Zaista nije bilo neuobičajeno spojiti raspravu o Zakonu o duvanu i Zakona o CEFTI, jer to jesu dve strane jednog istog problema koji je ovde pred nama, ali je neuobičajeno da ste time pokušali da nam skratite vreme za argumentaciju. Nažalost, na vašu žalost i na našu sreću, niste imali dovoljan broj glasova za to, tako da ćete sada dati priliku građanima da čuju zašto se CEFTA u javnosti pominjala samo povodom obeštećenja onoga što se naziva ''domaći proizvođači duvana'', a povodom priče ulaska u integracije, o ulasku u onaj hol koga nam Erhard Busek, bez imalo stida i srama, naziva ''trening kampom'' i preporučuje da uđemo u trening kamp za evropske integracije.
Imam suštinsku primedbu na priču o pozitivnim efektima o ulasku u CEFTU. Kao predvorje EU, iako sam Sporazum o CEFTI kaže da član 51. definiše trajnost ovog ugovora na neodređeno vreme, znači, priča o obećanom raju u koji treba da uđemo, a zove se EU, ne da jeste vrlo daleko, nego je i vrlo neizvestan. Ako vi u argumentaciju koju iznose srpski radikali dva dana slabo verujete i ako hoćete da kažete da postoje koristi koje prevazilaze štetu, hoću ovde pred ukupnom srpskom javnošću da iznesem podatak, računam za vas sa relevantnog mesta.
Izneću vam samo nekoliko rečenica iz zaključka autora Olivijea Lamota, autor je istraživač ekonomskog centra u Sorboni sa Univerziteta u Parizu i suštinu njegovog teksta koji se zove ''Trgovinske integracije u jugoistočnoj Evropi.''
Ako ne verujete srpskim radikalima da je pitanje da li postoji korist koja može da prevaziđe štetu koja proizilazi iz ovih integracija, ja ću vam izneti samo dve rečenice.
Formalna liberalizacija trgovine može da ima za posledicu povećano lobiranje proizvođača iz EU za uspostavljanje necarinskih barijera, što sa svoje strane može negativno uticati na izvoz iz zemalja zapadnog Balkana u EU. To se prvenstveno odnosi na sektor poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda, tako da će efekti od ulaska ovih zemalja u regionalnu saradnju biti ravni nuli. Pitanje je da li je neko bio spreman da izračuna štetne posledice, a da nije reč samo o proizvođačima duvana.
Znači, ponavljam kao osnovni zaključak, CEFTA, trgovinski sporazum je, u stvari, deo političke igre u kojoj treba na zvaničnom mestu koje se zove Skupština ratifikovati odluku Srbije za ulazak u EU.
Ratifikovati znači obavezati državu i obezbediti vremensku konzistentnost takve odluke, da ne bi neka buduća vlada donela drugačiju odluku. Ta drugačija odluka bi mogla biti doneta i ovog trenutka da ste vi imali malo više profesionalne časti da u Predlogu zakona i efektima koje će on dati niste napisali ono što sam juče citirala pričajući o CEFTI, a što je vredno da se ponovi.
Na pitanje koje ste sami sebi postavili, da li pozitivne posledice donošenja zakona jesu takve da opravdavaju troškove koje će on stvoriti, odgovor koji ste dali na pitanje koje ste sami postavili glasi – ''takve su da ne izazivaju dodatne troškove privrednih subjekata, čija je delatnost propisana odredbom ovog zakona. Korist je takva da ne izaziva dodatne troškove''. Zaista svaki komentar na ovo je suvišan.
Za mene lično je i uvredljivo da inteligenciju poslanika dovodite u pitanje time što donosite Predlog zakona, obrazloženje i odredbe koje se menjaju na 23 strane, pa svode se na član 29.
Član 29. kaže da oni koji žele u ovoj zemlji da se bave proizvodnjom i trgovinom duvana više ne moraju od domaćih proizvođača da kupuju 50% domaće proizvodnje duvana. To je suština ovog zakona, a napravili ste ga obimnim time što ste u čitavom tekstu zakona samo izmenili formulaciju prideva ''fermentisani duvan''.
Znači, dali ste drugačiji rečenički sklop – znači fermentisani duvan i onda to menjali u celom tekstu zakona da to liči na neki suvisli predlog. Da budem iskrena ima još jedna sitna novina gde na zahtev proizvođača olakšavate evidenciju izveštaja koji oni daju.
Znači, Sporazum CEFTA koji je neodvojiv od Zakona o duvanu proizvodi posledice koje treba država Srbija da snosi tako što će obeštetiti, i to je smisao ovog zakona, proizvođača duvana strane firme, kojima ste 2003. prodavali domaću duvansku industriju obrazlažući to kao posao decenije i skrivajući od javnosti da je zaštićeno tržište i beneficije koje su imali od te zaštite, u stvari prikrivena niža cena prodaje koju ste im omogućili u takvom postupku privatizacije.
Svetskim kompanijama koje se zalažu za slobodnu trgovinu i za konkurenciju, ali su prilikom kupovine duvanske industrije tražile takvu vrstu zaštite, da im ne može, što je danas problem, hrvatski proizvođač duvana ''Industrija duvana Rovinj'', praviti konkurenciju ili bilo ko drugi. Hvalili ste se dobrom cenom, a u stvari ste im omogućili da izvuku profit. Na čiji teret? Na teret kupaca i na teret građana koji kupuju cigarete i na teret državnog prihoda, odnosno akciza što je opet u krajnjoj distanci na teret građana. Vi ste znali 2003. godine kada ste im prodavali duvansku industriju, da su već pokrenute inicijative za sklapanje sporazuma o slobodnoj trgovini, a ti uslovi dati duvanskoj industriji su u stvari osporavali Sporazum o CEFTI. Vrlo svesno, nije vas iznenadila CEFTA.
Osnovni principi Svetske trgovinske organizacije su poznati i vi ste svesno ušli u kršenje pravila konkurencije, u pravila dostupnosti tržištu i objašnjavajući svojim uspehom tu prodaju, onda, a 2006. godine raspravljajući se među sobom da li će budžet biti oštećen ulaskom u CEFTA, na šta nas primoravaju iz političkih razloga, otvoreno saopštavajući da je to bitno za političku stabilnost zemlje i u stvari ćemo morati, kada nam gospodin Eugenio Sidoli, tada direktor fabrike duvana, kaže: ''Ako ova država misli da je dovoljno jaka da plati odštetu od više milijardi evra nama kojima je obećana zaštita do 2009. godine neka potpiše CEFTU.'' Dinkić kaže, u to vreme, ''može CEFTA, ali budžet ne sme da trpi.''
Objasnite mi, da li je i kako je moguće, sem u reklami na televiziji, da dobijete i jare i pare, to samo u reklami može i za lakoverne. Hoćete li da nam objasnite ko je ovde izgubio proizvođače duvana, koji se danas hvale da su naši i koji su tada dali navodno dobru cenu kupujući te fabrike, navodno investirajući, ne navodno, nego stvarno, milijardu evra, ali ako su oni oštećeni potpisivanjem CEFTE i izjednačavanjem uslova u ovoj oblasti, da li su oni baš prećutno pristali da im džep bude prosečen i da iz njega iscuri ona planirana dobit koja je bila element kada su odlučivali da uđu na naše tržište. Ja odgovor znam, ali hoću da ga čujem od vas. Hoću da taj odgovor bude dostojan inteligencije narodnih poslanika i svih građana Srbije i onih koji su za vas glasali.
Kada kažete da treba da učestvujemo u integracijama i kada se svi zalažemo za svetske tokove slobodne trgovine, da li hoćete nekada građanima da priznate kako ta slobodna trgovina izgleda u svetu i u praksi. Ne, nećete, ali ću zato ja da iznesem kako je gospodin Džordž Buš, jedan od zastupnika ekonomskih sloboda 2003. godine, javno uveo kvote na uvoz ženskog rublja i kućnih haljina napravljenih u Kini, a uvođenjem visokih carina na uvoz čelika i čeličnih proizvoda, od kojih je morao da odustane tek 2005. godine, pošto je pod pritiskom Evropske unije izgubio spor pred Svetskom trgovinskom organizacijom. U međuvremenu je domaća privreda dobila predah od godinu dana, koliko je vođen spor, domaćim čeličanama da se oporave.
Da li biste vi nekada bili u stanju da to uradite za domaću proizvodnju i za ljude koji ovde rade? Neki režimi subvencija i pomoći domaćoj proizvodnji su do te mere perfidni i tvrdokorni, da su dovedeni do nezamislivih granica, evo, kada je u pitanju jedna velika i snažna država kao što je Amerika.
Ja verujem, da vi, gospodine ministre, sigurno znate za slučaj iz 1989. godine kada je američka Vlada zaustavila uvoz 30.000 pari patika iz Indonezije, sa obrazloženjem da je u kutiji patika spakovan rezervni par pertli, a da za njih nije propisana kvota.
Mimo zakona, spor je trajao godinu dana dok proizvođači iz Indonezije nisu vratili svoje patike na odredište, a Amerika je donela propis po kojem je moguće da u kutiji sa patikama bude spakovan rezervni par pertli, ali ako je udenut u patike i ako je u boji koja odgovara patikama koje su u kutijama.
Tako velike i moćne države štite svoju domaću proizvodnju. Oni ih štite, čak i onda kada se nađu pred sporovima sa Svetskom trgovinskom organizacijom, o čemu svedoče kazne koje su plaćene u gipsarskom kartelu, na primer, ''Lafarž'' ovde prisutan, zbog kartelskog ponašanja, već dva puta je platio kazne preko 120 miliona evra.
Kada je reč o proizvodnji duvana u Italiji 2005. godine, u oktobru, četiri proizvođača duvana je kažnjeno sa 56 miliona evra, jer su se u periodu dužem od šest godina dogovarali oko otkupne cene duvana sa asocijacijama uzgajivača i unapred dogovarali o cenama koje će ponuditi na konkursima za javnu nabavku duvana.
Evropska unija, kao tržište kome je premisa slobodna konkurencija, u stvari perfidno iza zavese štiti svoje proizvođače duvana, svesno i da se može suočiti sa kaznama, za razliku od vas koji domaćim proizvođačima duvana izbijate iz ruku argument, da oni treba da imaju sigurno tržište, njih prve želite da uvedete u Svetsku trgovinsku organizaciju sa objašnjenjem, pa bože, to je kriterijum koji se poštuje u tom velikom svetu.
Ponavljam, princip KFV banke, domaće nemačke razvojne banke koja finansira izvoz, jeste pohvala za ugledanje. I mi treba da se ponašamo tako i da osnujemo razvojnu banku, da osnujemo banku za razvoj poljoprivrede i da finansiramo izvoz, ali kako kada ste vi uništili banke i kako kada vi pristajete da ova država bude poligon za plasman tuđih roba, što i jeste CEFTA i što jeste ovo o čemu danas govorimo. Jedan od ciljeva CEFTE i ovog zakona o kojem pričamo danas je u stvari uravnotežavanje odnosa uvoza i izvoza sa zemljama u regionu.
Čuli ste juče gospodina Dinkića da te zemlje učestvuju u izvozu i kada smo mi u pitanju sa 30%. On je dao neistinit podatak o uvozu, da je 8%, podaci se razlikuju od 14 do 20%.
Jedan od retkih regiona sa kojim imamo suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni je područje CEFTE. I vi sada sa CEFTOM, gde je legitiman cilj da se uravnoteži uvoz, izvoz, želite da nam onesposobite privredu i da imamo probleme hiljadu i jedan i u monetarnoj sferi, time što ćemo taj suficit koji ostvarujemo da dozvolimo da se te zemlje približe po plasmanima na našem tržištu. Jedino mesto gde imamo pozitivnu računicu plus-minus, izvoz-uvoz, vi pristajete, počev od duvanske industrije pa nadalje, da ovu privredu koju ne kreditirate i koju ne subvencionišete, da subvencionišete strane ulagače i novootvoreno radno mesto.
Subvencionišete strane ulagače, novootvoreno radno mesto, bez zakona o subvencijama, uredbom se dele sredstva za otvaranje novih radnih mesta. Potpuno smo pomešali lončiće šta je ovde država, šta je domaća proizvodnja i šta je naša evropska budućnost.
Zaista nije korektno reći da vam nismo izneli podatke koliko štete proizvodi jedan ovakav zakon. Zaista je nekorektno reći da mi nemamo alternativu. Da se razumemo, svaki region iako ima u osnovi ekonomiju, jeste u stvari politički. To koliko pomaže zemljama koje su unutar regiona, toliko mu je cilj da one koje su van tog regiona u stvari sankcioniše i da ih natera da uđu u region, poštujući pravila koja su uvek štetnija ili manje dobra za slabije. To je jednostavno pravilo, ali ne možete da kažete da alternativa ne postoji.
Ne možete da kažete da je slobodna trgovina slobodno kretanje samo roba, kapitala, usluga, a ne i ljudi. Pa, zar ovo nije povod da pomenemo da nam se samo vraćaju oni koji su svojevremeno otišli izmišljajući da im u ovoj zemlji nije bilo dobro i da sa njima ne znamo šta ćemo, a da i dalje stoje redovi ispred ambasada?!
Hoćete da kažete da necarinske barijere nisu bitne. Jesu, vrlo. Šta je sa dozvolama za transport? Šta je sa vizama za vozače i one koji treba da izvoze našu robu u taj veliki svet? Tvrdite da nemamo mogućnost da sarađujemo sa velikim zemljama.
Naša budućnost jeste da mi sarađujemo upravo sa zemljama gde će taj trošak koji se zove prostorna udaljenost biti nadomešten onim što se zove kompatibilna proizvodnja, gde nećemo da se sukobljavamo sa komšijama u pogledu toga što imamo istu privrednu strukturu, nego i sa zemljama iz CEFTE gde ćemo se sporiti ne samo po pitanju duvana, koje pokušavate da rešite na ovakav način, nego i sa tim da ćemo se sporiti oko toga ko će pristajati da ponudi bolje uslove stranim investitorima da bi se strane direktne investicije usmerile u našu zemlju.
Ja zaista hoću da kažem da integracije jesu bitne, ali ne integracije u kojima vi ne iznosite istinu o njihovoj ekonomskoj pozadini, ne integracije koje znače poslušnost, ne integracije koje znače gubljenje već stečenih pozicija, a vi to pokušavate da predstavite nekim novim uspehom ili čak koristi za ovu privredu.
Ja zaista mislim da geopolitički smisao CEFTE za prvu posledicu ima negativne posledice u industriji koja zapošljava, negde kažete 130.000 ljudi, negde 110.000 ljudi u duvanskoj industriji.
Ali posledice primene će biti vidljive, tek tada će građani biti u prilici da razumeju svu ispravnost dobrih strana o kojima vi danas sa vrlo malo reči, priznajem, govorite o ovom predlogu zakona. Hvala.
