ŠESTO VANREDNO ZASEDANjE, 18.07.2007.

4. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

ŠESTO VANREDNO ZASEDANjE

4. dan rada

18.07.2007

Sednicu je otvorio: Oliver Dulić

Sednica je trajala od 10:05 do 14:35

OBRAĆANJA

Oliver Dulić

| Predsedava
Hvala. Želeo bih da obavestim sve poslanike i šefove poslaničkih grupa da ćemo danas u toku dana imati razgovore sa ministrom za Kosovo i Metohiju, gospodinom Samardžićem. Moguće je da će se već sutra ujutru nastaviti još jedan krug konsultacija. Predlažem da se i o ovoj temi razgovara i da ona svakako nađe svoje zapaženo mesto u rezoluciji koju treba da donesemo sledeće nedelje.
Reč ima narodni poslanik gospodin Šajn, potom neka se pripremi Radiša Ilić.
...
Romska partija

Srđan Šajn

Poštovane kolege, poštovani ministre, ja bih samo hteo da govorim o članu 12. naslovljen je kao ''Prevencija'', koji govori da organi za sprovođenje zakona ugovornih strana razmenjuju iskustva u oblasti prevencije kriminala, i u tom cilju započinju i sprovode zajedničke programe.
U tom smislu hoću da kažem da u Srbiji živi nekoliko desetina hiljada Roma koji nemaju lična dokumenta. Isti je taj problem i u državama u okolini.
Sve to zajedno govori da u ovom regionu ima preko stotine hiljada Roma koji nemaju lična dokumenta, a sama ta činjenica da ne poseduju lična dokumenta govori o tome da oni ne mogu da uđu u redovan proces obrazovanja, da ne mogu da uđu u redovan proces socijalne zaštite i to za direktnu posledicu ima da, ne samo Romi, nego svaki građanin koji nema lična dokumenta kada se nalazi u takvoj situaciji, on onda učini neko krivično delo.
Ukoliko budemo zajedno pokrenuli jednu regionalnu akciju u tom pravcu, jer imamo različita dobra iskustva i u Srbiji i u zemljama u regionu, i ukoliko budemo to pitanje rešili na kvalitetno nov način imaćemo situaciju da više ne govorimo, recimo, u nekim vestima da su kablove ukrali Romi, a ne građani, da su predmeti trgovine decom u Italiji Romi iz Srbije ili Romi iz Bosne i Hercegovine, već ćemo time zaista dati konstruktivan doprinos jednom regionalnom projektu unapređenja položaja Roma.
Onda neće biti potrebe da opominjemo sve, nemojte da spominjete pripadnike jedne nacionalne zajednice, bez obzira koja je u pitanju, da je ne pominjemo i da kažemo da su njeni pripadnici učinili krivično delo, već ćemo da imamo situaciju da zaista ljudi ne čine krivična dela, a i Romi da se ne bave nezakonitim sticanjem osnovnih sredstava za život, jer ukoliko imaju dokumenta, ponavljam još jednom, moći će da uđu u redovan proces obrazovanja, moći će da uživaju socijalnu zaštitu i onda će moći na jedan drugačiji način da žive.
Hteo bih samo da podsetim da su to zaključci mnogih međunarodnih konferencija, da su to zaključci i Evropskog romskog foruma, koje je savetodavno telo Saveta Evrope.
Ja očekujem od ministra da naša država, Vlada Republike Srbije i vaše Ministarstvo bude jedno od lidera u regionu koji će ovo pitanje da postavi na jedan kvalitetno nov način. Samo toliko. Hvala vam.

Oliver Dulić

| Predsedava
Zahvaljujem. Reč ima narodni poslanik Radiša Ilić, neka se pripremi dr Rajko Đurić.

Radiša Ilić

Dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što krenem sa diskusijom o ovoj tački dnevnog reda napravio bih jedno poređenje.
Ultimatum Austrougarske monarhije Srbiji 1914. godine, po svojim tačkama, bio je mačiji kašalj u odnosu na ovu konvenciju koju danas mi ovde treba da usvojimo i koju je ministar potpisao 5. maja 2006. godine. Bićemo u Srbiji taoci stranih agenata, dobro pamtite ove reči, bez obzira što će se opet naći neko da sve ovo ulepšava i da izglađuje.
Prosto je neverovatno da će u Srbiju moći da uđu naoružani ljudi, pripadnici tajne policije, agenti, čak i bez odobrenja, da špijuniraju naše građane za koje pretpostave da ugrožavaju bezbednost njihove zemlje. Sprovodiće akcije, upotrebljavaće čak možda i vatreno oružje. Moći će, nažalost, to se vidi po članu 23, čak i da ubijaju građane Srbije.
Poslanici Srpske radikalne stranke će uveriti građane Srbije, a možda i poslanike vladajuće koalicije, kakva se opasna zamka priprema za Srbiju, a samim tim i za bezbednost građana Srbije, mada je činjenica da strani agenti, Sasovci i ostali već špartaju Srbijom i uzduž i popreko, viđamo ih po kukuruzima, voćnjacima. Nedavno su ih u Mačvi videli po malinjacima kako traže Ratka Mladića.
Hapšenje generala Tolimira je samo pokazna vežba šta može da zadesi svakog rodoljuba ako neko iz druge države proceni da je pretnja po javni red i mir i bezbednost.
Možda je za Albaniju recimo pretnja kada radikali kažu da će svim silama braniti Kosovo i Metohiju, pa će onda svi radikali koji to kažu da budu stavljeni pod prismotru, po zahtevu Albanije, a u skladu sa članom 4. ove konvencije.
Ova konvencija o političkoj saradnji u jugoistočnoj Evropi je konačni krah naše samostalnosti, našeg integriteta i naše sigurnosti kao građana ove države. Primenom ove konvencije, ali sada zvanično, Srbija će postati prolazna, a možda i zaustavna stanica za gomilu stranih agenata, špijuna, možda čak i kriminalaca sa legitimacijom tajnog agenta neke susedne države.
Mi ćemo živeti u lažnom ubeđenju da smo bezbedni. Svaki podatak o vašoj imovini, ovo govorim građanima Srbije da bi znali, o vašem automobilu, kamionu, o vašem poslu, vaša adresa, podaci o vašim telefonskim razgovorima može biti dostupno policijskim službama drugih država samo ako ste se iz nekog razloga našli na njihovoj listi potencijalnih neprijatelja.
Ovde je borba sa kriminalcima i teroristima sporedna stvar. Iza ovako smišljene koncepcije krije se u stvari mešanje u unutrašnja politička dešavanja u Srbiji. Ide se čak dotle da će se stranim službama davati informacije i saslušanja iz policije, i verovali ili ne, citiram, to je član 4. tačka (5) pod m) – Saradnja i razmena informacija u vezi sa kontrolisanjem mase na javnim okupljanjima.
Prosto neverovatno, za sva politička okupljanja, stranačke mitinge bićete u obavezi da na zahtev od neke od susednih zemalja prosledite informaciju verovatno i snimke sa imenima, sa snimljenim govorima itd. Ne verujem da je ova stavka pisana za okupljanja na fudbalskim utakmicama, košarkaškim itd. Kada npr. radikali organizuju miting sa preko 100.000 ljudi, onda će se Albanija osetiti ugroženom, pa ćete vi lepo na osnovu ovog člana 4. i silnih tačaka ove konvencije biti dužni da prosledite informacije, pored maločas nabrojanih, i sledeće: identifikaciju pretplatnika na telefone i drugu telekomunikacijsku opremu, informacije o mestu prebivališta, mesto boravišta i slično za pojedine učesnike mitinga, informacije da li poseduju vatreno oružje, motorna vozila, plovila, čak i vazduhoplove i to sve da bi vas lakše locirali i pratili, a možda i još nešto gore uradili.
Veoma je proizvoljno tumačiti šta je recimo javni red i mir, po članu 4. tačka 5. pod a), u Albaniji, pa da mi na osnovu naše procene po bezbednost Srbije tražimo informacije na osnovu ove konvencije. Mislite da bi išta dobili i mislite da bi neko zbog toga kaznio Albaniju, ne, to će se desiti samo u Srbiji zbog suludih zahteva koji će dolaziti iz pojedinih zemalja. U Albaniji je možda normalno da se Bin Laden šeta ulicama Tirane, da organizuje kampove, ali za nas to nije. Baš me interesuje kako bi Srbija tada reagovala i kakve bi informacije mogla da dobije od Albanije.
Član 6. je prosto neverovatan iz sledećeg razloga. U prethodnom članu 5. informacije se razmenjuju na osnovu zahteva jedne od ugovornih strana, ali u članu 6. vidimo da ni to nije nikakva obaveza, znači, nema zahteva, ali ima odliva informacija. I ovo je upravo idealna prilika za odavanje poverljivih podataka od strane pojedinaca, u zamenu za materijalnu nadoknadu. Nema zahteva, nema ni traga od datih informacija. Član 13 – evo još jedne apsurdne situacije kada službena lica gone neko lice, pa ono pređe granicu recimo naše zemlje. Ovim članom službena lica nastavljaju gonjenje u našoj zemlji bez odobrenja.
Dakle, pitanje je, prvo, kako se to ulazi u Srbiju, da li granicu čuva pogranična policija ili je ona šuplja kao švajcarski sir? Šta se dalje dešava, kada službena lica strane zemlje stignu to lice u našoj zemlji ne mogu da ga liše slobode, to piše u tački 3. pod a) ovog člana, ali već pod b) se nudi nešto slično hapšenju i to zamislite službena lica mogu zadržati gonjeno lice, a ne da ga uhapse. Kako? Da ga hipnotišu, da ga vode na večeru, da igraju karte sa njim ili nešto slično dok mu naša policija ne utvrdi identitet. I da ne zaboravimo još jednu činjenicu, službena lica strane države imaju pri sebi svoje službeno oružje, tačka 5. pod e), i zamislite, mogu da ga koriste u slučajevima legitimne samoodbrane.
E sada, šta se podrazumeva pod legitimnom samoodbranom u Makedoniji, u Albaniji, u BiH, u Rumuniji? Negde je to možda psovanje policajca, negde potezanje vatrenog oružja na policajca.
Žao mi što zbog ograničenog vremena neću moći da prokomentarišem većinu članova ove konvencije, ali ću se zadržati još samo na dva člana na članu 15. i članu 23. Član 15. reguliše kontrolisanu isporuku. To znači da je naša država dužna da po zahtevu ugovorne strane izruči uhvaćenog počinioca krivičnog dela, ali sa njim da isporuči i sve ono što je pronađeno kod njega u vreme vršenja krivičnog dela. Dakle, oružje, novac, narkotike itd, koji su potrebni sudu radi identifikacije prestupnika i kao materijalni dokazi za procesuiranje.
Na primer, na teritoriji Srbije naša policija uhapsi lice sa narkoticima koje je iz Albanije ušlo u Srbiju, za njim u poteru stiže kobajagi Albanac, službeno lice sa legitimacijom tajnog agenta, a u stvari i to lice je deo logističke podrške šverca narkotika. Pošto je isporuka zaustavljena, onda stupa na scenu član 14, pa se i prestupnik i zaplenjeni narkotici i eventualno oružje i tajni agent vraćaju u Albaniju da im se kobajagi sudi, a u stvari ide se opet Jovo nanovo dok konačno ne pređu u Evropu.
Dolazimo na kraju do člana 23. koji reguliše odgovornost operativnih službenih lica, što znači da službena lica iz druge države na našoj teritoriji mogu da naprave određenu štetu. Ta šteta u tački (3) ovog člana može biti i ubistvo, ranjavanje, povređivanje i slično. Znači, lepo uđu bez prethodnog pristanka u našu zemlju, likvidiraju neko lice za koje su već u razmenu informacija po zahtevu iz člana 4. saznali sve, konstatuju nakon toga kolateralnu štetu ili grešku i lepo odu preko granice. Pitam se koje granice, imamo li je mi uopšte? I sada tu štetu žrtvama, kako piše u članu 23, isplaćuje naša država, a kasnije ona ta sredstva potražuje od te strane države. Mislim da je svaki dalji komentar izlišan.
Na kraju, pitam se kako će naša službena lica naoružana ući u Albaniju da gone lica za koja se pouzdano zna da su počinili teška krivična dela u Srbiji, kako će se preko okupiranog Kosova i Metohije, ko njima garantuje ono što Srbija garantuje službenim licima ostalih ugovornih strana ove konvencije? Zar mislite da CIA neće ubaciti svoje agente kao službena lica iz, recimo, Albanije i iz BiH? Maločas smo čuli od poslanika Dragana Todorovića da CIA ima spremnih već stotinu ljudi i verovatno će se ti ljudi baš upravo preko tih agenata ubaciti u Srbiju. Pozivam poslanike da u danu za glasanje ne glasamo za ovu konvenciju, jer ona šteti bezbednosti i integritetu Republike Srbije. Zahvaljujem.

Oliver Dulić

| Predsedava
Zahvaljujem. Reč ima narodni poslanik Rajko Đurić, a neka se pripremi Nataša Jovanović. Izvolite.

Rajko Đurić

Poštovani gospodine predsedniče, uvažene dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine ministre, ja ću naravno kao poslanik glasati za Konvenciju i s tim u vezi moram reći da bih bio mnogo srećniji kada bi naša zemlja imala konvencije o saradnji u oblasti kulture, nauke, socijalne politike, ali dabome, gospodin Rajko Baralić je, moram reći, sasvim razložno izneo neke stvari i ja u velikoj meri prihvatam to što je naš kolega Baralić rekao. Osim toga, dodaću da su mir, bezbednost, sigurnost i sloboda danas nedeljive ljudske građanske vrednosti, vrednosti koje imaju i svoju institucionalnu potporu kako u Evropi tako i u međunarodnoj zajednici.
Ali ovo je retka prilika, gospodine ministre, da se sretnemo u Parlamentu, pa vas najljubaznije molim za odgovor na sledeća pitanja:
Prvo, da li je naša policija u dovoljnoj meri osposobljena da se efikasno bori protiv narko-mafije, kojoj plaćamo sve veći danak životima naše dece?
Droga je već, kao što znate bolje od mene, prodrla u sela, a upućeni kažu da su pojedina mesta u našoj zemlji, kao što je Obrenovac, Mladenovac, Aranđelovac itd, mesta koja se mogu porediti sa nekim najvećim narko-centrima u Evropi, kao što je Amsterdam.
Drugo, ogroman je broj ljudi koji neovlašćeno poseduju oružje. To, takođe, ugrožava sigurnost i bezbednost građana ove zemlje, pa čak i više od toga. O toj mafiji se, nažalost, malo i nedovoljno zna. To govorim i kao doskorašnji urednik i novinar. Zato koristim ovu priliku da vas zamolim za detaljnije obaveštenje i komentar o tome.
Treće, Ministarstvo policije je preuzelo na sebe dužnost da istraži pojedine nemile slučajeve ugrožavanja života nekih javnih ličnosti. Npr. slučaj Dejana Atanasijevića, novinara "Vremena", nije još razjašnjen.
Juče sam vas zamolio da se odgovori povodom tvrdnje našeg kolege Batića da će Čeda Jovanović doživeti istu sudbinu kao pokojni premijer Zoran Đinđić. Ako ima ma kakvih indicija, to su vrlo ozbiljne i vrlo uznemiravajuće stvari, bar za mene, kao poslanika i građanina ove zemlje.
Sledeće, imali smo nemilih scena i slučajeva nastupanja i delovanja pojedinih fašističkih i neonacističkih udruženja. Najdrastičniji slučaj je bio "Stroj" u Novom Sadu. Mene zanima koliko takvih udruženja i organizacija ima u našoj zemlji i kakvu opasnost ta udruženja predstavljaju po naš poredak?
Sledeće, naša zemlja je ratifikovala Evropsku povelju o zaštiti nacionalnih manjina. O tome je gospodin Šajn govorio. Znam da su mnogi Romi za ista dela ili delikte bili neuporedivo drastičnije kažnjavani, a o tome sam nedavno govorio i sa gospodinom Petrovićem, i da se veliki broj Roma nalazi u našim zatvorima.
Mi ćemo, ukoliko ne dobijemo odgovarajuće odgovore, zatražiti reviziju nekih procesa, jer je sasvim evidentno da su Romi u ovoj zemlji za iste delikte dvostruko ili trostruko strože kažnjavani nego drugi.
Mene zanima, u vezi sa Konvencijom, zastupljenost pripadnika nacionalnih manjina u Ministarstvu policije i na drugim nivoima.
Najzad, gospodine ministre, doduše, to nije pitanje koje se tiče samo vas, već i svih nas, a naročito Vlade. Jedan od vrlo važnih uslova demokratizacije svake zemlje, pa i naše, jeste depolitizacija policije i Vojske. Mene zanima kakvo je stanje stvari u našoj zemlji. Hvala vam.

Oliver Dulić

| Predsedava
Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović, a neka se pripremi narodni poslanik Đorđe Mamula.
...
Srpska napredna stranka

Nataša Jovanović

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Jočiću, ovaj predlog konvencije nije mogao, po Ustavu Republike Srbije, da se nađe na dnevnom redu i država Srbija ne može da ratifikuje jedan ovako potpisani Sporazum, koji ste vi potpisali prošle godine.
Vi ste se pozvali na član 97. Ustava Republike Srbije i samim tim, što bi se narodski rekli, sebi uskočili u usta, jer se u 1. stavu 1. tačke člana 97, na koji se pozivate, kaže da Republika Srbija, ali tek u drugom delu ove tačke, može da uređuje svoj međunarodni položaj i odnose sa drugim državama i međunarodnim organizacijama.
Ali ono što vas sprečava i zbog čega država Srbija ne može da ratifikuje ovu konvenciju je tačka 1. i njen sami početak, da su suverenost, nezavisnost, teritorijalna celovitost i bezbednost Republike Srbije, pa onda ide i njen međunarodni položaj, dakle, zbog suverenosti, zbog celovitosti, zbog nezavisnosti i, pre svega, zbog bezbednosti, mi kao država ne možemo da potpišemo ovaj sporazum.
Ne možemo da ga potpišemo ni zbog člana 16. Ustava Republike Srbije, koji takođe govori o međunarodnim odnosima koje uređuje naša država, a i naročito zbog činjenice što suverenost građana, a mi smo dužni da štitimo suverenost naše teritorije, počinje suverenost države od njenih građana, i eventualno bi na nekom referendumu građani mogli da se izjasne da li mi hoćemo da nam država bude na izvolte, kako to predviđa ova konvencija, mada ona to jeste od petooktobarskog puča do današnjeg dana, zbog tzv. nevladinog sektora, zbog CIA-e i ostalih špijunskih organizacija koje nesmetano, a naročito danas spominjanih istražitelja antisrpskog haškog kazamata, vršljaju na području Republike Srbije, a da vi o tome ne prozborite nijednu reč, gospodine Jočiću.
Vi verovatno znate da u ulici Jevrema Grujića br. 11 postoji zatvor haškog kazamata, Hag u malom, da se tamo privode ljudi, da se tamo ljudi zadržavaju više dana i više noći, da ih isleđuju i da se tamo ljudi, uz prisilne metode, nagovaraju da lažno svedoče protiv predsednika SRS prof. dr Vojislava Šešelja i ostalih tzv. pritvorenika, onih koje je Hag već unapred osudio.
Ovaj sporazum i konvencija ne mogu da se potpišu, gospodine ministre, sve i da imate neko uporište, zato što je sve ovo što ovde piše laž i obmana. Vi ste verovatno dobro zapazili da vam je kolega Todorović rekao da je potpisnik Sporazuma Rumunija, koja je ušla u Evropsku uniju. Naravno, u njihovoj gradaciji je sada na prvoj lestvici ulaska.
Ali, kako vam nije simptomatično da Bugari nisu potpisali ovaj sporazum? Mi smo, kao Odbor za odbranu i bezbednost, vi to vrlo dobro znate, sa gospodinom Nikolom Svinarovim, bivšim ministrom, a sada predsednikom Odbora za bezbednost Republike Bugarske, imali više bilateralnih kontakata i saradnju u vreme kada je Odbor vodio kolega Milorad Mirčić. Iste probleme u okviru trgovine drogom, oružjem, organizovanog kriminala i, pre svega, kriminala koji sprovode Šiptari na području i te države, imaju oni, kao što imamo i mi u jednom delu. Naravno, kod nas je taj problem mnogo izraženiji.
Sada me zanima, kada ste u maju prošle godine razgovarali, prilikom potpisivanja, sa resornim kolegom iz Albanije, da li ste se vi usudili, gospodine Jočiću, pošto ovde stoji da je ta saradnja tako sveobuhvatna, da mu postavite određena pitanja? Da li ste vi vašeg albanskog kolegu upitali koji su to sve centri moći, a javna je tajna da, pored Amerike, CIA-e, pre svega zapadnih mentora šiptarskih terorista i albanska država stoji iza centara obuke šiptarskih terorista, koji se nalaze na području te države.
Da li ćete vi moći, na vašu inicijativu, kako vam to ovde daje mogućnost član 5, da obrazujete zajednički tim, je l' tako, da biste izvršili razmenu informacija o tome šta se radi na području Albanije. Vi, lepo dođete kod njega, ili ga pozovete i kažete – meni član 5. Konvencije daje mogućnost da se obrazuje zajednički tim, pa da vidimo gde se koljači srpske dece na Kosovu i Metohiji naoružavaju, ko ih finansira, kakva su vaša saznanja o tome, da li i tamo, kao i u Srbiji vršljaju agenti CIA. Naravno, da vršljaju.
Moram da vas podsetim na period kada niste bili ministar, već poslanik i sedeli ispred nas, da se organizovana grupa britanskih obaveštajaca spremala da pre dobrovoljne predaje našeg predsednika, prof. dr Vojislava Šešelja, haškom kazamatu, u pravom smislu reči, izvrši desant na njegovu kuću, da ga kidnapuje i odvede u Hag.
Mi smo to sprečili dobrom organizovanošću članova SRS i buradima punim benzina i nafte i automobilima koji su buli parkirani ispred njegove kuće, od početka skoro do kraja ulice Posavskog odreda.
Podsetiću vas i na to, gospodine ministre, da vi veoma dugo, sada već u drugom mandatu ministra, pratite situaciju, odnosno stanje opšteg haosa i ogromne ugroženosti našeg naroda na području Kosova i Metohiji.
Vi ste nama, članovima Odbora za odbranu i bezbednost, dostavili Izveštaj oradu MUP-a u proteklih godinu dana. Obuhvatili ste period od juna prošle, do juna ove godine.
Takođe, u skladu sa stavom 1. člana 5. ove Konvencije, vi biste onda morali opet da pozovete svog albanskog kolegu, države koja je izuzetno neprijateljski nastrojena prema nama, jer ima otvorene pretenzije da otme suvereni deo teritorije naše države, a vi sa njima potpisujete sporazum, da ga pitate – kakva su vaša saznanja o ovim aktivnostima koje se dešavaju, a koje čine vaši sunarodnici.
Jer, verovatno i oni imaju neke svoje obaveštajne jedinice i agente koji bi morali nešto o tome da znaju o tome, i da se interesuju i u tom pograničnom delu i dalje za ta dešavanja.
Iako vi dobro znate da su tokom 2007. godine, na području okupirane opštine Uroševac, u selima Jezerce, Kamena glava, Miraš, Talinovac, Brod, Firaja i drugim nastanjenim albanskim stanovništvom, primećene naoružane grupe maskiranih lica u crnim uniformama koji sebe nazivaju pripadnicima tzv. Vojske nezavisnog Kosova. Vaš albanski kolega bi morao nešto da zna o tome.
A vi, kao ministar Republike Srbije, koji pokazuje da se iz petnih žila trudi da zaštiti teritorijalnu celovitost Kosova i Metohije, morali biste da sva ova pitanja pokrenete.
Ako bi to bilo tako, kako piše, gospodine Jočiću, morali biste u okviru duvanske mafije da idete korak dalje, a ne sve da se zadrži na saopštenju.
Raspisana je Interpolova poternica i treba da pozovete Jusufa Kalamperovića, vašeg crnogorskog kolegu, pa da ga u skladu sa članom 5. pitate da li je moguće organizovati jednu radnu grupu.
Pošto ima operativnih saznanja da se Stanko Subotić - Cane Žabac, kralj duvanske mafije, pojedini članovi njegove porodice i oni koji su mu pomagali, kriju na području Crne Gore.
Vi mislite da će, iako je potpisnik ovog sporazuma Jusuf Kalamperović, prihvatiti takvu ideju – i da obrazujete radnu grupu i da će on doći i pokucati na vrata Mila Đukanovića koji je do guše umešan i predvodnik je kriminalnih aktivnosti.
Nemojte da nas zasmejavate, Jočiću.
Kako ste napravili saradnju vi i kolega iz Republike Srpske i kako ste rekli u saopštenju u noći između 30. i 31. maja – u sadejstvu snaga, slušajte, MUP Republike Srbije i Republike Srpske, valjda ste vi i vaš kolega plivali sa druge strane Drine, pa ste se sreli na pola, uhapšen je general Zdravko Tolimir. Mislim da je to, stvarno neverovatno.
Ne samo da je to bezočnost i puka laž o čemu ćemo kasnije, već u septembru mesecu, što ide toliko dalje, gospodine Jočiću, da ste vi nama u ovom saopštenju, tačka d) istraživanje ratnih zločina i traganje za nestalim licima, napisali, ta drskost ide još dalje, u zvaničnom izveštaju MUP-a, jer vi stojite iza ovoga, a o tome ćemo već sutra u 12,00 da vas propitujemo i o mnogim drugim stvarima, i o onome što ste nasledili kao obavezu Dušana Mihailovića, jer vi ne možete da se krijete iza toga, i prava i obaveze ste nasledili od bivšeg ministra.
Vi ste nas obavestili, a to stoji u zagradi, nabrajate – u izveštajnom periodu preduzete su intenzivne aktivnosti na pronalaženju haških optuženika.
Verovatno tražite pomoć iz Bosne i Hercegovine i zemalja u okruženju, naročito Crne Gore, da lociraju srpske heroje, da biste vi dojavili Karli del Ponte. Vi ste čak i u ovom izveštaju napisali da je uhapšen 31.05.2007. godine, na teritoriji Republike Srpske.
Ovo je neverovatno i predstavlja neprofesionalnost, laž, nego se sada, a ovo će ostati zabeleženo za sva vremena, nalazi se u zvaničnom izveštaju MUP-a Republike Srbije.
Pošto ste čoveka strpali u mrtvačku kesu i odveli ga u teškom stanju sa Bežanijske kose, u sred noći u Haški kazamat, najpre u Bijeljinu, a zatim u okolinu Bratunca da ga uslikate tamo u blizini vojnih objekata i izdali takvo saopštenje, najpre ste rekli jedno, pa onda drugo, pa onda su se saglasili ovi nesrećnici, isto uhvaćeni u laži kao i vi, iz Republike Srpske, došli ste na ideju da takvu laž stavite u zvanični izveštaj.
Ko onda vama da veruje da ćete poštovati ono što su vaša Ustavom zagarantovana prava, na šta ste se vi kao ministar policije, zadužen za bezbednost svih građana Srbije, obavezali kada ste u onoj noći, 15. maja, ovde drugi put, položili zakletvu.
Ne samo ovi primeri, nego i činjenica, o čemu je govorio kolega Radiša Ilić, vi vrlo dobro znate da se na teritoriji bivših jugoslovenskih republika, koje su ostvarile samostalnost pomoću zapadnih sila, nalaze i određeni pripadnici zemunskog klana, koji su u bekstvu.
Bio bi red da kažete da li ste i sa svojim kolegama iz Crne Gore, Jočiću, razgovarali o toj činjenici.
Da li ste ih pitali – imaju saznanja i za Žapca, pa onda za ove iz zemunskog klana, Čedine prijatelje i ostalih i DS i DOS-a, pa onda da razmišljamo o tome kakva bi bila ta saradnja.
Da se vratimo na početak, na član 2. stav 1. i članove 16. i 97. Ustava – da mi ne možemo i ne smemo, kao država ovo da ratifikujemo.
Potpuno neupućenim kolegama ili onima koji ne razmišljaju o budućnosti države ili naroda može zvučati grubo ili neosnovano ono što ću reći, ali vidite dokle ide politika vaših zapadnih mentora i Havijera Solane, ali pre svega onih koji su predvodnici takve politike na državničkom nivou, u procesu stvaranja tzv. nove Evrope, u koju mi treba da uđemo pošto ispunimo sve uslove – rasprodamo državu, dozvolimo agentima da vršljaju, rade šta koji hoće, pa i da budu naoružani.
Vi vidite ovde član Konvencije gde oni mogu, po članu 13. tačka 5. slovo e) ''Službena lica koja učestvuju u gonjenju mogu nositi svoje službeno oružje; njegovo korišćenje je zabranjeno osim u slučajevima legitimne samoodbrane''.
Kakva je to legitimna samoodbrana? Onakva kako su se pripadnici KFOR-a ponašali na Kosovu i Metohije, kada pored šiptarskih terorista koji ubijaju našu nejač tamo svu silu primenjuju u situaciji kada ti nedužni ljudi nisu ništa uradili.
Ili se setite bahatog ponašanja UNPROFR-a i u Makedoniji, imate slučaj i to je bio vaš kolega po resoru koji je stradao ili imate druge slučajeve koji su se desili unazad 15 godina. Sve sada mi ovo treba da uradimo i da bezrezervno prihvatimo stvaranje te takozvane nove Evrope i da se sukobimo sa onom starom, čiji smo mi zaista izvorni pravni deo, jer nisu znali pojedini od njih koji nam sada kroje sudbinu, šta su to evropske vrednosti i šta su to vrednosti naše kulture i civilizacije kroz vekove.
Najveći problem u svemu tome, gospodine ministre, jeste što vi ne razmišljate kao ostali deo slobodarskog sveta na duge staze.
Vi verovatno pratite šta radi antiglobalistički pokret u Evropi i u celom svetu. Nikada nijednoj državi koja se zdušno bori protiv antiglobalizma, naročito u Latinskoj Americi, ne bi palo na pamet da ovako svoju državu stavi na tacnu i da kaže izvolite dođite i radite šta god hoćete. Rusija ovo da uradi, pa to bi bio čin veleizdaje, gospodine ministre, da se ovako nešto nađe...
I da mi danas upoznamo gospodina Grizlova i predstavnike Ruske državne Dume, šta mi radimo i kako mi prodajemo, odnosno vi rasprodajete državu i kako je dajete u ruke stranim moćnicima i oni bi se ljudi uhvatili za glavu, a to su predstavnici Državne Dume sa kojima vaša stranka danas potpisuje sporazum o saradnji.
Vi pre nego što saslušate ostale kolege, odnosno posle, pardon, i koji imaju još nešto da kažu u prilog ove konvencije, možete da nas obavestite, da smo vas ubedili ovim argumentima koji su više nego osnovani i koje bih ja mogla da vam nabrajam, još narednih sat, ali već sam na 18 minutu, a još dosta kolega iz Srpske radikalne stranke treba da govori, ali imate mogućnost i sami ste rekli na početku i pošto je ovo po principu uzmi ili ostavi, da kažete ne ostavljam, nego sa gnušanjem odbacujem kao Srbin i kao srpski patriota, i kao ministar policije ovakav jedan sporazum.
Ubedićete me onda, a i kolege iz Srpske radikalne stranke i čitavu javnost da ste vi spremni da se do kraja borite i za Kosovo i Metohiju i za zaštitu svih građana i za to da strane obaveštajne službe i agenti i mentori Amerike i onih sa Zapada, koji nam uništavaju državu i narod, ne mogu da rade u ovoj državi šta hoće. U protivnom, vi ćete za mene biti u istom košu kao i oni, a oni su najveće zlo koje se nadvilo nad Srbijom i protiv kojeg će da se do kraja bori i izboriće se Srpska radikalna stranka. Hvala vam.
...
Socijalistička partija Srbije

Milutin Mrkonjić

| Predsedava
Ja se izvinjavam. Po Poslovniku narodni poslanik Saša Valjarević, molim doktora Mamulu da sačeka.

Saša Valjarević

Gospodo narodni poslanici, po članu 226. i pošto danas imam čast, odnosno da nam je tu i gospodin ministar unutrašnjih poslova Srbije, ja bih hteo samo da mu postavim jedno poslaničko pitanje i kada bude proverio, da me u pismenoj formi obavesti, pošto verujem da ne može sada da da odgovor.
U noći između 27. i 28. decembra 2006. godine na Skupštinu opštine Požarevac izvršen je teroristički napad, bačena je bomba kašikara, koja je prouzrokovala tada srećom samo materijalnu štetu.
Posle tog događaja, a cilj je bio da se onemogući održavanje sednice Skupštine opštine, jer prethodnih dana tzv. demokratska opozicija u Požarevcu posle upada u Skupštinu opštine i provaljivanja vrata, a obavešten je bio i načelnik SUP-a, međutim on tada nije reagovao, tek je reagovao kada je došlo do ovoga, a na poziv vašeg člana Demokratske stranke Srbije na konferenciji za štampu, ima tonski zabeleženo da je pozivao da se ponovo odigra u Požarevcu 5. oktobar, došlo je do bacanja ove bombe kašikare, koja je prouzrokovala materijalnu štetu.
Posle toga nismo dobili nikakvo saopštenje, niti Skupština opštine, niti bilo ko iz stranaka koje su tražile od načelnika SUP-a da nam da informaciju, ko je počinilac, jer imamo određenih informacija, da je počinilac bio iz tzv. tada demokratske opozicije, koja je došla u Skupštinu opštine, da je čak i odbornik u Skupštini opštine.
Tražim, tu pismenu informaciju, da nas obavestite dokle se stiglo sa istragom i, da li je otkriven počinilac. Ta zgrada koja je stara 130 godina, još iz doba Miloša Obrenovića, nikada za ovolike ratove koji su prošli, čak i za vreme poslednje NATO agresije, kada su onako mučki bombardovali našu zemlju, nije bila oštećena, a posle pokušaja nasilnog osvajanja vlasti u Opštini Požarevac, kada nisu uspeli to da urade, došlo je do tog terorističkog napada. Ja vas molim, da me pismeno o tome obavestite, mene i poslaničku grupu SRS. Hvala vam.