Zahvaljujem.
Milisav Petronijević, povodom Poslovnika, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedniče, pozivam se na član 226. kojim tražim obaveštenje od značaja za dalji nastavak ove sednice. Ne znam od koga da ga tražim, je li ovde ovlašćeni predlagač Miroslav Petković ili ministar Dušan Petrović? Svejedno, pozivam vas da zatražite od njih obaveštenje, a tiče se sledećeg.
Ovde imamo Predlog odluke o prestanku sudijske dužnosti na lični zahtev. Kada neko podnese zahtev lično, on navede sa kojim datumom treba da prestane ta funkcija. Ovde imamo dva datuma, pa sad pitam, šta od toga važi.
Naime, obaveštenje od strane Personalnog veća, predsednik sudija Sonja Brkić, da li to ona što je bila u vreme DOS-a predsednik Vrhovnog suda, obaveštava da je sudija Milena Ilić-Drecun podnela zahtev za razrešenje, jedan - 28. 07, verovatno je greška - 28. 06, da joj prestane rad sa 11. avgustom ove godine, a dotle bi koristila odmor. Onda, iza toga, drugo obaveštenje, koje nam, takođe, prosleđuje Sonja Brkić, kaže - ukoliko Narodna skupština bude zasedala pre određivanja vremena korišćenja godišnjih odmora, funkcija sudije treba da prestane 20. septembra 2007. godine.
Koji datum se ovde uzima? Da li 11. avgust, prvi zahtev, ili 20. septembar, dakle, ispravka ličnog zahteva? Ona je sama ispravila svoj zahtev i navela da to bude 20. septembar.
Naravno, predlagač je ovde predložio da to bude 11. avgust, znači, nije uvažio ovu ispravku. Iz toga sledi potreba drugog obaveštenja.
Da li to ima neke veze s obrazloženjem koje je gospođa sudija Milena Ilić-Drecun dala u ispravci svog zahteva.
Citiraću stav: "Ovaj zahtev sam podnela u toku većanja po predmetu KŽ3 OK 1/06, a pre glasanja, zbog iznetih stavova većine članova veća, da nije bitno što u odlučnim činjenicama postoji znatna protivrečnost između onoga što se navodi u razlozima drugostepene presude, o sadržini isprava i samih tih isprava, iako su to apsolutno bitne povrede odredaba krivičnog postupka i da se i pored toga presuda ne mora ukinuti. Pored toga, postoje i druge apsolutno bitne povrede odredaba krivičnog postupka, povređen je Krivični zakon, a činjenično stanje nije tačno, niti potpuno utvrđeno, na šta sam ukazala u podnetom izveštaju o stanju stvari i spisima."

Isteklo vam je vreme, gospodine Petronijeviću.

Da li to ima neke veze sa neuvažavanjem njenog ličnog zahteva kada bude razrešena?

Hvala puno. Reč ima narodni poslanik Vladan Batić, a neka se pripremi narodni poslanik Sreto Perić.
Izvolite.

Gospodine ministre, gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, mislim da je ovde po sredi jedan nesporazum koji se može otkloniti i zbog toga se obraćam gospodinu ministru Dušanu Petroviću, imajući u vidu njegova demokratska opredeljenja i njegovo zalaganje za poštovanje zakona i pravnog reda.
Gospodine ministre, mislim da treba samo naći rešenje i sve ovo što je predloženo u odluku uobličiti, ali da se konstatuje da je ljudima koji su navršili radni vek funkcija prestala danom navršenja radnog veka.
Radi vaše informacije, u materijalu koji je danas prosleđen članovima Odbora za pravosuđe, sam Slobodan Janković, pazite taj kuriozitet, gospodo, pogledajte ovo, šalje dopis, to je njegov dopis Narodnoj skupštini od 27. februara 2006. godine: ''Na osnovu člana 74. stav 1. Zakona o Javnom tužilaštvu, obaveštavamo vas da je Crnjanski Mladen, opštinski javni tužilac u Kuli, navršio radni vek, čime su se stekli uslovi da mu dužnost opštinskog javnog tužioca u Kuli prestane, pa stoga predlažem da Narodna skupština Republike Srbije razreši dužnosti opštinskog javnog tužioca u Kuli, Crnjanski Mladena, sa 1. novembrom 2005. godine.''
Dakle, 27. februara 2006. godine Slobodan Janković traži da Skupština razreši dotadašnjeg opštinskog tužioca u Kuli sa onim danom kada se navršava njegov radni vek, 1. novembrom 2005. godine. On to radi kada se to odnosi na druge tužioce, ali ne i kada se to odnosi na njega.
To je nemoralno. To je nemoral čoveka penzionera, koji je protivzakonito, ne znam čijom voljom, voljom stranačke većine vladajuće koalicije u prethodnom i u ovom sazivu Parlamenta, očito, na mestu Republičkog javnog tužioca.
Još par detalja. Iako mu je radni vek, zbog navršenja 65 godina života, završen 10. decembra 2005. godine, a zbog 40 godina radnog staža - 6. februara 2006. godine, Slobodan Janković o tome obaveštava Ministarstvo pravde, vašeg prethodnika, ministra Stojkovića, 24. jula 2006. godine.
Dakle, sedam-osam meseci od proteka vremena kada je po zakonu završio radni vek.
To je, gospodine ministre, vrhunac nemorala. Takav čovek je bio državni tužilac i sa te visoke funkcije, po principu hijerarhije i subordinacije, odlučivao o svemu.
Sve što je on radio, vi to dobro znate, ali zbog partijskih interesa i vladajuće koalicije to nećete da prihvatite, politički, ali, morate da se složite sa mnom, kao advokat, pravnik, ministar pravde, da je to tako i da drugačije ne može biti.
Prema tome, imamo paradoks da ljudi koji su podneli zahtev kažu - ističe mi radni vek tog i tog dana. O tome obaveste nadležne i njima posle 30 dana prestaje radni odnos. A, onaj ko to krije i taji, da više ne glorifikujemo prethodnog ministra pravde, imao je rodni list svih tužilaca, i nezavisno od toga što ga je slagao, odnosno rekao sedam-osam meseci kasnije Slobodan Janković obavestio da mu je istekao radni vek pre godinu dana, on je to propustio da učini na vreme i o tome obaveštava Skupštinu u prethodnom sazivu 26. jula 2006. godine.
Nije tačna vaša konstatacija, daj Bože da jeste, ali bismo mogli to, ovako, kao presedan, da počnemo da primenjujemo u radu Parlamenta - da oni predlozi koji su upućeni Skupštini u ranijem sazivu važe i sada. Evo, odmah ću insistirati na jednom i molim predsednika Skupštine da to uvrsti u dnevni red.
Pre nešto više od godinu dana, skupili smo preko 15 hiljada potpisa u okviru Zakona o referendumu i narodne inicijative za izmenu Zakona o javnom informisanju, radi ukidanja televizijske pretplate. To, znači, važi i dalje, po vašem tumačenju. Ja molim predsednika Parlamenta, gospodina Dulića da primi ovo k znanju i da se stavi na dnevni red.

Preneću mu, gospodine Batiću.

Izvinjavam se. Ovako, čas ga vidiš, čas ga ne vidiš.

To su leteće izmene.

Kao i Republički javni tužilac.
Dakle, ako se taj presedan primenjuje, odmah tražim da se to stavi na dnevni red, uz napomenu da to čak nije predlog, zahtev ili inicijativa prethodnog člana Vlade, nego više od 15 hiljada građana, čija volja treba da bude ispoštovana. Ponavljam, molim da se to stavi na dnevni red.
Prema tome, od vas, pošto ste se vi, ne znam iz kog razloga, javili kao neka vrsta predlagača, tražim da se sve ovo samo uskladi sa Zakonom. Jer je Zakon jasan. Ne može se produžiti radni vek. A za ove ljude, pre svega, Slobodana Jankovića, zna se tačno kad im je istekao taj radni vek.
Još nešto. Problem je što treba da se izabere Specijalni tužilac za organizovani kriminal.
Moram da priznam da kada su u pitanju Specijalni sud i Tužilaštvo za organizovani kriminal i Specijalni sud i Tužilaštvo, govorim uprošćenim rečnikom, za ratne zločine, imam neku vrstu emotivnog odnosa prema tim institucijama, jer sam kao ministar pravde, u to vreme, bio jedan od tvoraca tih institucija, koje su, inače, najbolje od onoga što u pravosuđu Srbije danas postoji, s izuzetkom Specijalnog tužioca za organizovani kriminal, za koga sam već rekao da vodi selektivne postupke protiv političkih oponenata vladajuće koalicije, bivše i sadašnje, s jedne, a, s druge strane, abolirajući ili amnestirajući one koji su miljenici prethodne ili sadašnje vladajuće koalicije.
Slobodan Radovanović, u to sam se lično osvedočio, nije pokrenuo istragu po krivičnim prijavama koje sam podneo protiv Mlađana Dinkića - za Nacionalnu štedionicu, za kiparske pare; protiv Aleksandra Tijanića - za paket ''Univerzalovih'' filmova kojim je naneta ogromna šteta RTS-u, za zloupotrebe oko privatizacije PGP-a. Nije pokrenuo sijaset postupaka na kojima insistiram.
Na zahtev prethodnog ministra pravde, tu ukazujem na partijsku pripadnost i na najavljeni postupak protiv mene, neprijatno mi je što to govorim, on traži od UBPOK-a da budem uhapšen, ne znajući da postoji odluka Ustavnog suda, odnosno privremena mera, po kojoj su, u to vreme, na koje se taj slučaj odnosio, svi koji su se nalazili u pritvoru preko 48 sati bili pušteni iz pritvora.
To nedvosmisleno pokazuje slepa izvršenja partijskih naloga Slobodana Radovanovića od njegovih partijskih kolega. To se, uostalom, na plastičan način vidi u njegovom prisustvu promociji Narodnjačke koalicije, 4. decembra prošle godine.
Dakle, ako nije ovako, gospodine ministre, kao što ja govorim, zašto ste morali danas da konstatujete da prestaje funkcija Slobodanu Jankoviću, ako on može da bude i dalje na toj funkciji?
Jedina smo zemlja u kojoj je državni tužilac penzioner skoro dve godine.
Rekao sam da je, ne daj Bože, umro, pokojnik bi bio državni tužilac. Da je, ne daj Bože, otišao u zatvor, što je odavno trebalo biti, robijaš bi bio državni tužilac Srbije i onda, zašto to mora i danas? Neka se ta zabava nastavi, pa neka - penzioner, pokojnik ili robijaš izaberu Specijalnog tužioca za organizovani kriminal. To je slika i prilika i tužilačke organizacije i stanja pravosuđa u Srbiji danas.
Neću više da dužim. Moj apel, još jednom, jeste - da se samo primeni zakon i da se konstatuje da svim ovim osobama prestaje tužilačka ili sudijska funkcija danom navršenja radnog veka. To je jedini nesporazum među nama.
Ako se želi konvalidirati ono što je protivzakonito činio Slobodan Janković, onda će to biti veliki problem, koji će se jednog dana, ako Srbija, koja je poznata i kao jedina zemlja koja pretenduje da bude država, ali to još nije, jer je ona država u pokušaju, jer nema Ustavni sud, dakle, kada bude tog ustavnog suda, onda će se tim stvarima, očito, morati pozabaviti i Ustavni sud.
Hvala.