Gospodine Albijaniću, ja tri sata ne dobih odgovor na ono pitanje i na onu povredu Poslovnika, to je član 100. ovog našeg poslovnika i član 194. Predsednik Narodne skupštine gospodin Dulić je pokušao nešto da ... U stvari, nije ništa ni pokušao, nego je pobegao, jadnik, ni on ne zna šta će da se desi.
Moram da vam stvarno skrenem pažnju na neke stvari. Odmah u startu hoću da gospođu Pešić obavestim: sa prvim delom vašeg izlaganja i onim završnim rečenicama se u potpunosti slažem, iako smo u svakom pogledu na različitim stranama što se tiče politike, imamo dijametralno suprotne stavove i interese povodom ovog predloga zakona. Ukoliko nešto u nastavku budem rekao što se ne bude vama svidelo, da znate da to ne pričam zbog vas nego pričam zbog ove vlade.
Ljudi moji, shvatite, vi u Narodnoj skupštini pre svega, pred kojim se izazovima mi nalazimo. Još nisam počeo da pričam o sporazumu CEFTA. Doći će vreme za CEFTA, nemojte da se sekirate, imamo mi sat i po. Čućete popriličnu argumentaciju u vezi sa tim.
Ali, Vlada manipuliše Narodnom skupštinom i javnošću, i da bi joj ta manipulacija uspela ja sam vam jutros objasnio da su primenili operaciju zvanu Dinkić. Evo na šta se svodi operacija zvana Dinkić. Čitam vaše novine, 20. jul 2004. godine.
Na pitanje novinara da se zamera gospodinu Dinkiću što ne raščišćava sa tim kriminalom, pa se navodi kao primer ''Sartid'', on kaže – članovi Saveta za borbu protiv korupcije tražili su od nas da ih podržimo u inicijativi da se sudijama koji su radili na slučaju ''Sartid'' doživotno zabrani da rade taj posao i dobili su našu podršku. Lično ne verujem da je domaće sudstvo sposobno na takav potez, posebno ne posle odluke Vrhovnog suda da se Goran Kljajević vrati na mesto predsednika Trgovinskog suda. Koliko znam, po ovim najnovijim tekstovima, za ''Sartid'' se vezuje prilično neko prezime Labus. Šta je sad to? Kad vi treba da verujete Dinkiću?
(Predsedavajući: Bez dokaza, gospodine Krasiću, nemojte da iznosite neproverene informacije.)
Gospodine Albijaniću, ja sam vam pre deset minuta obećao da ću da vam ostavim ove knjige da čitate, pošto imate problema sa čitanjem. Vi ste matematičar, bolje se snalazite sa brojkama, ali ostaviću vam ovde.
(Predsedavajući: Brojke kažu 3 minuta i 15 sekundi.)
Da, ali te iste brojke kažu da ste ometali govornika i činili povredu Poslovnika, na šta niste imali pravo. Znam da vi imate stranačkih poriva, ali to je vaš lični problem, nije problem Narodne skupštine. Vi neki put ne razlikujete lične probleme od problema države.
Molim vas, neko pokušava da nam priča o sporazumu CEFTA. Je l' znate šta je CEFTA, poštovani građani? To je vrlo lepo upakovana roba, koja ima lepu ambalažu, vidi se na televiziji. Vama se stalno podstiče nada da što pre uzmete to. Kad uzmete to, otvorite taj poklon, vidite unutra buđavo. Tako je bilo i 5. oktobra. Nudilo se nešto mnogo lepo, lep celofan, a posle sedam godina, što reče gospodin Čanak još 2000. godine - začepi nos i glasaj za DOS. Na vreme vam je rekao šta je DOS.
(Predsedavajući: Hvala vam, gospodine Krasiću.)
Očekujem odgovore, gospodine Albijaniću.

Pripremaju se. Jeste li odustali, gospodine Matiću? Hvala, gospodine Matiću, na konstruktivnosti.
Reč ima narodni poslanik Rajko Baralić, po redosledu govornika.

Počeli ste da isključujete i pre nego što dobijemo ...
(Predsedavajući: Izvinjavam se još jednom.)
Neće vam pomoći, verujte, apsolutno. Hteo sam da pozdravim ministra, ali nemam priliku, pa mu vi prenesite da sam ja dobro, koje i njemu želim.
Gospodin Milan Nikolić, ovlašćeni predstavnik SPS-a povodom predloga ratifikacije sporazuma CEFTA, rekao je da je ovo kao tamni vilajet – ako uđeš pokajaćeš se, ako ne uđeš pokajaćeš se. Moram da kažem da je to mera stvari, jer to zaista jeste tako.
Da ste imali dovoljan broj poslanika juče pa da ste izglasali jedinstven pretres u vezi sa ovom tačkom i zakonom, onda bismo lakše mogli da govorimo o ovom pitanju, ali dozvolite da kažem nekoliko stvari u vezi sa tim, pa neću kad bude ovaj drugi zakon.
Tandem Đelić-Vlahović 2001/2002. napravio je jedan od najštetnijih postupaka po ekonomiju Srbije: ovaj prvi je predložio da se donesu izmene i dopune Zakona o akcizama i da se ukine akciza na tzv. domaće cigarete, a nekoliko dana nakon toga Vlahović je prodao sve duvanske kapacitete ove zemlje, koji su se nekad opravdano nazivali monopolom.
Tako je u tom trenutku država Srbija ostala bez fiskalnog potencijala od jedne milijarde, a onima koji su kupili jednu i drugu duvansku industriju (govorim o DIN-u i DIV-u, dakle, Nišu i Vranju) obećano je, pod protekcionističkim uslovima, potpuno suprotno ekonomskoj i tržišnoj logici, da će u ovoj zemlji određeni broj godina, a taj broj godina još traje, funkcionisati pod uslovima koje su zahtevali lično.
Sada kada je naša zemlja prinuđena da potpiše ovaj sporazum CEFTA i kada našu zemlju tretiraju, kompletnu zemlju, kao laboratoriju (a ljudi su izmislili laboratorije da na malom uzorku isprobaju negativne posledice neke pojave), dakle, sada kada smo mi kompletno laboratorija za ove koji nas na ovo teraju, veliki duvanski magovi teraju nas da izmenimo i dopunimo uslove pod kojima su oni postali vlasnici duvanskog monopola, da oni ne bi imali ekonomsku štetu. To je suština i spreman sam da o ovome govorim i na nekim drugim mestima, ako biste vi bili ljubazni da mi date pristojnog sagovornika.
Dakle, danas ovde nema ni gospodina Đelića, ni gospodina Vlahovića.
Želim da kažem da to što su onda uradili ima nesagledive posledice (kao i ovo oko "Sartida", i to je prodao Vlahović) po privredu Srbije i po njenu ekonomsku poziciju u budućnosti.
Sve ovo drugo može biti predmet različitog merenja, odmeravanja, usaglašavanja da li naša zemlja treba da potpiše jedan sporazum koji u izvesnom smislu treba da olakša ekonomsko, trgovinsko i komercijalno poslovanje. Naravno da treba.
Da li to treba da učini na takav način da zaštiti svoju ekonomiju? Takođe treba. Treba biti mudar i naći dovoljno snage i za ovu zemlju doneti odgovarajuću odluku koja će biti najmanje moguće štetna, ako je moguće da donese nekakvu korist, onda to nije rđavo.
Takođe, molim još jednom, pošto je iz Vlade nekoliko puta o tome bilo reči – ničim narodni poslanici nisu skrivili nijedan sekund kašnjenja ni po jednom pitanju koje se u štampi ovih dana povlači kao nešto što je od nas zavisilo.
Naprotiv, stranke koje čine vlast danas u Republici Srbiji organizujući i sprovodeći izbornu kampanju tvrdile su da čim zasednu u kabinet imaju spremljene zakone, da će odmah ispoštovati sve što se tiče Ustavnog zakona, da će izabrati članove Ustavnog suda, Saveta guvernera, Državne revizorske komisije itd, da će učiniti sve što je neophodno da Srbija dobije 40, 50, 90 zakona u prvih 150 dana.
Dakle, slagali su vas, poštovani građani, ništa nisu napisali, njihovi su pisci ili promenili stranu ili nemaju šta da napišu.
Onda Mlađan Dinkić, kao čuveni i poznati uzvikivač viših naslova u DOS-ovoj i ovoj drugoj koaliciji, saopštava javnosti da parlament jeste jedini krivac zbog toga što Vlada ne može efikasno da radi, jer nema ko da usvoji njihove predloge.
Moram da kažem, jedva sam čekao da se dokopam govornice i da to objasnim ljudima, zato što to naprosto nema smisla, zato što to jeste čista laž i zato što to Mlađanu Dinkiću nije prvi put.
Dakle, samo neka on iznosi neistine, baš mi je milo em drago. Ali, ovde se radi o ozbiljnim pitanjima. Oni mogu tako da urade dva-tri puta, da bace dimnu bombu i da kažu - poslanici su krivi, samo ne vredi, u laži su kratke noge.
Poštovane koleginice i uvažene kolege, ako vi pristajete da vas ministar svaki dan tako u štampi blati i da govori nešto što apsolutno nije tačno, mi možemo da budemo i vaši advokati, sa vašim dopuštenjem.
Nije tačno to što govori Mlađan Dinkić. Mlađan Dinkić laže. Sve što je ovde bilo u vezi sa aktivnošću narodnih poslanika je čista laž. Sramota je da ovaj parlament o tome ne zauzme nikakav stav, da se o tome apsolutno niko ne izjasni, već da se čeka da on ovde dođe i da se pri tom nikom ne izvini.
Pozivam vas da se o predlogu CEFTA izjasnite po svojoj savesti i na osnovu političkog programa svoje stranke, ali da svi glasate za zakon o Narodnoj skupštini, da se onemoguće ministar finansija i ministar ekonomije da drže parlament deset godina u šah-mat poziciji. Nadam se da ćemo to u narednih nekoliko nedelja učiniti. Zahvaljujem.

Narodni poslanik Zoran Krasić, po Poslovniku, a zatim narodni poslanik Marko Milenković.
Gospodine Krasiću, hoćete biti ljubazni da ostavite taj materijal kod mene?

Gospodine Albijaniću, ako ste imali nameru da stvarno uzmete taj materijal, onda ste morali da isključite mikrofon, jer niste ovlašćeni da iznosite neke lične sumnje u gospodina Dinkića na javnom mestu, a ja vam i ne bih preporučio zbog vašeg budućeg statusa u stranci, a on se drma odavno, s obzirom na to da ste u izbornoj kampanji mogli da budete samo u 17. redu, niste smeli ni da pričate. Ja vas pazim, štitim od Mlađana Dinkića i Ivane Dulić, pošto je ona odavno bacila oko na vas. Naravno, ne u tom smislu, nego da ga eliminiše zato što je igrao u nekom kolu uz "Spremte se, spremte, četnici", a to je u G 17 teška povreda.
Pored toga što tražim odgovor povodom povreda Poslovnika, na koje sam na vreme ukazao, zamolio bih vas, gospodine Albijaniću, da obratite pažnju i na član 225. stav 1. i u skladu sa tim članom Poslovnika tražim da budem obavešten, ali ne bih voleo da me vi obaveštavate, ne bih voleo da me obaveštava bilo ko drugi, javno kažem da hoću da me obavesti Vojislav Koštunica. Znam da on nije tu, ali znam da postoji obaveza službe da se dostavi ova moja intervencija i da na bazi toga bude upoznat šta ja tražim, kakvu vrstu obaveštenja tražim.
Zašto tražim tu vrstu obaveštenja, koja je vrlo važna pre nego što se glasa i raspravlja o ovom zakonu? Zato što je gospodin Dinkić, kao ministar finansija, 27. avgusta 2004. godine rekao da postoje gospodari sa Sejšela.
Da ne čitam taj tekst, pošto će Albijanić da strada. Onda je posle nekoliko dana pričao o nekim vladarima iz senke, a bio je sve vreme na vlasti. Nije raščišćavao ko su ti vladari, kako oni vladaju, preko koga vladaju itd.
Da znaju gospodin Rajko Baralić, gospođa Vesna Pešić i drugi koji su ljuti na Dinkića što ovako kaže, on je ovu parolu da je Skupština kriva smislio na Krfu, mesto je Ipsos, kafić "Kalipso". Tu je on smišljao kako vas da kritikuje što ste na odmoru. On je bio na odmoru. Znači, pod nekim inostranim uticajem je on napadao...
(Predsedavajući: Otkud vi znate te informacije? Jeste li vi bili tamo?)
To ću da vam objasnim kada ugasite mikrofon, gospodine Albijaniću, do detalja, s kim je sedeo u kafiću. Bio je moj čovek, naravno. Znate da sam ja dobro obavešten čovek. Sve znam šta se dešava.
Da bismo raspravljali o ovom predlogu zakona moramo da znamo šta je bilo sa Nacionalnom štedionicom, šta je bilo sa bankama, šta je bilo sa "Sartidom"...
(Predsedavajući: Vreme, gospodine Krasiću.)
Vreme je da dobijemo informaciju, ja to pričam, gospodine Albijaniću. Odavno mi tražimo tu informaciju, jer su povodom toga i Kipra gospodina predstavnika po ovoj tački dnevnog reda prozivali Vladan Batić, Dušan Mihajlović, Velimir Ilić, cela Demokratska stranka ga je prozivala. Zbog čega? On je rušio DS, znate i sami, krajem 2003. godine. Znate kakva je afera bila oko toga da li će on da bude guverner u kontinuitetu.
(Predsedavajući: Hvala vam, gospodine Krasiću.)
Izvinite, molim vas, vi ste mlad čovek, gospodine Albijaniću, u politici je vrlo važno iskustvo i dugo pamćenje. Zašto dugo pamćenje? Ako pamtite samo od danas do sutra, onda ćete zaboraviti kakvog je karaktera neka ličnost i šta je opredeljuje da se bavi politikom, da li su u pitanju moralni motivi uključivanja u politiku. Ja sam saznao, a i nezvanično se priča od strane najboljih prijatelja gospodina Dinkića da je on pred velikom dilemom – ili će biti na vlasti ili će biti u zatvoru. To njegovi najbolji prijatelji kažu, eksperti sa kojima je došao, i naravno, oni će meni da pomognu.

Hvala, gospodine Krasiću, na izlaganju, vreme vam je odavno isteklo. Narodni poslanik Marko Milenković ima reč, a zatim narodni poslanik Vladan Batić.

Dame i gospodo narodni poslanici, Sporazum o slobodnoj trgovini u centralnoj Evropi - CEFTA u najmanju ruku je štetan po našu državu i građane, i to sa više aspekata, a najpre sa aspekta državnog integriteta i suvereniteta, gde je država Srbija direktno ugrožena, jer se Kosovo nalazi kao samostalna strana, potpisnik međunarodnog ugovora, bez obzira što potpisuje UNMIK u ime Kosova, to nije opravdanje.
Dakle, vi danas, u toku pregovora o Kosovu i Metohiji, dozvoljavate sebi da se u jednom međunarodnom ugovoru Kosovo pojavi kao ravnopravni partner Srbiji. Mislim da nije kasno da već danas ispravite ovu vašu namernu ili nenamernu istorijsko-državničku grešku i povučete sporazum.
Kada je vaš predsednik Vlade u Bukureštu potpisivao CEFTA za Srbiju to se automatski, prema svim normama međunarodnog prava, odnosilo i na Kosovo i Metohiju. Sudeći po tome da su CEFTA najpre ratifikovali Albanija i UNMIK u ime Kosova, sve nam je jasno, vi neumoljivo vučete Srbiju u propast.
Sledeći prigovori poslaničke grupe SRS odnose se na ekonomski štetne posledice po našu privredu koje će proizvesti stupanje na snagu ovog sporazuma. Kao prvo, ukidanjem carine znatno će se smanjiti carinski prihodi.
U svim sektorima privrede, a najpre u poljoprivredi i industriji, zbog naglog rasta uvoza i njegovog uticaja na naše proizvode doći će do jake konkurencije koja će mnoge od naših proizvođača udaviti, a usled toga i mnoge ljude ostaviti bez posla. Sasvim je izgledno da će CEFTA naneti ozbiljnu štetu domaćoj proizvodnji i ozbiljan poremećaj na tržištu. U onome u čemu smo bili najjači postaćemo slabi, a tamo gde smo bili slabi, to će biti potpuno uništeno.
Zamislite poljoprivredne proizvođače iz Pčinjskog, Jablaničkog, Nišavskog i Topličkog okruga, koji već sada, na primer, u opštini Žitorađa iz najplodnijeg zemljišta Dobriča ne mogu izvući profit koji bi im nadoknadio rad i uložena sredstva.
Dakle, zamislite te ljude i situaciju u kojoj će se oni naći kada tržište bude preplavljeno voćem i povrćem iz Makedonije. Znate šta će biti sa tim ljudima, od čega će oni živeti? Verovatno isto kao i stotine hiljada onih koji su od 2000. godine do danas ostali bez posla. Država Srbija mora, i to će uraditi sa SRS, prema našim poljoprivrednicima uvesti zaštitne, protekcionističke mere. Pa, oni su građani Srbije, nisu vaši neprijatelji.
Naravno, postoji "pozitivna" strana ovog sporazuma, a to je da će korist imati uvoznički lobi, koji uporno radi na tome da postanemo potrošačko društvo, sa svim negativnim posledicama koje to donosi, magacin za stranu robu i konačno da pređemo u dužničko ropstvo.
U članu 1. ovog sporazuma, kada se govori o ciljevima CEFTA sporazuma, stoji da on doprinosi skladnom razvoju i širenju svetske trgovine. Širenju svetske trgovine svakako da, ali skladnom razvoju ni u kom slučaju. Bosna je zaštitila neke svoje poljoprivredne proizvode i uvela je carine od 40 posto na meso i mleko poreklom iz Srbije, a Vladi Srbije je jedino bilo bitno da NIS ostane jedini uvoznik nafte, naravno, da bi se što unosnije prodao u budućem postupku privatizacije.
Treba otvoreno reći da uz CEFTA sporazum opstaju samo veliki, pa i tu samo oni povlašćeni od državnog vrha. Za male ljude koji nose državu na leđima nema budućnosti; oni će, pored privrede, poljoprivrede i industrije, biti kolateralna šteta. Konkurencija je dobra, pozitivna, ali onda kada imate jaku proizvodnju i jaku privredu, u suprotnom nestajete.
Ne slažem se sa vama ni kada kažete da CEFTA podstiče strana ulaganja, jer su sami zvaničnici i pregovarači iz nekih zemalja potpisnica CEFTA priznali da im je Srbija veoma interesantna zbog bescarinskog izvoza u Rusiju, gde smo mi kao država i bez CEFTA privlačni za strana ulaganja i investitore i to opet zahvaljujući Rusiji.
Nije nam potrebna CEFTA da bismo zaštitili intelektualnu svojinu. Nama su potrebni zakoni i njihovo poštovanje i sprovođenje.
Srpska radikalna stranka vas upozorava i opominje da ne smete žrtvovati domaću privredu na račun susednih zemalja. Pogledajmo Rumuniju koja je istupila iz CEFTA i 1. januara ove godine postala članica EU, gde se nalazi na lestvici ekonomski razvijenih država sposobnih da u domaćoj proizvodnji adekvatno konkurišu ostalim članicama EU.
Ako je CEFTA preduslov ulaska u EU i ako je otimanje 15 posto naše teritorije preduslov ulaska u EU, moramo reći, kao odgovorna država, da nam nisu potrebni ni CEFTA ni EU. Ne može koordinator Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope, neki Erhard Busek, da kaže – ako želite da se takmičite van regiona, potrebno je da kroz regionalnu saradnju izađete na evropsko tržište. Moramo reći da mi ne želimo da se takmičimo, ne pod ovakvim uslovima i na ovakav način.
Mi srpski radikali želimo da naš narod bolje živi i da kao država utvrdimo prioritete u proizvodnji za izvoz, a tržišta ima gde god se okrenemo. Tu su Rusija, Kina, Indija, arapski svet, afričke zemlje, latinoameričke zemlje. Dakle, mi ne moramo kroz CEFTA obnavljati bivšu SFRJ, po ko zna koji put na štetu Srbije. Jedino na taj način će građani vrlo brzo ubirati plodove ekonomskog razvoja i budžetskog suficita. Hvala vam najlepše.

Reč ima narodni poslanik Dragan Vujadinović, a zatim narodni poslanik Radovan Milovankić.
Vi ćete odmah dobiti reč posle ovog govornika.
(Zoran Krasić: Ja želim da pričam po Poslovniku. Zahtevam da mi uključite mikrofon.)
Gospodine Krasiću, molim vas da odstupite od govornice.
(Zoran Krasić: Ja želim da pričam po Poslovniku.)
Po Poslovniku, narodni poslanik Zoran Krasić.

Morate da znate da sam se javio po Poslovniku i vi ste me upozoravali da prekinem, da nema potrebe, i onda ste namerno pozvali ovog poslanika ni krivog ni dužnog, čovek je krenuo ovde sasvim nepotrebno, ne znajući da imamo već komunikaciju i da sam se na vreme javio. To je sada sve poznati scenario – navodno, radikali sada opstruiraju Narodnu skupštinu, znate, oni su primitivni i prosti. To je taj stereotip na kojem počiva...
(Predsedavajući: To ja nisam rekao, gospodine Krasiću, to ste vi rekli.)
Znam ja šta ti misliš i šta možeš da uradiš. Ja još po članu 100. nisam dobio odgovor, ali pošto vi terate svoje i ja moram da teram na neki način, pa koristim priliku da se pozovem na član 226. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije. Moram da kažem da taj član postoji zato što je prilikom izmena i dopuna Poslovnika to ugradio demokratski blok računajući na to da je to najveća demokratska tekovina.
Taj član meni omogućava da sa ovog mesta javno zatražim ne odgovor na pitanje nego objašnjenje - od koga, naravno od Vojislava Koštunice. Daćete vi njemu lepo taj stenogram, da on obavesti poslanike da bi mogli uredno da obavljaju svoju dužnost. O čemu da nas obavesti? Da li je gospodin Dinkić 23. oktobra 2004. godine zastupao Vladu Republike Srbije kada je dao jednu izjavu u kojoj je napao, zamislite, čak i patrijarha Pavla?
Kažem, ni javno ni tajno, ali patrijarh Pavle je posetio Vatikan i da je Jovan Pavle Drugi u to vreme bio živ, i on bi posetio Srbiju. Interesuje me šta o tome misli Vojislav Koštunica, da li je to tačno ili nije tačno. Ne smem da upotrebnim neku drugu reč, jer znate, lustracija se svodi na izbor za mis, s tim što se najlepši pomeraju. Gospodine Baraliću, vi ste malopre upotrebili jednu reč zbog koje ćete verovatno biti tuženi, da znate. To je novina. Sada, ako se u političkoj borbi neko koristi sudom da bi zaštitio svoj autarhični tip ličnosti, onda je to druga stvar. Ja sa tim nemam nikakve veze.
Kada mi već odgovara na to pitanje, bilo bi dobro da mi gospodin Koštunica kaže šta to znači što je gospodin Batić rekao – Labusu prekipelo zbog Dinkića. Ja ne znam šta je Batić mislio kada je to rekao, ali je to rekao u vreme kada je Dinkić bio ministar finansija u Vladi Vojislava Koštunice. Znači, prekipelo mu zbog Dinkića, i gde je našao rešenje - oteran.
(Predsedavajući: Vreme je isteklo, gospodine Krasiću.)
Naravno, ja poštujem vreme.

Reč ima narodni poslanik Vladan Batić, a zatim narodni poslanik Dragan Vujadinović. Izvinjavam se, gospodine Vujadinoviću, pošto je poslanik Batić upravo stigao.