dana. Razlog zašto je kratak mislim da je jasan svima vama, jer postoje hipoteke prvog, drugog i trećeg reda, i pravo prečeg i prvenstvo upisa tih stvari tj. tereta u katastru nepokretnosti.
Slažem se sa vama da postoji neravnomerno na teritoriji cele Republike Srbije nešto što bi prostim našim moravskim jezikom rekli zakrčenje prilikom dolaska na red i ostvarivanja svojih prava. Upravo je to jedan od razloga zašto podnosim ovaj amandman, jer geodete u Srbiji nikada nisu imali više posla, a nikada nisu manje za to adekvatno nagrađeni.

Narodni poslanik Rajko Baralić, po Poslovniku.

Samo jedna rečenica, upotrebio sam glagol predali ste, a to znači neovlašćeno ste dali konkurenciji da se bavi ovim poslom. Ako treba da vam navodim primere, navešću vam primere.
Dakle, jedan broj zaposlenih u Geodetskoj upravi koji je sada osnovao samostalne firme u ovoj oblasti potpuno neovlašćeno koristi one podatke čiji je isključivi vlasnik država Srbija, i vi dobro kolega znate kako to funkcioniše. I po službu i po vas je najbolje da ne elaboriram dalje ovo pitanje.
Užas, užas je šta se ovde dešava. Tačno se zna koliko košta jedna usluga inkognito u ovoj oblasti. Molim vas, nijedan seljak u Srbiji ne veruje u ovo što ste rekli. To je katastrofa dokle ste doveli ljude, do poniženja da vam se klanjaju pred šalterima, koje ste spustili na 80 santimetara, valjda da biste sebi dali važnost.
Nemoguće je da država tako funkcioniše. Onaj ko ima određenu potrebu da određenu stvar završi u državnoj instituciji kakva jeste vaša to treba da učini sa lakoćom i da ga to ne košta mnogo. Napravili ste nauku od toga, to košta malo bogatstvo.

Replika, narodni poslanik Dejan Perjaničić, predlagač amandmana. Izvinjavam se, po Poslovniku.       

Po Poslovniku, član 104 - dostojanstvo. Moram da vam se obratim, gospodine Baraliću, kao neko ko je bio direktor katastra u Trsteniku prethodne tri-četiri godine.
Bez imalo hvale da vam kažem da svi koji su podneli zahtev u službi koju sam vodio, a znam i u celom Rasinskom i Raškom okrugu, bili su usluženi i dobili sve podatke u roku od tri do pet dana, direktno u službi Trstenik još istog dana, bez ikakvih razloga da nekom za to daju mito, da se nekom klanjaju ili da mu se dodvoravaju.
Mislim da ste neopravdano uvredili celu jednu struku, koja vredno i pošteno radi svoj posao. Geometri nisu otuđeni od sopstvenog naroda. Vi i ja dolazimo iz jedne seljačke moravske sredine i neko ko je pregazio toliko moravske zemlje, moram da vam kažem, s obzirom da se od 1991. godine bavim ovom strukom, nikada nisam uzeo beli dinar niti znam nekog od mojih kolega ko je posebno naplaćivao posebne usluge. Hvala.