Reč ima narodni poslanik dr Zoran Mašić, a neka se pripremi narodni poslanik Radiša Ilić.        Dobićete repliku, hajde da krenemo, pa ćete dobiti, pošto je već čovek izašao.

Poštovano predsedništvo, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, 2005. godine, a naročito ove godine, kao građani u našoj zemlji, a i šire u celoj Evropi, pa ako hoćete i u većem delu svetu, osetio se značajan uticaj upravo nekontrolisane emisije, pre svega, gasova koji izazivaju efekat staklene bašte.
Primarna posledica toga upravo je globalno zagrevanje i povećanje ukupne temperature, tako da smo ove godine na našim prostorima i šire imali nenormalno visoke te spoljne temperature, koje su indirektno uticale na pojavu većeg broja požara, kako u našoj zemlji, tako i u nekim drugim evropskim državama, gde je dodatno kroz te požare opet došlo do emisije velikog broja štetnih gasova, pa i gasova u koje ubrajamo i gasove koji izazivaju efekat staklene bašte, a pre svega to je ugljendioksid.
Pored ovih problema koji su globalno prisutni, svakako u našoj zemlji postoje u nekoliko gradova i te kritične tačke aerozagađenja.
Pored emitovanja gasova sa efektom staklene bašte, emituju se i neki drugi tzv. industrijski gasovi koji štetno deluju na zdravlje ljudi.
Upravo kao posledica tih štetnih efekata po zdravlje ljudi i životinja, a na kraju i zagađenja biosfere, hidrosfere i zemljišta, zemlje ovog sveta su i pristupile izradi jedne ovakve konvencije i povelje, sa ciljem da se spreče ti negativni uticaji na ove subjekte koje sam spomenuo.
Zato je za nas iz SRS neprihvatljivo da kod obrazlaganja razloga za donošenje zakona o ratifikaciji Kjoto protokola i Okvirne konvencije Ujedinjenih nacija o promeni klime, stoji da su primarni razlozi političke, pravne i ekonomske prirode, i onda dalje, kao i značaj za zaštitu životne sredine.
Ova konvencija i protokol u suštini, primarno, imaju efekat i potrebu zaštite životne sredine, a onda sekundarni značaji su ovi – politički, ekonomski i pravni. U tom smislu, određeni broj poslanika je i stavio primedbu.
Znači, smatramo da težište i u obrazlaganju i u prezentaciji našoj javnosti ovog zakona treba da bude na zaštiti životne sredine.
Takođe je za nas neprihvatljivo obrazloženje koje se daje zbog potrebe hitnosti postupka donošenja, gde takođe stoji - da potvrđivanjem Kjoto protokola po hitnom postupku obezbeđuju se politički uslovi, opet primarno politički, da Republika Srbija kao ugovornica Okvirne konvencije Ujedinjenih nacija o promeni klime i Kjoto protokol uz ovu konvenciju, dobije podršku Ministarske konferencije za Beogradsku inicijativu u vezi sa jačanjem regionalne saradnje u oblasti klimatskih promena, koja je od izuzetnog kako političkog, tako i ekonomskog značaja za našu zemlju.
Svesni smo mi, poštovani poslanici i vi gospodine ministre, da je donošenje ovog zakona i iniciranje po hitnom postupku primarno zbog razloga održavanja ove šeste panevropske ministarske konferencije o zaštiti životne sredine, ali se moglo naći i ranije vremena.
U situaciji kada se mi kao poslanici opozicije pozivamo na kršenje Ustavnog zakona i nedonošenje mnogo značajnijih, iako apsolutno ne sporim da je ovo jedan od značajnijih zakona, za nas je neprihvatljivo ovakvo obrazloženje sa primarno-političkim prizvukom.
Niste imali hrabrosti reći da je primarno zbog toga da imamo verifikaciju da je naša zemlja usvojila ovo i da možemo ravnopravno i punopravno da učestvujemo u toj konferenciji.
Kao predsednik Odbora za poljoprivredu dobio sam od Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), i to od Misije u Srbiji i Sektora za ekonomska pitanja i politiku životne sredine, to je znači nekakav sektor, dopis u kojem me obaveštavaju i kažu - u prilogu vam dostavljamo Platformu srpskih nevladinih organizacija za učešće na 6. Panevropskoj ministarskoj konferenciji o životnoj sredini, sa željom da vas informišemo o njihovim stavovima i da podstaknemo i podržimo intenziviranje saradnje institucija države, te pokrajinske i lokalne uprave sa građanskim društvima.
Ovo govori o onome, što takođe mi poslanici SRS ukazujemo vama u vladajućoj koaliciji, da dobar broj zakona donosite pod određenim međunarodnim pritiscima i sa njihovim zahtevima. Simptomatično je da u ključnim ciljevima koji oni definišu, stoji pod a) traže od nadležnih organa u Republici Srbiji, i to pod 1) hitno preduzimanje mera radi ratifikacije međunarodnih ugovora u oblasti životne sredine, kao i preduzimanje svih potrebnih mera radi stvaranja uslova za efektivno sprovođenje obaveza iz međunarodnih ugovora koji su već ratifikovani.
To je potvrda da i ovaj zakon, kao i neke druge, donosimo u ovom parlamentu pod određenim političkim pritiscima stranih faktora. Ima puno osnova da je jedan ovakav zakon donet i zbog, da kažem, rešavanja određenih, značajnih ekoloških problema u našoj zemlji.
Gospodine ministre, u jednim novinama sam našao da ste dali izjavu da oblast ekologije u Srbiji, ako se poredi na lestvici od jedan do deset, zaslužuje ocenu dvojku, znači da je na jako niskom nivou oblast ekologije regulisana u našoj zemlji. Možda je to upravo posledica toga da nismo imali jedan duži vremenski period ministarstvo za ekologiju i da su nagomilani određeni problemi, da u okviru Ministarstva za nauku ti problemi nisu mogli da se rešavaju i da je primarno iz tih razloga ovakva ocena.
Ali, za rešavanje tih problema u određenoj oblasti kakva je zaštita životne sredine onda i te kako i ovaj zakon treba da doprinese da se to stanje reši, pa bi po meni bilo možda uputno da ste kod obrazlaganja upravo to apostrofirali i rekli javno i otvoreno, ne stideći se, jer smatram da niste vi primarno krivi što je takvo stanje, ali veću težinu bi imalo nego ovako kako nam je to prezentirano.
Oblast zaštite životne sredine kod nas nije dovoljno zakonski rešena i regulisana. Mislim da bi u narednom periodu trebalo da se donesu značajniji zakoni koji će učiniti mnogo ozbiljniju i na većem nivou zaštitu životne sredine, kako vazduha, tako i vode i zemljišta, jer ne možemo zaboraviti da smo u poslednja dva meseca imali ozbiljne akcidente i velika trovanja faune, pre svega riba u nekoliko reka, i to u reci Toplici, zatim u Belom Timoku, i poslednje veliko trovanje u Tisi, gde je prema podacima uginulo negde oko 30 tona, možda i više, te ribe.
Nažalost, nisam informisan, koristim ovu skupštinsku govornicu da u toku ove rasprave oko zakona informišete i nas narodne poslanike, a i javnost našu, da li je definisano, za ovo vreme od poslednjeg akcidenta koji se desio sa trovanjem reke Tise i uginućem tolike količine ribe, riblje faune, ko je zagađivač.
Osumnjičene su dve firme. Jedna je Šećerana, ona je kupljena od strane Italijana. Druga je Fermin, Fabrika kvasca. Ona je kupljena od jedne američke firme, vlasnik je Alltech iz Amerike, pa bih vas molio da nas informišete. Imam nezvanične informacije da je veća sumnja na Fermin kao zagađivača, ali da ne licitiram, nadam se da ćete uvažiti ovo moje poslaničko pitanje, da ćete dati odgovor već u toku današnje rasprave.
Ono što još na samom kraju želim da kažem, da bih ostavio vremena i mojim kolegama, jeste da se priklanjam iznetom mišljenju da mi u našoj zemlji imamo relativno dobro očuvanu životnu sredinu, da imamo određene oblasti, pre svega brdsko-planinske, sa vrlo zdravom životnom sredinom, i da to može biti vrlo značajan resurs za našu zemlju, pre svega u organsko-poljoprivrednoj proizvodnji. Nadam se da i ova vlada i naredne vlade će učiniti, pre svega, da se zaštiti životna sredina, voda, vazduh i zemlja, u tim prostorima i okrenemo se u većem obimu toj biološkoj proizvodnji.
Da bi se to ostvarilo, mislim da je nužno da u ovom parlamentu u narednom periodu, od strane vašeg Ministarstva bude dostavljen na usvajanje zakon o upravljanju otpadom, jer mi nemamo rešeno na kvalitetan način upravljanje komunalnim otpadom. To je jedan veliki zagađivač životne sredine. Zatim, zakon o zaštiti vazduha takođe mi nemamo, nadam se da ćemo ga dobiti. Zatim, zakon o zaštiti vode. On postoji, ali da bude inoviran i da bude u skladu sa savremenim zahtevima.
Ono što je bitno u smislu zaštite životne sredine je da se poveća edukacija građana i uvede u obrazovni proces zaštita životne sredine. Treće, što treba takođe promovisati, a što je u cilju zaštite životne sredine, to je smanjenje upotrebe fosilnih goriva, pre svega nafte i uglja, i opredeljenje ka upotrebi bioenergetskih goriva, znači biodizela, bioetanola i svakako tečnog gasa, prelazak na te manje zagađivače jer će to stvoriti preduslove da očuvamo životnu sredinu, iako imamo u okruženju industrijski mnogo razvijenije zemlje koje zagađuju i našu okolinu, ali da se mi sami potrudimo da očuvamo našu životnu okolinu. Hvala.

Po Poslovniku, Riza Halimi.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo, izvinjavam se što moram ponovo. I pored nedovoljnog poznavanja srpskog, mislim da sam bio jasan kad sam reagovao na cinizam gospodina Šormaza, kada je bespotrebno odvojio Preševo, Bujanovac, Medveđu od šireg jednog kompleksnijeg pitanja.
Moje reagovanje je bilo opet mislim jasno na stvarno nerazuman pristup predstavnika koalicije koja ima aktuelnu vlast, kada umesto jedne stručne problematike ulazi u vode politizacije, opet kažem, jedne isključivo stručne problematike.
Moja su reagovanja u odnosu na ova dva pristupa, jednostavno moj doprinos i reagovanje u tom pravcu. Zato opet mislim, ni one uvrede koje idu sa onog - hipoteka Titovog vremena, koje se ovde moglo čuti i u ranijim diskusijama od pojedinih poslanika SPS, a sad aktuelni poslanik verovatno opet ima direktan takav uticaj, iako kaže da je njegova prošlost drugačija.
Opet, ova druga stvar oko jezika, mislim da je apsolutno nekorektno od strane poslanika gospodina Nikolića, kad sam se u toku diskusije i pored, priznajem, reduciranijeg rečnika srpskog, ispravio. Nije morao baš na tu temu da se javi i da me upozorava jer tu kulturu imam iz lokalne skupštine. Ne mora da me neko ovde podseća kako se drugome obraća.
A što se pak sada prava korišćenja maternjeg jezika tiče, opet da vas podsetim, pored govornice i ovih dijaloga koje smo imali ovde u Skupštini, dosad ni s jednim stručnim nadležnim nisam razgovarao na tu temu, da mogu da koristim svoj maternji jezik pri obraćanju poslanicima u ovoj skupštini.
Podsetio bih vas, poslanik sam koji zastupa Albance Preševa, Bujanovca, Medveđe. Po statistici, ima nas negde ispod 1%. Nažalost, taj broj se smanjuje, svakim popisom je sve manji, a po Zakonu o zaštiti prava nacionalnih manjina dopušteno je korišćenje maternjeg jezika manjinama koje imaju više od 2%. Mislim da ove stvari ako su raščišćene rado bih, uz adekvatnu tehničku pomoć, koristio svoj maternji jezik. Hvala vam.

 Hvala puno. Žarko Obradović. Izvolite.

Hvala, gospodine predsedniče. Samo bih, pošto je gospodin Halimi pomenuo Socijalističku partiju Srbije, želeo da gospodinu Halimiju kažem ... Gospodine Halimi, vama se obraćam, ako nemate ništa protiv da čujete šta bih imao da vam kažem, da se ne bi zbunjivali ni sada ni ubuduće.
Čisto da znate kada čujete od predstavnika stranaka koje sebe kvalifikuju kao demokratske, promenio se način njihovog govora jer sada vrše vlast, i sad su problemi sa kojima se suočavaju mnogo ozbiljniji nego što su izgledali kada su bili opozicija, pa su mogli pričati šta god hoće. Nemojte se čuditi što ponavljaju stavove, državne stavove koji nisu daleko od SPS-a.
Naprotiv, što bude vreme prolazilo, verujte mi, sve više i više će govoriti onako kako je govorio SPS 90-tih godina, jer država je iznad ideologije.
Neki to shvataju sada, a neki su to shvatili ranije, i nemojte misliti da kada je država u pitanju da postoji velika razlika između poslanika Narodne skupštine Republike Srbije. A to što je Socijalistička partija Srbije o tome govorila ranije, a neko tek sad, e to je stvarnost nad kojom se oni moraju zamisliti. Hvala vam.

 Reč ima Gordana Čomić, a neka se pripremi narodni poslanik Božidar Delić. Izvolite.

Dame i gospodo, sa zadovoljstvom učestvujem u raspravi o Predlogu zakona o ratifikaciji Kjoto Protokola i Okvirne konvencije Ujedinjenih nacija. Narodni poslanici, zajedno sa predsednikom Skupštine, imaju zanimljivijih tema nego što je slušati ono što imam da kažem. Nadam se da će biti dovoljno kratko i dovoljno zanimljivo da zaista zadobijem vašu pažnju.
Na početku bih htela da uradim nešto što se u Srbiji inače retko radi, a to je da iz razloga što sam pratila oblast zaštite životne sredine dovoljno dugo godina, spomenem i ministre, dakle aktuelnog ministra, Sašu Dragina, za koga moram da spomenem da komentarišu da je postao omiljeni ministar zbog odlučnosti i kažnjavanja zagađivača. On je jednostavno uradio ono što ministar treba da radi, a to je da primeni Zakon, kao ministar u Vladi, koja postoji zato da primenjuje zakon.
Ministar Aleksandar Popović, za čijeg je mandata donet Zakon o zaštiti životne sredine, takođe sam sa zadovoljstvom učestvovala u raspravi donošenja tog zakona. Ministarka Anđelka Mihajlov, sa kojom je započeta praktična standardizacija propisa i uvođenje standarda za buduće propise koje će ova skupština donositi.
Ministar Branislav Blažić nije bio ovaj nivo vlasti, ali svejedno, koji je u jednom segmentu uradio značajne pomake u oblasti zaštite životne sredine. U mnogo sektora i na bivšem saveznom nivou i u Republici Srbiji je bilo ljudi koji se zaštitom životne sredine bave. Ne mogu da spomenem sva njihova imena.
Želim da spomenem samo profesorku Ljiljanu Čonkić, koje nema više među nama, iz Sekretarijata za zaštitu životne sredine Autonomne pokrajine Vojvodine.
Ali, mnogo ljudi u raznim segmentima u državnoj upravi, na nivou Republike, u Vojvodini, u lokalnim samoupravama, koji su u saradnji sa svim ministrima koji su ovoj oblasti bili zaduženi napravili pomake.
Da li su ti pomaci dovoljni? Nisu, očigledno. To možemo svedočiti i ovde slušajući kakve sve primere mi poslanici imamo o onome što čujemo od ljudi čije interese želimo da zastupamo, šta je to što oni u svojim sredinama vide kao crne tačke, šta je to što ih plaši zbog sigurnosti zdravlja njih samih, njihove porodice i njihovog okruženja.
Dakle, radi se o jednoj izuzetno važnoj temi i moja sugestija svima nama je da bi ministar Dragin, osim što će postati omiljen zato što primenjuje zakon i primenjuje ga tako da zagađivači počnu da vode računa o primeni zakona, da bi trebalo da bude i prve sednice Narodne skupštine, gde će ministar Dragin slušati, saslušati i odgovoriti na sve primere koje mi poslanici imamo u okviru onoga što je vreme za pitanja i odgovore između poslanika i Skupštine.
Takva jedna sednica Skupštine po Poslovniku je moguća i moja sugestija svima nama je da je organizujemo, da bi zaista počeli da se bavimo onim što ljude zanima, što ih plaši ili o čemu žele da imaju više informacija.
Kjoto Protokol, koji je pred nama, osim što je za mnoge države sveta od 1997, odnosno 2005. godine naovamo bio prosto rutinska tačka dnevnog reda na sednicama raznih parlamenata, važno je da građanke i građani u Srbiji znaju šta je on u stvari.
Moj pokušaj u sledećih pet minuta je da osvetlim Kjoto Protokol, kao i ostale konvencije, sa druge tačke gledišta, smatrajući da smo dovoljno informacija podelili o tome šta čini sadržaj ovog protokola i Okvirne konvencije.
Kjoto Protokol i konvencija su sredstvo, kao što su to i ostale direktive, uputstva ili konvencije Evropske unije. Oni su sredstvo koje pomažu pojedinim državama i društvima da razviju svoje sopstvene zakonske projekte, da naprave koncept u okviru zaštite životne sredine kada je reč o Kjoto Protokolu, u drugim sektorskim politikama kada je reč o drugim konvencijama, zato što je to način da pravite plan.
I zato mi je drago da je na dnevnom redu danas u Srbiji, zato što je Srbija zemlja u kojoj malo ko planira, zato što je Srbija zemlja u kojoj se tzv. ozbiljne političke rasprave svode na opisivanje stanja, zato što je naše društvo takvo da se svaki problem svodi na koncept razgovora, gde su političke dosetke kojima se opisuje stanje važnije od toga da zajedno tražimo odgovor na pitanje kako će Srbija, primenom propisa koji prate Kjoto Protokol, izgledati 2011. godine.
To je pitanje za ministra, bez obzira da li iz sve snage podržavam ovo što radi ministar Dragin i što ima nameru da radi, ili sam opozicija.
Dakle, koliko i kako će biti smanjeno sve ono što Kjoto Protokol omogućava da se smanji kao šteta u našem okruženju lokalne zajednice ili države u celini. Kako će Srbija da izgleda 2011. godine?
Narodni poslanici su očigledno zainteresovani, dakle, uspelo mi je, pitaju kako, činjenica je da se o tome ne razgovara. Zašto? Narodni poslanici ponovo pitaju zašto. Zato što smo navikli samo da opisujemo stanje i da tražimo nekog drugog da bude kriv za ono što vidimo kao opis stanja.
Naš predlog je da zajedno počnemo da razgovaramo kako ćemo živeti i kako će Srbija izgledati u kontekstu pravila o očuvanju životne sredine, o čistim tehnologijama, o primeni svega onoga što prati Kjoto Protokol, kako će sve to da izgleda 2011. godine.
Ta poruka Kjoto Protokola je ona poruka koja je dobra, zdrava za zemlje kao što je Srbija, zato što je prosto jedna poruka o principu kako razmišljaju uspešni.
Narodni poslanici dobacuju - da li Amerikanci. Da, uspešni, ne kvalifikujem ih, ne diskvalifikujem, ali je činjenica da predstavljaju uspešne i da predstavljaju one koji vode u današnjem svetu. Da li su i najveći su zagađivači, o tome možemo da otvaramo raspravu, bićete možda iznenađeni ili nećete, znam kakva se tema vodi u američkom društvu, u Americi, o tome zašto se ne ratifikuje Kjoto protokol.
Slično kao i u mnogim društvima gde je politika sklona više manipulaciji nego činjenicama, jedan deo u američkoj tzv. političkoj eliti ili, kako hoćete, upravljačkoj eliti imao je jako dugo teoriju "red alert" ili ''crvena uzbuna'', i za sve što ne valja optuživao je hladni rat i one koji su ih ugrožavali, pa je zato moralo da se ulaže u naoružanje, zato je morala da se koncipira politika.
Sada imaju "green alert" ili ''zelenu uzbunu'' i tvrde, jedan deo, da je cela priča o globalnom zagrevanju ili priča o Kjotu samo način da neprijatelji američkog naroda, verovali ili ne, to su reči koje se upotrebljavaju u Kongresu, ako vas na nešto podseća, namerno je, dakle, da neprijatelji američkog naroda potkopaju tradicionalne vrednosti američke ekonomije.
Dakle, oni su uspešni, da se vratim na poruku Kjota. Šta rade uspešni? Naprave plan.
Godine 1997. oni jesu opisali stanje, videvši da je merljiv efekat staklene bašte, mereći zagađenja vazduha dovoljno dugo, da ima pojačane emisije, i seli su, kao što i mi imamo šansu da sednemo, da se dogovore šta da urade.
Nije dao efekat Kjoto protokol jedan dobar niz godina, da bi 2005. godine bio aktuelizovan i zaista biće i nadograđivan, ili će biti menjan, ali zato što ljudi imaju plan o tome šta žele na planeti zemlji, po određenim kontinentima, da se dogodi do 2012. ili 2013. godine.
Godine 1975, kada je u Helsinkiju završnim aktom doneta odluka o ljudskim pravima, to nije izgledao kao ozbiljan papir koji će biti primenjen i kasnije, 20 godina kasnije, ljudska prava su vam jedini instrument za reforme parlamenata, za reforme javne administracije, za promene odnosa ljudi na javnim poslovima prema građanima i građankama; neminovno su podstakle i ubrzale i reforme u EU.
Dakle, to je kontekst Kjoto protokola koji vam nudim na razmišljanje.
Planiranje i sposobnost da se razgovara o planu, tako da jedni drugima slikamo kako bi nešto moglo da izgleda za godinu-dve, koliko to košta, ko će to da plati, ko će to da radi, koliko će ljudi biti zaduženo, koće biti odgovoran. Bez toga da uđemo u proces planiranja bićemo potvrda one stare poslovice da ko ne planira taj planira sopstvene poraze.
Nisam sklona da učestvujem u planiranju bilo kakvih poraza i smatram da ova skupština ima i kapacitete, i volje i snage, da uz podršku Ministarstva i kontrolom Ministarstva za zaštitu životne sredine, zajedno učestvujemo u planiranju svega onoga što treba da uradimo mi ili oni koji će doći posle nas, da bi set zakona vezan za Kjoto protokol, da bi set ugovora koji će se zaključivati na osnovu ratifikovanog Kjoto protokola proizveo posledice za koje mi danas kažemo, procenjivali su poslanici, procenjivali su stručnjaci, procenjivao je ministar, Srbija će 2011. izgledati ovako. To je, čini mi se, tema, to je ton i to je sadržaj onoga što građanke i građani u Srbiji žele da čuju od nas.
Što se tiče crnih tačaka zagađenja u Srbiji i što se tiče industrijskog zagađenja, ponavljam sugestiju, hajde da napravimo poslovnik kojim je moguće imati jednu sednicu Skupštine gde ćemo zaista o tome razgovarati, a pred sobom imati ministra koji će odgovarati na pitanja.
To je jedan od načina i da brže dođemo do registra i do katastra zagađivača, kao što je to i jedan od načina da podelimo informacije među sobom kako izgleda životna sredina u lokalitetu svakog od nas.
Ljudima u Srbiji, kao i svuda na planeti, ta životna sredina je važna i žele da budu zdrava i spremni su i da nas podrže i da nas kritikuju, ako vide da nedovoljno radimo za to da u budućnosti žive uz zdraviju vodu, zdraviji vazduh i uz zdravo zemljište, naravno uz čiste tehnologije.
Sa nadom da ćemo se okupiti oko prihvatanja ovog Kjoto protokola, a još sa većom nadom da ćemo razmisliti o tome šta narodni poslanici mogu da urade na poslovima zajedničkog planiranja i slikanja budućnosti Srbije, nezavisno od toga u kakvim krugovima izbornim bili i ko će biti na vlasti.
Nije u pitanju suprotstavljanje političkih programa i političkih strategija, pogotovo ne političkih ličnosti, nego naših ideja o tome kako 2011. godine da oni koji se, recimo, danas rode, krenu u predškolsku ustanovu u mnogo boljim uslovima nego što to rade deca danas, da udišu čistiji vazduh nego što to rade deca danas i da imaju sa sobom tate i mame koji nešto lakše žive nego što danas žive tate i mame četvorogodišnjaka ili petogodišnjaka. Hvala vam.

Hvala najlepše. Reč ima narodni poslanik Božidar Delić. Izvolite, Božo.

Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, SRS se zalaže, kao i sve druge stranke u ovom parlamentu, i za globalno, a svakako daleko više za naše unutrašnje rešavanje svih ekoloških problema, odnosno da mi našim zakonodavstvom rešimo i rešavamo probleme, pa i one koji su predviđeni i kroz ovaj Kjoto protokol.
Ono što želim da vam kažem, gospodine ministre, član 12. ovog protokola definisao je određene Mehanizme čistog razvoja. Smatram da ako već sledi taj Kjoto 2 u decembru, da svakako treba razmisliti kakvo je mesto i uloga Srbije i kakvi zahtevi Srbije i naše delegacije treba da budu, ako se ima u vidu onaj osnovni princip koji važi u Evropi, a to je princip da zagađivač plaća.
Takođe, u članu 13, posebno u tački 8 govori se da su na tim sastancima prisutne UN i njihove specijalizovane agencije, i posebno Međunarodna agencija za atomsku energiju.
Za razliku od ovih drugih zemalja koje govore o efektu staklene bašte, Srbija, zajedno sa Japanom, Avganistanom, Irakom i Republikom Srpskom, ima i jedan dodatni problem, o kome se ovde ne govori, verovatno zbog toga što ove zemlje koje su ratifikovale ovaj Kjoto sporazum nemaju te probleme.
U Srbiji se danas umire daleko više nego u svim drugim zemljama od raka i leukemije. Srbija nema, ovo je više vezano za medicinu, adekvatnu medicinsku opremu, ni na VMA, gde se inače prate samo profesionalni pripadnici vojske koji su bili izloženi zračenju, a civilne ustanove ne poseduju opremu kako bi pratile civilna lica, građane sa teritorije Kosova i Metohije, juga Srbije i uopšte cele Srbije, niti rezervni sastav.
Lekari, to možete da pratite preko sredstava javnog informisanja, samo govore o povećanom obolevanju od raka i od leukemije. U svetu postoji savremena oprema i to je nešto što vi ili Ministarstvo zdravlja treba da zahtevate, upravo u skladu sa članom 12, kako bi se tragovi koji ostaju u organizmu mogli sa tom savremenom opremom otkriti na vreme i kako bi se na vreme mogle preduzeti neke mere.
Pojedina gospoda su danas ovde govorila da je jug Srbije očišćen od uranijuma.
Istine radi, moram vam reći da ne postoji način i nikada jug Srbije niti bilo koja druga teritorija koja je jednom zagađena radioaktivnim zračenjem ne može biti očišćena.
Radioaktivno zračenje ili projektili sa osiromašenim uranijumom, koji u sebi imaju uranijum 239, mislim da je upravo taj, ukoliko udare samo u zemlju, oni prodru do jedne određene dubine i to je rađeno na jugu Srbije, mogu zajedno sa tom zemljom da se izvade, budu pohranjeni i da ne predstavljaju opasnost.
Svaki projektil koji je udario u čvrstu prepreku, raspao se u obliku aerosola, jezgro je prodrlo kroz prepreku, a ono ostalo je otišlo u vazduh, zatim je zagadilo zemljište, vodotokove i širi se bez ikakvih ograničenja, ne samo na Srbiju, ono će dopreti i do okolnih zemalja.
Vreme poluraspada je 4,7 milijardi godina. Znači, za 4,7 milijardi godina će opasnost biti svedena samo na jednu polovinu. Vi to morate celom svetu da kažete. Dovoljno je da čovek udahne preko hrane, vode ili na drugi način unese jednu česticu od pet mikrona, taj čovek je sigurno mrtav. Nekoga će te posledice zadesiti za godinu dana, dve, pet godina, nekoga za deset godina, zavisno od organizma.
Gospodo, ako se zna da je od rođenja Hrista do danas u svetu živelo 80 generacija, 10 hiljada godina, znači osam hiljada godina pre nove ere i ovih dve hiljade godina, samo 400 generacija, da bi ova opasnost bila svedena na polovinu treba da živi 188 miliona generacija. Zato vas molim da insistirate da oprema koja postoji u svetu, a koju mi ne posedujemo, za čišćenje zemljišta i pronalaženje fragmenata i projektila osiromašenog uranijuma, upravo kroz član 12. ili kroz član 13, da se traži, da se u tom smislu pruži Srbiji pomoć. Drugo, ovo sa stanovišta medicine, radi ranog otkrivanja raka.
Čak i podaci vezani za profesionalna vojna lica sa VMA nisu dostupna javnosti. Samo je Italija, od zemalja koje imaju svoje vojnike na Kosovu i Metohiji, dala te podatke u javnost. Nemačka i sve druge zemlje te podatke ne objavljuju.
Što se tiče Kosova i Metohije, tamo je zagađenost daleko veća. Dok je to u Srbiji bilo na šest ili sedam lokacija, na Kosovu i Metohiji je to nekoliko stotina lokacija.
To je ono što sam hteo da kažem. To je po život i zdravlje građana Srbije daleko opasnije, mada apsolutno ne umanjujem značaj ni svih drugih hemijskih supstanci i elemenata koji su navedeni u ovom protokolu, a ovo vam govorim samo da imate jedan od elemenata gde treba da usmerite i svoje angažovanje ukoliko dođe do tog sastanka u decembru, kada se bude raspravljalo o Kjotu 2.
A u svakom slučaju da to imate u vidu kada se govori o Evropi ili o celom svetu, i o tom osnovnom principu - da zagađivač treba da plati štetu koju je naneo drugoj strani. Hvala.