OSMO VANREDNO ZASEDANjE, 11.09.2007.

1. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

OSMO VANREDNO ZASEDANjE

1. dan rada

11.09.2007

Sednicu je otvorio: Oliver Dulić

Sednica je trajala od 10:20 do 15:25

  • TAGOVI

  • Osmo vanredno zasedanje (2007)
  • Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o državljanstvu Srbije (načela) (2007)

    • OBRAĆANJA

    ...

    Oliver Dulić

    | Predsedava
    Izvolite, ima reč poslanik Aleksandar Vučić.
    ...

    Aleksandar Vučić

    | predsednik Republike Srbije
    Nasmejao sam se, molim vas za vreme, gospodine predsedniče Narodne skupštine, razumevajući da gospodin Nenad Čanak razume šalu i da želi da se našali.
    Nije baš tema za šalu, gospodine Čanak. Ustaše su pobile celu familiju Vučića, ipak, neću da glumim patetiku, kao - sad sam mnogo ljut na vas, kao što bi neko drugi to učinio. Oni su čak i u ovom ratu nama sve kuće Vučića spalili, sve oteli i sve koje su mogli pobili. Moj otac je slučajno rođen, zato što je bio u stomaku, a ne zbog toga što bi preživeo ustaški nož, pošto su mu oca i sve ostale muške članove familije ubili.
    Ne mislim da treba u bilo čemu da se ugledamo na Hrvate, sem u tome koliko i kako pokušavaju svoje da sačuvaju. Najstrašnije mi je kada moram da konstatujem da mi umnogome zaostajemo za njima, zato što to predstavlja najveću sramotu za svakog Srbina.
    Ne znam kakvog sam vam obreda, jer ne pripadam toj istoj crkvi, ili nekoj ekumenističkoj, za koju se neko zalaže. Ne znam kakav vam je ovaj ili onaj obred. Ja pripadam Srpskoj pravoslavnoj crkvi i ne mislim da je razlika samo u obredu, kako bi to današnji ekumenisti pokušali da nam saopšte, ali moram da vam kažem da bi bilo dobro kada bismo ono Srba i ono srpstva što imamo, što je preostalo, čuvali na način na koji to, kako vi rekoste, ja to nikada ne bih rekao, ustaše čine.
    Ne mislim da treba da čuvamo onako kako su ustaše činile, ubijajući, onako kako su ustaše činile - paleći i uništavajući srpsku imovinu.
    Ne mislim da treba da činimo onako kako su ustaše činile, proterujući sve što je srpsko. Ali, mislim da, u smislu zakona kojima čuvate svoj nacionalni identitet i svoje državne interese, na našu najveću žalost, veliku tugu, veliku tragediju našeg naroda, čak i na njih možemo da se ugledamo. Nema strašnije kletve za srpski narod od te, a u tu situaciju nas je dovela DOS-ovska vlast.
    Želim mnogo uspeha reprezentaciji Rusije danas protiv reprezentacije Hrvatske. Svim srcem ću navijati za našu braću.
    ...

    Oliver Dulić

    | Predsedava
    Ima reč, povodom Poslovnika, poslanik Zoran Krasić. Izvolite.
    ...
    Srpska radikalna stranka

    Zoran Krasić

    Gospodine predsedniče, ja se pozivam na čl. 101. i 104. Poslovnika Narodne skupštine i, naravno, na ono što je gospodin Čanak više puta sa ove govornice izneo. Svestan sam i toga da je ta povreda učinjena.
    Ne može da se učini povraćaj u pređašnje stanje, niti tražim da se primene neke sankcije, jer mislim da ne treba da se primene bilo kakve sankcije protiv poslanika za sve ono što kažu za skupštinskom govornicom. Ali, radi poslanika i javnosti, moram da kažem kojom se metodom koristi gospodin Čanak.
    Vidite, on ubacuje temu - izbori u materiju državljanstva i onda pravi neku vezu, pa kaže – ali, na izborima treba da učestvuju i da glasaju samo oni koji plaćaju porez, dok je naša današnja tema zakon o državljanstvu.
    Kada su bile usvojene izmene i dopune Zakona o izboru narodnih poslanika, 2004. godine, i data mogućnost da glasaju naši državljani u inostranstvu, tada nije bilo takvih prigovora.
    Opet, porez je potpuno treća tema, koju ćete morati sa gospodinom Cvetkovićem da rešite kao problem, jer postoje odredbe o rezidentima i nerezidentima, ali i jedni i drugi su poreski obveznici.
    To se ubacuje u temu o državljanstvu, jer treba da se iznese svoj politički stav.
    Nemam ništa protiv stava gospodina Čanka, jer je to pitanje ukusa, on voli kiselo, ja volim slatko, i to me ne dodiruje i nemam prava da se mešam u njegov ukus.
    Ali, ako se njegov politički stav zasniva na šupljoj argumentaciji, ili pogrešnoj argumentaciji, koja ima za cilj da dezavuiše javnost, onda mislim da moramo da intervenišemo makar mi, kao poslanici koji bi izneli drugačiji stav, ali i demantovali tu argumentaciju koju je on koristio.
    U drugom pojavljivanju je iskoristio drugu podvalu, pa je vezao prevozno sredstvo i putnu ispravu za državljanstvo, pa kaže - ako sletite avionom u Sarajevo, pokazaćete putnu ispravu. Kakve to veze ima sa državljanstvom?
    Pokušao je da izvrši insinuaciju na temu zašto je SRS podnela zahtev da se usvoji amandman kojim se predlaže da svako ko se oseća Srbinom i traži da bude primljen u državljanstvo, pod beneficiranim uslovima bude primljen u državljanstvo. Jer, između ostalog, svake godine nama umre jedan grad, znate da smo svake godine 30.000 stanovnika u minusu. Činjenica je i da su naši građani u svetu nezaštićeni.
    ...

    Oliver Dulić

    | Predsedava
    Vreme.
    ...
    Srpska radikalna stranka

    Zoran Krasić

    Naravno, ono poređenje sa štedišama je potpuno neumesno. Kada i velika banka, sa velikim brojem štediša, zapadne u neku krizu, onda se, zbog velikog broja štediša, ide, prvo, na sanaciju, pa tek onda na neki stečaj.
    Ali, svi zahtevi za lustracijom su, u stvari, zahtevi onih koji bi učestvovali na izboru za mis, pa onda kažu - mora da se sprovede lustracija, da se najlepše Tunižanke i ove druge eliminišu iz trke, kako bi žiri proglasio Nenada Čanka da je od majke najlepši.
    ...

    Oliver Dulić

    | Predsedava
    Hvala puno.
    Reč ima narodni poslanik, gospodin Mamula, u ime Poslaničkog kluba DSS-a, potom, Nenad Čanak, povodom Poslovnika.
    ...

    Đorđe Mamula

    Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o državljanstvu uređuje vrlo važnu oblast državljanstva jer je državljanstvo javno-pravni odnos, kao što znamo, građanina i države, tiče se statusnih prava, regulisanja privatnih, pravno-ekonomskih, socijalnih, uopšte, ljudskih prava.
    Ovde je, tokom govora, veći broj govornika rekao svoje viđenje ove oblasti i kako bi trebalo urediti oblast državljanstva, ali se treba podsetiti da je ova oblast već jednim dobrim delom uređena i da se uređuje decenijama.
    Dakle, ovaj predlog zakona je u potpunosti u skladu sa Konvencijom o pravnom položaju lica bez državljanstva iz 1954. godine.
    Ovaj predlog zakona u potpunosti uvažava sve principe te konvencije i sve odredbe i ni u jednoj reči nije u suprotnosti sa tom konvencijom iz 1954. godine, koja je doneta posle Drugog svetskog rata, s obzirom na to da je poznato da je izuzetno veliki broj građana u Evropi morao da napusti svoja prebivališta, svoje države.
    Pored toga, ovaj predlog zakona je u potpunosti u skladu sa Konvencijom o smanjenju broja lica bez državljanstva iz 1961. godine, dakle sa Konvencijom koja ima za cilj da smanji broj apatrida, budući da je do 1961. godine u Evropi veliki broj ljudi bio bez državljanstva i da su postojali apatridi, tako da je to, silom nesrećnih prilika, oblast koja je dosta uređivana.
    Naravno, treba reći da je ovaj predlog zakona, takođe, u potpunosti u skladu sa pravilima i osnovnim principima iz evropske Konvencije o državljanstvu iz 1997. godine i, koliko sam primetio tokom diskusije, to niko nije osporio.
    Iz predloženih izmena, koje nisu samo pravno-tehničke prirode, jasno je bilo da je predlagač, pre svega, želeo da uredi sticanje i prestanak državljanstva Republike Srbije, u skladu sa novim ustavom Srbije. Zatim, da se obezbedi kontinuitet državljanstva, jer je u članu 15. regulisano da se državljaninom Republike Srbije, u smislu ovog zakona, smatra lice koje je steklo državljanstvo Republike Srbije u skladu sa dosadašnjim propisima. Dakle, poštuju se u potpunosti stečena prava i obezbeđuje pravna sigurnost i u ovoj oblasti.
    S druge strane, jedan od razloga za donošenje ovih izmena je i sprečavanje nastanka apatrida, tj. da niko ne ostane bez državljanstva, budući da je 3. juna 2006. godine prestala državna zajednica Srbija i Crna Gora i da je jedan broj građana u Srbiji, oni koji su imali crnogorsko državljanstvo, postali su nedržavljani. Zbog pomenutih konvencija, mi imamo obaveze i prema svetu i prema našem ustavu da to usvojimo i da smanjimo broj apatrida, odnosno da nemamo uopšte državljane, odnosno građane bez državljanstva.
    Iz ove sadržine zakona, odnosno predloženih izmena, vidi se u potpunosti da je državljanstvo dobrovoljna veza između građanina i države i to postoji u svim zakonodavstvima u svetu, a olakšano je i sticanje državljanstva za crnogorske državljane, odnosno izjednačen je položaj crnogorskih državljana sa položajem državljana drugih republika ranije SFRJ, koji su ovde imali prebivalište, u postupku sticanja i prestanka državljanstva Republike Srbije.
    Mislim da je veoma dobro što je dat rok od pet godina da se podnose zahtevi i izjave, tako da ima dovoljno vremena za sve koji budu želeli da urede svoj odnos ovim zakonom.
    Mislim da je izuzetno važno što se ova oblast uređuje po ovom zakonu, odnosno postupci koji su u toku će se urediti prema ovom zakonu, kad bude bio usvojen, jer je mnogo povoljniji od postojećeg. Zato vas pozivam da ovaj predlog zakona usvojimo.
    ...

    Oliver Dulić

    | Predsedava
    Zahvaljujem.
    Obaveštavam vas da su, saglasno članu 93. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, do otvaranja načelnog pretresa, prijave za reč u pisanom obliku, sa redosledom narodnih poslanika, podnele poslaničke grupe SRS-a, DSS-NS - dr Vojislav Koštunica, DS-a i SPS-a.
    Dajem reč narodnom poslaniku Vlatku Ratkoviću iz DS-a. Izvolite.
    ...

    Vlatko Ratković

    Predsedniče, poštovane koleginice i kolege poslanici, državljanstvo je jedan institut, kao što je moj prethodnik, uvaženi kolega Mamula rekao, javno-pravni institut, pravna kategorija javno-pravnog značaja, ali iz te kategorije mi izvlačimo čitav jedan niz subjektivnih prava, odnosno statusnih prava.
    Znači, svaki građanin koji je državljanin jedne države, iz te činjenice državljanstva crpi određeni korpus i prava i obaveza. To je ta jedna oblast statusnih prava.
    Na prvom mestu, možemo govoriti o pravima koja proizilaze iz činjenice državljanstva, a to su prava koja pripadaju po Ustavu svim građanima te države, pravo na političko organizovanje, pravo na imovinu, pravo na subjektivitet u pravnom saobraćaju, u pravnom prometu itd.
    S druge strane, to je jedan korpus obaveza koji se tiče fiskusa, odnosno tiče se obaveza poreske prirode, obaveze služenja vojnog roka itd.
    Demokratska stranka će podržati ovaj dokument, odnosno ovaj zakon, kojim, na neki način, dopunjavamo i menjamo već postojeće rešenje, iz više razloga.
    Republika Srbija ima međunarodno-pravni subjektivitet i, prestankom državne zajednice Srbija i Crna Gora, Republika Srbija je sukcesor, univerzalni sukcesor te prethodne državne zajednice, i sa tog aspekta je obaveza Republike Srbije da ugradi u svoje pozitivno pravo ovakve izmene i da licima koja su na dan 3. juna 2006. godine, znači, crnogorskim državljanima koji su na dan 3. juna 2006. godine imali prebivalište prijavljeno na teritoriji Republike Srbije prizna status državljana Republike Srbije.
    Znači, to je jedna naša, u širem smislu, i zakonska obaveza, ali i politička i moralna obaveza.
    Nema potrebe da posebno govorim da je ovaj zakon kompatibilan, odnosno da je, praktično, harmonizacija sa ustavnim obavezama koje imamo.
    On je u skladu sa Ustavom Republike Srbije i, što nije ništa manje važno, on je u skladu sa svim ovim dokumentima međunarodnog karaktera.
    Znači, i s Konvencijom o smanjenju broja lica bez državljanstva, odnosno apatrida, i na liniji Evropske konvencije o državljanstvu iz 1997. godine.
    Zakon o državljanstvu, odnosno Zakon o izmenama i dopunama Zakona o državljanstvu samo je jedan u nizu zakona koji Narodna skupština Republike Srbije treba da usvoji i da time harmonizuje svoj pravni sistem sa sistemom Evropske unije.
    I dnevni red koji imamo na ovoj sednici sadrži neke od zakona koji čine taj jedan korpus, kao zakon o ličnim ispravama, a to je, u krajnjoj liniji, i CEFTA sporazum i Kjoto sporazum u jednom širem kontekstu.
    Sem ovih lica koja su obuhvaćena ovim zakonom, mi ćemo biti srećni kada državljanstvo Republike Srbije bude atraktivno ne samo za ova lica, nego i za građane nekih drugih država.
    Znači, kada i državljanstvo i putne isprave Republike Srbije budu na beloj šengenskoj listi, kada svi mi, kao građani Srbije, budemo mogli da putujemo kao ravnopravni građani Evrope po čitavoj Evropi.
    Zahvaljujem.