Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po članu 225. i 226.
Ovo što je kolega iz Demokratske stranke sada rekao, od dve tačke, pa je ispalo da ste rekli šest tačaka.
Drugo, gospodin Topalović nije u sali, pa je malo i neumesno da pričate o njemu, ali ono što ste vi rekli da mi vidimo ko ima koju imovinu, koliko znam, mi smo svi u obavezi, prema zakonu, naročito poslanici i odbornici, koji su izabrani na javnu funkciju, da svake godine predaju, početkom godine, ne znam sada kako ćete vi, kako ste rekli, anketnu komisiju da formirate da bi neko proverio nečije nekretnine, novčana sredstva, hartije od vrednosti i to sve.
Mislim da bi to trebalo, ali ste zaboravili nešto, kada smo mi pitali i dokazali da gospodin Đelić nije prijavio svoje akcije u Meridijan banci, tada ništa niko nije rekao.
Konkretno sam postavio pitanje gospodinu Đeliću, na koji način je stekao akcije u Meridijan banci, da li je kupio, da li je kao stručni saradnik, kako je on tamo naveo da daje konsultantske usluge, po tom osnovu dobio. Po kojoj vrednosti je ostvario to? Koliko je dobio dividende u toku godinu dana, da li je prodao, ako je prodao da li je uplatio u opštini gde živi, pošto je po zakonu obaveza da se uplati porez na ostvarenu dobit, od nabavne cene akcija do prodajne cene akcija.
Onda sam dobio odgovor od gospodina Đelića, koji je on potpisao, da nije ministarstvo nadležno da mi odgovori. Postavio sam pitanje gospodinu Đeliću konkretno i on meni odgovara da nije nadležan. Pa kome? Da li sam postavio nekome iz Amerike pitanje? To sam hteo da vam kažem.
Sada ću vam još nešto reći. Vi sad pričate kada je TV prenos, zalažete se za taj prenos, zašto niste izašli sa nama i predstavnicima SPS juče kada je prekinut TV prenos? Znate zašto je prekinut taj TV prenos? Zato što smo mi ostali, srpski radikali, trebalo da izađemo i da pričamo o Zakonu o duvanu, a onda samo slede stvari, akcioni plan, CEFTA i Zakon o duvanu.
Tu bi se dokazalo i tu bi mi, srpski radikali, pokazali, imaćemo prilike u amandmanima da se pokaže, da je ovo sve urađeno da bi se zaštitio monopol, na prvom mestu, hrvatskoj firmi Rovinj i, drugo, monopolističkih firmi. Onda ću vam reći, kada sam spomenuo taj zakon, Filip Moris je na sva usta rekao da će da izmesti proizvodnju iz Srbije, pa je posle nekih pregovora, razgovora prestalo to.
Bat je isto rekao da je ovo ugrožavanje i diskriminacija firmi koje su kupile naše duvanske firme i koje su uložile neke pare. Duvanska industrija, neću da kažem duhanska, Rovinj hoće na velika vrata da uđe na srpsko tržište, a zna se da je zatvoreno hrvatsko tržište za sve ostale proizvođače cigara, od svih prodatih cigara 90% je uticaj hrvatskog Rovinja, 10% uđe sa strane.
Drugo, znamo koja je priča bila ovde. Bila je uzbuna ovih firmi koje su kupile naše firme, odjedanput su se svi ućutali. Zna se i da je gospodin Polt, američki ambasador, koji je poznat kod mene na Novom Beogradu što je farbao stative dečijih škola u žuto, i to je najviše što je uradio, sve sam čuo ali da su žute stative, e to vam je gospodin Polt, koji je vršio pritisak na gospodina Parivodića da se zaštiti američki kapital koji je u firmama Filip Moris i BAT.
Da vam kažem odmah, gospodin Parivodić, imam ovde, ne pričam napamet, rekao je da postoji hrvatski lobi koji lobira da se Rovinj ubaci na mala vrata tu. Znate na koga je apostrofirao, s kim je imao najviše problema. Sa gospođom Dulić Marković i sa gospodinom Živkovim. Rekao je da je on imao mnogo čvršći stav, da su oni bili mnogo blaži u tim pričama. Znate o čemu se radi? O akcizama i o porezu. Oni su hteli da uđe na mala vrata Rovinj ovde, da ne uloži ni dinar i da se bogati na našem tržištu. To je glavna priča, što ste vi hteli da nas skrenete i da nam ne dozvolite.
Ono što je najdrastičnije, to je da će srpski, ne proizvođači cigareta nego proizvođači duvana, da ostanu bez posla, da će njihove porodice ostati bez egzistencije. To je glavna priča.
Mi pričamo o nečemu što sve ide kao još jedna stepenica za EU. Proći ćemo još hiljadu i hiljadu stepenica, mi nećemo ni doživeti. Nadam se da će možda neko doživeti, ali naše generacije neće. Ali, sada će naši srpski proizvođači duvana da ostanu bez dinara, bez egzistencija jer po novom zakonu od 2008. godine ove velike firme nisu više u obavezi da otkupljuju duvan.
To je najveća igranka, prebacila se sva priča pa su svi digli malo frku, i Filip Moris i BAT i Hrvati i na kraju je to došlo do te priče da oni treba da ćute i biće njima povlastice, ali zato srpski proizvođači duvana, oni stradaju u ovome. Ono što je glavno, to je to što piše, da je ovaj zakon donet kao nacionalni interes.
Sad pitam i postavljam pitanje, gospodine predsedavajući, ko je to procenio da je ovaj zakon nacionalni interes? Da li je nacionalni interes da srpski proizvođači ostaju bez posla, da njihove porodice nemaju egzistenciju, nemaju perspektivu. Ako je nacionalni interes da se štiti hrvatski i uvoznički lobi, to nije interes SRS. SRS ima interes baš da zaštiti sve građane ove Srbije i na prvom mestu integritet i suverenitet Srbije, a ovde nije ni malo pokazano to. Hvala.