Evo još jednog propisa koji je, najblaže rečeno, nedorečen, a ove posmatrače iz DS-a bih zamolio da obrate pažnju na obrazloženje ovog predloga zakona. Nije teško, pod II - Razlozi za donošenje ovog zakona, možete da primetite da je ova međunarodna konvencija ratifikovana od strane bivše, trule SFRJ, još 1982. godine i da je objavljena u "Službenom listu SFRJ - Međunarodni ugovori'' 10/84.
Ako se vrši potvrđivanje Protokola te iste konvencije iz nekog kasnijeg datuma, onda ste morali, u članu 3. ili, eventualno, nekom drugom članu ovog predloga zakona, da navedete kakva je sudbina osnovnog teksta, makar da navedete da usvajanjem ovog protokola i donošenjem zakona o potvrđivanju Protokola o izmenama i dopunama Međunarodne konvencije prestaje da važi raniji zakon, ali toga nema ovde.
Zašto ga nema? Zato što sastavljači, ali pravi sastavljači, ne ovi koji predstavljaju Vladu i ovaj predlog zakona, odnosno pravi sastavljači predloga zakona nisu mogli da definišu kakva je pravna priroda ovog predloga zakona. Vidite, oni su se pozvali, kod ustavnog osnova, samo na član 99. Ustava Republike Srbije, u kome je stavom 1. tačka 4) propisano da Narodna skupština potvrđuje međunarodne ugovore.
Međutim, zaboravili ste da u Ustavu Republike Srbije postoji član 16, koji u drugom stavu i drugoj rečenici kaže da potvrđeni međunarodni ugovori moraju biti u skladu sa Ustavom.
Ja tvrdim da ovaj predlog zakona, koji sadrži u sebi nešto što se naziva međunarodnim ugovorom, nije u skladu sa Ustavom Republike Srbije.
Dakle, mi ne bismo smeli, zbog člana 16. Ustava Republike Srbije, da glasamo za ovakav predlog zakona. Zašto?
Uzeću samo nešto što je najočiglednije, a ovo sada svako može da primeti. Recimo, uzeću nešto što je propratni akt uz Protokol, pa neka bude glava 3, dodatak 2, gde ima jedan standard, kod tačke 3.20, u kom je navedeno da će carinski organi dozvoliti da se deklaracija za robu podnese u bilo kojoj određenoj carinarnici.
Ova odredba je u totalnoj suprotnosti sa postojećim carinskim zakonom. Onaj ko uvozi robu, nema to diskreciono pravo, već ga Zakon tačno obavezuje gde mora određenu robu da nosi na carinjenje. Ako bismo ovo prihvatili ovako, onda bi, praktično, mogao svako da nosi robu gde god hoće, da je carini, tamo gde cveta ''carinska mafija''.
Kako ta carinska mafija cveta? Ja ću opet da vas podsetim na jednom primeru, mislim da je bila jedna lepa knjižica, objavljena u ''Srpskoj slobodarskoj misli'', a tiče se afere ''Mercedes benc''. Naravno, Labus je uključen u tu aferu još iz vremena kada je bio opozicioni političar i ima još poprilično uključenih u tu aferu. Neću da pominjem imena, da ne bih dobio neku opomenu ovde, ali Biljana Radovanović, Dušan Simić itd, ti likovi su vrlo znamenito pomenuti u toj publikaciji.
Otprilike, 150 stranica ima ta publikacija i da vidite kako se mafija dogovorila. Oni su mercedese, koji su u to vreme imali carinsku stopu od 42 ili 43 posto, po deklaraciji carinili kao lekove, gde je bila stopa oko osam posto. Ni to nije bio problem, već je bio problem što su u kontingentu bili mercedesi sa fabričkom greškom na menjaču i na kompjuteru a, naravno, oni su bili namenjeni Kazahstanu, Nju Delhiju, a ovako, švercom su došli do Republike Srbije, odnosno SRJ u to vreme.
Mi smo napravili neku procenu, po kojoj je negde između 10 i 20 miliona maraka država oštećena. Vođen je sudski postupak, ali neću da pominjem sve aktere tog sudskog postupka i sve sudije Prvog i Četvrtog opštinskog suda koji su se izređali na tom predmetu, ali moram da skrenem pažnju, hajde da preskočim ovog jednog, na Biljanu Radovanović i Dušana Simića, koji su čak i pretili jednom od oštećenih lica da, ukoliko bude mnogo pričao na tu temu, može svašta da se desi.
Inače, sa ovom aferom su upoznati svi koji su bili na vlasti 2001. godine, počev od Dušana Mihajlovića.
Nema gospodina Batića, i on je upoznat, možda ne izvorno, mada znam da je jedan od savetnika iz Ministarstva, čak, neuku stranku poučavao kako da piše žalbe, tužbe itd.
Znači, ne pričamo o gospodinu Batiću kao pacijentu, jer i to ima neku vezu sa ovim oštećenim licem.
Država je znala, a da je 2001. godine država raščistila sa tim kriminalom na Carini, mi ne bismo imali mogućnost da se danas čudimo, te carinska, te naftna, te drumska, te ova, te školska, te kragujevačka, te pirotska, i ne znam više koja sve mafija.
Jednostavno, od kada je došla demokratija, javljaju se samo mafije. Znak raspoznavanja - mafija, mafija i mafija.
Znači, ovde sam samo na jednom primeru pokušao da vam dokažem da su pojedine odredbe ovog protokola u velikoj suprotnosti s ustavnim rešenjima iz našeg ustava i to je sada ograničenje da mi ne smemo da glasamo.
Naravno, to Vlada neće da prihvati, jer znate koliko je njima stalo do Ustava, uopšte im nije stalo do Ustava, oni su potpuno zaboravili da su oktobra prošle godine vodili kampanju da se Ustav usvoji itd.
Oni su, verovatno, kampanju vodili zbog preambule Ustava, a druge odredbe ih nisu nešto interesovale.
Znači, sada imamo na delu uvoznički lobi. Da ne bude neke zabune, pa sada neko da kaže, ovi radikali samo kritikuju, pa čak su se drznuli da kritikuju i nešto što je međunarodni ugovor ili međunarodna konvencija, a ona je prepuna nečega što se zovu definicije, standardi, pa može da se kaže da su to, na neki način, carinske uzanse, ako toj reči ''uzans'' odgovara reč carina.
O čemu se radi? Jedna od tekovina imperijalizma i jedina pozitivna tekovina imperijalizma jeste ubrzani protok novca, robe i kapitala, uz nešto što se zove međunarodni standard. Tu se završavaju pozitivne tekovine imperijalizma, sve drugo je negativno.
Naravno da u opštoj globalizaciji, gde je krajnji cilj jedna vlada i jedna religija, pa i jedna ekonomija, jedna kultura, ta jedna ekonomija traži i brz promet robe između nekih teritorija, gde, naprosto, ne sme da postoji granica, jer se tako usporava protok robe.
U tom protoku robe, u toj efikasnosti se postiže dobit i predstavnici globalizma ne žele da imaju državne granice, a tamo gde baš moraju da postoje, ovakvim ili sličnim protokolima i konvencijama se to ništi, jer se do krajnjih konsekvenci pojednostavljuje procedura oko carinske kontrole, carinskog nadzora, carinjenja itd.
Jer, kada nešto ide u tranzit, to može da se obavi kod nas, odnosno da se zaglavi i da ostane ovde.
Da li je iz ovog protokola i ovog čina, što ga mi potvrđujemo, mogla da se izvuče neka korist za Republiku Srbiju?
Mogla je. Delovaće vam čudno, ali mogla je. Zašto?
Potpisnici i oni koji su stvarali ovaj protokol kao formu izmene i dopune jedne međunarodne konvencije, ona jeste tzv. ugovornog tipa, mada je po svojoj sadržini vanugovorni akt, jer ima za cilj da preraste u neki međunarodni standard, koji ne bi obavezivao samo potpisnice, nego onako kako to ide po međunarodnom standardu, tj. svi oni koji su pregovarali o osnovnom tekstu Konvencije i ovog protokola, pregovarali su sa atributima poštovanja državnosti, nacionalnog suvereniteta i teritorijalnog integriteta svake visoke strane ugovornice u ovoj konvenciji.
Zato postoji odgovarajuća selekcija u određenim članovima, gde se dozvoljava i odgovarajuća rezerva onima koji potpisuju ili pristupaju Konvenciji. Čak, mislim da mi imamo pogrešan naziv ovog predloga zakona. Ovaj zakon bi trebalo u sebi da sadrži reč - da mi pristupamo Protokolu, jer je istekao onaj rok koji je propisan Protokolom.
Gde da pričamo o tim finesama sa Vladom demokratskog bloka, jer je tu drp - sistem, nema drugoga, nema ni prava, ni politike, ideologija je evro i dolar.
Kada već pominjete nešto, ja bih više voleo da pričamo o nekom sporazumu koji je potpisan u Kjotou, a tiče se globalne zaštite planete Zemlje. Tu ne smete, udarate u svoje sponzore, u svoje očeve i očuhe iz neposredne blizine i one preko bare.
Znam, mali ste, jadni ste, ne smete da kažete koja bi to rezerva bila u odnosu na ovaj protokol. Pošto ovaj protokol, u stvari, daje prečišćen tekst, dobrim delom, prečišćen tekst ove konvencije, da li je postojao neki prostor?
Neću da vas pozivam na član, koji član, na šta se odnosi, to kod vas ništa ne znači, apsolutno ništa, ali, recimo, ako je ovo međunarodni standard, a želim da se promovišem kao država koja poštuje međunarodne standarde, iskoristio bih ovu priliku da potenciram Kosovo i Metohiju. Zašto? Jer nekoliko članova dozvoljava da napravimo odgovarajuću rezervu.
Ja bih, recimo, napravio rezervu u pogledu ove uzurpacije vlasti na Kosovu i Metohiji koju vrše Ujedinjene nacije, ili bih pribegao drugoj varijanti - potencirao bih da, potpisivanjem ovoga, preuzimam obavezu da sve ovo primenjujem na celoj teritoriji Republike Srbije, uključujući Kosovo i Metohiju. Ali, vi ne smete to da pomenete. Taman posla. Te reči, Kosovo i Metohija, mogu da pominju Koštunica, može da pominje još Tadić. Vi ostali, izvođači radova, kako to pod navodnicima kaže gospodin Đinđić, ne smete da razmišljate o tome. Zašto? Jer ne znate šta je stav. Možda se to promenilo preko noći. Začas se to promeni kod vas.
Da sam bio na mestu ministra, ja bih potencirao tu vrstu garancije. Ovaj protokol se primenjuje na celoj teritoriji Republike Srbije, koja obuhvata i Kosovo i Metohiju. Da ste to stavili, svi radikali bi verovatno glasali za. Ali, vi nećete to da stavite.
Vidite, naš zakon o potvrđivanju ima tri člana - prvi, uvodni, drugi, gde se navodi tekst na engleskom i srpskom ovog protokola, i treći, kad stupa na snagu ovaj zakon. Zašto niste iskoristili nijednu od ovih fraza u pogledu rezervi, garancije ili potenciranja nečega? Šta je razlog?
Razlog je vrlo jednostavan, da znate. Vi ćete, verovatno, na silu ovo usvojiti, ali moram da vam skrenem pažnju da to nije ni trećina posla koji ste vi uradili u korist uvozničkog lobija. Zašto? Ovaj protokol ne može neposredno da se primenjuje i ne može da postane sastavni deo našeg pravno-političkog sistema. Na bazi ovog protokola, vi morate da menjate carinske propise u Srbiji. Ukoliko idete obrnuto, pa smatrate da se ovde nalazi nešto što je postalo integralni deo našeg pravnog sistema, onda činite kriminal, to moram unapred da vam kažem. Zašto?
Mi stvarno treba da se zamislimo nad našim propisima u kojima stoji neko blanko poverenje ili ovlašćenje za Vladu ili za nekog ministra. E, onda, primer Đelić. On je oslobodio određenu carinsku robu carine. Ko je on da je oslobodi? Na bazi nekog ovlašćenja iz Carinskog zakona, koje daje Vladi pravo da može da propisuje neke stope itd. Ne, mi treba da smognemo snage da sve vratimo u carinsku tarifu i da sva oslobađanja mogu biti propisana samo zakonom, a ne da izlazi neko kao neki vanzemaljac.
On daruje. Šta on daruje? Šta je on to napravio u Kragujevcu, pa da može nekome da daruje? Treba da napuni džepove parama onima koji ionako imaju previše para, a nas da vara. To je bilo i sa jednom koprodukcijom, to je i sa drugom i, naravno, treba oduzeti ovlašćenje.
Stranac došao u Srbiju da ulaže, odmah ga juri Mlađan Dinkić da mu da po 2000 evra za svakog novog pretpostavljenog zaposlenog. Na osnovu čega? Koji je procenat? Koji propis? Pojavio se procenat kao propis.
Naravno, vi se štrecate kad mi kritikujemo i Đelića i Dinkića, da ne ređam tu plejadu "drp sistema". Vi se, čak, osećate lično uvređenim, kao da je čovek brknuo vas. Ma, nismo mi vas, znamo da ste vi ovde samo da dignete ruke. Nemate potrebe vi da se štrecate. Tako su se 2001, 2002. godine štrecali neki vaši prethodnici ovde, pa evo, vi sad njih proganjate.
Sećam se kada sam ovde prozivao, prošle godine, pretprošle, kad ćete da uhapsite Bogoljuba Karića. Svi su skočili protiv mene. Nije prošlo tri meseca, a oni ga uhapsiše.
Jeste, tako je bilo, naročito ovi iz DSS-a - kako te nije sramota, kako ovo, kako ono. Pa, tom Radetu Terziću sam ja 2002. godine u RIK-u pričao - beži dalje od ovih Đinđićević, ima da stradaš. Tri dana kasnije me je sreo, kaže, bio si u pravu.
Ko sa Demokratskom strankom tikve sadi, sve mu se o glavu lupaju. To je neka zakonomernost Demokratske stranke. Treba da bežite što dalje. Nijedan dogovor sa DS-om. Evo, vidite, DSS - DS, koji dogovor važi? Nijedan dogovor. Ne može dogovor da se postigne.
Mi imamo lošeg vozača na kormilu države. Imamo vozača koji nije položio vozački ispit. Zar bi neko od roditelja dozvolio da se njegovo dete vozi u autobusu koji vozi neko ko nema vozački ispit? Ne bi nijedan normalni roditelj dozvolio. Ali, nažalost, ovu državu voze ljudi koji nemaju vozački ispit. Onda možemo da imamo ovakve stvari.
Dalje, evo, samo da vas podsetim koje sve moguće rezerve mogu da se stave. Evo, u pogledu žalbe, u pogledu disciplinskog postupka. Tu postoje rešenja koja su potpuno suprotna našem ustavu. Imate u Dodatku 1, članu 12. naslov - Prihvatanje odredaba i stavljanje rezervi. Znači, ovaj protokol vam daje mogućnost da stavite neku rezervu, šta ne želite da primenjujete, šta odlažete za primenu za neki kasniji period. Vi ništa. Verovatno koristite onu odredbu da naknadno možete da obavestite zbog čega nešto ne biste primenjivali.
Na kraju, da vas samo podsetim na još jednu, po meni, vrlo značajnu odredbu. Kaže se, to je sada već član 3. Protokola, u tački 2: ''Ovaj protokol je otvoren za potpisivanje stranama ugovornicama Konvencije do 30. juna 2000. godine u sedištu Saveta u Briselu. Nakon toga će biti otvoren za njihovo pristupanje.''
Pošto nema potrebe da vas ubeđujem, mi se nalazimo u julu 2007. Znači, sedam godina smo van tog roka. Znači, mi sad treba da pristupimo a ne da prihvatamo, ali dobro.
Šta da radimo sad, kada vas to ne interesuje, vama je stalo da se ovo progura. E, sad, neću da ulazim u ove razloge, o kojima je bilo malopre vrlo dobre rasprave, vezane za naše strateške partnere, gde mi treba da izvozimo, s kim treba da budemo dobri u privrednim odnosima itd.
Ne želim da kvarim vrlo lepu raspravu koju su poslanici imali, ali moram da vam kažem da niste dali nijednu rečenicu u kojoj ste naveli koja je korist za ovu državu od ovoga. Nemate nijednu rečenicu o tome koja je korist za ovu državu. Da imate makar još jednu rečenicu, pa da se kaže - od potpisivanja ovog sporazuma direktna korist će biti toliko i toliko! Nema ni to. Da li imate neku procenu?
Samo da vas podsetim još jednu stvar povodom carinskog postupka, carinjenja. Mi imamo, čak, nekoliko sporazuma.
Imamo jedan regionalan sporazum ovde, pa onda imamo jedan sporazum gde ste uzeli pare Amerikancima da opremite carinarnice kompjuterima, kako biste lakše lovili kriminalce, odnosno kako bi oni lakše mogli da završavaju poslove, ne da ih lovite. Koga ste vi ulovili? I kad biste ulovili nekoga, to bi bio raspad u Demokratskoj stranci, ulovili biste svog. To je nedozvoljeno. To je zabranjeno. Kako da lovite svoje?
E, sad, mi vas na vreme upozoravamo. I neku prethodnu vlast smo upozoravali šta može sve da se desi. Naročito smo upozoravali od 2001. do 2003. šta može da se desi. Evo, vidite, prošlo je tri godine i sve se to dešava, sve što smo vam rekli. Ove koji su došli 2004. godine, takođe smo upozorili, pa se desilo.
Evo još nekoliko upozorenja, na kraju. Kada ćete da uhapsite Mlađana Dinkića? Vidite, kada ćete da uhapsite Mlađana Dinkića - tajac. Nema smeha, nema omalovažavanja. Da li ste primetili koja je razlika u odnosu na ono što je bilo pre dve godine? Sada je ovo dobilo na svojoj težini. Jel ima razloga za hapšenje? Ima. I te kako ima razloga za hapšenje.
Vodite računa, kada budete radili sledeće hapšenje, da ne pomenete neke reči: inspirator, organizator, politički pokrovitelj itd., jer obećavam vam da više niko neće da me natera da povučem tužbe protiv vas. Mi smo vas 2003. godine tužili, pa je neko bio bolećivog srca u Srpskoj radikalnoj stranci, pa je rekao, daj, nemoj da Ljiljana Nestorović umre, jadnica, kad je čula da smo je tužili, nemoj ovi, nemoj oni.
Više nećemo da povlačimo tužbe za klevetničke izjave koje dolaze prema Srpskoj radikalnoj stranci. Na vreme vas upozoravamo. Vodite računa. Krenuli ste putem koji vodi samo u jamu. Nije ovo nikakva pretnja, da znate. Vodi u jamu, jamu koju vođa nije video, jer su kasnije videli da im je vođa bio slep.
Ovo što na silu gurate, jedini argument je što imate 126 glasova, loše je i za narod, i za državu, i za aktere takve politike. Zašto je loše za aktere te politike? Zato što se bara smanjila, a povećava se broj krokodila. Kada se poveća broj krokodila, onda se ujedaju, proždiru se. Ako vas neko proždere, može da se desi da je to samo neko malo jači, neko ko ima više kapitala i više uticaja u kriminalnom poslovanju. Sve je to u porodici.
Vodite računa šta radite, šta obećavate, šta sve nudite inostranstvu, kakve garancije dajete.
Neko je malopre postavio pitanje, što baš ovo danas mora da se usvoji? Što to nije usvojeno, recimo, pre godinu dana? Ovo je uslov za otpočinjanje ovih pregovora o toj vašoj, kako se zove, stabilizaciji itd.
Pa, ljudi, niko u Zapadnoj Evropi ne poštuje propise Evropske unije. Poštuju ih samo onoliko koliko njima odgovaraju.
Ako mu propis odgovara, on ga poštuje, ako mu ne odgovara, on ga ne ratifikuje i ne poštuje. Tako funkcioniše Zapadna Evropa, a vi se ubiste objašnjavajući kako to mora, to je obavezno, ako toga nema, nema sutra kiseonika u Srbiji.
Nije tačno. Svaka država posluje po sistemu čuvanja svojih interesa, zato što paze svoje interese. Englezi svima kažu, mi ne trpimo ustav, ne trpimo nijedan pisani akt. Kako reče onaj, ne trpimo ni ljudska prava, baš nas briga za ljudska prava. To kažu Englezi. Ja njima ne osporavam da su demokrate neke, na svoj način, pa neka budu takve demokrate. Ali, dajte, čuvajte naše interese. Ovo što mi imamo nije obnovljivi resurs.
Samo da dam predlog predsedniku Skupštine, s obzirom na to da se šetka po Balkanu, pa razvija prijateljske odnose. Napravite jedan sporazum o readmisiji Albanaca u Albaniju. Oni su godinama ulazili ovde, dajte da izvršimo readmisiju tih stranih državljana. Ovo je najveći princip i najveći dokaz poštovanja ljudskih prava.
