Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje predlog Nade Kolundžije o objedinjenoj raspravi i molim narodne poslanike da pritisnu odgovarajući taster na poslaničkoj jedinici.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za - 96, protiv - niko, uzdržan - niko, nije glasalo 97 od ukupno 193 narodna poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
Prelazimo na rad po dnevnom redu.
Konstatujem da Skupština nije prihvatila ovaj predlog, ispravio me je sekretar.
Prelazimo na 1. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O DRŽAVLjANSTVU REPUBLIKE SRBIJE (načela)
Primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada.
Pre otvaranja načelnog pretresa, podsećam vas da, prema članu 94. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi 5 časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Pošto ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, konstatujem da je vreme rasprave po poslaničkim grupama sledeće: Srpska radikalna stranka - jedan sat, 37 minuta, 12 sekundi, Demokratska stranka - jedan sat, 16 minuta, 48 sekundi, Demokratska stranka Srbije - Nova Srbija - dr Vojislav Koštunica - 56 minuta, 24 sekunde, G17 plus - 22 minuta, 48 sekundi, Socijalistička partija Srbije - 19 minuta, 12 sekundi, Liberalno-demokratska partija - 13 minuta, 12 sekundi, Savez vojvođanskih Mađara, Lista za Sandžak, Unija Roma Srbije, Koalicija Albanaca Preševske doline - 7 minuta, 12 sekundi, Vojvođanski poslanici - LSV, SVM - 6 minuta.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 140. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram načelni pretres.
Da li predstavnik predlagača Dragan Jočić, ministar unutrašnjih poslova, želi reč? Da, izvolite.

Poštovani predsedniče, cenjeni narodni poslanici, pred vama je izmena i dopuna Zakona o državljanstvu Republike Srbije, zapravo zakon o izmenama i dopunama Zakona o državljanstvu Republike Srbije. Ovim zakonom vrši se usklađivanje u oblasti državljanstva sa promenama koje su nastale posle istupanja Crne Gore iz državne zajednice i sa novim ustavom Republike Srbije.
Važeći zakon donet je u skladu sa Ustavnom poveljom, po kojoj je državljanin države članice bio istovremeno i državljanin Srbije i Crne Gore. Zapravo, radilo se o složenom državljanstvu, koje više ne postoji, posle referenduma. Posledica ovih promena je da su dotadašnji domaći državljani, crnogorski državljani koji su ostali da žive na teritoriji Srbije postali nedržavljani.
Donošenjem ovog zakona, preuredilo bi se državljanstvo Republike Srbije, saglasno Ustavu Republike Srbije, i omogućilo crnogorskim državljanima sa prijavljenim prebivalištem na teritoriji Srbije na dan 3. juna 2006. godine sticanje državljanstva Srbije bez traženja otpusta iz crnogorskog državljanstva. Time bi Srbija, kao pravni sledbenik državne zajednice, ispunila svoju međunarodno-pravnu obavezu, što predstavlja i njen interes, i omogućila velikom broju građana, oko 250 hiljada, da stekne državljanstvo pod olakšavajućim uslovima. Na ovaj način se obezbeđuje jednakost svih građana koji žive u Srbiji.
Konkretne novine u zakonu su sledeće: svuda se predlaže brisanje određenih odredaba kao neadekvatnih, s obzirom na prestanak državne zajednice i na to da je crnogorsko državljanstvo sada dobilo tretman državljanstva strane države.
Odredbama od 4. do 13. vrši se usklađivanje sa međunarodnim subjektivitetom Srbije, a svuda se reči: "Srbija i Crna Gora", zamenjuju rečima: "Republika Srbija".
Na ovaj način, ovim zakonom, omogućava se crnogorskim državljanima koji nisu imali prijavljeno prebivalište na teritoriji Srbije da mogu biti primljeni u državljanstvo pod istim uslovima koje predviđa važeći zakon. Znači, nije uslovljeno prestankom ranijeg državljanstva, jer se, članom 23. ovog zakona, omogućava i svima drugima da steknu državljanstvo.
Na kraju, predloženom odredbom člana 16. omogućava se crnogorskim državljanima sa prebivalištem, sa prijavljenim prebivalištem u Srbiji na dan nastupanja pravnog sledbeništva od strane Srbije, znači, 3. juna 2006. godine, sticanje državljanstva Republike Srbije pod olakšanim uslovima, tj. pod istim uslovima koji su u važećem zakonu već predviđeni za državljane drugih republika bivše SFRJ.
Naravno, predloženi su i neki amandmani od strane određenih političkih partija. Ja ću ih sigurno sagledati, pa ćemo u toku rasprave u pojedinostima odlučiti koje ćemo amandmane usvojiti. Sigurno je da je ovaj predlog zakona došao malo ranije; nismo hteli da intervenišemo na njemu, prepustili smo, zapravo, političkim strankama da, amandmanima, daju svoje predloge, pa da posle, u skladu s tim, doradimo zakon. Znači, unapred vam govorim da će zakon biti dorađen, i to sigurno u pogledu člana 23.
Zahvaljujem na pažnji.

Zahvaljujem.
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
U ime poslaničke grupe SRS-a, narodni poslanik Aleksandar Vučić.
Izvinjavam se, izvolite, gospodine Batiću.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, mislim da Predlog izmene i dopune Zakona o državljanstvu ima nekih pozitivnih efekata, radi se o jednoj novonastaloj državno-pravnoj, ili ustavno-pravnoj situaciji. To usklađivanje je neophodno.
Naravno da treba da se podsetimo da Crna Gora nije istupila nego je Crna Gora, voljom svojih građana, odlučila da postane suverena i nezavisna država. Tužno je što zbog vladajuće političke elite u Srbiji građanima Srbije nije pružena mogućnost da se izjasne u kakvoj državi žele da žive, tako da je, nažalost, Srbija postala kolateralno suverena i nezavisna država.
Nije, čak, niko ni pomenuo nekakav datum nove državnosti Srbije, a to je, faktički, isti ovaj dan kada je Crna Gora postala suverena država, a voljom građana Crne Gore to je postala i Srbija.
Ovaj zakon ima pozitivne efekte, zbog toga što će neki crnogorski državljani koji su do sada bili na čelnim državnim funkcijama u Srbiji najzad postati državljani Srbije i s pravom obavljati određene javne funkcije u ovoj zemlji.
Problem postoji kod nekih drugih stvari. Naravno da je pravno-tehnički sve ovo moguće, manje-više, u skladu je sa nekim međunarodnim standardima, ali, opet, moramo voditi računa o posrednim efektima.
Kakav je stav zvanične Crne Gore o ovom pitanju, šta je sa principom reciprociteta, da li će se on ubuduće poštovati, da li je ovo samo politički motivisano, da li se stvara jedno novo biračko telo za određene političke opcije?
Zatim, red je da nam se objasni da li će ljudi koji na ovaj način, dosadašnji crnogorski državljani, steknu i državljanstvo Srbije, ubuduće imati dvojno državljanstvo, pošto se ovom izjavom neće odricati državljanstva Crne Gore, da li će, znači, oni biti i državljani Srbije i državljani Crne Gore, da li će da glasaju po tom osnovu na izborima i u Srbiji i u Crnoj Gori, ili treba da se odreknu državljanstva Crne Gore zbog ljubavi prema Srbiji.
Imamo nešto što su praktični efekti. Reći ćete - to proizilazi iz nekih drugih odredaba, nekih drugih zakona, ali, evo konkretnog pitanja. Da li će budući državljani Srbije, koji, inače, imaju državljanstvo Crne Gore, prijavljivati svoju imovinu i plaćati porez u državi Srbiji?
Mi imamo neke od vodećih tajkuna u ovoj zemlji, tajkuna vladajuće koalicije, koji su, recimo, prijavljeni u Kotoru, poput Vojina Lazarevića, tamo ne plaćaju nikakav porez, ovde stiču kapital i imovinu. Kakve će biti njihove obaveze sutra ako formalno i oficijelno steknu državljanstvo Republike Srbije?
Dakle, da se ne bavimo političkom frazeologijom, da vidimo praktične efekte onoga što donosi zakon o izmenama i dopunama Zakona o državljanstvu.
Plašim da će to ponovo biti, kao i razni događaji svakog drugog dana, ''guranje prsta u oko'' Crnoj Gori i ljudima koji vladaju Crnom Gorom, sviđali se oni nama ili ne. To imamo na delu svakog dana, kao odmazdu za odluku građana Crne Gore da žive u svojoj suverenoj državi.
Neki ljudi na vlasti, poput sadašnjeg i bivšeg premijera, pre svega, bivše vlade, imali su kao prioritet očuvanje i jačanje državne zajednice.
Ona se, kao što vidimo, raspala, a oni su ostali na svojim funkcijama, bez osećaja odgovornosti i onoga što je pandan odgovornosti, a to je povlačenje ili smenjivost.
Mislim da je na istom fonu i Predlog ovog zakona, koji, uz neke druge primedbe, može da ima i određene pozitivne efekte.
Hvala.

Zahvaljujem.
Ima reč, povodom Poslovnika, narodni poslanik Srđan Šajn.

Govoriću o članovima 225, 226, 100. i 101. i svima onima koji govore o odnosu Vlade i Parlamenta.
Moram da iznesem dva primera iz prakse. Jedan je dobar, jedan loš. Prvi je da je unazad mesec i po dana urađeno dosta toga na saradnji pripadnika Romske nacionalne zajednice i Ministarstva unutrašnjih poslova, tako da se tu, u jednom delu naselja, povećala bezbednost.
Međutim, očigledan primer loše prakse je sledeće. O ovom prvom sam govorio u štampi, a o ovom drugom bih želeo da upozorim predstavnike Parlamenta.
Nedopustivo je da se i posle poslaničkog pitanja - zašto nisu raspisani izbori za Romski nacionalni savet, do danas to još uvek nije desilo, i pored toga što smo razgovarali sa ministrom za lokalnu samoupravu.
On se i dalje oglušuje o sprovođenje zakona, i dalje ima neki lični interes, i dalje pomaže svojim kolegama, pojedincima koji su, verovatno, pripadnici njegove političke partije i stoje na čelu Romskog nacionalnog saveta, da zloupotrebljavaju ovu značajnu instituciju romske nacionalne manjine.
Podsećam, bilo je predato 30.000 potpisa za nove izbore u Romski nacionalni savet i za 30.000 potpisa ovde nam je rečeno da se ne zna gde su.
Kada smo ponudili da im pomognemo u tome da se tih 30.000 potpisa nađe, kada smo im ponudili dokumenta, onda su nam rekli - dobićete novi zakon, pa ćete po tom novom zakonu imati izbore, i mi i vi i svi ostali.
Ne znam da li moramo da sačekamo lokalne izbore, da li moramo da sačekamo i druge izbore, da se smene čelnici u Nacionalnom savetu, koji i te kako zloupotrebljavaju novac koji dobijaju i druga sredstva, a koji bi mogao da se iskoristi u nekakve druge svrhe.
U tom smislu želim da informišem Parlament.
Znači, to ministarstvo ne sprovodi zakone, to ministarstvo ne sprovodi volju građana Srbije, to ministarstvo krši prava koja je dobila Romska nacionalna manjina zakonom i to ministarstvo, očigledno, ne sprovodi Ustav.
Moja obaveza, kao poslanika, jeste da informišem Parlament, da upozorim da je veliki broj građana romske nacionalne manjine, a tu je i tih 30.000 koji su potpisali takav zahtev, nezadovoljan, da su spremni da, ukoliko i posle ove intervencije ne bude ozbiljno upozoren gospodin ministar, ja se nadam da će to njegove partijske kolege da mu prenesu, krajem meseca izađu na ulice i na taj način jasno kažu da je jedino što traže - da se sprovede ono što im Ustav i zakon garantuje. Ne tražimo ništa drugo. Ne tražimo ni da politiziramo situaciju.

Gospodine Šajn, vreme.

Ja sam pokušavao tri meseca u Parlamentu, ovim zaključujem, da upozorim na to.
Molim još jednom da se ovo upozorenje prihvati ozbiljno, da sutra teret odgovornosti ne bude prebacivan na nekoga drugoga, da je neko neozbiljan, da je neko državni neprijatelj, da neko, u situaciji kada se pregovara o Kosovu, pokušava da povlači poteze koji mogu da štete državi.

Hvala.
Reč ima poslanik Aleksandar Vučić, iz Poslaničkog kluba SRS-a.

Dame i gospodo narodni poslanici, delimično je tačno ono o čemu je ovde govorio ministar unutrašnjih poslova, svodeći zakon na pravno-tehničku redakciju, na tehničke norme koje upodobljavaju trenutnu situaciju u kojoj se Srbija nalazi, nakon što smo ostali bez državne zajednice Srbija i Crna Gora, koju su oformili Koštunica, Đinđić, Đukanović, Labus i Solana.
Ne brinem zbog njih petorice i njihovog ugleda u srpskom narodu, već brinem zbog toga što smo ostali bez 250 do 300 hiljada Srba u Crnoj Gori ili, ako hoćete, 200 do 250 hiljada, ali, svakako, bez ogromnog dela našeg naroda koji je želeo ne samo državnu zajednicu, već i zajedničku državu. Pravnici znaju razliku. Mnogi od njih su želeli jedinstvenu državu naših naroda, kao što smo to želeli mi, srpski radikali.
Suština je, da bi građanima Srbije bilo jasno o čemu je ovde reč, sledeće.
Dakle, odluka građana Crne Gore je falsifikovana volja, a to kažem, neskriveno, zato jer nisu postojali ravnopravni uslovi za izjašnjavanje građana Crne Gore.
Jer, od šest televizija, pet je pod potpunom kontrolom režima u Crnoj Gori, koji je separatistički, a samo jedna televizija je otvorila svoja vrata i jednima i drugima, a pri tom ne pokriva ni pola teritorije Republike Crne Gore; samo jedna televizija je bila za sve, dok sve ostale rade na podršci separatističke politike.
Jasno je tada da ova odluka nije legitimna, nije legalna, ali je dobila svoju pravnu validnost, dakle, time što su svi ključni i politički akteri, sem srpske liste, priznali rezultate referenduma i stvarnost nam je danas takva.
Mi u Srbiji smo slabo uradili svoj posao. Nedovoljno smo pomogli našem narodu u Crnoj Gori. I ono novca što je poslato našem narodu, za ono malo kampanje da se suprotstave bogatom separatističkom režimu, poslato je u ruke lopova i kriminalaca, pojedinih iz nekih stranaka koje su bile tzv. projugoslovenske orijentacije, koji su taj novac spiskali za sopstvene potrebe, a na pamet im nije palo da se uloži u kampanju protiv Mila Đukanovića i separatističke crnogorske vlasti.
Dakle, doživeli smo još jedan nacionalni poraz i sa tim se danas suočavamo i gledamo šta danas možemo da ispravimo.
Donošenje ovakvog zakona bi bilo od krucijalnog, vitalnog nacionalnog značaja i nacionalnog interesa. Ovo, gospodine ministre, ne sme da bude tehničko pitanje. Ovo ne sme da bude pravno-tehnička redakcija i usklađivanje sa onim što mi danas imamo, tobože, kao situaciju, ili imamo, stvarno, kao situaciju, a to su dve nezavisne države.
Dakle, ovde se postavlja pitanje šta je to što mi možemo da uradimo za naš narod. Da vidimo koji su ti ljudi koji su bili protiv zajednice sa Srbijom. Bio je separatistički režim, a ako uzmete popis stanovništva, videćete da je po poslednjem popisu 31% pripadnika srpskog naroda, 43% pripadnika, kako oni kažu, crnogorskog naroda, a ostalo su Šiptari, muslimani i pripadnici drugih nacionalnih manjina.
Dakle, kome mi želimo ovim zakonom da pomognemo? Šta je naša namera?
U članu 23. postojećeg zakona o državljanstvu Republike Srbije se kaže, Predlogom zakona se to ne menja, da je moguće da pripadnik srpskog ili nekog drugog naroda ili etničke zajednice sa teritorije Republike Srbije, koji nema prebivalište na teritoriji Republike Srbije, bude primljen u državljanstvo Srbije ako je navršio 18 godina života, nije mu oduzeta poslovna sposobnost itd.
Pod uslovima iz stava 1, u državljanstvo može biti primljeno i lice rođeno u drugoj republici ranije SFRJ koje je imalo državljanstvo te republike ili je državljanin druge države, nastanjen na teritoriji ranije SFRJ, koje je izbeglo, prognano ili raseljeno lice, boravi na teritoriji Republike Srbije ili je izbeglo u inostranstvo.
Gospodine ministre, ovakvim tumačenjem zakona moguća su sada dva tumačenja ovog člana zakona, koji niste menjali. Moguće je, prvo tumačenje, da pošto nemamo izbegla, raseljena i prognana lica, da se ovo ne primenjuje na naše građane, odnosno na Srbe u Crnoj Gori ili na bilo koje druge građane.
Po drugom tumačenju, gospodine ministre, koje je, takođe, veoma loše i na koje ću pokušati sada da vam ukažem, a zato se nadam da će vaša poslanička grupa prihvatiti amandmane SRS-a - svi imaju pravo da dobiju državljanstvo Republike Srbije.
Želim da vam kažem da time mi, gospodine ministre, nagrađujemo separatiste i one koji su učinili sve što je u njihovoj moći, a što je protiv Srbije. Vi znate da je to istina i da govorim istinu. Vi znate da bismo time kaznili Srpsku listu kao legitimnog predstavnika srpskog naroda u Crnoj Gori. Vi znate da bismo ih politički kaznili. Vi znate da time politički kažnjavamo celokupan srpski narod.
Srbi u Crnoj Gori hoće da imaju svoje. Znam da ste vi bili u Crnoj Gori, mi smo bili u Crnoj Gori, razgovarali smo sa predstavnicima našeg naroda. Predstavnici SRS-a su održali više konferencija za novinare u Podgorici, sastajali se sa Andrijom Mandićem, kao liderom Srpske liste, i s predstavnicima iz Srpske narodne stranke, SRS-a i svih ostalih stranaka u Crnoj Gori. Vi morate, poštovani narodni poslanici, da imate u vidu sledeću stvar, ali i građani Srbije, 250 hiljada Srba u Crnoj Gori bi se osetilo i prevarenim, i izdanim, i napuštenim od države Srbije, od naše zemlje, od njihove otadžbine, jer za njih je Srbija otadžbina, jednako kao i ono mesto gde žive u Crnoj Gori danas.
Ako mislite da postoji Srbin u Crnoj Gori koji pravi razliku između Pljevalja i Prijepolja i između Beograda i Podgorice, grdno ste se prevarili. U tome se, takođe, razlikujemo od onih koji zastupaju separatističku politiku ovde, u Srbiji, zato što se mi zalažemo za jedinstvo i celinu srpskog naroda. Ne možemo u ovom trenutku to da ostvarimo.
Voljom velikih sila, falsifikovanjem biračke volje, došlo je do podržavanja separatističkih težnji, uz, naravno, obilatu pomoć, kao što sam rekao, stranog faktora. Kada kažem stranog, ne mislim samo Zapada, mislim i na albansku državu i mnoge druge. Ne želim da vam pričam da je u Ulcinju, do 12 časova, izašlo 34%, a u ostalim delovima Crne Gore je već bilo 51%; na kraju je u Ulcinju izašlo 92% itd. Dovoljno je reći samo šta se sve zbivalo, a posebno u albanskim sredinama itd. i koliko su želeli da naškode Srbiji, pa i srpskom narodu u Crnoj Gori.
Dakle, amandmani SRS-a su veoma jasni. Pročitaću vam sledeći stav, a mislim da je suštinski, za koji očekujemo da ga podrže sve poslaničke grupe u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
U članu 16, stav 2. se menja i glasi - državljaninom Republike Srbije u smislu ovog zakona smatra se i državljanin druge države, pripadnik srpskog naroda, ako podnese pisanu izjavu da se smatra pripadnikom srpskog naroda i da Republiku Srbiju smatra svojom državom. Najčistija moguća formulacija.
Odmah mogu da vam kažem da je to, kao što zna i ministar Jočić, sastavljeno u dogovoru sa našim partnerima iz Srpske liste u Crnoj Gori, sa legitimnim predstavnicima srpskog, dakle, našeg naroda u Crnoj Gori.
Kako ne biste govorili kako je to u suprotnosti sa stavovima koji postoje u uporednom pravu u međunarodnoj zajednici, pošto znam da ima separatista i dežurnih zaštitnika lika i dela predstavnika crnogorske vlasti i crnogorskog režima, moram da vam ukažem i na sledeću činjenicu.
Ovim ništa ne bismo uradili drugačije od onog što je Hrvatska već napravila i što Hrvati imaju i u Crnoj Gori i BiH. Žao mi je što moram da kažem, ali treba samo da primenimo njihov model, isto ono što su oni primenili na Herceg-Bosnu i na Crnu Goru.
Ne zaboravite, Hrvata je u Crnoj Gori manje od 2%. Oni imaju dvojno državljanstvo, oni imaju dvojno državljanstvo u BiH, pa je Miodrag Vuković morao da se izvinjava onima kojima je rekao da ne može, Srbima, jer je zaboravio da je to isto pravo već dao Hrvatima u Crnoj Gori. Da vidimo kako će to separatistički režim da kaže, Hrvatima dajemo to pravo, a Srbima ne dajemo.
O čemu je ovde reč? Znam da će neki da govore o izborima, kao, neki bi da menjaju ne znam šta. Valjda mi, ljudi, ovde nešto radimo za našu državu i za naš narod, a ne za izbore, ne za glasove.
Da li to neko brine kako će ljudi da glasaju sutra? Pa, brinete za koga će da glasaju Srbi iz Crne Gore, pa brinete za koga će da glasaju Srbi iz Republike Srpske jednog dana, pa brinete za koga će da glasaju Srbi iz Krajine. To vas brine? Zato ćete da urušavate interese srpskog naroda, zato što znate da za vas neće da glasaju.
Da li je to ono što ste nam obećavali u izbornoj kampanji, dvojno državljanstvo sa Republikom Srpskom? Obećali ste to našem narodu u Crnoj Gori, pa je Milorad Dodik išao, podsetiću vas, prvo se pojavio na mitingu G17 plus u Loznici, gde je rekao da najviše na svetu voli G17 plus i Mlađana Dinkića, a najviše na svetu mrzi SRS, zato jer je potrebno da svedete radikale na minimum, ili da nemaju nijednog poslanika.
Ovde mi je teško da izbrojim, a nisam slab u matematici, koliko radikala ima.
Moram da kažem da se posle toga Milorad Dodik pojavio i na mitingu DS-a, jednom od završnih, pa je onda podržao i Borisa Tadića, a onda se pojavio na završnom skupu DSS-a, sve na koncertu, i njih podržavajući. Da ne pričam da je neke druge podržavao u prethodnom periodu.
Kako se završilo to podržavanje i sve priče o referendumu u Republici Srpskoj, o dvojnom državljanstvu za naš narod?
Završilo se ''trojnom'' vilom za Milorada Dodika na Dedinju, sa sedam stanova, koju ste mu dali prvog dana kako ste došli na vlast, a koja vredi nekoliko miliona evra. Prvi posao koji ste napravili, umesto dvojnog državljanstva za naš narod, umesto da naš narod iz Republike Srpske ima korist, umesto da naš narod u Crnoj Gori ima neku korist, umesto da nešto za naše građane uradite, vi ste se bavili kriminalom, kako da se da kriminalcu još veća vila usred Beograda nego što ih do sada ima, da mu zahvalite za sve te silne idiotske podrške koje vam je pružao u toku izborne kampanje.
Za koga radite, ljudi? Kakav je ovo predlog zakona? Tehnički zakon za najvažnije nacionalno pitanje za naše građane, za naš narod?! Da li znate koliko nas sada gleda Srba u Crnoj Gori? Ljudi danas nisu otišli na posao u čitavoj Crnoj Gori, gde god su mogli da ne odu, samo da bi gledali zasedanje Narodne skupštine Republike Srbije, od severa Crne Gore.
Smešno je nekima koji više gledaju u Agima Čekua i više ih zanima šta će im reći Agim Čeku i Hašim Tači, nego šta će Srbi da im kažu. Tužna je Srbija kada i vas ima u Parlamentu. Jeste da ste jedva cenzus prešli, ali je tužna da tužnija ne može da bude.
Dame i gospodo narodni poslanici, znam da u jeku...
Gospodine ministre, izuzetno poštujem sve što ste govorili i slušao sam s mesta, pa vas molim, ja bih zbog svoje koncentracije voleo da završim smisleno, kako sam, nadam se, do sada govorio.
Znam mnoge koji nam danas, u jeku ove kampanje, histerične kampanje - živeo Zapad i sve zapadnjačke vrednosti, drže velika slova o tome kako moramo da postanemo jedno, globalizacija je, a sada vi Srbi tamo nešto hoćete, a da se, pri tom, javno hvale u novinama da knjige ne čitaju, da su s mukom i preko debele veze završavali loše škole i fakultete i nikada se ni u čemu, sem u sitnom kriminalu i secikesarenju, nisu isticali. Ceo svet je isti i sada biste vi nešto posebno za sebe. Sada biste vi, Srbi, svoj jezik u Crnoj Gori, da Srbi imaju svoj, srpski jezik, u Crnoj Gori.
To su sve ti veliki zapadnjački umovi, prozapadnjački umovi u našoj zemlji, a to su sve naslednici najgorih komunista. Prvi je, naime, da vas podsetim, priču o crnogorskom jeziku, a to gospodin Mićunović dobro zna, pustio veliki zlikovac bivšeg komunističkog režima, Vladimir Bakarić, krajem sedamdesetih godina u Podgorici, rekavši da je potrebno da se pronađe, zarad priče o identitetu crnogorskog naroda, a mi tu priču slušamo i danas.
Vidim, tačno, ko su, za pare, podržavaoci antisrpskih ideja ovde, u Srbiji, i to znaju građani Srbije. Večeras pogledajte Dnevnik TV Crna Gora, oni koje budu najviše citirali, videćete tačno od koga pare dobijaju, kako i koliko.
O čemu je ovde reč? Da li se u Americi govori američkim jezikom? Da li se u Australiji govori australijskim jezikom? Da li se u Kanadi, ne računajući Kvebek, govori kanadskim jezikom? Nisam čuo za to. Nisam čuo da se u Belgiji govori belgijskim jezikom. Znam za Valonce i Flamance, pa jedni govore francuskim, drugi flamanskim ili dač jezikom. Nisam čuo da govore tim jezikom. To postoji samo kod nas.
Ne brinem ja za to što to radi Milo Đukanović. Razumem što on to radi, ali ne razumem one nesreće iz Srbije koji ga u tome podržavaju. Ne razumem one najgore u Srbiji, koji ništa drugo ne znaju osim da budu protiv srpskog naroda. I kada je za pare, za ne znam kolike pare, pogledajte se malo u ogledalo, pogledajte malo svoj narod, pogledajte Srbe, ne stidite se svog roda. Nemojte da nam govorite kako su to evropske vrednosti.
Evo vam, Hrvatska će u Evropsku uniju. Mi samo tražimo ono što Hrvati imaju, ništa više. Onakva prava kakva Hrvati imaju u Crnoj Gori, u Herceg-Bosni, kako je oni nazivaju, i bilo gde na prostoru bivše Jugoslavije, ista takva prava mi tražimo za Srbe. Ništa više od toga. Da vidimo da li ste spremni to da prihvatite, da vidimo ko u ovoj zemlji i zbog čega nije spreman da takve predloge prihvati.
Još nešto, mi smo poslednjih 15 ili 16 godina doživeli mnogo poraza, i pored činjenice da nismo doživeli u onoj meri genocid kakav je bio u vreme Drugog svetskog rata. Imali smo najteže i najveće žrtve na prostoru bivše Jugoslavije. Najviše proteranih ljudi je srpskog roda. Svaku žrtvu izuzetno poštujem, ali mi se čini da bi neki da zaborave na srpske žrtve, da bi neki da zaborave šta je to što su Srbi izgubili i šta smo, na različite načine, krivicom svih nas, izgubili.
Nekima je to svejedno, oni bi to dali bez ikakvog povoda, to je njima super, lepo, ''fensi''. Baš mi je lepo da sedim u ''Dorijan Greju'' ili nekom drugom kafiću i umirem od smeha, kao što se sad klibere neki od poslanika ovde. Njima je svejedno. Džabe da ovoj iz LDP-a ili ne znam koje stranke objašnjavam bilo šta, ona umire od smeha i ne zna šta će sa sobom, smejući se nad sudbinom srpskog naroda.
Ne vredi, različite su nam vrednosti, kako to neko reče. Nama je opstanak srpskog naroda vredniji od svega, a vama su bitne neke druge vrednosti: šta će i kako da se ponese u džepu na ''Egzit'', na ''Bir fest''. Možda i nije uvek u džepu, ne znam gde to držite i kako držite. U tome se razlikujemo.
Dame i gospodo narodni poslanici, predstavnici režima u Srbiji, da vidimo sada, pošto ste znali da mitingujete, pošto ste znali da skupljate političke poene u Srbiji, pričajući kako podržavate srpski narod u Crnoj Gori, posebno vas iz DSS-a da vidimo, hoćete li podržati amandmane SRS-a, da vidimo hoćete li biti spremni da pomognete našem narodu u Crnoj Gori.
Da vam kažem nešto, zamislite da vam srpsko državljanstvo uzimaju oni koji su sve činili protiv Srbije, na najgori mogući način, a da im vi to jednako omogućavate, kao Srbima koji bi sve dali za to državljanstvo, i da nikakvu privilegiju nemaju, samo da mogu da kažu da imaju državljanstvo Republike Srbije.
Zamislite da vi date Ranku Krivokapiću ili Veselinu Baroviću državljanstvo Republike Srbije, kako bi to bilo moguće po ovom zakonu! Taman bih mislio da sam državljanin Ukrajine ili ne znam koje zemlje. Nisam znao da gospodin Krivokapić ima i hrvatsko državljanstvo, u krajnjoj liniji, nije ni naročito značajno, ali sam zamislio tog tipa, poput Ranka Krivokapića, Veselina Barovića, ne znam više kako im se zovu oni kriminalci, taj Brana itd. Govorio sam o njemu, gospodine Jočiću, javno, sa govornice.