Dame i gospodo narodni poslanici, aktuelna, prethodna i sadašnja vlada obećavale su od 5. oktobra reformu pravosuđa, reformu zakonodavstva.
Kada sagledate sada kompletnu situaciju, kakvo je stanje u pravosuđu i tužilaštvu, a kakvo je stanje u odnosu na naše zakonodavstvo, možemo slobodno reći da je ono nezadovoljavajući i gore nego što je bilo pre 5. oktobra. Iako je doneto 267 zakona, problem je u tome što to nisu dobri zakoni i što oni ne mogu da budu primenjeni u praksi.
Dame i gospodo, ako bi narodni poslanici, pre svega, građanin, želeo da se obrati, po Ustavu, Ustavnom sudu, on tu mogućnost nema. Mi nemamo mogućnost da se obratimo Ustavnom sudu.
Postavljam pitanje gospodinu ministru i predsedniku Skupštine, da mi kao poslaniku daju odgovor, koliko ima u Ustavnom sudu, koji formalno postoji, sudija. Sledeće, koliko ima predmeta kojima su se građani i druge institucije obraćali u vezi sa zahtevom zaštite zakonitosti i po bilo kom drugom osnovu? Koliko je predmeta, po godinama, koje je sudija dobijao kao referent? Koliko je nerešenih predmeta po godinama?
S druge strane, moram da skrenem pažnju da je, skoro smo o tome razgovarali, Ustav koji je donet, u članu 5, stavu 2, definisao da je potrebno, u krajnjem slučaju, nakon završetka drugog redovnog zasedanja, da Skupština Republike Srbije izabere novi ustavni sud. Ustavni zakon za sprovođenje Ustava je ovo, naime, regulisao.
S obzirom na to da nemamo Ustavni sud, građani naše države nemaju ni formalno, ni pravno, ni ustavno mogućnosti da traže zaštitu svojih prava. Toliko kada je u pitanju donošenje brojnih akata i kada u Srbiji govorimo da li je nešto po Ustavu ili nije po Ustavu.
Kako možemo reći nekome sutra da li je u pravu, kada nema te institucije koja treba da mu da odgovor i potvrdi da li njegov zahtev za ocenu ustavnosti nekog pravnog, pojedinačnog pravnog akta, naročito, jer, skrećem pažnju naročito na pojedinačne pravne akte kojima se građani obraćaju Ustavnom sudu, osnovan. Videćete katastrofalnu situaciju, u stvari, koliko je predmeta nerešeno, a po godinama - kada je prvi put predmet zaveden u Ustavnom sudu.
Nužno je, dame i gospodo narodni poslanici, da Srbija konačno ima Ustavni sud i da ovom problemu pristupi što pre, a ne da se Skupština Republike Srbije bavi nekim sporednim pravnim aktima, koji nemaju čak ni zakonsku snagu, protokolima, konvencijama i dr. Prema tome, ova država mora, pod hitno, da ima Ustavni sud. Inače, u ovoj državi vlada bezakonje.
Kako možemo sada da podvrgnemo bilo koji slučaj o kojima je danas bilo reči, o kojima su govorili narodni poslanici SRS, da li je sve bilo po Ustavu? Nema ko da oceni je li to po Ustavu ili nije. Nismo mi neustavna monarhija. Ovo je država, a mi iz SRS-a se zalažemo da zaista idemo ka pravnoj državi koja treba da zaštiti osnovna ljudska prava i slobode.
Dame i gospodo, kada je u pitanju reforma zakonodavstva, dobili smo donacije, izdvojena su velika materijalna sredstva za izradu zakonskih projekata. Postavljam sledeće pitanje i, istovremeno, gospodine predsedniče, tražim odgovor - koliko je novčanih, deviznih sredstava iz inostranstva dato kao donacija na ime reforme našeg zakonodavstva? Drugo, u sklopu tog pitanja, ko je bio u radnoj grupi za pojedinačnu izradu kog zakonskog projekta? Koliko je bilo tih članova i koliko je plaćeno tim članovima? Koliko je takvih zakonskih projekata obustavljeno i nije došlo pred Narodnu skupštinu, a državu je mnogo koštalo?
Prema nekim mojim saznanjima, između četiri i pet miliona evra dato je za te projekte a da ti projekti nisu došli pred Narodnu skupštinu i da nisu usvojeni, što znači da su neki ljudi plaćeni da rade na zakonskim projektima, a da predlozi njihovih projekata nisu usvojeni od strane Vlade, niti su videli svetlost dana pred Narodnom skupštinom.
Dame i gospodo, kada je u pitanju pravosuđe, postavljam sledeće pitanje i molim da mi se da odgovor. U pitanju je nepotizam u srpskom pravosuđu.
Koliko je nosilaca pravosudnih funkcija u Srbiji, bilo sudskih, bilo tužilačkih, koji iz svog domaćinstva, iz prvog naslednog reda, imaju advokate, jer imate situaciju u Srbiji, u pojedinim sedištima pravosudnih organa, da su sudije ili tužioci, ili okružni ili opštinski, a da u istom tom sudu i u istom tom tužilaštvu sede članovi porodice, a advokati zastupaju pred tim sudom određene građane, bilo u krivičnoj materiji, bilo u građanskoj materiji.
Videćete da ima dosta nepravilnosti i to podstiče korupciju u pravosuđu, a korupciju u pravosuđu su priznali i pravosudni organi, i Ministarstvo pravde i Vrhovni sud. Apsolutno je nedopustivo da to ne dođe pod kontrolu Parlamenta.
Dame i gospodo, kada je u pitanju izbor sudova i sudija, predsednika sudova i sudija pojedinačno, ujedno i tužilaca i zamenika, da imamo reizbor sudija na osam godina, bilo bi drugo stanje u pravosuđu. No, usvojili smo nov ustav. Sad imamo takvu situaciju da se biraju sudije u Parlamentu, probni rad na tri godine početnika, a da se potom biraju sudije i tužioci doživotno.
Dame i gospodo, za stanje u pravosuđu kriva je država, kriva je Vlada, krivo je Ministarstvo pravde. Evo zašto su krivi: zato što, gospodo iz Vlade, ne izađete s projektom o disciplinskoj odgovornosti sudija i tužilaca, kao što to postoji u drugim zemljama evropske zajednice, pa ako neko ne bude radio po zakonu, odgovaraće, disciplinski, za nestručnost, za kršenje zakona i prekoračenja, ako radi neefikasno i nestručno.
Dakle, mislim da je krajnje vreme da se donese zakon o disciplinskoj odgovornosti tužilaca i sudija, jer će to pomoći da se u pravosuđu uvede red.
Zamislite, imao sam slučaj, to je bilo u Nišu, 1999. ili 2000. godine, predsednik suda – zet, advokat, ćerka - sudija, ili, recimo, u jednoj opštini smo imali ovakav slučaj, kada smo obilazili sudove: predsednik suda - muž, supruga - sudija sudeći, svastika - predsednik organa za prekršaje, a tast – advokat, u jednoj opštini, u gradiću koji ima 7.000 stanovnika. To je privatna firma.
Dame i gospodo, ne možete vi da pobegnete od toga, tu je subjektivni i rođački faktor prisutan, ne možete ga isključiti. Zato takve slučajeve treba sprečiti prilikom izbora ljudi i onemogućiti nepotizam. O tome je nedavno bilo govora i zbog toga mislimo da reda treba da bude u pravosuđu, jer u pravosuđu radi većina stručnih i dobrih ljudi, a ljudi čije se odluke ne preinačavaju i ne ukidaju, u svakom slučaju, trebaju da napreduju.
Kako je Rade Terzić postao okružni tužilac? Čovek koji je rođen 1964. godine, prvo je radio kao stručni saradnik u Prvom opštinskom tužilaštvu, potom je postavljen za zamenika opštinskog javnog tužioca. Zamislite, taj čovek, 2001. godine, biva postavljen za okružnog javnog tužioca. Nije bio ni opštinski tužilac, nije bio ni zamenik okružnog tužioca, po tom kriterijumu, čovek nema ni iskustva, ali je došao po partijskoj liniji. Tu je problem. Zamislite sada koga je on protežirao, pošto mu je falilo devet meseci radnoga staža, on je trebalo da bude Republički javni tužilac.
Šta je s ovim ljudima koji su i okružni tužioci i zamenici okružnih tužilaca, odnosno opštinski tužioci, a u Srbiji možete da izaberete časne, poštene, vredne, radne ljude da dođu na tu funkciju, po kriterijumima stručnosti i radnog iskustva.
Eto, vidite kako se po partijskoj liniji može doći i u pravosuđu na određenu visoku pravosudnu funkciju! To se sada obija o glavu onima koji su predložili Radeta Terzića da bude na toj funkciji kao okružni javni tužilac.
Dame i gospodo carski rez u pravosuđu mora da se obavi. Bez toga, nema reda u državi. Nemate više kome da se obratite. Parnice se vode po 15, 20, pa čak i 25 godina.
Pogledajte sada statistiku. Nadzorni odbor Vrhovnog suda, pa on mora da radi svoj posao, mora da obiđe sve sudove, mora da se vidi koliko sudija imamo u kom opštinskom i kom okružnom sudu, mora da se vidi koliko je predmeta zadužio unazad deset godina, koliko je rešio predmeta i, drugo, kako mu je predmete rešavao, po žalbi, drugostepeni sud, bilo da je okružni, bilo da je Vrhovni sud. Treba videti koliko je imao preinačenih odluka, što znači da je nestručan bio. Koliko je imao ukinutih presuda, a koliko potvrđenih.
To su merila, to su kriterijumi, da možemo danas da imamo sudiju pred koga možete da izađete, a svi smo mi građani i ljudi smo, možemo se naći pred sudom. Svaki građanin treba da uživa pravnu zaštitu, zaštitu svojih sloboda i svojih prava.
Ponavljam, carski rez u pravosuđu. Tu je pravna država, tu je pravna država - u pravosuđu. Da se pročisti pravosuđe i da ova Srbija ima pravde, a građani mogućnosti da se toj časnoj instituciji, koja se brine o zaštiti sloboda i prava građana, obrati i da ostvari svoje pravo.
Hvala.