Dame i gospodo narodni poslanici, moram da kažem da donekle razumem gospodina ministra.
Jer, ovo što je dato poslanicima i što je on pretpostavljao da neće biti pročitano, to je na osnovu sopstvenog iskustva iz njegove stranke. Oni su ljudi koji dve godine nisu ulazili u parlament, uzimali su plate i onda su u jednom momentu odlučili da deo tih plata namene nekoj humanitarnoj aktivnosti.
Gde ćete ministre, taman sam hteo da vam pročitam član 7, ovaj prvi stav, koji kaže: ''Uslovi pod kojima rade predstavnici izabrani na lokalnom nivou treba da su takvi da obezbeđuju slobodno obavljanje njihovih funkcija.'' Zamislite vi ovaj prvi stav za žuto preduzeće. Oni više nemaju ni ime ni prezime, oni su mister 5%, 6%, 7%, pa dokle stignu.
Vi ovakav zakon, odnosno ovakvo napisan tekst dajete poslanicima Skupštine Srbije i kada vam se dobronamerno na ovo ukaže pažnja, vi ne možete da nađete adekvatan argument, da to stvarno činjenicama odbranite, jer ovo je nemoguće braniti. Ljudi, uzmite samo ovaj prvi stav člana 7, da ne čitam dalje ovaj član.
Da bi na neki način prešli preko ovoga, vi smatrate da ćete to najlakše prevazići tako što ćete odmah pokazati kolika je ljubav unutar vaše sopstvene koalicije.
Prosto je neverovatno koliko jedva čekate da se dohvatite za gušu. Prva prilika koja vam se ukaže vi to iskoristite i nije to uopšte problem, da se razumemo, mi to znamo, ne možete vi da obmanete ne samo nas ovde, nego ne možete da obmanete ni građane.
To samo pokazuje kakav je karakter ove vlasti. Sekiram se zato što sam siguran da ovakav odnos unutar vladajuće koalicije ne može da donese ništa dobro građanima Srbije, ali vi to ne razumete. Kako vi, koji jedva čekate da se dohvatite za gušu pred očima javnosti, kako li se tek ponašate u drugim situacijama gde je neophodno da sarađujete. Gde tu mi možemo na bilo koji način da zaključimo da između vas postoji saradnja; nigde.
Vi ste jednostavno raspodelili vlast kao plen i jedino vam zato služi politička borba, da dođete do plena kako bi koristili za sopstvene potrebe, i zato ste uništili ovu državu, zato posle sedam godina mi jedva opstajemo. Zato gde god da pogledate samo je pustoš iza vas. Jedino što merite, merite ono što je ostalo što do sada niste uspeli da prodate.
Vi mislite da vam je to jedina šansa tako što ćete da ukažete na vreme, ne vredi vam to ništa. Vremena za vas nema, shvatam da i vi to razumete. Jedino vam je ostalo to što imate nameru da prodate, a to su NIS, to su EPS i još par javnih preduzeća i da završite posao.

Hvala, gospodine Todoroviću. Za repliku se javio gospodin Aleksandar Martinović i neka se spremi prvi diskutant Miletić Mihajlović, pretpostavljam da neće biti više.

Dame i gospodo narodni poslanici, ministar za državnu upravu, a ne za državnu administraciju je pobegao iz sale. On očigledno nema hrabrosti da se suoči sa narodnim poslanicima SRS.
Ono što sam rekao, evo tu ste vi da ga branite, hrabri ste sa mesta kada dobacujete, ni u kakvoj zloj nameri i nisam rekao da je gospodin Milan Marković loš čovek. Samo sam rekao da je Predlog zakona loš i da je tekst Evropske povelje preveden početnički, đački, bukvalno, doslovno, da uopšte nije vođeno računa o srpskom književnom jeziku koji je u upotrebi u Republici Srbiji.
Još nešto, ono što sam zaboravio da kažem u prethodnom izlaganju, evo ministar mi je, na tome mu se zahvaljujem, dao šansu da kažem; vidite, u članu 12. Evropske povelje o lokalnoj samoupravi navedene su odredbe koje Savet Evrope sugeriše državama potpisnicima da treba da prihvate.
Međutim, mi u članu 3. Predloga zakona obavezujemo se da ćemo dati izjavu da prihvatamo veći broj odredaba od onih koji traže sam Savet Evrope.
Uopšte mi nije jasna ta namera aktuelnih vlastodršca u Srbiji da budu veći katolici od Pape. Ne možete vi biti veći evropejci od onih koji su napisali Evropsku povelju o lokalnoj samoupravi, ne možete, jednostavno to je nemoguće.
Ne znam ko vas tera da prihvatate i one odredbe koje nisu obavezne za države članice Saveta Evrope, a pogotovu da prihvatate odredbe za koje vi sami znate da nisu u skladu sa Ustavom Republike Srbije.
Podsećam vas na član 194. stav 4. Ustava Republike Srbije, koji propisuje da ratifikovani međunarodni ugovori ne smeju biti u suprotnosti sa Ustavom Republike Srbije. Ne možete se vi zaklanjati iza vaše evropske retorike i da kažete, da je ovo u skladu sa evropskim standardima, to je korak bliže evropskim integracijama itd. Tu priču godinama kao papagaji ponavljate.
Postoji nešto što se zove Ustav. Sa Ustavom nijedan drugi propis ne može biti u suprotnosti, čak i ratifikovani ugovori, pa čak i ugovori za koje vi kažete da nas približavaju EU, Savetu Evrope, evroatlantskim integracijama ma šta to značilo. Dakle, vodite računa da pojedine odredbe Predloga zakona o Evropskoj povelji nisu u skladu sa Ustavom Srbije.
Što se tiče prevoda, već sam rekao, prevod je loš i ministar za lokalnu upravu ne može da se brani time, pa da kaže, to je ušlo u skupštinsku proceduru onda kada nisam bio ministar. To sam rekao prošli put kada sam izlagao za ovom govornicom, ne možete se vi braniti time , niko vas nije terao da uđete u Vladu. Kada ste ušli u Vladu, vi ste preuzeli i rizik za ono što nije valjalo u prethodnoj vladi. Vi ste preuzeli prava i obaveze prethodne Vlade.
Kad čovek umre, onda njegovi naslednici ne nasleđuju samo njegove kuće, njive i automobile, nego i nasleđuju i njegove dugove, tako ste i vi nasledili dug prve Vlade Vojislava Koštunice. Smešno je vaše obrazloženje da gospodin ministar Marković u to vreme nije bio ministar nego je bio narodni poslanik. Šta to nas briga? On je bio svestan obaveza koje je Vlada Srbije preuzela pre dve, i tri godine, i znao je kada dođe za ministra za državnu upravu i lokalnu samoupravu da će morati da uradi ono što prethodni ministar nije uradio. To što Vlada Srbije obično gospodinu Markoviću daje vruć krompir u ruke, pa on ovde obrazlaže ono što ne može da se obrazloži, to neka oni reše u Vladi.

Gospođica Nataša Jovanović, po Poslovniku.

Dame i gospodo poslanici, zaista ne razumem vas kolege iz DS, koji se toliko upinjete da dokazujete unazad 17 godina, ali uvek ste udruženi sa nekim protiv radikala i tamo gde dođete na vlast otimačina je i provizija, evo ovaj ministar pravde vam je Dule 10 posto ili kako ga zovu tamo Šapčani, je li tako, gospodine magistre, da nam govorite o tome i dobacujete iz klupe - šta vi to hoćete i šta vam smeta taj dokument.
Meni je žao što je izašao gospodin ministar, daću mu ovaj šlagvort, eventualno za taj argument mogao je da kaže - znate, 15. oktobra 1985. godine imao sam 15 godina i ništa ne znam.
Mislim da je rođen 1970. godine i sada može da kaže - veze nemam sa ovim dokumentom, ni šta tu piše, jer sam tada bio školarac i nisam imao pojma da ću na krilima dosovskog puča i takve nazovidemokratije, u stvari nasilja nad Ustavom i zakonom, da postanem to što jesam, da ću da budem tako osion i bahat, da me ne zanima šta poslanici govore, da me ne zanima ta kritika, da me ne zanima da li je taj prevod sa engleskog jezika u redu.
I onda nas zaista ponižavate sa ovakvim tekstom i dokumentom koji je došao pred nas. Malopre je o tome govorio gospodin Todorović. Pobogu, niste vi valjda mislili, ako ste uopšte čitali, ili da napravi gospodin Mrkonjić pauzu, pa svi lepo da pronađete gde vam je ovaj materijal, ako ste ga negde zaturili, da ga noćas pročitate i da sutra dođete.
Samo taj primer o kome je on govorio. Ne govori se ovde o uslovima pod kojima izabrani predstavnici lokalne samouprave, misli se na predsednike opština, uglavnom su to ovi vaši koji uzimaju provizije i prave dogovore sa tajkunima, ili direktori preduzeća koje vi imenujete, ili odbornici rade taj posao.
Ne govori se o tome da li se oni nalaze na osam metara ispod zemlje, kao što je ova sala, imaju veštačko svetlo i veštački vazduh, i nije to suština tog dokumenta, nego, što i govori to poglavlje, da budu nepotkupljivi i da budu toliko samostalni u svom poslu da nijedan tajkun ne može da utiče na njih i da uzima proviziju.
Vi ste preveli namerno pogrešno to, zato što vi ne možete da se obavežete pred vašim prijateljima iz Evrope i 22 godine kasnije... hvala vam kolega, dobro me vidite, moram da pokažem šta je kolega uradio, ne vidi, pa mora ovako, dobro, šta ćete, sada ne znam kako bih ga nazvala.
Vama da kažem da to nije uslov za vaš rad u Kraljevu, vi ste poslanik iz Kraljeva. Da li je odbornik, Vesna? Izabrani predstavnik naroda. Pa ne piše u ovoj povelji da vi treba to da radite, nego da ne trpite nikakav uticaj bilo kog lokalnog moćnika, da ne otimate i da ne kradete, a vi sve vreme to radite i zato pogrešno prevodite ovakav tekst, jer nećete da se obavežete da ne budete korumpirani. Hoćete, i to vam je najslađe, da trpate i trpate u džepove, sve dok ne obezbedite i svoje praunučiće.

Gospođa Vjerica Radeta, po Poslovniku.

Dame i gospodo poslanici, ponašanje Milana Markovića, ministra u Vladi Vojislava Koštunice, zaista je nedopustivo i to nije slučaj samo danas. Njega ovde šalju valjda kao nekog rezervnog igrača u Vladi Srbije.
Očigledno nema šta drugo da radi, proglasio je Bulevar Zorana Đinđića, najavio da će zakone o lokalnim izborima krajem godine tek da predloži Skupštini, iako do tog roka po Ustavnom zakonu treba da se završe i izbori.
On čovek sada tako dođe ovde, malo posedi, izađe za ovu govornicu, na najcrnji mogući način se obraća narodnim poslanicima, ponaša se kao da je poslanik i to iz nekih vremena ranije, kada je ponekad izlazio za govornicu, pošto to uglavnom nije činio.
Nedopustivo je da Milan Marković u svojstvu ministra napusti ovu salu u momentu kada je gospodin Aleksandar Martinović ovde odgovarao direktno na njegove uvrede.
Dakle, bez njegovog prisustva, gospodine Mrkonjiću, dalje ne treba da radi ovaj parlament.
Vi ste rekli na početku današnjeg popodnevnog dela da činite ne znam šta da bismo podigli ugled ovog parlamenta. Teško je to ako to ne čine poslanici skupštinske većine, ako se poslanici skupštinske većine, kao što reče Nataša Jovanović malopre ovde, igraju, pa nešto gledaju poslanike kroz novine, pa dobacuju.
Sada kada bi gledaoci, ovde je gospodin snimatelj, molim vas samo da pređete preko ovih lica da vide građani Srbije, koji su birali i ove poslanike, kao i ove ovde, na koji način se ponašaju, kako se ismevaju na sve što se kaže.
Gospodo, imajte hrabrosti, sve to što kažete iz klupe, što dobacite, izađite, kažite ovde jasno i glasno. Budite hrabri kao Donka Banović, koja je rekla da je loš Predlog zakona. Pa sad kako će proći u svojoj stranci, videćemo. Očigledno je otišao Milan Marković tamo nekom da je tuži, ne znam šta je s njim.
Dakle, insistiram da prekinemo rad dok Milan Marković ne dođe ovde i dok ne bude spreman da čuje šta narodni poslanici misle o ovome što on ovde predstavlja i što naziva zakonom.
Žao mi je što nije imao strpljenja, što nije imao volje, što nije imao snage da sasluša još jedno predavanje gospodina Aleksandra Martinovića, ali evo sada mu u Martinovićevo ime obećavam, dokle god bude ovde sedeo svakih sat vremena imaće, po Poslovniku, po ova tri minuta predavanja, mlad je, možda nešto i nauči.

Upravo ministar dolazi.
Za reč se javio gospodin Mihajlović, a neka se pripremi gospodin Gojko Radić.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, pred sobom imamo Evropsku povelju o lokalnoj samoupravi i, kako neko reče, šta je to što mi u dosadašnjem periodu nismo primenjivali iz te povelje.
Svakako da je praksa različita u proteklom periodu, ali ako postoji takav dokument koji tretira i obrađuje takvu važnu oblast, na jednom širem prostoru, i to pre svega na evropskom, kojem mi težimo, onda je to potrebno doneti i ratifikovati, i da to bude garancija zapravo za primenjivanje takvih standarda kada je reč o materiji koja se tiče lokalne samouprave.
Mi smo imali različitu praksu u proteklom periodu, a i o tome ću nešto reći. Jasno je da povelja precizira da lokalna samouprava, a i praksa u mnogim zemljama je pokazala, treba da ima i ima jaku autonomnu poziciju u vršenju javnih poslova.
Ona se uzima i tretira se kao ravnopravni učesnik u vršenju vlasti, u jasno definisanim okvirima. Po našem ranijem Ustavu, lokalna samouprava smatrala se ravnopravnim partnerom sa centralnom vlašću i to je veoma značajno.
Naravno, i sadašnji Ustav ostavlja dovoljno mesta u procesu decentralizacije, da se lokalna samouprava uvažava, da dobije svoje ingerencije, što u praksi nije baš uvek tako.
Mi smo u proteklom periodu našeg višestranačja imali različite primere ignorisanja, potcenjivanja i disciplinovanja, da tako kažem, lokalne od strane državne vlasti.
Ako je u pojedinim slučajevima toga bilo i pre 2000. godine, jer vi ćete reći da je toga bilo i o tome neću da polemišem, podsećam vas da je toga bilo svakako posle 2000. godine i to u izobilju.
Takav odnos i tretiranje lokalne samouprave Evropska povelja svakako ne podrazumeva i ne ide u prilog uspostavljanju novog sistema vrednosti, o kome se ovde često priča, a koji se nakaradno shvata, ali to je druga tema o kojoj drugi put treba pričati.
Nadam se da posle ratifikovanja ove povelje možemo očekivati da neće dolaziti do grubog kršenja ingerencija i legitimnosti lokalnih skupština, i to slobodnim subjektivnim tumačenjem njihovih odluka, posle kojih su u mnogim opštinama uvedene privremene mere. Često se ovim činom vršilo prekrajanje narodne volje na izborima u korist volje vladajućih partija, vladajućih struktura centralne vlasti.
Takvih postupanja prema lokalnoj samoupravi bilo je naročito u vreme prve nazovidemokratske vlade u Srbiji posle 2000. godine, kada je u priličnom broju opština došlo do otimanja lokalne vlasti uvođenjem privremenih mera po tehnologiji kriznih štabova.
Moja opština Petrovac na Mlavi je doživela tu sudbinu, da na jedan nezakonit način, baš po principu kriznih štabova je izgubila legitimitet svog rada, koji je dobijen na Skupštini, i uvedene su privremene mere, bez održavanja Skupštine, čisto zbrajanjem broja odbornika na jednoj i drugoj strani, na osnovu nekakvih izjava.
Toga je bilo i u prošloj godini, pa i u vreme izborne kampanje. I da pomenem taj atak na opštinu Požarevac, koji se sprovodio po svaku cenu, samo zato što to nije po volji onih koji na globalnom planu danas vladaju. I dalje se preti Požarevcu, što mislim da nema smisla, o tome ćemo ovde čuti, verujem, neke prave argumente.
Dalje, u vezi sa ovim, u članu 4. stav 4. ove povelje, a koji će biti sa naše strane odabran i notifikovan, kaže se: "Ovlašćenja data lokalnoj vlasti će, po pravilu, biti potpuna i ekskluzivna. Ona ne smeju biti narušavana ili ograničena drugom centralnom ili regionalnom vlašću, osim u skladu sa zakonom".
Apostrofiranjem ovog stava iz Evropske povelje upozoravam na pogrešno shvatanje demokratskih principa, na ekstremnost u načinu shvatanja vršenja vlasti. Naime, u vreme kampanje, a brzo ćemo biti opet suočeni sa jednom takvom retorikom u vreme lokalnih izbora, mi smo imali i siguran sam da ćemo imati obraćanje vladajućih struktura sa republičkog nivoa našim biračima i obično to ide tako.
Ako glasate za političke opcije na lokalu koje nisu u Republici na vlasti, nećete kasnije dobiti ni dinar, nijednu investiciju, sva vrata biće vam zatvorena itd. To je jedna bahatost. To je jedno silništvo koje zaista nema smisla. Da ironija bude veća, to se već sedam godina čuje kao politički adut u vreme izbornih kampanja za lokalne samouprave i to iz stranaka miljea demokratske provenijencije. Naravno da to nema nikakve veze sa demokratijom i sa demokratskim principima.
Dalje, u toku pogađanja i velike igre oko sastavljanja nove vlade u minut do dvanaest i oko podele vlasti, na šta se to zapravo svelo, u prethodnim pregovorima osvanula je jednog dana i vest dana - nulti princip. Mislim da je to najveća sramota u političkom životu Srbije, da se licitira sa onim što je lokalna samouprava, sa onim što je volja građana na lokalu.
Da podsetim, na lokalu se ne vodi neka visoka politika, tamo se zastupaju interesi građana, tamo su u pitanju komunalni problemi i mislim da zastupanje nultog principa u trenutku pogađanja i licitiranja oko Vlade je zaista iživljavanje i sadizam prema narodu i prema biračima
Dakle, tu se traži da se u ogledalu globalne vlasti ogleda i ono što je lokalna samouprava itd. Ovakvim pretnjama, svakako i ovakvim ponašanjem u odnosu na lokalnu samoupravu, samo se pokazuje da politička elita koja vodi ovu Srbiju još nije dorasla mnogim stvarima, pa naravno ni u onome što treba da bude poštovanje ne naroda koji glasa, već i ostalih segmenata vlasti.
Lokalna samouprava nije za potcenjivanje i ona mora da ima svoju težinu, mora biti mnogo više uvažavana u narednom periodu u svim segmentima odlučivanja, i u momentu donošenja budžeta i u drugim prilikama.
Inače, ovakve pretnje i korišćenje takvih aduta svakako da podsećaju na diskriminaciju po onome što je različito političko pripadanje, što je naravno zabranjeno i po samom Ustavu.
Dakle, SPS će se svakako založiti, odnosno glasaće za usvajanje jedne ovakve povelje, u nadi i u očekivanju da će se svi uzeti pameti i da ćemo jedan takav dokumenat poštovati svi zajedno, a naročito dužnost je vladajućih struktura da poštuju ovu povelju, kako bi lokalna samouprava zaista imala ono svoje pravno mesto kakvo savremena demokratija podrazumeva danas. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Gojko Radić, a posle njega narodni poslanik Vlatko Ratković. Posle gospodina Ratkovića završićemo današnji rad. Izvolite, gospodine Radiću.