Dobro jutro, gospodine Petroviću. Ovako vas pozdravljam zato što ste se malopre ponašali kao da ste 5. oktobra zaspali, kao Trnova ružica, i malopre se probudili da nam ispričate bajke, kao da mi ne znamo šta se dešavalo od 5. oktobra u oblasti pravosuđa do dana današnjeg.
Ovo što ste nam ispričali nema veze sa zakonom, nema veze sa tumačenjem zakona i zaista mislim da sam u obavezi, kao i ostali poslanici, da vam na to skrenem pažnju. Jedino što je po zakonu, odnosno u skladu sa Poslovnikom, jeste ovako naprasno stavljanje na dnevni red ovoga što je sada na dnevnom redu, iako je neshvatljivo i nerazumljivo zašto baš danas, zašto ne do danas. Ovo je pitanje i za vas, ovo je pitanje i za onu vladu pre vas.
Podsetiću vas u toku dalje rasprave na neke datume za koje ne znam da li ćete imati valjano obrazloženje.
Objasnili ste nam šta je nadležnost Narodne skupštine kada su u pitanju pravosudni organi, odnosno nosioci pravosudnih funkcija, hvala, nije trebalo. Objasnili ste nam koji su, po zakonu, razlozi za prestanak pravosudnih funkcija, takođe, hvala, nije trebalo. Trebalo je da nam objasnite ono što svakako interesuje i narodne poslanike u ovoj sali, a i javnost Srbije.
Rekli ste da se do danas nisu stekli uslovi da ni u ovom, a ni u onom prethodnom sazivu, Skupština raspravlja o ovome o čemu danas raspravljamo. Zaista nisam razumela o kojim se uslovima radi, da li su ti uslovi koje do sada niste imali to što niste imali 126 istomišljenika, kada su u pitanju ova imena o kojima ćemo danas govoriti, a koja su se bavila javno-tužilačkom funkcijom. To je jedini logičan razlog koji možete da navedete, a koji ste vi prećutali. Zaista ne znam koji drugi razlozi su morali da se steknu, a vi kažete da se do danas nisu stekli.
Kada ste govorili o državnom tužiocu, govorili ste o tužilačkoj piramidi, na čijem čelu se nalazi državni tužilac. Ja vas pitam, gospodine Petroviću, kako je ta piramida dve godine funkcionisala bez tog svog formalno i zvanično zakonskog vrha? Vi ste ga imali, ali gde vam je tu zakonski osnov. To niste objasnili. O tome niste govorili, zato što nemate objašnjenja, kao što sam sigurna da nemate objašnjenja ni zbog čega, već drugi put od kad ste vi u vlasti, država Srbija nema Ustavni sud. To vama, takođe, nije tema. Jednog dana kada uspete, kad se opet dogovorite, kad sakupite 126 glasova da izglasate neka imena, onda ćete da kažete kao i sad - do danas se nisu stekli uslovi.
Govorili ste nam, takođe, o budućim zakonima, ne znam zašto, o tome ćete valjda govoriti ako još budete ministar, kada nam te zakone podnesete ovde, u proceduru u Narodnoj skupštini.
Nemojte da pričate o nekoj zemlji dembeliji u pravosuđu, koja će, možda, jednog dana to biti. Dok ste vi ministar, neće sigurno, zato što odlično znamo i imamo iskustva iz vremena kada ste bili narodni poslanik, kako ste vi sa kolegom Boškom Ristićem, koji me, vidim, vrlo pažljivo sluša, postavljali i sudije i tužioce, kako su vam predsednici sudova postajali ljudi kojima je to bio prvi pravnički posao, kako je na istoj sednici, da vas podsetim i javnost Srbije da podsetim, neko izabran i za sudiju i za predsednika suda. Onda ste šefove pravnih službi zemljoradničkih zadruga postavljali za predsednike sudova; vd tužilac, to je posebna priča.
Tek da se podsetimo, kratko, postavljanja tužilaca i sudija u vreme akcije "Sablja". Sećate se, daleko od očiju javnosti, trebala vam je skupštinska većina koju su činili Čankovi poslanici, oni su vam tada bili tas na vagi, pa vam je onda Čanak kadrirao, pa ste tada postavili gospodina Ostojića, pa ste tada postavili gospođu Biserku, odnosno, ja sam je zvala Biserka zbog njenih bisera. Kako se zvala ova što je bila predsednik... setiću se, naravno.
(Nataša Jovanović, sa mesta: Sonja Brkić.)
Sonja Brkić, hvala Nataša, naravno, enciklopedija Nataša. Sonja Brkić je izabrana za predsednika Vrhovnog suda Srbije. Posledice njihovog delovanja u pravosuđu Srbije osete se i danas, osete se, pre svega, na budžetu Republike Srbije, jer i danas imate obavezu da svakom građaninu od 12.000 onih koje ste hapsili u toku akcije "Sablja", ko god se obratio nadležnom sudu, protiv koga nije pokrenut postupak, a uglavnom su svi takvi, svi ti ljudi koji su vas tužili dobili su pravosnažne presude i država Srbija mora da im plati odgovarajuću nadoknadu.
Niko nikoga ne pita ko je za to odgovoran, niko nikoga ne pita ko je odgovoran, zašto je Rade Terzić bio okružni tužilac za Beograd. Vi iz DOS-a ste ga postavili, za vas iz DOS-a je bio nedodirljiv.
Jutros sam pričala, sad ponavljam da i vi čujete, kada smo mi prozivali Radeta Terzića i upozoravali Zorana Đinđića da ga ne šalje u restoran "Milošev Konak", da tamo neke ljude prisiljava i da ih ucenjuje da iznose lažne optužbe protiv Vojislava Šešelja, u vreme kada je vođena politička hajka protiv Vojislava Šešelja u Srbiji, tada ste nam, kada pomenemo Radeta Terzića u tom kontekstu, skakali u oči, vikali ste - u, a, i, šta sve ne, iz ovih klupa. Danas, odnosno pre tri dana ste Radeta Terzića, sa lisicama na rukama, odveli u CZ.
Za razliku od vas i od predstavnika Vlade, i ove i one prethodne, Koštuničine, kao i onih prethodnih, neću danas da govorim o delima ili nedelima Radeta Terzića. On je sada u rukama pravosudnih organa i nadam se da je u rukama nekog časnog tužioca i sudije, kome je stalo do profesije, do časti i koji će taj postupak voditi u skladu sa zakonom.
Nažalost, nijedan za javnost interesantan postupak u Srbiji u poslednjih sedam godina, očigledno je to posle izricanja određenih presuda, ne vodi se u skladu sa zakonom i ne važi onaj princip da je zakon jednak za sve, odnosno da su svi isti pred zakonom.
Svaka presuda je sa toliko repova, sa toliko priča, sa toliko dokumenata, knjige i knjige ste vi iz DOS-a napisali, sve govoreći, između ostalog, o tome kako je ko od vas uticao na ovog sudiju ili na onog tužioca, pa se, u međuvremenu, negde posvađali, pa onda onaj optužuje onog, onaj okrivljuje onog, a, u suštini, svi ste isti.
Zato mi, kada izađete, pa optužujete one pre vas, kažemo da ste u pravu, kao i kad oni optužuju vas, takođe, kažemo da ste u pravu, jer to zaista jeste istina.
Niste govorili, gospodine ministre, iako danas govorimo o tužiocima, šta se dešava sa gospođom Milenom Ilić-Drecun, da li imate objašnjenje, i gde je ovde drugi predsednik Visokog saveta sudstva, gde je gospođa predsednik Vrhovnog suda. Kada su je pitali novinari pre neki dan da li zna zašto je gospođa Drecun podnela ostavku, ona je rekla da je ostavka lični čin.
Otkrila Ameriku. Naravno da je lični čin, ali je gospođa Drecun rekla i zbog čega je podnela ostavku - zato što nije htela da učestvuje u donošenju odluka kojima se krši zakon.
Takođe, rekla je da, dok presuda ne postane pravosnažna, neće da iznosi više detalja.
Zato što je časno radila svoj posao, morala je da podnese ostavku.
Vidim da je ovde, takođe, na listi ovih sudija kojima treba da prestane pravosudna funkcija, samo ne znam da li će biti u prilici barem da radi kao advokat. Jer, vi imate čudan manir da nekima ne dozvoljavate ni da budu advokati, ako nisu bili sudije po vašoj meri.
Sutra očekujemo da postavite nekog vršioca dužnosti, nije nekog, nego već se zna, to je onaj, što gospodin Tomislav Nikolić reče – pre je za ludnicu, nego za sudnicu - Radovanović, koji je već podneo ostavku, da bi se namestio da bude izabran za vršioca dužnosti državnog tužioca. Pošto se to dešava na nekim tajnim dogovorima i sastancima i samo u ''Službenom glasniku'' dobijamo obaveštenje o tome, čime ćete pravdati njegovo postavljenje?
Pošto nećemo biti u prilici da ovde govorimo o tome, ja vas sada pitam, čime ćete pravdati njegovo postavljenje? Time što je protiv mrtvog čoveka podneo krivičnu prijavu? Da li mu je to pravničko znanje, je li to zasluga zbog koje će biti državni tužilac?
Pitala bih vas još, gospodine ministre. Čuli ste to više puta u vreme kad ste bili narodni poslanik.
Šta se desilo, a očekivala sam, kada budete ministar, da ćete da se setite tih naših diskusija, često smo vas podsećali, sa inicijativom SRS-a da se Danko Laušević, sudija Petog opštinskog suda, razreši sudijske funkcije?
Podsećam javnost da je Danko Laušević prof. dr Vojislava Šešelja osudio na uslovnu zatvorsku kaznu, zato što je oklevetao, tako je pisalo, i uvredio Stanka Subotića Caneta, Žapca, jer ga je nazvao šefom ''duvanske mafije''.
Okružni sud je poništio tu njegovu odluku, vratio je ponovo u Peti opštinski sud i prošlo je već pet godina, evo, Vojislav Šešelj je petu godinu, skoro pet godina u Haškom tribunalu, znači više od toga je prošlo, a taj predmet stoji u fioci tog Danka Lauševića.
Evo, sada i vi priznajete da je Stanko Subotić Cane šef ''duvanske mafije''. Vi ste ga stavili na međunarodnu poternicu. Šta se sad dešava? Zar sad ne postoje uslovi da se taj čovek, barem, razreši zbog takvog flagrantnog kršenja zakona o kojem smo mi i pisali i govorili i vrlo često vas podsećali na to?
Naravno, Danko Laušević je bio vaš sudija. Vi ste ga postavili, vi iz DOS-a. Ne znam da li vi lično, ne znam da li iz Šapca. Podsećam, to je onaj sudija kome je, kada smo bili na jednoj raspravi, dok je trajao glavni pretres zazvonio mobilni telefon. Puna sala zainteresovane javnosti, tužilac, tuženi i advokati, a on se javlja na mobilni telefon i glasno kaže: "Ćao, ljubavi, ne mogu, boli me zub".
Dakle, neverovatne ste sudije postavljali i zato nije nikakvo čudo što nam je ovakvo stanje u pravosuđu.
Sada, konkretno, gospodine ministre Petroviću, volela bih da odgovorite Narodnoj skupštini šta se dešavalo, ili šta će se desiti sa odlukama koje je Slobodan Janković, republički javni tužilac, donosio, a bilo ih je mnogo od 10. decembra 2005. godine, odnosno 6. februara 2006. godine, jer su ovo datumi kada je on ispunio i 65 godina života i 40 godina osiguranja, odnosno radnog staža, narodski rečeno?
Šta će se dešavati i ko je odgovoran što je taj čovek skoro dve godine vršio ovu visoku funkciju, donosio razne odluke? Kakve će biti posledice tih odluka? Gde ste našli i ko je našao pravni osnov da on može to da radi?
Zamislite, njemu je trebalo da prestane javnotužilačka funkcija ili krajem 2005. ili početkom 2006. godine, koji hoćete datum - birajte, a mi imamo sa njegovim potpisom desetak predloga za prestanak javnotužilačkih funkcija po opštinskim i okružnim tužilaštvima! Dakle, kako je on to uopšte mogao da potpisuje, kako može da predlaže Skupštini, kada ni on nema pravni osnov da radi to što još uvek radi?
Zaista ne razumem kako ćete, kao pravnik i koga ćete u ovoj sali i u državi Srbiji da ubedite da je to pravno regularna situacija?
Da li će ovim ljudima, a i vi ste rekli da je logično da predlažete da dan donošenja odluke, a to je npr. danas ili, eventualno, sutra, kada se sakupi vas 126, da to bude dan prestanka funkcija svih ovih tužilaca?
Ja vas sada pitam šta su oni radili u međuvremenu? Jesu li oni bili tužioci, ili nisu bili? Da li su primali platu, ili nisu? Da li su postupali po predmetima, ili nisu?
Da li su bili ljudi bez ovlašćenja, bez posla, bez plate? Bilo koja od ovih varijanti da jeste, suprotna je zakonu i neko je za to odgovoran.
Ja vas pitam, preuzimate li vi kao sadašnji ministar tu odgovornost ili mislite, delite moje mišljenje, da je odgovorna kompletna Vlada, sa Koštunicom na čelu, i sada i prošlog mandata, kada je bio predsednik Vlade?
Dakle, danas ste pokušali, a verovatno ste očekivali, i zato ste stavili ovako, navrat-nanos, na dnevni red, da će narodni poslanici biti nespremni i da se neće upuštati u raspravu sa vama o ovako važnim pitanjima. Onda ste to tako malo poturili, malopre, verovatno ste tako rekli i službama - ko je sedeo u sali, dobio je ovaj materijal, a ko nije sedeo u sali, nije mu ostavljeno na mestu.
Dakle, pokušali ste da to, nekako, ako je ikako moguće, da ne bude primećeno.
Suviše je ovo značajno i suviše je velika stvar, gospodine Petroviću, da bi prošlo neprimećeno. Ovo će ostati kao crna mrlja i u vašoj karijeri, naravno, uz sve ono što ste kao narodni poslanik, pre toga predsednik opštine, a i funkcioner vaše, Demokratske stranke, zloupotrebljavali, postavljajući svoje kadrove preko određenih ljudi u Odboru za pravosuđe, a kasnije i nekakvom pogodbama, ovde, u Narodnoj skupštini.
Dakle, neprihvatljivo je ovo što radite. Ono što je najbitnije, kada jedan državni tužilac, tužilac kakav je ovaj Janković, ili ma kako da se zove, završava radni vek kao tužilac, najmanje što se od njega očekuje jeste da dođe ovde, da Skupštini podnese nekakav izveštaj o svom radu, da malo pričamo o tome šta je on radio. Možda da prenese svoja iskustva, ako je imao neka lepa i pametna, na nekog budućeg tužioca.
Ne, vi to ne radite, naravno, i zato vaši tužioci završavaju sa lisicama na rukama.
Onaj ko neće i ko nema hrabrosti da se, lepo, ispovedi svom narodu, mora tamo negde drugde da kaže ono što je radio, možda voljno, možda i nevoljno. To će, verovatno, svi da kažu. To će, verovatno, i Rade Terzić da kaže.
Šta je radio - zato što je hteo i mislio da treba, a šta je radio - zato što mora, i po čijem nalogu, naravno. To je neizostavno.