U redu, meni neće biti toliko potrebno.
Veoma važna rasprava je pred nama, narodnim poslanicima. Postoji nekoliko objektivnih problema za koje ne možemo imati razumevanje. Između ostalog, činjenica je da se nalazimo u jednoj poziciji u kojoj Parlament treba da ima razumevanja za srpsko tužilaštvo, a sa druge strane, mora imati razumevanja i za ulogu koja prati nas narodne poslanike.
Veliko je pitanje koliko je Parlament sposoban da vodi objektivnu i ozbiljnu raspravu o tako krupnom pitanju kao što je pitanje stanja srpskog pravosuđa, ali mislim da mi, kao poslanici, moramo dati maksimalan doprinos stvaranju neophodnih preduslova koji su potrebni srpskom pravosuđu, ukoliko želimo da pravosuđe bude onakvo kako ste ga vi pomenuli u svom govoru, ili kako su o njemu govorili poslanici tokom ove rasprave i prethodnih rasprava.
Dakle, šta je problem? Prvi problem je činjenica da mi danas u 16,30 časova konstatujemo da su se stekli uslovi, neophodni uslovi, za razrešenje Republičkog tužioca i time otvoramo vrata novom republičkom tužiocu, a potom i svim drugim tužiocima koji se nalaze u toj hijerarhiji ispod njega.
Koji su to uslovi koji nisu postojali juče, pre sedam dana, pre mesec, pre šest meseci, pre godinu ili dve, kada su se stekli prvi zakonski uslovi za konstatovanje onoga što ćemo mi konstatovati danas u ovoj raspravi?
Oni mogu biti samo politički. Oni nisu pravni. Pravni uslovi su postojali u decembru 2005. godine, odnosno u februaru 2006. godine, ukoliko se govori o sudbini i poziciji državnog tužioca, gospodina Slobodana Jankovića.
Ako pravni uslovi nisu poštovani, onda pravni uslovi nisu bitni, ili su manje bitni od nekih drugih. Ti drugi su politički i to je osnovni problem ove rasprave, i to će ostaviti razarajuće posledice za sobom, ne ulazeći u analizu novih nosilaca tih funkcija, jer mi možemo samo nagađati ko su oni.
Ono što je problem, gospodine Petroviću, u vašem nastupu u Parlamentu, jeste nedostatak analize rada, jer je ta analiza rada bila potrebna, iako je i vaša pozicija, u dobroj meri, ograničena funkcijom i činjenicom da kao ministar pravde niste osoba koja može imati presudnu ulogu u oceni rada tužilaca ili sudija. Nedostajalo je iskazivanje neke zahvalnosti ljudima koji su čitav radni vek proveli u našem pravosudnom sistemu.
Da li je nedostatak tog jednostavnog "hvala" posledica toga što ti ljudi ne zaslužuju zahvalnost, da li je to odsustvo bilo kakvog obzira za to ''topovsko meso'', birokratsko, koje dolazi i prolazi u toj političkoj mašini koja uništava sve pred sobom?
Ako su se stekli jedini i bitni uslovi, to su politički. Važno je reći na kojim kriterijumima se ti politički uslovi definišu. Da li na partijskim, ili na državnim, i da li je sve ono što se dešavalo u prethodnim godinama i prethodnim mesecima i danima, zazvonilo na uzbunu u onim krugovima koji presudno utiču na državnu politiku ove zemlje, pa je za posledicu dobilo odluku da se naš pravosudni sistem dodatno depolitizuje, da se profesionalizuje, ili je, zapravo, naša državna politika u takvom stanju da više ne postoji nijedno sredstvo kojim bi se zaštitila, osim zloupotrebe pravosudnih institucija?!
Mi mislimo da je ovo drugo u pitanju i da su politički uslovi oni o kojima se govori danas kao o presudno bitnim uslovima za razrešenje i konstatovanje prestanka mandata tužiocima i sudijama, čime se otvara mogućnost izbora nekih novih nosilaca tih funkcija. Mislimo da su ti motivi isključivo politički i da su oni posledica nesposobnosti aktuelne vlasti da se ostvaruje na bilo kakav drugi normalan način, osim kroz zloupotrebu svih institucija, pa tako i institucija pravosuđa.
Mi smo vam, kao poslanička grupa, uputili jedan dopis danas, uputili smo neke materijale kojima raspolažemo, a to smo uradili i u svim drugim slučajevima gde mislimo da tako treba da postupamo. Nadam se da ćete vi reagovati povodom tog pitanja i siguran sam da znate o čemu govorim.
Ono što naša poslanička grupa želi da kaže i ono na čemu insistiramo jeste, upravo, ta pogubna zloupotreba pravosuđa i instrumentalizacija u svakodnevnom ostvarivanju definisane politike na kojoj počiva vladajuća koalicija.
Mislim da moramo, kao Parlament, razgovarati o nekim problemima sa kojima se naše pravosuđe suočava, a to je posledica delovanja nas političara.
Zašto ćemo izabrati vršioca dužnosti državnog tužioca? Zašto nismo dobili one zakone koji su ovom društvu potrebni, da bi se pravosudni sistem razvijao u onom pravcu u kome mora da se razvije, ukoliko želimo da budemo deo moderne evropske zajednice?
Nije bilo vremena, ili nije bilo plana, ili nije bilo namere. Bilo je dovoljno vremena za tako nešto, ali je poštovanje pogrešnog kontinuiteta, praktično, vaša pozicija, ista ona pozicija u kojoj smo se nalazili 2000. godine, odnosno, vi ste ministar na ruševinama srpskog pravosuđa.
Ako govorimo o nepostojanju plana, onda za taj plan, čak, više nismo ni mi odgovorni, jer taj plan je definisan procesom evropskih integracija u koji smo mi, u većoj ili manjoj meri, svojevoljno i već davno zakoračili. Vrlo je jasan redosled poteza. On u ovom trenutku, pre svega, traži i zahteva od nas kao poslanika da kažemo ko je odgovoran za to što su srpsko pravosuđe vodili starci, nesposobni ljudi, politički podanici prethodne vlade, servis postojeće vlade, i ljudi od kojih se ta ista vlada oprašta bez jednog jednostavnog ''hvala'' za to što su uradili.
Ko je odgovoran za to što je Slobodan Janković državni tužilac uprkos Zakonu po kome je morao prestati njegov radni odnos u decembru 2005. godine, odnosno februaru 2006. godine? U jednom slučaju - zbog navršenih 65 godina života, u drugom - zbog 40 godina radnog staža. Ko je za to odgovoran?
Do polovine prošle godine, ministar Stojković, ali od polovine prošle godine, čak i prethodni ministar Stojković je zatražio od Parlamenta da konstatuje da je tom čoveku prestao mandat. Ko je odgovoran zbog toga što to Parlament nije konstatovao? Da li su to poslanici?
Sa prethodnim predsednikom Odbora za pravosuđe, gospodinom Obradovićem iz SPS-a, razgovarao sam, upozoravao sam ga na okolnosti u koje ćemo ući ako Odbor ne počne da radi svoj posao. Dakle, u ovom trenutku, isključivo politički interes je iza ove inicijative.
S obzirom na to da znamo kakav je karakter te politike, mi se toj inicijativi suprotstavljamo.
Vama iz Demokratske stranke reći ću ono što znate, a što, ne znam iz kog razloga, ne želite da govorite.
Slobodan Janković, kao državni tužilac, i okružni tužilac Božović, bili su instrumenti politike vašeg današnjeg premijera Vojislava Koštunice i prethodnog predsednika Vlade u njegovom permanentnom nastojanju kriminalizovanja svega onog što su bili rezultati prve demokratske vlade Zorana Đinđića.
U okviru tog procesa, u poslednjih nekoliko godina, u poslednjim danima svog nezakonitog mandata, okružni tužilac Božović je vršio pritiske na svoje zamenike kako bi optužili poslanika Demokratske stranke Aleksandra Vlahovića, zloupotrebom zakona u političkom procesu, za sve ono što je bila prethodna politička predistorija odnosa Demokratske stranke i Demokratske stranke Srbije, u kojoj je Demokratska stranka bila kriva što je Srbiju menjala, a Demokratska stranka Srbije je dužna da očuva postojeći sistem vrednosti uspostavljen pod režimom Slobodana Miloševića.
Okružni tužilac Božović vrši nezakonit pritisak na svoje zamenike. Dva su odbila, treći je pod izuzetnim pritiskom da u toku ove nedelje optuži nezakonito Aleksandra Vlahovića.
Ko je odgovoran što je Vladan Batić bio dva dana u zatvoru? Ko je odgovoran što je Milan Obradović tri meseca proveo u zatvoru, nezakonito? Ko je odgovoran za to što je ubijen najiskusniji srpski tužilac Milan Radovanović? Da li je neko položio račun za to? Da li je neko obavešten zašto je taj čovek uhapšen?
To je stanje našeg pravosuđa. Da li treba da se povlačimo pred tim ili da se sa tim suočimo? Hajde da se svi sa time suočimo. Ne znam nijednog poslanika u Skupštini koji nije ispoljio makar deklarativnu spremnost da sam preuzme odgovornost za sve što prati njegovo političko delovanje. U kojoj meri su ličnosti spremne da urade ono što govore? To možemo procenjivati na osnovu onoga što smo radili do trenutka davanja tog obećanja i na osnovu njihovog ličnog karaktera, ali smo deklarativno svi spremni da preuzmemo tu odgovornost.
Upravo zbog toga, insistiram na odgovornosti onih koji od nas traže podršku, ili onih koji od nas očekuju da nešto konstatujemo a da ne postavljamo pitanje šta ste za sobom ostavili.
Šta je za sobom ostavio državni tužilac Janković? Šta je ostavio okružni tužilac Božović? Šta ostavlja Specijalni tužilac kome danas ističe mandat? O tome treba da govorimo. On će, po svoj prilici, napredovati, ali, ako je to napredovanje zasluženo, zašto je obavijeno velom tajne?
Zašto niko ne izađe i ne kaže - jeste, mi iza tog čoveka stojimo, kao država, iza njega stojimo?
Mi smo stvarali instituciju Specijalnog tužioca i Specijalnog suda, zbog toga što je to potreba svake demokratske zemlje.
U ovom trenutku, želimo da kažemo da je ta institucija dovedena na samo dno, zato što je politički instrumentalizovana i za to je odgovoran taj tužilac. Možda su njegove namere bile najbolje, ali način na koji je ostvarivao svoje namere, ciljevi ka kojima je krenuo, potpuno su suprotni od onih ka kojima mora ta institucija da se kreće ukoliko želi da popravi stanje u kojem je naše društvo, ako govorimo o svim procesima koje je započeo.
Gde su presude za te procese? Gde su rezultati tog rada?
Ako govorimo o okolnostima u kojima je radio, one nisu bile prepreka tom radu. Mi smo bili najveća podrška. Svojim odnosom prema tim institucijama, mi gradimo, između ostalog, i pravo na osudu, svoju kritiku tih institucija. Nemoguće je raspravljati u Odboru za pravosuđe Republičkog parlamenta a ne dobiti odgovor na ta jednostavna pitanja.
Kome ti tužioci polažu račun? Penzioneru, ili svom političkom šefu? Ako su se stekli preduslovi, koji su, pošto su se pravni stekli pre dve godine? Samo politički, na kojim osnovama? Da li se opet ponavlja greška? Ako smo na tu grešku bili prinuđeni 2000. godine, ili 2001, ne moramo danas.
Da li se opet srpsko pravosuđe deli na naše i njihovo? Da li se do tih političkih preduslova došlo tako što je jedna strana vodeće koalicije dobila svoje tužilaštvo, a druga - drugu polovinu srpskog tužilaštva? Ako se to radi na taj način, recite nam gde je tu prostor za običnog čoveka? Gde je tu prostor za pravdu? Gde je tu zakon? Jesu li to elementi koji su preduslovi, pretpostavka jedne normalne, sređene zemlje?
Mi mislimo da neko treba da preuzme odgovornost za ono što se desilo. Moje mišljenje je da vi, kao ministar pravde, toliko dugujete ovom parlamentu, ne nama poslanicima, nego instituciji. Borili ste se za ovu instituciju, pa dugujete makar jedno obećanje - da je ovo poslednji put da raspravljamo na ovako šizofren način, da se od nas traži da konstatujemo danas ono što je postojalo, što je činjenica, već dve godine.
Kakav je karakter tog visokog saveta pravosuđa u kome će se birati vršilac dužnosti srpskog tužioca? Da li ima pun kapacitet, da li će u tom visokom savetu pravosuđa pravo glasa imati i Janković, čiju ostavku sada, tj. prestanak dužnosti, treba da konstatujemo? Gde je predstavnik stručne javnosti? Kakav je to..., ma to je karikatura od visokog saveta, a ne institucija koju mi treba da poštujemo.
Na osnovu kojih činjenica mi možemo da ocenimo rad, ako to nisu naše subjektivne činjenice, one do kojih smo došli svojim radom? Da li smo ikad dobili neki izveštaj, ili treba da se kroz mafijaške novine upoznajemo sa inicijativama i ambicijama srpskog pravosuđa ili tužilaštva?
Moramo na vrlo jasan način to reći u ovoj raspravi i ova rasprava treba da bude prekretnica u odnosu Parlamenta prama pravosuđu.
Donet je novi ustav. Ukazivali smo na lošu poziciju srpskog pravosuđa, na činjenicu da novi ustav ugrožava ostvarena prava i slobode, između ostalog, i obaveze u prethodnom periodu. To je potom učinila i Venecijanska komisija, Komisija Saveta Evrope, čiji smo mi članovi, Savet Evrope, na čijim sednicama učestvujemo. Na to se niko ne obazire.
Hajde to da promenimo. Hajde da kažemo - potreba ovog društva je da društvo dobije jasnu sliku o svakome ko definiše i utiče na njegovu sudbinu. Pa, da se kriminalci nađu u zatvoru, političari na izborima, a ljudi u svojim svakodnevnim životima oslobođeni tog otpada i zagađenja koje truje celu zemlju.
Ono što se mora podcrtati u svemu ovome je tako jednostavno. Institucije pravosuđa su užasno zloupotrebljene u periodu prethodne vlasti Vojislava Koštunice, a činjenica da je ovo vlada kontinuiteta sa tim periodom zabrinjava nas, jer se ne otvaraju pretpostavke za revitalizaciju tog pravosuđa, njegovu afirmaciju, kroz uspostavljanje potpuno depolitizovanog sistema jasnih kriterijuma, koji će nas dovesti do tog cilja.
Šta ćemo da radimo sa nečim takvim, sa činjenicom da će neko biti nagrađen zato što je partijski tužilac, a neko optužen zato što je pretnja za tu partiju?
Ako govorimo o rezultatima, pa pošto gospodin Batić nije o tome govorio, jasno je na koga se misli kada se govori o ''duvanskoj mafiji''. Naš specijalni tužilac je slikan u zagrljaju sa Miroslavom Miškovićem, osobom koju treba da procesuira zbog učešća u ''duvanskoj aferi''. Onda kaže da je to bilo na nekom prijemu. Izvinite, neka nađe jednu moju sliku sa onima koje je uhapsio, očekujući od njih da mene lažno optuže. Neka nađe jednu sliku u bilo kojim okolnostima.
To je za vas, ministre, pitanje. Postavite tužiocu pitanje, šta si radio tamo? Šta je radio na jednom partijskom skupu? Ni na jednom, ni na našem ne treba da bude, osim ukoliko nas ne hapsi, neka onda dođe. Šta radi na partijskoj promociji?
Zašto posle toga ne kaže, pogrešio sam, nego nam objašnjava da to nije bila partijska promocija nego promocija Vlade. Jeste, promocija Vlade na kojoj se predstavilo 250 poslanika sa liste pod rednim brojem 5, pod sloganom "Živela Srbija".
To je neiskreno i to mora biti sankcionisano. Ako to ne govorimo u Parlamentu, gde ćemo govoriti? Ovde se o tome govori, jer reči izgovorene za skupštinskom govornicom imaju veliku težinu.
Moramo da dobijemo odgovor na pitanje šta će preduzeti srpsko pravosuđe ili vi, kao ministar pravde, zbog intraventilizacije srpskog tužilaštva i njegovog potčinjavanja finansijskim i političkim centrima moći.
Ako je 30 ljudi u zatvoru 16 meseci, zbog toga što je kršeći zakone, protivzakonito i protivpravno, sticalo neku imovinu pod firmom ''stečajne mafije'', onda se mora postaviti pitanje šta radi Specijalno tužilaštvo kada dobije informaciju da je ključni problem na kome se gaji taj slučaj stvoren u kabinetu Vojislava Koštunice, predsednika Vlade.
Šta se tu dešava? Ako je privatizacija "C marketa" osnov za hapšenje nekih ljudi, njihovo robijanje u pritvoru od 16 meseci, pa gde je obavljena ta privatizacija? U Koštuničinom kabinetu. U čijem interesu? Opet u Miškovićevom.
Pošto ne reagujemo na to, onda nam se desi da neko pomisli da je izdat svako u ovoj zemlji, pa počne da preti Specijalnim tužilaštvom, pa počne da preti svojoj poslovnoj konkurenciji. U okviru tih pretnji, i poslanik Vlahović postaje žrtva.
S tim treba da se raščisti. O tome ne možemo da ćutimo. O tome nećemo da ćutimo. Kao političari, imamo pravo na takav međusobni odnos i ako za to treba da platimo cenu, plaćamo je na izborima.
Ali, institucije ne smeju lagati, ne smeju skretati sa svog cilja i puta i institucije ne smeju biti onakve kakva je Srbija, jer institucije postoje da bi tu Srbiju promenile. A, srpsko tužilaštvo je dotaklo svoje dno.
U Miloševićevo vreme, mi te institucije nismo doživljavali kao institucije.
Ali, danas se od nas očekuje da ih respektujemo, da o njima raspravljamo s uvažavanjem, da im pružimo svoju podršku, a to ne možemo da uradimo zbog toga što su antiteza svega onoga na čemu mi insistiramo.
Dakle, nekoliko jednostavnih odgovora - da li ljudi čiji prestanak dužnosti treba da konstatujemo zaslužuju vaše hvala? Mi ćemo podržati to ako zaslužuju.
Da li ćete preduzeti nešto zbog očiglednih zloupotreba koje su izvršene u srpskom tužilaštvu, i od državnog tužioca Jankovića, i od okružnog tužioca Božovića, i od specijalnog tužioca Radovanovića?
Da li će se postaviti pitanje političkog uticaja kako bi pojedini procesi bili kanalisani i udaljeni od onih koji su, zapravo, u srži srpskog problema, ako se govori o nepoštovanju zakona i o ugrožavanju pravne države, a to je aktuelna vlast?
Na kraju, jedno jednostavno pitanje, gde je plan koji nam je sada potreban? Kada će biti izvršen izbor vršioca dužnosti Republičkog državnog tužioca?
Da li će to biti danas ili sutra? Koji su kriterijumi pri tom izboru? Kako će se ponašati vaše ministarstvo prema tim nedovršenim poslovima koje ste nasledili, u kojim rokovima, jer od nas se traži razumevanje za tako nešto.
Na kraju, jedna apsolutna garancija.
Bez obzira na ponižavajući položaj u kome se nalazi pravosuđe, na tešku poziciju vas kao ministra, s obzirom na okolnosti u kojima se nalazite i radite, imajući u vidu, pre svega, činjenicu da vam je premijer Vojislav Koštunica, imaćete apsolutnu podršku Liberalno-demokratske partije u svom nastojanju da depolitizujete tu instituciju i da očistite naše društvo od svakoga ko ugrožava stabilnost u Srbiji, ko je kompromituje, ko je kriminalizuje i na takav način od nje čini zemlju u kojoj nema budućnosti za našu decu.
