Gospodine Obradoviću, to je onaj isti član 226. od malopre, Laufer mi je javio, izgleda da sam napravio grešku, da to nije bio Goran, nego neki Zoran, nije iz Vrnjačke Banje, nego iz Trstenika, pa možete da stavite alternativno da ima puno podataka koje treba proveriti.
Naravno, treba proveriti podatke i o tome, o poslovnom prostoru ''Invest banke'' u Ulici 27. novembra broj 118 i Ruzveltova broj 45, što je, takođe, dato u zakup nekome. Interesuje me kome je to dato u zakup, po kojoj ceni, kada, na koje vreme. Da li je taj koji je to davao u zakup bio ovlašćen to da radi? Ovde se kaže da je to uzeo u zakup neki Predrag Marković "Stubovi kulture" a to je bivši predsednik, dobro. Ne znam, zato tražim objašnjenje jer to ne znam.
Takođe je, prostor u Ulici Milutina Ivkovića broj 2, gde je već prema mojim informacijama, a ja bih hteo da mi gospodin Koštunica kaže, da li je to tačno ili ne, to je uzeo neki gospodin Božić. Pa je to onda pretvorio u 16 lokala, pa je podigao cenu i sada on više zarađuje. Ko je njemu omogućio da on više zarađuje i ko je njemu omogućio da on uzme u zakup pa da posle daje u podzakup drugima? To je prema ovome. Nisam siguran, pa zato tražim da se to proveri.
Da ne remetim tu stvari, s obzirom na to da je Vlada Republike Srbije, na čelu sa Vojislavom Koštunicom, uspostavila izuzetno dobre odnose sa "Siti bankom", do tog sam zaključka sam došao iz nekih novinskih tekstova i oko kupovine ''Telekoma'' Republike Srpske. Vi kupujete to, a za uzvrat ''Siti banka'' dolazi u Beograd. Mislim da je tako bilo u novinama napisano. Još 2001. godine ta "Siti banka" je tvrdila sledeće, eksperti američke "Siti banke", da je Mlađan Dinkić svojim delima uništio srpsku privredu.
Zamolio bih vas da mi gospodin Koštunica protumači ovo što su rekli ovi iz američke ''Siti banke'', jer možda to nije tačno. Ne bih hteo da grešim dušu.
Gospodine Cvetkoviću, sada bih vas da uvedem u temu pošto ste se vi danas naslušali nekih stvari. Od toga vam je mnogo toga poznato i to vrlo dobro.
Zamolio bih vas, pošto će ova rasprava o duvanu malo da potraje, preko vaše službe izvršite proveru u Ministarstvu poljoprivrede i vodoprivrede, Odeljenje za proizvodnju, priznavanje, zaštitu sorti poljoprivrednog bilja je rešenjem broj 320-03-188/2-2004/06 od 14. 02. 2006. godine, u potpisu je neki ministar, samo sam protumačio da je na početku potpisa dr, druge stvari nisu čitke, pošto mi je Laufer dao lošu kopiju, to je rešenje kojim se priznala jedna sorta kod nas...
(Predsedavajući: Vreme.)
Evo, odmah, vrlo kratko ću kazati, ali ovo je vrlo važno za gospodina Cvetkovića da bi shvatio šta su mu podmetnuli da zastupa ovde.
Gospodine Cvetkoviću, obratite pažnju. Vidite, vidite, to je jedno rešenje gde se odobrava uvođenje u proizvodnju strane sorte duvana ''naciona tabacu'' (n.l.) i sorta se zove NC 55, pa preko neke firme i tako dalje i tako dalje. Ali je bitno da je to tražila neka naša firma, a ona se zove ''Tak'' d.o.o. Žitomislička broj 44/2 Beograd.
Zašto vam ovo pominjem? Ovo vam pominjem zbog toga što je na bazi ovog rešenja kod nas ušla jedna sorta duvana. U Nišu se vodi veliki spor, ne znam da li između ''Fabrike duvana'' ili nekog ko je otkupljivao i tako dalje. Zašto? Poljoprivredni proizvođači su dobili ovu sortu i nije rodio duvan, nije rodio ni šipak, nego je zemlja trajno, po nalazu veštaka, izgubljena, relativno trajno, sedam godina je nemoguća bilo kakva proizvodnja.

Zahvaljujem, gospodine Krasiću. Gospodin Marković je prekidao, pa bi trebalo to da se reguliše.

Dozvolite, gospodine predsedavajući, samo zbog gospodina Cvetkovića bih rekao. Zar vam se ne čini, ja tražim naravno da mi neko odgovori da li je to razlog ovog sudskog spora i ove štete koja je pričinjena seljacima. Ali mene interesuje, za ovu raspravu o Zakonu o duvanu, da li je možda na ovaj način stvorena situacija da ovi koji su kupili naše duvanske industrije sa pravom kažu – mi ne možemo da otkupimo u Srbiji one količine na koje smo se obavezali, jer, jednostavno, na tržištu nema tih količina.
Stičem utisak da je neko sistematski uništavao našu proizvodnju i tako stvarao uslove za nešto o čemu ćemo, nadam se, sutra da pričamo, a tiče se konkretnih rešenja Zakona o duvanu.

Povredu Poslovnika je reklamirala poslanik Nataša Jovanović, a posle nje ima reč ministar Cvetković.

Ja bih, gospodine predsedavajući, ukazala na član 93. Poslovnika.
Gospodine ministre, ja bih ukazala na neke stvari i vi kao predlagač izmene Zakona o duvanu možete po članu 93. stav 1. da se javite kad god zatražite reč.
Dakle, bez obzira na to da li su prijavljene liste poslanika, šefova poslaničkih grupa, pozivam vas da koristite taj član, da ne bismo ostali bez odgovora kao na mnoga pitanja koja vam je postavljala koleginica Tabaković, kada je bila rasprava o budžetu, da ne bismo ostali bez odgovora kada je u pitanju CEFTA, sa čime je vezan svakako i ovaj Zakon.
Sada koristim ovu priliku, ako mi dozvolite gospodine predsedavajući, na osnovu člana 226. kako ulazimo u raspravu o Zakonu o duvanu da postavim neka pitanja gospodinu ministru. To je preduslov, gospodine ministre, da bismo mogli dalje sa vama da razgovaramo i da vi koristite ovaj član da nam dajete odgovore, da nam replicirate, odnosno da dajete odgovore na ta pitanja. Da vas obavestim, vreme vam nije ograničeno i možete koliko god hoćete da govorite. Očigledno, vi nemate šta da kažete ili vam više odgovara da ćutite.
Vi ste bili zamenik ministra Aleksandra Vlahovića 2003. godine kada su privatizovane naše domaće industrije, odnosno fabrike duvana.
Dame i gospodo narodni poslanici, ja moram, vezano za ovo o čemu je govorio gospodin Krasić i o čemu će da govore narodni poslanici SRS, da vas podsetim na to da je onemogućavanje domaćih proizvođača duvana otpočelo dolaskom DOS-a na vlasti.
Naime, organska veza tadašnjeg Đinđićevog režima i najvećeg mafijaša DOS-a, Stanka Subotića-Caneta – Žapca, prethodila je privatizaciji ove dve domaće fabrike.
Onda su tu bile razne varijante, s obzirom na to da je to glavni kanal šverca duvana, u koji su bili umešani Zoran Đinđić i Cane-Žabac, koji se velikodušno čitavoj Vladi Republike Srbije stavio na raspolaganje rekavši – nudim vam svoje usluge, jer kada je u pitanju jedan tako veliki mafijaš i kada je u pitanju šverc cigareta, to znači sve što treba, sve prljave poslove za vas da završi.
U isto vreme ste bili zamenik ministra, gospodine Cvetkoviću, kada je taj isti Stanko Subotić - Cane – Žabac, zajedno sa vama i gospodinom Vlahovićem i tadašnjim premijerom, učestvovao u privatizaciji "Sartida", kao član delegacije Vlade Republike Srbije.
Onda bi trebalo da nam objasnite, da li ste vi u to vreme, kao i čitava Vlada Republike Srbije, imali direktne veze sa Canetom-Žapcem i da li ste tada znali, gospodine Cvetkoviću, da ćete jednoga dana, i da li ste o tome hipotetički razmišljali jer ste zagovarali Sporazum CEFTA, i pored toga što je privatizovana domaća industrija duvana, da dovedete proizvođače u još goru situaciju ako predložite upravo ovakav zakon. Jer će zbog CEFTE i zbog ovoga zakona, koji nam sada predlažete, naša domaća industrija duvana biti oštećena za više stotine miliona evra.
Pošto ste verziran čovek u proces privatizacije ove dve fabrike, ''Britiš Ameriken Tabako'' i ''Filipa Morisa'', vi onda, kao tadašnji član Vlade,...
(Predsedavajući: Vreme.)
... odnosno zamenik ministra, to je obećao, čitava Vlada u to vreme, nosiocima tog posla – da ćete štititi proizvodnju cigareta te dve kompanije koje su kupile naše domaće fabrike, odnosno da ćete koristiti zaštitne mere do 2009. godine.
Pošto je rasprava o CEFTI završena, pošto su izvršni direktori ove dve fabrike u našoj zemlji već pre godinu dana, i najave CEFTE, pokrenuli ovo pitanje, a vi ste sada resorni ministar finansija, izađite, gospodine Cvetkoviću, i recite nam sledeće: da li je poslednja izmena Zakona o akcizama dovoljna da se obeštete ove dve sada strane kompanije koje su kupile naše domaće ili ćete neki novi namet, pošto je sada očigledno da čerupate ove proizvođače duvana i da ih dovoditi u situaciju da je to potpuno neisplativ, obezvređen posao, koji je inače veoma težak i krvav za svakoga ko se time bavi?
Ali sada lepo recite da li ima dovoljno sredstava u budžetu Republike Srbije na osnovu povećanih akciza i ko će da obešteti ''Britiš Ameriken Tabako'' i ''Filip Moris'' zbog tako štetnog ugovora ili ćete nekim novim nametima, ili svim onim što radite građanima Srbije i udaranjem po džepu ovako siromašnih građana, da se snađete, jer to je vaša ugovorna obaveza, bez obzira što je to bio neki vid džentlmenskog sporazuma.
Ali, vi ste tada, vi, kao zamenik ministra Aleksandra Vlahovića i čitava Vlada Republike Srbije, preuzeli na sebe obavezu da se tako ponašate do 2009. godine.
Sada od vas tražimo konkretan odgovor, kako ćete i na osnovu čega ćete da obezbedite taj i toliki novac. Nemojte da to ostane bez odgovora ili da nam date neki nemušti odgovor, jer, gospodine Cvetkoviću, pre dva meseca sam vas pitala, kada je bila rasprava o budžetu, šta će biti sa radnicima kragujevačkog Zavoda za zapošljavanje i obrazovanje, kada sam pronašla stavku u budžetu da je tamo izdvojeno sedam milijardi 50 i nešto miliona u tranzicionom fondu za te ljude.
Vi ste izišli da replicirate, odnosno koristili ste ono vreme posle diskusije svih poslanika, govorili ste pred kraj, 5-10 minuta, rekli ste nema nikakvih problema, znamo da postoji to, to je nasleđeno, to postoji već šest godina, biće sve u redu, biće obeštećeni radnici, država će da brine o njima.
U međuvremenu oni su dobili kakvu-takvu otpremninu, oni to nisu želeli, želeli su da se vrate na posao. Vi se, eto tako, poigravate danas sa sudbinom proizvođača duvana, pre toga sa radnicima u Boru, kojima je tadašnji premijer u vreme Dosovske vlade, Đinđić, poručio da mogu da se bave proizvodnjom kikirikija i proizvodnjom nameštaja, tako se danas poigravate sa sudbinom ovih ljudi i sa ulogom države u ovom poslu koji je u to vreme bio od veoma velike važnosti.
Vama se žurilo da tada izvršite privatizaciju dve domaće fabrike da bi se zataškali tragovi i povezanost tadašnjeg vrha vlasti sa duvanskom mafijom, kako ono Milo Đukanovića, naravno, preko Caneta-Žapca u Crnoj Gori, tako sa čitavim kartelom na području Balkana. Vi mislite da smo to zaboravili.
Znate, vaše veze sa okorelim mafijašima i sa onim što ste vi radili ne samo da će ostati zabeležene u istoriji beščašća države Srbije, već sada to su konkretne posledice i preuzeli ste na sebe rizik i obavezu i sada ste, evo na nesreću srpskog naroda, ponovo sastavili neku vladu da vladate, pa nam recite odakle ćete vi da nam isporučite taj novac.
Gospodine ministre, to nije ništa smešno, nego je za odgovor čoveka koji ima budžet Republike Srbije u svojim rukama.
Dakle, da li je Zakon o akcizama dovoljan da se oni obeštete, kako ćete to da uradite, s obzirom na činjenicu da je kod nas stopa carine mnogo niža nego u ostalim zemljama koje su potpisnice CEFTA, odnosno u Hrvatskoj je 38%, i njihova je namera da oni od države traže to obeštećenje. Zahvaljujem se.

Ministar Cvetković.

Dame i gospodo, evo i ja da uzmem učešća u ovoj raspravi, s tim što je ovo ipak načelna rasprava, pa očekujem da će još življe biti kada budemo krenuli o amandmanima, a vezano za načelnu raspravu, dozvolite mi da dam odgovore na nekoliko pitanja koja su ovde bila postavljena.
Pri tome, moram da kažem da ipak neću koristiti vreme jer ga ja ne smatram neograničenim, već ću se koncentrisati na ovaj predmet i pokušaću da dam direktne odgovore na ono za šta sam pitan. Pre nego što to učinim, želim da se zahvalim na sugestijama oko načina na koji se pišu obrazloženja i da prihvatim da ona nisu uvek najbolja, ali svakako će nam te sugestije pomoći da bolje napišemo.
Sada bih da prvo odgovorim na pitanje zašto hitan postupak i vezano za to, ona obrazloženja. Prvo bih želeo da podsetim, a u tome i jeste osnova mog odgovora a to je, da je Zakon, odnosno izmena Zakona o duvanu bilo zamišljeno da bude deo paketa zakona koji su bili vezani za usvajanje budžeta za ovu godinu.
Međutim, iz tehničkih razloga, nažalost, taj zakon je zakasnio, koliko se ja sećam, mislim da su u pitanju jedan ili dva sata, tako da je prešao u drugi kalendarski dan i nismo mogli da ga objedinimo zajedno sa ostalim zakonima, dakle, sa ovima koji se ovde pominju, znači, PDV, akcize itd. Tako da je on bio po hitnom postupku, znači, pre dva-tri meseca i na kraju je ispao iz cele te priče i tek sada je došao na dnevni red. Zbog toga i ona obrazloženja, u izvesnom smislu, izgledaju kao da su malo ne baš direktna.
Drugo, vezano za pitanje domaćih proizvođača i njihove loše pozicije koje im sada ovaj zakon daje, želim ovde da kažem sledeće, a bih odgovor povezao i sa pitanjem da li i kakve su obaveze obeštećenja ''Filip Moris'' i BATA, radi se, zapravo, o tome da su domaći proizvođači zaštićeni na taj način što je stopa carine povećana na 57,6%, iako se ovde manipuliše sa jako niskom carinom, s tim što 57,6% startuje od 1. januara 2008. godine. Za sada ona je niska, iznosi oko 15%, ali ovde se radi o stupanju na snagu ovog zakona i njegovih efekata, jer sa stupanjem na snagu tih 57,6% automatski se ukida obaveza kupovine domaćeg duvana. Dakle, o tome se radi. To je vremenski usaglašeno.
Čitava priča oko oslobađanja obaveza otkupa je u funkciji CEFTA. Mogu da razumem da jedan broj poslanika smatra da je CEFTA pogrešna. Svi koji to smatraju, naravno, smatraće da je i ovo pogrešno.
Ali, ako se pođe od stava da je CEFTA nešto što ćemo mi usvojiti i ako se pođe od stava da praktično čitav region ide u jednom pravcu integracija onda je i ovaj stav ovde ispravan.
U vezi sa ovim što sam rekao, nema nikakvih obaveza obeštećenja prema ovim proizvođačima, lokalnim proizvođačima duvana. Upravo na to ukazuje taj Akcioni plan koji je bio spomenut, jer je on napravljen u saglasnosti sa proizvođačima. Oni su ga prihvatili. Na osnovu toga su iz tog Akcionog plana povučeni oni osnovni elementi i dat je kao predlog zakona.
Sada bih samo prokomentarisao, ali zaista verovatno spekulativno, cifre koje su bile, kolika je bila cena itd. Meni nije poznato da su bile međusobne ponude itd, ali, ajde ako uzmemo da je to tačno i da je stvarno sadašnja cena 800 miliona evra, meni je nerazumljivo zašto se to upoređuje sa cenom od 390, koja se odnosi samo na dve trećine kapitala.
Dakle, kad bi se tih 390 izvelo da se vidi koliko vredi cela fabrika, to je negde oko 550-560 miliona. To je cena po kojoj je fabrika prodata. Ako se tome dodaju razne obaveze koje su proistekle iz zatečenog stanja i ako se tome, takođe, doda jedan "know how" i protok vremena, porast bogatstva tržišta i uopšte opšti porast cena našeg kapitala u našim preduzećima, što je evidentno, ne vidim da je to neka dramatična razlika. Opet kažem, ukoliko je to tačno, ali opet i ovo da kažem, spekulativno i šta bi bilo ako bi bilo.
Na kraju, želim da vam se zahvalim za učešće u ovoj opštoj raspravi, a onda da vas pozovem da zajedno učestvujemo i po amandmanima. Zahvaljujem.

Povredu Poslovnika reklamirali su narodni poslanici Zoran Krasić i Žarko Obradović. Što se rasprave tiče mi praktično nismo još ni počeli, tako da nas tek očekuje diskusija ovog zakona. Izvolite, gospodine Krasiću.

Reklamiram, rekao sam vam gospodine Obradoviću, znate na koji se član odnosi, 136.
Gospodine Cvetkoviću, zamolio bih vas da uzmete Predlog ovog zakona i vidi se po datumima da je to ranije spremano. Na prvoj stranici obrazloženja naveli ste ustavni osnov za donošenje ovog zakona i naveli ste članove itd, ali ja ću da vam pročitam ovo što stoji u polovini drugog reda: ''Pravni osnov'', to treba da bude ustavni osnov, ali dobro, ''nalazi se u'' tom i tom članu, ''prema kome Republika Srbija uređuje i obezbeđuje, između ostalog, poreski sistem i finansiranje ostvarivanja prava i dužnosti Republike Srbije utvrđenih Ustavom i zakonom''.
To je formulacija koja stoji kod poreskih propisa, je li tako? Ali, ovaj propis nije poreski, gospodine Cvetkoviću.
Da ovaj propis nije poreski vi ste dali u ovim odredbama koje se menjaju, skrećem vam pažnju na ovu stranicu gde je član 1. znači, predmet ovog zakona jeste i uređuje se način proizvodnje, obrada, stavljanje u promet duvana, kao i proizvodnja, razvrstavanje i promet od duvanskih proizvoda, vođenje registracionih lista i evidencija, određuje se vrsta podataka o sastavu proizvoda, obrazuje se uprava za duvan i uređuje nadzor za sprovođenje ovog zakona. Znači, nema ni akcize, nema poreza, nema ničega što ima bilo kakve veze sa finansijama. Da li se slažete, gospodine Cvetkoviću? Slažete se. Drago mi je.
Znači, Balinovac ne radi svoj posao. Da je Balinovac radio svoj posao on bi ga lepo vratio i možda bi to bio isti taj član Ustava Republike Srbije, ali verovatno neka tačka koja se odnosi na proizvodnju i na obligacije gde se reguliše pravo, gde je Skupština ovlašćena da uredi promet, proizvodnju itd. Ali dobro, to što ste pučisti, to da vam i ne uzmemo za nešto što bi moglo da bude najgore.
Dalje, gospodine Cvetkoviću, vi ste u junu mesecu ove godine napisali da materijalni osnov za ovaj zakon, a to su oni razlozi itd, itd, poriv, pobuda, motiv zašto vi tražite da se ovo menja, nalazite, vi ste napisali – pravilima Evropske Unije. Da vas obavestim, pošto izgleda da zaraza tamo vlada, mi nismo članovi EU. Kaže se pravilima – stop, mi nismo tamo. Kaže se – CEFTA, mi nismo ni tamo.
Znači, mnogo je bolje da ste pitali Miku iz Prekonoge ili nekog našeg seljaka iz Doljevca koji je oštećen i zemljište mu je uništeno za sedam sledećih godina da ne može da gaji duvan, pošto to mora da bude peskovito, pored reke itd, da vam ne pričam, o tome ću vam sutra pričati, znači, umesto da ste Miku iz Prekonoge pozvali pa da ga pitate – je li Miko, šta je vaš interes i da ste se pozvali, evo ova strana, dve trećine, ne računamo one tamo, aplaudirala bi jer bi ste poštovali jednog našeg građanina i njegov elementarni interes. Vi ste se pozvali na sve ono što se radi protiv Republike Srbije.

Vreme. Hvala, gospodine Krasiću.
Žarko Obradović, pa onda gospodin Vlatko Ratković. Izvolite, gospodine Obradoviću.