Vreme, gospodine Vučiću.

Kad kažem javno, sa govornice, i u televizijskim emisijama, govorio sam o najtežim krivičnim delima i o svemu drugom, kao što znate. Zato očekujem da i ministar Jočić i ostali predstavnici poslaničke većine, režima u Srbiji, prihvate amandmane Srpske radikalne stranke, jer bez prihvatanja amandmana koje su podneli srpski radikali ovaj zakon je ne loš, već katastrofalan po srpske nacionalne interese, štetočinski zakon.
Ovaj zakon će dovesti do razaranja srpskog nacionalnog bića u Crnoj Gori, ukoliko ne prihvatite amandman srpskih radikala. Nemojte da podsećam ostale, koji su obećali, u razgovorima sa legitimnim predstavnicima srpskog roda u Crnoj Gori, da će glasati za ovakav amandman koji bude predložen od strane srpskih radikala. Naše je da to danas pokažemo.
Nikoga ne diramo, nikoga ne vređamo, ne smetaju nam pripadnici nijednog drugog naroda, sve narode poštujemo, sve narode volimo, ali, nekako, najviše volimo srpski narod i prema njemu smo obavezni da učinimo ono što svaka država za svoj narod čini. Govorim o onima koji se nalaze van granica današnje Srbije, a naravno da su svi građani Republike Srbije u potpunosti ravnopravni.
Hvala vam još jedanput na ovome. Siguran sam da ćete, ukoliko danas prihvatite amandman SRS-a, već večeras u Podgorici, Nikšiću, Herceg Novom, Budvi, Beranama, Pljevljima, ali i u Prijepolju, u Priboju i u svakom drugom srpskom mestu blizu administrativne granice sa Crnom Gorom, videti i doživeti vatromet i veselje, ništa manje od onog koje su oni organizovali kada su sticali nezavisnost.
Hvala vam mnogo.

Reč ima šef Poslaničkog kluba LDP-a, narodni poslanik Čedomir Jovanović.

Gospodine predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, mnogo je ozbiljnija tema iza izmena i dopuna Zakona o kojem trenutno raspravljamo, nego u samom predlogu zakona o kojem ćemo se izjašnjavati. To je prvi problem ove rasprave.
Čitajući obrazloženja rešenja koja se usvajaju izmenama i dopunama predloženog zakona, ne možemo imati, ako smo razumni, nikakvu racionalnu primedbu. To je, manje ili više, čitajući striktno materijal koji je pred nama, jednostavna administrativna procedura.
Ne možemo ignorisati, kao političari i političarke, ono što je prethodilo izmenama i dopunama ovog zakona i ono što očigledno stoji pred nama, a o čemu u ovom trenutku vlast ne želi da razgovara, ali najavljuje razgovore. Tu mislim na opasku nadležnog predstavnika Vlade, kojom je najavio ozbiljnije promene Zakona o državljanstvu.
Da li to znači da je ovaj predlog izmene i dopune Zakona neozbiljan? Ako je tako, zašto?
Veoma je važna, između ostalog, rečenica u materijalu u kojoj se kaže da je Republika Srbija obavezna na ovakav postupak, ali da ta obaveza istovremeno predstavlja njen interes.
Kakav je to interes za Republiku Srbiju nastao davanjem državljanstva državljanima druge države koji su se na teritoriji Srbije nalazili u trenutku sticanja nezavisnosti te druge države, odnosno razdvajanje državne zajednice? Neka se kaže koji je to interes, neka se formuliše. Možda je dobar, ali za nas je važno da mi uđemo u suštinu koja prati status nekog državljanina ove zemlje.
Država ima obavezu prema svojim građanima, pa tako i prema onima koji će pravo državljanstva steći kroz izmene i dopune ovog zakona o kojem sada raspravljamo. Koliko košta ta obaveza? Kako se meri ta vrednost o kojoj Vlada govori kada pominje interese koji će biti ostvareni u skladu sa potrebama države Srbije? Šta je ono što je, zapravo, istina?
Istina je da se Vlada nije dogovorila sa crnogorskom državom i da u ovom trenutku Vlada Republike Srbije tom problemu pristupa na drugačiji način od Vlade Crne Gore. Zbog čega je to tako? Potrebno je obrazloženje.
Čuli smo i raspravu iza koje stoji jedna velika istina, na koju mi sve vreme ukazujemo. Istina je da uvek Srbi izvan Srbije plaćaju cenu pogrešne srpske politike, bez obzira na to da li se radi o Srbima iz Hrvatske, o Srbima iz Bosne, o Srbima iz Crne Gore ili o Srbima sa Kosova. Uvek na kraju oni plaćaju cenu pogrešne politike i oni postaju žrtve, a politika i vlast koja ih je dovela u tu poziciju očekuje od nas da preko toga pređemo kao da se ništa nije desilo.
Srbija i Crna Gora su jedan vek provele u zajedničkoj državi. Voljom građana Crne Gore, Crna Gora je iz te zajedničke države istupila, stvorila je svoju, obnovila je svoju nezavisnost. Ako na ovakav način menjamo Zakon o državljanstvu, izbegavajući suštinu, a to je dogovor sa Crnom Gorom oko regulisanja tog pitanja, mi, zapravo, šaljemo poruku kojom kažemo da verujemo da je stanje koje karakteriše naše međusobne odnose u ovom trenutku samo privremeno i da će ta greška, do koje je došlo prevarama, manipulacijama, obmanama, koja je dovela do stvaranja nezavisne Crne Gore, biti ispravljena vrlo brzo.
Koga time varamo? Crnu Goru? Ne. Ona se na to i ne obazire. To je problem za nas ovde, u Srbiji.
Pominjani su neki primeri, primer Hrvatske. Hajde da govorimo i o drugom primeru, primeru Mađarske, da govorimo o odnosu Mađarske prema svom narodu izvan granica matične države, o odnosu Mađarske prema Mađarima u Rumuniji, u Srbiji, u Slovačkoj. Pažljivije Mađarska tretira taj problem. Zamislite kada bi se mađarska vlast postavila prema tom pitanju kao što se danas postavlja vlast u Srbiji, kada bi vodili računa o svojim dnevnim političkim interesima.
Oko ovog ne možemo da se preglasavamo. O ovom treba da se dogovorimo, a ne možemo da se dogovorimo zato što nema elementarnih preduslova za dogovor.
Zašto raspravljamo o izmenama i dopunama Zakona uz opaske predstavnika Vlade da je ovo samo privremeno rešenje? Malo je godinu i po dana da se napiše valjan zakon i da se na takav način otklone sve štetne posledice koje ne možemo da osporavamo, sprečavanje nastanka apatrida, tj. da niko ne ostane bez državljanstva. Zašto bi neko ostao bez državljanstva? Slažemo se da ne treba.
Još je gore da nekom omogućimo da danas u Srbiji radi ono što je do juče mislio da radi u Crnoj Gori, pa mu to nije pošlo za rukom. Kada je neko državljanin Srbije, uz državljanstvo, preuzima i obaveze prema toj državi, obavezu lojalnosti.
Gospodin Batić je govorio o nekim elementima te lojalnosti, kako će biti regulisani ti problemi. Znamo da je većina onih koji će steći državljanstvo na osnovu izmena i dopuna ovog zakona, većina poslovnih ljudi, prijavljena u Beogradu, sa imovinom u Crnoj Gori, imovinom u Srbiji, izbegavajući plaćanje poreza i u Srbiji i u Crnoj Gori.
Kada pitate - gde plaćaš porez, kaže - plaćam u Crnoj Gori; kad ga pitaju iz Crne Gore - gde plaćaš porez, kaže - plaćam u Srbiji. A ova država treba da servisira njih, da ih štiti, da im omogućava da se školuju, da se leče, da stiču kapital, da se razvijaju, kao što se ona razvija. Pitanje lojalnosti je veoma važno.
Što se tiče mere našeg patriotizma, ona je direktno suprotna onoj meri koja se sada krije iza tih velikih, ali praznih reči. Žao mi je srpskog naroda u Crnoj Gori, on je prevaren, kao što su prevareni Srbi u Bosni i Srbi u Hrvatskoj. Da li to taj narod razume?
Razume i vidi da je ostavljen, jer nema drugog objašnjenja činjenice, da, recimo, Srbija nije stigla Crnu Goru da prizna pre Islanda, ili nije poslala svog ambasadora u Crnu Goru već godinu i po dana, dok je Crna Gora svog ambasadora poslala u Srbiju posle mesec ili dva.
Srpski narod u Crnoj Gori je ostavljen, ne na milost i nemilost crnogorskoj državi, nego ostavljen sam sa sobom i problemom u kom se nalazi. Moći će da izađe iz toga, pre svega, ukoliko odgovor bude tražio od države kojoj pripada, a to je Crna Gora.
Ukoliko odgovor i rešenje bude tražio od Srbije, agonija u kojoj živi će trajati, a ovde tu podršku nikad neće naći, kao što je ni mnogi ranije, pre srpskog naroda iz Crne Gore, nisu pronašli.
Bez obzira na to da li su živeli u jednoj ili drugoj krajini, da li su živeli u Kninu ili Sarajevu, da li su živeli u Prizrenu ili Peći, podršku nisu pronašli u Srpskom parlamentu, jer u Srpskom parlamentu dominira ona politika koja uništava svoje društvo i svoj narod.

Replika, Aleksandar Vučić, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, drago mi je što predstavnik LDP-a nije mogao da se osvrne na, inače, omiljene im hrvatske modele, zato što smo se pozvali na taj jedan jedini, u ovom slučaju, hrvatski model, pa im izgleda to ovog puta ne odgovara.
Ja ću se pozvati na mađarski model o kojem je ovde bilo reči. Dobro je da objasnimo građanima Srbije o čemu je ovde reč. Naime, dobro bi bilo kada bi država Srbija za svoj narod mogla da čini sve ono što Mađarska čini za svoje građane, a da za nijansu manje ugrožava teritorijalni integritet drugih zemalja nego što to čini Mađarska.
Kada govorite o odnosu Mađara i Slovaka, mislim da dobro poznajem odnose Mađara i Slovaka, ne znam da li znate da su u toku velike rasprave i veliki sukobi između mađarske i slovačke države, pre svega, zato što Slovačka ne želi da se izvini Mađarima zbog Benešovih principa.
Benešovi principi su, za one koji ne znaju, ustanovljeni kada je Slovačka, po okončanju Drugog svetskog rata, proglasila pripadnike mađarske nacionalne manjine na svojoj teritoriji, one koji su srađivali sa nemačkim okupatorom, za iste okupatore. Ne žele da se za tri rata, odnosno ratne zločine koje su međusobno vršili, izvinjavaju jedni drugima.
Pri tom, u Lučnici, Dunajskoj Sredi i Komarnom, pretpostavljam da ta mesta vama ništa ne znače, a mi koji se ozbiljno bavimo pravima nacionalnih manjina dovoljno dobro znamo o tome, to su mesta u Slovačkoj, na jugu Slovačke, u kojima Mađari predstavljaju većinu.
U Komarnom, Mađari imaju apsolutno sva prava, sa mađarskim ličnim kartama ulaze, pre svega, u Đer, koji im je najbliži, ali i u ostala mađarska mesta, bez pasoških isprava. Iz Subotice i ostalih mesta u Vojvodini, Mađari su, takođe, u mogućnosti da sa ličnim kartama koje dobijaju od mađarske države, zato što nema sporazuma o dvojnom državljanstvu sa Srbijom, uđu na teritoriju Republike Mađarske bez putne isprave, bez pasoša, onako kako ste ovde govorili.
Dakle, možda će to nama ostati kao rezervna varijanta. Uvek je potrebno i bilo bi dobro da može da se dogovori sa nekim. Ako se ne možemo dogovoriti, onda nešto za naš narod možemo da učinimo, a čime nigde i nikoga ne ugrožavamo.
Koga mi ugrožavamo ukoliko damo dvojno državljanstvo građanima Crne Gore koji su srpske nacionalnosti? Kako ih ugrožavaju Srbi, ako se tako izjasne, a ne ugrožavaju ih Hrvati?

Vreme.

U čemu je tu razlika? U čemu je tu problem? Problem je u tome što smo mi Srbi sebi dovoljni da sami razaramo svoje interese, jer će uvek da bude nekoga ko neće da radi za Srbe, nego će da radi za nekog drugog, zato što je važnije koliko će novca da bude, koliko će drugih stvari da bude, samo da Srbije bude što manje, ili Srba, čak, van njenih granica.
Ovo je zahtev Srba u Crnoj Gori, ovo nije naš zahtev, ovo je zahtev Srba iz Pljevalja, Bara, Herceg Novog, Danilovgrada, Nikšića, Podgorice, svakog drugog mesta, Berana, Andrijevice, Vasojevića.
Dakle, to je njihova želja. Ko smo mi da menjamo njihovu želju? Ko smo mi da im se suprotstavljamo po tom pitanju i da im kažemo - mi vas nećemo, mi vas odbacujemo.
Mi na to nemamo pravo. Naše je da za njih uradimo ono što možemo. Nažalost, zbog naše nesposobnosti, zbog neodgovornosti i neozbiljnosti države u kojoj živimo, nismo uradili sve što je bilo potrebno, nismo uradili ono što bi bilo dovoljno da ostanemo da živimo zajedno, ali danas je ovo minimum ispod kojeg Srbija ne sme i ne može da ide. Sramota bi bilo da izađemo odavde a da to ne učinimo.
Znam da ima onih koji to ne razumeju i koje je baš briga za to, na njih se i ne osvrćem. Pozivam još jedanput vas, predstavnike režima u Srbiji, da prihvatite amandman SRS-a. Time ćemo ne mnogo, ali nešto malo za srpski narod u Crnoj Gori, nešto malo za Srbe u celini, ne samo u Crnoj Gori, već i u Republici Srpskoj, u Srpskoj Krajini, svuda u svetu, učiniti.
Ne odričite se Srba ni u Nemačkoj, ni u Austriji, ni u Americi, ni u Australiji. Malo nas je da bismo mogli da se odričemo jedni drugih, a moraćemo da gradimo drugačiju i bolju budućnost za našu decu.

Po Poslovniku, narodni poslanik Čedomir Jovanović.

Gospodine predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po članu 100. i članu 101.
Zaista očekujem od vas, gospodine Duliću, kao predsednika Parlamenta koji vodi raspravu, da primenite pravila, koja svi treba da poštujemo. Da li ta pravila nekome odgovaraju ili ne, to je drugo pitanje, ali dok pravila postoje ona se moraju poštovati.
Pogrešno sam protumačen. Bio sam vrlo jasan i to ću ponoviti. Kada naše kolege poslanici, koji sede sa nama u klupama, u Subotici zatraže dvojno državljanstvo za sebe, njima naša država lepi etiketu izdajnika. Kada naši albanski građani na jugu Srbije podignu albansku zastavu, lepi im se etiketa izdajnika, a očekujete sa druge strane, od neke druge države, da ona, bez dogovora, ima prema svojim građanima onakav odnos kakav vi želite da bude.
Ne može. Ako se govori o odnosu prema Srbima u Crnoj Gori, nije problem u LDP-u. Mi imamo 10 poslanika i nećemo podržati ovaj zakon, zbog vrlo jasnih činjenica o kojima sam prethodno govorio. Nemamo više od dvesta drugih poslanika.
Ajde, jednom, vi radikali, pogledajte koliko vas je. Borite se za Srbe iz Crne Gore više nego što ste se borili za Šešeljev džip, ne manje. Nosili su vas odavde, nameštaj ste lomili braneći jedan auto i pet godina posle toga pričate o tome. Borite se za Srbe iz Crne Gore. Zašto ih ostavljate sada švercerima, dilerima, narkomanima, poturicama, šta ja znam kome. Nema više tih igara. Skupo smo platili sve te greške.
Dogovor sa Vladom Crne Gore, i mi ćemo svaki dogovor sa Vladom Crne Gore podržati. Dvojno državljanstvo - dvojno državljanstvo, posebna briga za Srbe u Crnoj Gori - posebna briga za Srbe u Crnoj Gori, ali ne sa namerom da se desi sutra ono što se nije desilo juče, nego sa namerom da se sutra i prekosutra nikada više ne ponovi ono što se dešavalo juče ili prekjuče.
Dogovor sa onima koji su preuzeli odgovornost za rukovođenje državama, to je ono što mi želimo. U ovom trenutku, da li je to ministar Jočić, da li je to ministar Kalomperović, da li je to premijer Koštunica, to su drugorazredni podaci. Dogovor između vlasti, a ne ignorisanje suvereniteta, integriteta, karaktera jedne države, u situaciji u kojoj mi sami predimenzionirano apostrofiramo te činjenice.