Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad sednice Šestog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2007. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika konstatujem da sednici prisustvuje 131 narodni poslanik.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da su u sali prisutna 93 narodna poslanika, odnosno da je prisutno više od jedne trećine narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Nataša Vučković, Slobodan Gavrilović i Nenad Bogdanović.
Prelazimo na 4. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O POTVRĐIVANjU KONVENCIJE O POLICIJSKOJ SARADNjI U JUGOISTOČNOJ EVROPI
Primili ste Predlog zakona, koji je podnela Vlada. Primili ste Izveštaj Zakonodavnog odbora.
Podsećam vas da, prema članu 149a stav 3, a shodno članu 94. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Pošto je ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe pet časova, konstatujem da je vreme rasprave po poslaničkim grupama sledeće: poslanička grupa SRS – jedan sat, 37 minuta; poslanička grupa Demokratska stranka – jedan sat, 16 minuta; poslanička grupa Demokratska stranka Srbije - Nova Srbija - dr Vojislav Koštunica – 56 minuta; poslanička grupa G17 plus – 22 minuta; poslanička grupa SPS – 19 minuta; poslanička grupa Liberalno-demokratska partija – 13 minuta; poslanička grupa manjina - Savez vojvođanskih Mađara - Lista za Sandžak - Unija roma Srbije - Koalicija Albanaca Preševske doline – sedam minuta; poslanička grupa Vojvođanski poslanici - LSV, SVM – šest minuta.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 149a. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram jedinstveni pretres o Predlogu zakona.
Da li predstavnik predlagača, Dragan Jočić, ministar unutrašnjih poslova, želi reč?
Reč ima ministar unutrašnjih poslova, Dragan Jočić. Izvolite.

Poštovani predsedniče, cenjeni narodni poslanici, danas je pred vama Konvencija o policijskoj saradnji, koja bi trebalo da se ratifikuje.
Pre nego što kažem nešto o suštini same Konvencije, kazao bih nekoliko reči kako je ona nastala.
Projekat izrade ove konvencije započet je sredinom 2005. godine, potpisivanjem Memoranduma o razumevanju, 22. juna u Beču. Tu su prisustvovale Albanija, BiH, Hrvatska, Makedonija, Moldavija, Rumunija i tadašnja državna zajednica Srbija i Crna Gora. Inicijator ove konvencije je Republika Austrija, koja je tada trenutno predsedavala Evropskom unijom.
Ono što je suština, ovo je prva konvencija koja na jedan ozbiljan način reguliše međusobnu policijsku saradnju i određuje kako zemlje u regionu mogu da sarađuju.
Osnovni motiv za zaključivanje ove konvencije o saradnji policije jugoistočne Evrope je uspostavljanje pravnog okvira saradnje po određenim pitanjima iz delokruga nadležnih policijskih organa.
Implementacija ove konvencije treba da doprinese daljem jačanju i proširenju policijske saradnje sa zemljama u regionu, kao i daljem unapređenju regionalne bezbednosti i predstavlja značajni korak u smislu približavanja Evropskoj uniji.
Takođe, Konvencija daje jak pravni osnov za zajednički rad zemalja potpisnica na poslovima suzbijanja svih oblika kriminala.
Znači, njom se uređuju oblasti saradnje i razmene policijskih informacija, razmena oficira za vezu, zaštita svedoka, zajednička obuka, prelazak na tuđu teritoriju u toku gonjenja učinioca krivičnih dela, prekogranična prismotra, kontrolisana isporuka, razmena podataka, saradnja u oblasti bezbednosti granica i formiranje mešovitih graničnih patrola.
Konvencija, u suštini, reguliše sve ono što se zove operativna saradnja dveju ili više policija u ovom regionu. Istovremeno, Konvencija treba da obezbedi i usklađivanje prekogranične saradnje policije u regionu, koristeći odredbe Šengen konvencije. Konvencija će se sprovoditi u skladu sa odredbama nacionalnih zakonodavstava, s tim što je za primenu određenih članova Konvencije, kao što je gonjenje na tuđoj teritoriji i sprovođenje prismotre na tuđoj teritoriji, potrebno zaključiti dodatne sporazume o sprovođenju, odnosno bilateralne sporazume između zemalja, kojima bi se ova pitanja regulisala. Konvencija je otvorena za sve zemlje koje žele da joj pristupe, a isto tako, svako se može povući iz ove konvencije u bilo koje vreme, uz pismeno obaveštenje.
Znači, time ću da završim, suština Konvencije je tesna operativna saradnja policija i ima za cilj da, kao što se organizovani kriminal internacionalizuje i postaje transnacionalan, tako i saradnja između policija bude otvorena, kako bi on mogao da se spreči.

Zahvaljujem. Pre nego što nastavimo rad, obaveštavam vas da je ovlašćeni predstavnik SRS - poslanik Petar Jojić.
Takođe, pošto su se stekli uslovi, predlažem da konstatujemo potvrđivanje mandata narodnom poslaniku u Narodnoj skupštini, za upražnjeno poslaničko mesto, kako bismo omogućili njegovo učešće u radu Narodne skupštine.
Uručen vam je izveštaj Republičke izborne komisije o izboru narodnog poslanika radi popune upražnjenog poslaničkog mesta u Narodnoj skupštini.
Takođe, uručen vam je izveštaj Administrativnog odbora, koji je utvrdio da su se stekli uslovi za potvrđivanje mandata narodnom poslaniku, sa predlogom da Narodna skupština, shodno članu 27. stav 5. Zakona o izboru narodnih poslanika, konstatuje potvrđivanje mandata narodnom poslaniku Elviri Kovač, izabranoj sa izborne liste SVM - Jožef Kasa.
Na osnovu izveštaja Republičke izborne komisije i izveštaja i predloga Administrativnog odbora, a shodno članu 27. stav 5. Zakona o izboru narodnih poslanika, konstatujem potvrđivanje mandata narodnom poslaniku Elviri Kovač.
Čestitam narodnom poslaniku na izboru.
Nastavljamo dalje. Da li izvestilac Zakonodavnog odbora želi reč? (Ne.)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
Da, narodni poslanik Petar Jojić, ispred poslaničke grupe SRS. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, da bi Narodna skupština Republike Srbije potvrdila Konvenciju o policijskoj saradnji u jugoistočnoj Evropi, predlagač je trebalo da narodnim poslanicima dostavi na uvid i pripremu za ovu raspravu, propise kojima se reguliše policijska saradnja u drugim državama, kao uporedno pravnih propisa kako su druge zemlje ovu veoma osetljivu pravnu materiju uredile u svojim zemljama,        a pre svega trebalo je da nam se dostavi na uvid sledeće:
1. Kako je, međusobno, regulisana policijska saradnja pravnim dokumentima između i u okviru evropskih institucija, odnosno zemalja Evropske unije;
2. Kako je ona regulisana i uređena između Evropske zajednice i Velike Britanije;
3. Kako je i kojim dokumentom regulisana između Evropske zajednice i SAD;
4. Kako je regulisana policijska saradnja između Evropske zajednice i drugih zemalja Južne Amerike;
5. Kako je regulisana policijska saradnja između SAD i zemalja Južne Evrope, odnosno Južne Amerike i
6. Kako je uređena policijska saradnja između SAD i zemalja Afrike, Azije, Australije, Kanade, Rusije i Belgije.
Srpska radikalna stranka ovo napominje i ističe posebno, jer nije sigurna da će SAD, Velika Britanija, Nemačka, Francuska i druge zemlje, koje drže do ozbiljne bezbednosti svoje države, dozvoliti da strane obaveštajne službe mogu vršljati po jednoj državi kako one misle i kako to njima odgovara.
Ono što bi trebalo istaći, odnosno Srpska radikalna stranka, takođe, stavlja primedbu na to što ne znamo kako je regulisana bilateralna saradnja između gore navedenih država, a posebno, kako je regulisana bilateralna saradnja između policija SAD i drugih zemalja, Velike Britanije i Irske.
Dame i gospodo, Srpska radikalna stranka smatra da je uz ovaj predlog zakona o policijskoj saradnji trebalo da se dostave i ova dokumenta o bilateralnoj saradnji.
Kada se razmatra Zakon o potvrđivanju konvencije o policijskoj saradnji u jugoistočnoj Evropi, kao i Predlog koji je dostavljen narodnim poslanicima, želim da istaknem da se ovaj predlog zakona o policijskoj saradnji sa zemljama jugoistočne Evrope odnosi na zemlje – Republiku Albaniju, zamislite, kao poverenika ove konvencije, kako je to predviđeno u članu 38. Predloga.
Dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije, mi treba da zaključimo Konvenciju i sporazum sa neprijateljskom državom, koja otima 15% teritorije Republike Srbije.
Srpska radikalna stranka to ne prihvata i osuđuje. Ovo treba na drugi način da se reguliše. I niko nije smeo u ovom pravno-političkom trenutku da ovo pitanje postavlja i reguliše na ovakav način, niti stvarati prijateljske veze sa neprijateljskom državom broj jedan prema Srbiji.
Ova konvencija, kao što je istakao ministar za unutrašnje poslove, jeste zaključena i taj Sporazum u Beču.
Međutim, ona se odnosi na neke male zemlje u okruženju, ali ozbiljne države, koje drže do bezbednosti, nisu obuhvaćene ovom konvencijom da bi Srbija, kao država, držala do svoje bezbednosti, suvereniteta, integriteta i bezbednosti svojih građana, radi se o: Bosni i Hercegovini, Makedoniji, Moldaviji, Rumuniji, Srbiji i Crnoj Gori.
Po mišljenju narodnih poslanika Srpske radikalne stranke apsolutno je neprihvatljivo, jer je u suprotnosti sa odredbama Ustava Republike Srbije, odredbama Zakonika o krivičnom postupku, odredbama Krivičnog zakonika i drugih propisa Republike Srbije.
Odredbe Predloga ovog zakona direktno ugrožavaju bezbednost Republike Srbije i njenih građana.
Zbog ovakvog zahteva, koji se postavlja od strane Evropske zajednice, Srbija je 1914. godine ušla u Prvi svetski rat sa Austro-ugarskom, jer su Austro-Ugari želeli da vode istragu na teritoriji države Srbije, tada, u to vreme, kao moderne države.
Međutim, tadašnja Vlada i tadašnja vlast nije dozvolila da je vode Austro-ugarski agenti.
Ovaj Predlog zakona je u direktnoj suprotnosti sa sledećim odredbama Ustava Republike Srbije:
– U direktnoj suprotnosti je sa odredbom člana 13. Ustava Republike Srbije, jer se ovim Predlogom zakona ne obezbeđuje zaštita državljana, Srba, u inostranstvu. Republika Srbija je, prema odredbi ovoga člana, dužna da štiti prava i interese svojih državljana u inostranstvu. Ovo je normirano navedenim članom Ustava Republike Srbije, jer možemo doći u situaciju da se neko nađe i u ovim okolnostima. Zbog toga SRS ovo ističe posebno.
– Norme ove konvencije o policijskoj saradnji direktno ugrožavaju ljudska prava i slobode građana Republike Srbije. Član 2. Predloga konvencije, zamislite, braćo i sestre, dame i gospodo, dragi građani Srbije, ''dozvola za boravak je odobrenje bilo koje vrste''.
Šta to znači? Odobrenje da uđe i u Generalštab, i u Ministarstvo odbrane i u kasarnu bilo koju, a ujedno, to nije odobrenje za lov i ribolov.
U članu 25. Ustava Republike Srbije, normirano je i zagarantovan je fizički i psihički integritet koji je predviđen, a ujedno, prema Ustavu, nepovrediv.
Ovom odredbom našeg Ustava niko ne može biti podvrgnut medicinskim i naučnim pregledima bez svog slobodno datog pristanka. Međutim, odredbe i norme koje se predlažu u ovoj konvenciji dozvoljavaju mogućnost da se lekarski pregledi vrše i bez pristanka određenog lica.
– Ustav Republike Srbije garantuje zaštitu podataka o ličnosti, a Predlog konvencije ne garantuje, da neće doći do brojnih zloupotreba kod obrade ličnih podataka u elektronskom sistemu.
– Odredbe ove konvencije su u direktnoj suprotnosti sa odredbom člana 27. Ustava Republike Srbije, koji reguliše pravo na slobodu i bezbednost.
U stavu 3 ovoga člana je propisano: "Svako ko je lišen slobode ima pravo žalbe sudu, koji je dužan da hitno odluči o zakonitosti lišenja slobode i da naredi puštanje na slobodu ako je lišenje slobode bilo nezakonito".
Dame i gospodo narodni poslanici, u Predlogu ove konvencije nema te odredbe da se može građanin ili bilo koje lice žaliti na odluku svakog državnog organa, a naš Ustav predviđa da svako lice i svaki građanin naše države ima pravo da uloži žalbu ili neko drugo pravno sredstvo protiv odluke svakog državnog organa.
Međutim, ovde nema pravne ni ustavne zaštite lica i građana na koja bi se mogla primeniti.
– Ova konvencija je u suprotnosti i sa odredbom člana 29. Ustava Republike Srbije, jer ne garantuje dopunska prava u slučaju lišenja slobode bez odluke suda.
Naime, prema odredbi člana 29. Ustava, garantuje se licu lišenom slobode bez odluke suda da ima pravo da ne izjavi ništa, da ne bude saslušano bez prisustva branioca koga samo izabere ili branioca koji će mu besplatno pružiti pravnu pomoć, bez odluke suda mora i bez odlaganja, a najkasnije u roku od 48 časova, biti predato nadležnom sudu ili pušteno.
Ovo napominjem jer će se nacionalno zakonodavstvo primenjivati u skladu sa ovom predloženom konvencijom.
Međutim, predloženi, a usvojeni, a odloženi za primenu, Zakonik o krivičnom postupku i te kako se razlikuje i u direktnoj je suprotnosti u određenim odredbama sa Ustavom Republike Srbije.
Nadalje, dame i gospodo, ova konvencija je u suprotnosti i sa odredbom člana 30. Ustava Republike Srbije, koji reguliše pritvor i lišenja slobode, zatim članom 31. Ustava Republike Srbije, koji reguliše trajanje pritvora.
Kada se govori o ovoj konvenciji da organi koji prate ili teraju neko lice i žele da ga uhapse imaju pravo, čak i oni koji dođu iz inostranstva i pređu našu granicu, da liše slobode takvo lice i da ga drže šest sati, a da mu se to vreme ne računa, da bude predato nadležnim lokalnim državnim organima, a pre svega pravosudnim organima, u vremenu od 00,00 do 09,00 časova. Što je apsolutno neprihvatljivo.
Svako zadržavanje lica na licu mesta, bilo na ulici, bilo gde na drugom mestu, ako je njega neko zadržao, on je njega praktično lišio slobode.
Osim toga, ova konvencija predviđa, čak i nošenje i upotrebu lisica. E pa, znate šta, u tom slučaju ne možemo prihvatiti da se na ovako komotan način ova pitanja tako regulišu jednim našim propisom, koji mi treba, eto tako, možda neodgovorno, sveobuhvatno da prihvatimo, a šta bude sutra, to niko ne vodi računa sada.
Predlog konvencije je u suprotnosti i sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku, pre svega kada je u pitanju pritvor i kada su u pitanju ovlašćenja organa unutrašnjih poslova.
Članovi 142, 143, 144, 145. i 146, ove odredbe i ovlašćenja pripadnika organa unutrašnjih poslova odnose se na ovlašćenja koja imaju isključivo pripadnici organa službi bezbednosti u našoj zemlji, a pre svega unutrašnji poslova.
Srpska radikalna stranka se najenergičnije protivi usvajanju ovog predloga zakona o potvrđivanju Konvencije.
Centralna Američka obaveštajna služba, dame i gospodo, građani Srbije, da znate, imala je 486 tajnih letova, za poslednje dve godine, jer su pripadnici CIA i iz nekih zemalja Evrope, Azije i drugih, Južne Amerike i Afrike, privodili građane u privatne zatvore, a kao primer navodim Makedoniju i Rumuniju. Ne možemo dozvoliti da nam CIA dođe i da nam CIA ovde uređuje našu bezbednost i stanje u Republici Srbiji.
Dame i gospodo, u ovoj konvenciji je najproblematičnija jedna okolnost i jedna mogućnost koja se uvodi i jedna institucija, to je pružanje simulovanih pravnih usluga preko tajnog agenta.
Naime, dame i gospodo, pružanje mogućnosti angažovanjem prikrivenog islednika to vam je uglavnom tajni agent.
Najopasnija stvar, kada je u pitanju tajni agent, koja nije dovoljno rešena, jeste pitanje da li prikriveni islednik odgovara za krivična dela koja izvrši u svom prikrivenom špijunskom i agentskom radu.
Zakon o krivičnom postupku koji je usvojen, a odložena njegova primena u 2006. godini, ovo pitanje je dodatno iskompromitovao i pogrešno postavio.
Iz činjenice što Zakon zabranjuje samo da prikriveni islednik podstrekava ili provocira na izvršenje krivičnog dela, a ne reguliše pitanje da li može vršiti krivična dela u svom radu kako je to predviđeno članom 153. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku iz 2006. godine, čije je primena odložena, proizilazi, dakle, da za krivična dela ne odgovara, na to ukazuje logika stvari, odnosno suština rada prikrivenog islednika. On se ubacuje u kriminalnu grupu, zamislite, kao njen član i logično je da u tom svojstvu mora da vrši krivična dela, jer bi bio inače otkriven.
Čini mi se da je novi Zakonik o krivičnom postupku koji se mora primenjivati, ako se usvoji ova konvencija, njegove odredbe moraju biti u saglasnosti sa ovom konvencijom i Konvencija sa Zakonikom o krivičnom postupku, a Zakonik o krivičnom postupku i Konvencija u skladu sa Ustavom Republike Srbije.
Čini se da je i novi ZKP na tom stanovištu, iako ovo pitanje ne reguliše izričito, to proizilazi iz odredbe člana 150. stav 2. koja kaže – da će se u slučaju da prikriveni islednik izvrši krivično delo primeniti odredbe Krivičnog zakona koje regulišu nužnu odredbu i krajnju nuždu.
Šta ćemo sa ostalim krivičnim delima ako on počini, a nije delovao u izvršenju krivičnog dela, u momentu činjenja krivičnog dela da se pozivao na nužnu odbranu i na krajnju nuždu.
Šta ćemo za ona krivična dela koja on počini, a nije bio u stanju nužne odbrane i krajnje nužde.
Nažalost, time nije ništa rešeno. Pozivanje na nužnu odbranu i na krajnju nuždu je uvek moguće i nije potrebno, čak je potpuno besmisleno to izričito predviđati.
Problem je, ako nisu ispunjeni uslovi za nužnu odbranu i krajnju nuždu, a to će u praksi po pravilu biti čest slučaj. Da li će prikriveni islednik odgovarati za ovakva krivična dela, nije rešeno.
Iz navedene formulacije Zakonika moguće je da se prihvati i shvatanje da prikriveni islednik ne odgovara za ova krivična dela, što je izgleda i bila namera zakonodavca, odnosno predlagača, koju nije smeo jasno da izrazi, odnosno da jasno prikaže.
Ono što je bitno, još bih napomenuo, najpre, ako zakon zabranjuje lakši slučaj podstrekavanja na krivično delo, onda je logično da zabrana važi i za teži slučaj izvršenja krivičnih dela. Jer, izvršenje u sebi logički obuhvata i podstrekavanje.
Drugi važniji argument je da u osnovu izvršenja i postojanja krivičnog dela moraju biti izričito taksativno propisani zakonom, u zakonu, odnosno u ovoj konvenciji, šta je to slučaj sa predviđanjem i propisivanjem nužne odbrane i krajnje nužde.
Prema članu 15. navedene Konvencije primena kontrolisanih isporuka, što je sada moguće samo za dela organizovanog kriminala, a to predviđa član 504. Zakonika o krivičnom postupku, koji se, napominjem, mora primenjivati pri sprovođenju ako bude ova konvencija usvojena, to može biti nezakoniti transport opojnih droga, oružja i ukradenih stvari i drugih predmeta, koji su proistekli iz vršenja krivičnih dela ili su sredstvo za izvršenja krivičnih dela, uslov je da bi bilo znatno otežano otkrivanje ovih krivičnih dela i lišenja slobode lica koja su to počinila, prema članu 154. Zakonika o krivičnom postupku stav 4.
Istovremeno je novi Zakonik o krivičnom postupku, na koji se moram pozivati jer će Konvencija opet morati da bude u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom, dalje, on konstatuje i predviđa norme kontrolisanih isporuka po kojoj se ona primenjuje samo za nezakoniti transport navedenih stvari. Kontrolisana isporuka se prema novom rešenju člana 154. Zakonika o krivičnom postupku u stvari može primeniti za bilo koje drugo krivično delo, jer Konvencija ovde ne kaže taksativno, u Konvenciji nisu tačno specificirana koja krivična dela iz našeg nacionalnog krivičnog zakonodavstva, radi se samo o organizovanom kriminalu.
Dalje, automatsko-računarsko pretraživanje ličnih i drugih podataka.
Dame i gospodo, ovo je nedopustivo. Zamislite sada kada vam dođe CIA i druge obaveštajne službe, a hvala bogu, imamo ih kao savetnika u ovoj državi i u svim institucijama našeg sistema, da oni još imaju pravo i da im se omogući da pretražuju sve podatke, čak i one podatke koji blage veze nemaju sa organizovanim kriminalom ili sa kriminalom uopšte ili sa terorizmom.
U Predlogu konvencije, dame i gospodo, u članu 2. regulisano je pitanje obrade ličnih podataka. Imate: pronalaženje, konsultacija, korišćenje, otkrivanje slanjem, širenjem ili stavljanjem na raspolaganje na drugi način, svrstavanje ili kombinovanje, blokiranje, brisanje ili uništavanje.
Ovde imate sve, osim što još nema kako se utvrđuje na osnovu ovih metoda, samo još što nema seksualnih metoda, koje treba primeniti u ovom predlogu zakona. Kada sam rekao ovu zadnju rečenicu, to se odnosi pre svega na lične podatke, broja lica na osnovu više faktora, fizički, fiziološki, mentalni, koji se odnosi na njegov ekonomski i kulturni ili socijalni identitet. Dakle, slobodno mogu da kažem da ovde fali još seksualni identitet. (Aplauz.)

Zahvaljujem se narodnom poslaniku, gospodinu Jojiću.
Da li još neko od šefova poslaničkih grupa želi reč? (Ne.)
Obaveštavam vas da su, saglasno članu 93. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, do otvaranja pretresa, prijave za reč u pisanom obliku, sa redosledom narodnih poslanika, podnele poslaničke grupe Srpske radikalne stranke, Demokratske stranke, Demokratske stranke Srbije - Nova Srbija - Vojislav Koštunica i Socijalističke partije Srbije.
Dajem reč narodnom poslaniku Rajku Baraliću, a neka se pripremi Dragan Todorović.

Dobar dan, gospodine predsedniče, dugo vas nije bilo, dobar dan, gospodine ministre, narodni poslanici, dobar dan uvažena koleginice, dobrodošli u prvi radni dan u Parlament Srbije. Parlament Srbije nije tako rđavo mesto kao što piše u novinama, to je dobro mesto.
Kriminal je univerzalna i globalna kategorija. Nažalost, on se ne deli na kriminal po izvršiocima, po nacionalnoj pripadnosti, po boji kože, po rasi, po etničkom ili nekom drugom principu ili ne daj bože po seksualnom, kao što smo ovde imali prilike da čujemo. Nažalost, to je jedna od najvećih pošasti čovečanstva i sve što jedna država može da uradi da spreči kriminalno ponašanje bilo kog ko ima takav manir ili takvu potrebu ili ako mu je to prosto način na koji živi, treba u izvesnom smislu podržati, pri čemu, naravno, uvek treba voditi računa da su građani jedne države, pa i onda kada su kriminalci, svetiji od drugih građana drugih država, bili oni kriminalci ili ne.
Ono što garantuje Ustav mora se obezbediti za sve građane, potpuni nivo zaštite, višestepenost pravne zaštite i mora se obezbediti da i ljudi prema kojima se ove mere odnose imaju tretman koji se poistovećuje sa ljudskim dostojanstvom. Ukoliko toga ne bi bilo onda mi ne bismo svoj posao radili kako treba.
Mi smo imali priliku da proveravamo, da vidimo, da se uverimo da kriminalci sarađuju i na onim pitanjima za koja smo mislili da nisu moguća, da države koje su najljući protivnici i narodi koji su najviše zavađeni imaju kriminalce koji međusobno sarađuju, enormno se bogate, upravo kritikujući one druge države, narode ili njihove politike i to su, pre svega, kriminalni poslovi, izvinjavam se što to jesu poslovi, koji se odnose na trgovinu drogom, belim robljem, seks trafiking, trgovinu oružjem, na razne druge oblike kriminala protiv kojih treba da ustane svako civilizovano društvo i tome da svoj doprinos.
Takođe, imam izvesne rezerve kada je u pitanju ponuđeni tekst ove konvencije, ali se ona nažalost ne može menjati amandmanima. Dakle, ovo je princip ili uzmi ili ostavi. Bilo bi nekoliko važnih pitanja koja bi mogla da nas motivišu da ovo odbijemo, ali ima i nekoliko koja nas motivišu da ovo možemo da prihvatimo.
Dozvolite, i molim predsedniče da mi ovo vreme ne uzimate, citiraću član 5. Konvencije – ''Obim razmene informacija''. Dozvolite, neću dugo.
Tačka ''(1) Tokom saradnje u cilju prevencije, otkrivanja i istrage krivičnih dela, naročito na polju organizovanog kriminala, službeni organi ugovornih strana po zahtevu razmenjuju sledeće informacije:
a) o podacima pojedinaca umešanih u organizovani kriminal, obaveštajnim podacima o vezama između osumnjičenih i lica pod sumnjom u vezi sa izvršenjem krivičnih dela, njihovim saznanjima o strukturi kriminalnih organizacija i grupa, kao i o tipičnim obrascima ponašanja osumnjičenih i lica pod sumnjom ili osumnjičenih grupa ili grupa pod sumnjom; informacije o krivičnim delima u pripremi, u pokušaju ili izvršenim krivičnim delima, posebno o vremenu, mestu i tipu krivičnog dela, detalji o žrtvama ili oštećenoj imovini, o obaveštajnim podacima o posebnim okolnostima i o relevantnim zakonskim odredbama, ukoliko je to neophodno radi prevencije, otkrivanja i istrage krivičnog dela.''
Ovo je veoma ozbiljna formulacija i što se mene tiče ovo je veoma važan razlog da se o ovoj konvenciji dobro razmisli, a naročito tome dodajem tačku (2) ovog člana koji kaže: ''Pri dobijanju informacija korišćenjem specijalnih metoda, službeni organi ugovornih strana sarađuju u skladu sa svojim nacionalnim zakonodavstvima. Ugovorne strane preuzimaju obavezu da obezbede barem isti standard zaštite podataka prenetih tokom takve razmene informacija kao što to propisuju odredbe nacionalnih zakona njihovih država.''
Dakle, ovde je vrlo precizno rečeno šta će se dešavati i u izvesnom smislu otklonjene su sumnje koje daju argumentaciju onima koji veruju da je ovde nacionalno zakonodavstvo inferiorno u odnosu na ponuđen tekst Konvencije. Mi možemo, naravno, da se oko ovog sporimo, da dajemo ovakve ili onakve argumente, ali verujem da ova bojazan, o kojoj je danas bilo reči, da smo mi već na ovaj ili onaj način odavno predmet bavljenja raznih agenturnih asocijacija, grupa ili pojedinaca, ovo se ne odnosi na to.
Nisam srećan što Srbijom danas gotovo bez ikakve kontrole, izvinjavam se, gospodine ministre, vršljaju razni agenti, predstavnici raznih obaveštajnih službi, što na izvestan način direktno utiče i na izvesna personalna rešenja u najvišim organima naše države, ali ovo se ne odnosi na to. Ovo se odnosi na nešto sasvim drugo. Ovo je pokušaj da se, uslovno, najgori mogući i najprostiji kriminalci sankcionišu, da se pomogne u otkrivanju onoga čime se oni bave, da se spreči da u ove zemlje koje bi ovo potpisale i koje su potpisale ulazi manje droge, da ima manje problema, da ima svega onoga manje što niko od nas normalno ne želi da postoji.
Dakle, u ovome ne vidim ništa posebno rđavo čime bi se položaj naše zemlje u izvesnom smislu kompromitovao pred našom javnošću. Naprotiv, mislim da bi se potpisivanjem ove konvencije položaj naših građana mogao poboljšati, jer bi se kriminalni putevi potpisivanjem ovakve konvencije u izvesnom smislu mogli lakše kontrolisati i kriminalci svih oblika i boja mogli na odgovarajući način sankcionisati.
Naravno da uvek ima argumentacije i za i protiv, bilo bi rđavo kada se to ne bi događalo. Poslanička grupa SPS sa Savetom za bezbednost SPS imaće dodatne konsultacije u vezi sa ponuđenim aktom i pre nego što dođe dan za glasanje izjasnićemo se o ovom pitanju. Izmerićemo dobro šta je sve u ovoj konvenciji ponuđeno što bi moglo biti eventualno kompromitujuće za našu državu i naše nacionalno zakonodavstvo, a šta je ono što bi moglo u izvesnom smislu da spreči kriminalno ponašanje lica koja naravno ne misle ništa dobro ni građanima Rumunije, ni građanima Albanije, ni građanima Srbije, ni bilo kojoj drugoj državi i njenim građanima. Zato što smo imali hiljadu puta priliku da se uverimo u beskompromisnost, u besprizornost kriminalaca, u njihove postupke koji su užasni, u sredstva koja nikada nisu odabrana već su jedino takva koja mogu da posluže svrsi, a to je: da prođu tone droge, da se organizuje prodaja živih ljudi, da se na bilo koji drugi način ugrožavaju elementarna ljudska i druga prava građana u ovim državama.
Dakle, molim za razumevanje za ovaj dokument, jer ne želim da u svemu vidim sve rđavo. Naprotiv, mislim da postoje pitanja o kojima se možemo usaglašavati, bez obzira kakva je naša pozicija u ovom parlamentu.
Naravno da mi nismo srećni kako stvari danas ovde funkcionišu. Naravno da bi moglo mnogo bolje da budu uređena neka pitanja, nego što su danas. Iskreno verujem da će do toga doći, zato što mi se čini da svaki put kad uhapse nekog kriminalca jedan broj ljudi može da odahne. Ako ih više bude sa one strane brave, to će biti pouzdan zakon, pa će ljudi koji se ne bave kriminalom živeti srećnije. Ako to ne bi bilo tako, onda bismo mi bili u gadnoj zabludi šta je, zapravo, naš osnovni cilj i osnovna funkcija politike.
Gospodine ministre, mada niste zaslužili to lično, moram da kažem, a objasniću vam kasnije zašto, moguće je da ovo podržimo, naravno uz konsultacije koje ćemo učiniti na način kao što sam rekao, zato što, ko god može da doprinese smanjenju kriminala, odnosno efikasnosti službi koje se bave kriminalcima, on to treba da učini, ovo bi bio jedan od pomoćnih pravnih alata da se to desi.
Dakle, izjasnićemo se neposredno pre dana za glasanje kako ćemo glasati o ponuđenom tekstu. Hvala lepo.

Zahvaljujem. Reč ima narodni poslanik Dragan Todorović, a neka se pripremi narodni poslanik Rajko Đurić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, izgleda da vi niste u stanju ni kod svojih poslanika da obezbedite da, bar kada ste vi izvestilac, prisustvuju sednici Narodne skupštine Republike Srbije. Čak vam nema ni šefa poslaničke grupe DSS-Nova Srbija, izgleda da nema strpljenja ili ne može da pređe preko ove konvencije koju ste vi predložili Narodnoj skupštini.
Dame i gospodo narodni poslanici, kad god se dobije neki ovakav materijal, ne samo ovakav, nego svaki materijal, treba pokušati da se uđe u motive, šta je razlog da se Narodnoj skupštini predlaže ovakva konvencija. Šta će, ukoliko ova konvencija bude usvojena u Narodnoj skupštini, to biti dobro za naše građane, odnosno za našu državu?
Postavljamo jedno osnovno pitanje – čemu služi država, između ostalog, da li država služi da zaštiti svoje građane, ne samo u sopstvenoj državi nego i ako se nalaze van te države? Valjda je obaveza države da štiti svoje građane i da nijednim svojim postupkom ne dovede u situaciju da neki naš građanin može na bilo koji način da bude maltretiran ili da se prema njemu sprovode bilo koje mere, a da za to naša država daje odobrenje i ne sprečava.
Nažalost, mi naš suverenitet polako i nepovratno gubimo. Počeli smo da ga gubimo još usvajanjem Zakona o saradnji sa Haškim tribunalom. To je Rezolucijom 1244, kako da vas naučim jednom da zapamtite jednu stvar, Rusija kompletno svoj položaj i svoj stav bazira na Rezoluciji 1244. Imali ste prilike juče da čujete i kineskog ambasadora u Savetu bezbednosti, koji takođe podržava ruski stav i insistira na Rezoluciji 1244. Ali da se vratimo na predloženu Konvenciju.
Vi nama predlažete da se usvoji Konvencija o saradnji u jugoistočnoj Evropi između Republike Albanije, BiH, Republike Makedonije, Moldavije, Rumunije i državne zajednice Srbija i Crna Gora. Prvo, Rumunija je ušla u EU, kao i Sporazum CEFTA, ona neće biti punovažan potpisnik one konvencije. Ali koji su motivi da mi potpišemo nešto sa BiH i Albanijom? Da li su to prijateljski nastrojene države prema nama? Da li ste vi sigurni da će Albanija i BiH, mislim na Federaciju, ne mislim na Republiku Srpsku, jer sa njima već imate određenu saradnju, da li će ona dozvoliti sve ono što će verovatno insistirati da Srbija izvršava po ovom sporazumu. Siguran sam da neće.
Kako možete da budete ubeđeni da će BiH uraditi bilo šta, kada je tužila našu državu pred Haškim sudom, kako možete da očekujete? Opstruiraće na svaki način.
Da li ste vi preduzeli do sada nešto za zločine koji su izvršeni prema Srbima, za zločince za koje se zna imenom i prezimenom koje su zločine izvršili i koliko su ljudi poubijali?
Imali ste prilike, između ostalog, da gledate i film "Istina", gde ste mogli da vidite te zločince na filmu. Da li ste preduzeli nešto da prema tim ljudima bude pokrenut proces u njihovim državama? Vi niste učinili ništa. Ne činite ništa kada su u pitanju srpski interesi, kao što ne činite ništa ni za naše građane koji se nalaze u Haškom tribunalu. Vas ne interesuje ništa da pomognete njima, ali zato izvršavate sve naloge Haškog tužilaštva.
Da li ste preduzeli nešto povodom informacije da je 34 lica do sada dalo sudski overene izjave da su od strane haških istražitelja ucenjivani, podmićivani da bi lažno svedočili protiv Vojislava Šešelja? Ima li težeg krivičnog dela od tog? Da li ste vi preduzeli korake da vidite da li je to istina ili nije, pa ako nije da preduzmete odgovarajuće mere, ako jeste da preduzmete odgovarajuće mere. Ne, vi znate da je to istina, jer znate za metode rada haških istražitelja. Uostalom, imali smo prilike to da vidimo posebno u procesu protiv Slobodana Miloševića, na koji način Haško tužilaštvo pribavlja svedoke.
Vi sada hoćete dodatno da našim građanima otežate život i to radite protiv Ustava. Nije mi jasno kako možete da tražite da ovakva konvencija bude usvojena u Parlamentu Srbije, kada je ona direktno u suprotnosti sa nekim članovima Ustava. Kako možete da dozvolite da organi strane države bez obaveštenja ulaze u našu državu, da hapse lice koje gone i da ga drže, praktično, u pritvoru, dok se ne pojave naši organi. To je protivno članu 30. Ustava, protivno članu 29. Ustava. Kako je to uopšte moguće? Moguće je zato što je ovo marionetska država, jer njoj se nalaže šta treba da uradi.
Kažite poslanicima da svaki predlog zakona prvo šaljete OEBS-u, Kancelariji OEBS-a u Beogradu, pa tek kad od njih dobijete potvrdu da taj zakon može da bude pušten u proceduru, da može da dođe u Skupštinu Srbije, tek tada dobijaju poslanici. Zamislite vi kakva smo mi zemlja. Mi treba da usvajamo zakone koje tek Kancelarija OEBS-a pogleda i tek onda dolazi svakom poslaniku da bi pogledao i da bi o tom zakonu nešto rekao.
Da li vi već i bez ove konvencije proširujete neke vidove saradnje kada su u pitanju neke specijalne policijske jedince.
Evo, sad vas, ministre, ovde otvoreno pitam da li je tačno da su SAD formirale jednu specijalnu jedinicu koja broji otprilike oko 100 pripadnika, ti pripadnici su sa teritorije bivše SFRJ, i služi isključivo za hapšenje lica za koja su zainteresovani Amerikanci, odnosno Haški tribunal? Kako je to uopšte moguće? Kako je moguće da u našoj državi deluje takva jedinica? Šta će nam onda država?
Da li je istina da su ti pripadnici uhapsili generala Zdravka Tolimira? Da li je istina, ministre, da su ti pripadnici uhapsili generala Tolimira, da su stanari iz zgrade zbog gužve koja se tom prilikom desila pozvali našu policiju i naša policija je samo utvrdila činjenice koje je mogla da utvrdi, dokumenta koja je našla u stanu, i posle toga mi dobijemo informaciju da je general Zdravko Tolimir uhapšen u Republici Srpskoj?
Ako je to tačno, onda vi, gospodine ministre, treba odmah da podnesete ostavku i cela Vlada, jer je to nedopustivo za državu. Vi niste u stanju da se bavite tim poslom ili što je još gore, hoćete građanima da predstavite da ste taj državni organ koji treba da budete, da je sve u skladu sa zakonom i da građani ne treba da brinu, što je mnogo gore nego da kažete – nismo u mogućnosti, situacija je takva kakva jeste, sila velika pritisla, mi ne možemo. Ali, nemojte da obmanjujete narod. Nemojte to da radite, jer ovo veliki broj građana zna.
Država gubi autoritet. Država niti počinje, niti završava sa vama. Trebaće mnogo vremena da država povrati autoritet, da državni organi povrate autoritet. A kako je to moguće? Uzmite samo današnji list "Pravdu" i pogledajte sve izjave šefa kabineta Zorana Đinđića.
Evo, tu vam je ministar policije. Ministar policije je sigurno upoznat sa tim istražnim postupkom. Kada bi ovako nešto izišlo u novine za bilo kog građanina i ovakva optužba, to je jedna od najtežih mogućih optužbi, da bilo ko to kaže ukoliko nema u vezi sa time argumente, za to se podrazumeva izuzetno stroga kazna. To je nešto što je valjda svakome jasno, pogotovo ako su u pitanju lica koja su u određenom momentu vršila najodgovornije ili najviše moguće funkcije u jednoj državi.
Vama ne vredi apsolutno ništa reći, nijednu činjenicu izneti, vas to uopšte ne zanima, vas to ne interesuje, a znate sigurno da je tačno, samo ste mislili da će to na neki način vreme da pojede i da se te stvari neće otkriti.
Šta je, ministre, sa izjavama nekih poslanika juče da ste prilikom dolaska na vlast 2001. godine odmah krenuli da čitate tajna dosijea? Šta je sa time, ministre? Kakva je to država? Šta ste vi bili, razularena rulja koja je tražila osvetu, krv da vidi, tražila samo neke razloge da to može da sprovede u delo? Šta je sa onima koji su to radili? Zašto se to ne procesuira, pogotovo što ste čitajući ta dokumenta, bar po izjavama vašeg prethodnika, našli mnoge iz vrha tadašnjeg DOS-a kao saradnike Službe Državne bezbednosti.
Pazite, nisu oni bili službenici, biti službenik u Službi Državne bezbednosti to je stvarno čast, branite otadžbinu na najosetljivijem mestu, to samo mogu posebno spremljeni ljudi, a doušnici, e to su ona gamad.
Gamad koja nije u stanju da se u životu na osnovu svog kvaliteta domogne određenog mesta, nego služi za cinkarenje svoje okoline, bavi se lažima, intrigama itd. Takvi su bili u vrhu DOS-a. Šta je sa vama, kada ste došli, sigurno znate za to? Zašto ti koji su to radili, zašto ne odgovaraju? Zašto dozvoljavate da se ova država uništava?
Ova konvencija Srbiji će umanjiti i ono malo državnosti što ima, a neće pomoći uopšte, jer najmanje dve države od ovih koje ovde navodite kao potpisnike, posebno Albanija da bude poverenik...ja vas stvarno ne razumem. Albanija, koja se zalaže godinama, decenijama, ne samo da se zalaže nego aktivno pomaže otcepljenju Kosova i Metohije, vi sa njima pravite ovakav sporazum?
Znate, stvarno da vas čovek pita, kako je moguće da na ovakav način uništavate sopstvenu državu. Šta će to Albanija da učini da Srbiji bude bolje i da bude bolje građanima Srbije?
Da li će vam omogućiti da eventualno nekog teroristu sa Kosova i Metohije koga budete tražili i budete pouzdano znali da se nalazi u Albaniji, da li ste vi sigurni da će omogućiti specijalnim jedinicama ili ljudima da uđu u Albaniju kako bi ga uhapsili, da će im pomoći? Ja sam siguran da neće.
Kada sve ove stvari uzmete u obzir onda je jasno da potpisivanje ovakve konvencije za Srbiju bi bilo izuzetno loše, već sam naveo posebno zato što je protivno Ustavu, a skoro kompletna je protivna interesima Republike Srbije.

Hvala. Po Poslovniku, Aleksandar Vučić.

Dame i gospodo narodni poslanici, u vezi sa radom Narodne skupštine, ali u vezi sa najvažnijim nacionalnim i državnim interesima Republike Srbije, javio sam se da onima koji možda nisu slušali sinoć kasno i jutros vesti saopštim nešto na osnovu čega mislim da bi Narodna skupština morala da reaguje i pre rasprave o Kosovu i Metohiji 24. jula.
Naime, Havijer Solana, vaš veliki prijatelj, visoki predstavnik EU, izjavio je da EU ima obavezu, i to posle razgovora Merkelove sa Koštunicom, da ceo proces odlučivanja o budućnosti Kosova i Metohije, dakle, dela teritorije Republike Srbije, premesti iz Ujedinjenih nacija u Kontakt grupu.
Njihova namera je da već 25. imaju prve sastanke na kojima bi u potpunosti odluku o budućnosti Kosova i Metohije prebacili na Kontakt grupu u kojoj nema veta Rusije, kao što ga ima u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija, i u potpunosti Evropska unija, dakle, oni vaši prijatelji, koji nas toliko mnogo vole da će sve protivpravne puteve da nađu da nam otmu Kosovo i Metohiju, napravili su pakleni plan kako da nam uzmu državu i kako da nam razore Srbiju.
Pitam vas samo, dame i gospodo narodni poslanici, hoće li Narodna skupština danas ili u vidu nekakvog zajedničkog saopštenja poslaničkih grupa ili, gospodine Duliću, nekakvom vašom deklaracijom, ili na bilo koji drugi način da reaguje protiv divljačkog pokušaja Havijera Solane i ostalih predstavnika iz zemalja Evropske unije da mesto odlučivanja iz Ujedinjenih nacija i Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija premeste u Kontakt grupu. Znam da će mnogi da kažu to ne može, i ne može, ja mislim da to ne sme, ali ne verujem da ne može pošto znamo da nisu smeli i nisu mogli ni ovu zemlju da razaraju, uništavaju, da izvrše agresiju, da bombarduju i da ubijaju decu, pa su to na kraju i uradili.
Mislim da nas ništa ne košta da pošaljemo jedno jasno, upozoravajuće, ozbiljno i odgovorno pismeno u kojem ćemo obavestiti Havijera Solanu i ostale agresore na našu zemlju, one koji danas..., izvinite što ja vaše velike prijatelje nazivam agresorima. Za mene i za nas u Srpskoj radikalnoj stranci oni koji nam otimaju Kosovo i Metohiju su agresori, a ne prijatelji, e sad, možda se po tim elementarnim, pravnim i moralnim pitanjima i u tome razlikujemo. U svakom slučaju nadam se, gospodine predsedniče Narodne skupštine, dame i gospodo narodni poslanici, da ovakva inicijativa, zločinačka inicijativa Evropske unije mora naići na odgovor, jasan odgovor srpske Skupštine.
Mi nemamo pametnija posla, lepo je što ćemo mi danas u šest sati popodne da igramo fudbal sa našim ruskim prijateljima iz Ruske Dume, ali je to mnogo manje važno od onoga kako i na koji način da sačuvamo srpsku državu, kako da sačuvamo Kosovo i Metohiju i kako jasno da označimo one koji bi da izvrše potpunu agresiju i okupaciju dela teritorije Republike Srbije.
Zato vas molim da to obrazložite, jer čak i ova tema koja je veoma značajna i na koju imamo mnogo velikih i značajnih primedbi, koje je već iznosio i gospodin Todorović i iznosiće mnogi poslanici Srpske radikalne stranke, ja očekujem da Narodna skupština nešto preduzme po ovom pitanju, jer mislim da apsolutno nema ništa važnije za nas nego kako i na koji način sačuvati Kosovo i Metohiju i kako sačuvati Srbiju. Bez toga nećemo imati gde ni da živimo i naš rad ovde će biti potpuno besmislen. Hvala vam.