Gospodine Albijaniću, u trenutku kada je predsednik dao tu informaciju bila sam na Odboru za odbranu i bezbednost koji je zasedao skoro dva sata. Ali, samo da vam kažem, sad sam čula od poslanika da nije dao tu informaciju...
(Predsedavajući: Tačno u 15 časova je dao objašnjenje, kada je nastavljen popodnevni rad.)
On je mogao da pročita to što je sastavio, što se dogovorio sa nekim, ali osnovni red i praksa u ovoj skupštini je da pita predsednike poslaničkih grupa i da im saopšti to što je dobio kao informaciju. Gospodin Dragan Todorović ni juče ni danas nije uopšte bio konsultovan od strane Olivera Dulića; Oliver Dulić je ne konsultujući druge šefove poslaničkih grupa sam, na svoju ruku odlučio da to tako bude. Onda, pošto je kasnije, pod našim pritiscima i argumentima da je to besmisleno i da mi sad imamo jedan celodnevni tok rasprave...
Doduše, nema ministra, njega to ne zanima, čovek se ne razume u to, ispričao nam je nešto što nema veze sa realnim stanjem, niti ima uporište u zvaničnoj statistici Republičkog zavoda.
Danas je govorio o tome koliki je naš izvoz prema zemljama CEFTA sporazuma, koliki uvoz, i dao je netačne podatke i pokupi se čovek, što kaže - ne znam ja ništa, hajde da idem, a vi ostanite pa sami sa sobom razgovarajte.
Mi sad treba, gospodine Albijaniću, kažete, uz garancije Aleksandra Tijanića, da razmišljamo da li će to da bude ili neće.
(Predsedavajući: Pisana garancija.)
Koja pismena garancija? Pa, povodom akcije SRS, u kojoj ćemo prikupiti najmanje milion potpisa građana Srbije (od kojih se traži pretplata) za zahtev da se direktno prenosi suđenje našem predsedniku u haškom kazamatu, koje će otpočeti u novembru mesecu, taj čovek se drznuo sutradan da kaže da on to hoće i razmisliće ako Tomislav Nikolić ili Aleksandar Vučić priznaju da je RTS najgledanija televizija, ako mu kažu ovo ili ono.
Ja takvom čoveku treba da verujem? Pa nikakve pismene garancije... Vi ste potpisali da nećete da kidnapujete Slobodana Miloševića i da ga isporučujete u haški kazamat, pa ste ga oteli i odveli ga tamo i tamo su ga zlikovci ubili. Nemojte da mi pričate o pismenim garancijama i o tome kako se vi poigravate i sa srpskim herojima i sa predstavnicima naroda.
Prema tome, gospodine Albijaniću, možda bismo bili spremni vama... Eto, da vas opet pohvalim, po treći put danas (ali ako krenete ovim stopama Dulića, bogami, i vama neće dobro da se piše), da ste se do sada uvek kad ste predsedavali sednici Narodne skupštine koristili isključivo onim što su vaša prava i ovlašćenja. Sada vas je Oliver Dulić opet ostavio u nebranom grožđu, i to vam nije prvi put. Lepo recite da nećete u tome da učestvujete i da nikakve garancije ne mogu da remete redovan tok sednice Narodne skupštine.
Dakle, svim srcem, ispod srpske trobojke ovde i u srcima sa našim odbojkašima, fudbalerima i bilo kojim sportistima navijamo i radujemo se svakom uspehu, ali onda da sačekamo (kao što je to radio gospodin Predrag Marković, vi vrlo dobro znate) da se završi ta utakmica, pa da nastavimo rad. I, nije isto, gospodine Albijaniću, ni u žaru političke borbe (vi to vrlo dobro znate, kao i svaki iskusan poslanik), kada govorite i znate da se nešto snima i da će ide odloženi prenos ili da govorite a znate da vas u tom trenutku gleda toliki auditorijum.
Prema tome, mi ne želimo da se na takav način igramo sa javnošću rada Skupštine i ne prihvatamo, i da znate da ćemo u skladu sa tim i da postupimo, kada rekoste ono, u 17.50.

Reč ima narodni poslanik Dragan Todorović, po Poslovniku.

Nije toliki problem, neću trošiti puno vremena. Dame i gospodo narodni poslanici, meni je žao što predsednik Skupštine nije tu. Vi ste imali prilike da pre nekoliko dana čujete od samog predsednika Skupštine, između ostalog i da pročitate u sredstvima javnog informisanja, koji je rekao da će se u narednom periodu potruditi da na sednicama Skupštine dođe do što manjih problema i da će jedan od načina kako bi se problemi izbegli biti saradnja sa predstavnicima poslaničkih grupa u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Nažalost, on izgleda nije trebalo uopšte ništa da obećava, bilo bi mnogo bolje, jer, evo, po ko zna koji put krši sopstveno obećanje. O ovoj odluci da se nastavi rad sednice Skupštine Srbije ja ne znam. Srpsku radikalnu stranku niko nije obavestio, možda je obavestio neku drugu poslaničku grupu.
Moram da vas obavestim, a pretpostavljam da se vi svi sećate, i sa jedne i sa druge strane ima tu poslanika koji su od početka ili tokom ovih godina učestvovali u radu Narodne skupštine, da je direktan televizijski prenos jedna od tekovina za koje smo se izborili svi zajedno, jer to je ipak na neki način bila garancija da vladajuća većina neće moći da zloupotrebljava javne televizijske prenose i da na takav način onemogući građanima Srbije da vide i čuju ono što se u Skupštini Srbije govori.
Moram da vas podsetim, ne bez ponosa, 1998. godine, kada je Srpska radikalna stranka bila u koaliciji sa SPS-om i JUL-om, da je tada želja naša dva koaliciona partnera bila da se javni prenosi ukinu. Iako smo bili na vlasti, mi smo se tome suprotstavili i stavili smo do znanja da nećemo učestvovati u radu Skupštine ukoliko ne bude javnih prenosa.
Sada vam kažem – bez želje da ovo shvatite na bilo koji drugi način, nego samo kao dobronamerno i zbog vas, zbog nekog sutrašnjeg vremena kada se odnos snaga u ovoj skupštini promeni – da mi nećemo učestvovati u radu Skupštine koja ne bude direktno prenošena od strane javnog servisa. Razumem da RTS ne može da planira uvek i da ulazi u ugovorene obaveze, vezano za neke prenose kao što su sportska takmičenja itd, ali to nije naša greška. To posebno nije greška opozicije.
(Predsedavajući: Hvala vama na razumevanju.)
Ja se izvinjavam, završavam. Mislim da bi jedan normalan rad skupštinske administracije omogućio da da potpune informacije javnom servisu i da kaže - mi planiramo sednice Skupštine tada i tada, i da u skladu sa tim planom i oni prave neki plan. Mi tu odgovornost nemamo. A to što vi niste u stanju da se između sebe dogovorite, što svakodnevno nailazite na probleme i što vam je praktično koalicija dovedena do pucanja, i vi to dobro znate, da se ne lažemo i praktično je moguće da se to obznani vrlo brzo, da mi sada zbog toga trpimo ne pada nam na pamet.
Mi smo vam rekli, onog momenta kada ste stvorili koaliciju - vi niste u stanju da funkcionišete i vrlo brzo ćete to pokazati i pokazujete se, ali nećete to da radite preko naših leđa.
Prema tome, ono za šta se ova skupština od 1990. izborila sigurno nećete ni vi 2007. godine da uništite. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić, po Poslovniku.
Gospodine Mrkonjiću, molim vas, u skladu sa ovlašćenjima predsednika Skupštine, da zauzmete mesto predsedavajućeg i da sednete da radite. Hvala vam.

Izvolite, gospodine Krasiću.

Gospodine Mrkonjiću, sada je mnogo lakše da se radi, vi ćete to mnogo bolje da shvatite od gospodine Albijanića, u to sam apsolutno siguran. Gospodine Mrkonjiću, pozivam se na član 104. i na član 136. našeg poslovnika, koji je sveto pismo za predsedavajućeg i onoga ko organizuje sednicu Narodne skupštine.
Radi javnosti, član 104. zabranjuje da se narušava dostojanstvo zakonodavnog tela, a ja sada hoću da kažem da nam Vlada narušava dostojanstvo, ne zbog ovih izjava sa Krfa ili Krita, odakle, iz nekih letovališta, to ću da objasnim malo kasnije, nego što nam dostavlja sve i svašta, pokušavajući to da predstavi nečim što odražava nacionalne interese Republike Srbije, državne interese Republike Srbije; između nacionalnih i državnih nema nikakve razlike, zbog građana da to objasnim.
O čemu se ovde radi? Vidite, u onom pravom i jedinom obrazloženju koje smo dobili, a malopre sam vam pokazao da je to nekih desetak redova teksta ovog obrazloženja, navode se prednosti zaključenja ovog sporazuma koje se ogledaju u sledećem: prva, druga, treća, četvrta, peta alineja, i sledi tekst: "Potvrda da je CEFTA dobra priprema za ulazak u EU je i činjenica da su Slovenija, Poljska, Češka, Slovačka, Mađarska, Bugarska i Rumunija, kao članice CEFTA, postale punopravne članice EU".
Sada, ako logički tumačite, prednosti zaključenja su potvrda. Šta su time hteli da nam kažu? Da se ova vlada raduje što su ove citirane države ušle u EU? Neka se raduju.
Šta je tu prednost što se oni raduju, šta je tu prednost za državu i narod što se Vojislav Koštunica sa ovim jatacima svojim raduje? Mogli su da se raduju, sednu na sednici Vlade tamo, popiju viski i raduju se do mile volje. Zašto bi to njihovo raspoloženje postalo opštenarodno raspoloženje? Slovenija ušla u Evropsku uniju.
Šta nas briga što je Slovenija ušla u Evropsku uniju? Treba da odgovaraju što su streljali one ljude, četrdeset vojnika.
Četrdeset vojnika su streljali, znate i sami. Da li se povodom toga raduje Vojislav Koštunica sa bratijom?
Kako takvo obrazloženje može da bude? Kako vrhunski ekonomisti i kolumnisti mogu da glasaju za ovo? U čemu se to ogleda?
Narušava se dostojanstvo. Zašto? Zato što nam se daje celofan pakovanje, neka ambalaža koja lepo izgleda, to je sve lepo upakovano, napravljena je medijska kampanja, a kad otvorite poklon - mućak, nema ništa.
Tako je bilo govora o bankama. Šta se desilo - mućak. Sada guverner poziva - ne zadužujte se. U Hrvatskoj i kravata ide na lizing. Kome mi da verujemo? U ovoj vladi postoji evidentno nejedinstvo. Zašto? Zato što svako ima svog gazdu.
Koristim priliku i dajem rok od 24 časa pravom gazdi Mlađana Dinkića da mi se javi telefonom. Zna on moj broj telefona. Da javi, a ako se ne javi, onda sve što radi Dinkić, radi on. I vi kada doživite neku nesreću, pretrpite štetu, vi se javljate gazdi i gazdu tužite, a ne tužite sredstvo. Da to malo pojednostavim ljudima - kada vas ujede kuče, jurite gazdu, jer kuče ne može da bude parnična stranka.
(Predsedavajući: Hvala, gospodine Krasiću.)
Svaka asocijacija nije namerna. Mora se, gazdi šaljem poruku - javi se, da ne bi nastradao zbog Mlađana Dinkića. Nadam se da će gospodin Jočić razumeti ovo i da će nam vrlo brzo dostaviti odgovor na moje pitanje kad će uhapsiti Mlađana Dinkića.

Hvala. Reč ima Nataša Jovanović, a onda Dragan Todorović, po Poslovniku, pa po Poslovniku narodni poslanik Slobodan Gavrilović.

Neću dugo da govorim, daću samo mali primer. Čestitam poslanicima vladajuće stranke koji su u parlamentu.
Ima vas malo, ali poštujete Narodnu skupštinu. Za razliku od vas, nema predstavnika, odnosno nema šefova poslaničkih grupa ni iz narodne koalicije, ni iz Demokratske stranke, ni iz G 17 plus. To govori o odnosu vladajuće koalicije prema radu ovog parlamenta. Zato je vama najbolja stvar da se Skupština uopšte ne prenosi. Vi jednostavno hoćete da se što pre završi, da narod ne čuje i ne vidi ništa. To je ono što mi želimo da sprečimo, što nije dobro ni za vas u krajnjoj liniji, a posebno nije dobro za građane ove države.

Hvala, gospodine Todoroviću. Reč ima narodni poslanik Slobodan Gavrilović, po Poslovniku. Izvolite.

Zbog izvrnutih činjenica, dužan sam da pomenem neke stvari. U ovom parlamentu nisu bili direktni prenosi od 1994. do 1998. godine.
(Dragan Todorović, sa mesta: Nije tačno.)
Sada ćemo videti da li je to tačno ili ne. U vreme kada je sa ove govornice faktički ukinut direktan prenos, bez odluke ovog parlamenta, kada su sve stranke opozicije, uključujući i SRS, napustile parlament, ko se prvi vratio, bez direktnog prenosa - Srpska radikalna stranka. Pogledajte, pa onda recite, molim vas. To pogledajte.
Nemojte pripisivati samo sebi određene važne elemente za parlamentarnu debatu u Srbiji u ovo vreme. Ima društava koja su demokratska, a u kojima nema direktnih prenosa, pa nije problem. Mi smo zastupali tu tezu, pa i danas, kao demokratska stranka, jer se nalazimo u takvoj fazi razvoja društva, da su direktni prenosi poželjni i važni za rad parlamenta. Zašto to onda pripisivati samo jednome?
(Dragan Todorović, sa mesta: To nije važno.)
Zašto nije važno? To nije u redu. Znači, ovde se radi o tehničkom problemu koji je vezan za odigravanje nacionalno važne sportske priredbe, pri čemu će biti odložen prenos u trajanju od sat i 20 minuta. Zašto to tumačiti kao želju predlagača da ukine direktne televizijske prenose? Možete reći - ne prihvatamo ni odložen prenos za ovaj sat i 20 minuta, i to smatram legitimnim stavom, kakav god da je vaš stav, ali ne da sa tim automatski povežete nečije političko nastojanje da se u ovom parlamentu nešto sakrije, da se od očiju javnosti nešto sakrije itd. To nije u redu, jer to nije istina.
Izneo bih još jednu napomenu vezanu za direktne televizijske prenose. Evidentno je da njih ovde koriste političke stranke za promociju svojih ideja, i to je legitimno pravo svake stranke. Otuda, ako u ovom trenutku gledamo suštinu, a ne gledamo samo formu, a i ona je važna, jer ne predlaže se da bude odložen prenos svih skupštinskih zasedanja, već samo za ono vreme koliko traje jedna važna nacionalna sportska priredba, a mi i juče i danas...
(Dragan Todorović, sa mesta: To je ponižavanje.)
Nije to ponižavanje. Jer, morate razumeti, ono o čemu ste vi govorili, o usklađenosti određenih planova koji nisu mogli ovog trenutka da uđu u to vreme i da nemamo jedan kanal koji smo nekada imali itd. Potrebno je vreme da se tome prilagodimo. Imajte razumevanja za nešto što nije odluka i nije teranje maka na konac, da se odmah kaže – a, nešto hoće da prikriju od javnosti. Znači, nemojte tehničku stvar, koja je oročena na sat i dvadeset minuta, tretirati kao princip i načelo, jer iza toga nismo nikada stajali i nećemo stajati. Vrlo dobro znate, pre ulaska u tu koaliciju 1996. godine, Srpska radikalna stranka se vratila u parlament, čak i pre Demokratske stranke, godinu i po dana.