Hvala najlepše, Nebojša.
Prelazimo na 4. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O POTVRĐIVANjU KJOTO PROTOKOLA UZ OKVIRNU KONVENCIJU UJEDINjENIH NACIJA O PROMENI KLIME
Samo da damo reč ministru, odmah imate dva puta.
Primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada. Primili ste izveštaje Odbora za zaštitu životne sredine i Zakonodavnog odbora.
Podsećam vas da, prema članu 149a stav 3, a shodno članu 94. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Pošto ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, konstatujem da je vreme rasprave po poslaničkim grupama sledeće: Srpska radikalna stranka - jedan sat, 37 minuta i 12 sekundi, Demokratska stranka - jedan sat, 16 minuta i 48 sekundi, Demokratska stranka Srbije - Nova Srbija - dr Vojislav Koštunica - 56 minuta i 24 sekunde, G17 plus - 22 minuta i 48 sekundi, Socijalistička partija Srbije - 19 minuta i 12 sekundi, Liberalno-demokratska partija - 13 minuta i 12 sekundi, Savez vojvođanskih Mađara, Lista za Sandžak, Unija Roma Srbije, Koalicija Albanaca Preševske doline - 7 minuta i 12 sekundi, Vojvođanski poslanici - LSV, SVM - 6 minuta.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 149a stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram jedinstveni pretres o Predlogu zakona.
Da li predstavnik predlagača, dr Saša Dragin, ministar zaštite životne sredine, želi reč? (Da.)
Ovlašćeni predstavnik Srpske radikalne stranke je Saša Valjarević, a SPS-a je Miletić Tića Mihajlović.
Izvolite, gospodine ministre.

Uvažene poslanice i poslanici, dozvolite mi da u ime Republike Srbije iznesem razloge za usvajanje Predloga zakona o potvrđivanju Kjoto Protokola uz Konvenciju Ujedinjenih nacija o promeni klime.
Razlozi za donošenje zakona o potvrđivanju Kjoto Protokola uz Okvirnu konvenciju Ujedinjenih nacija o promeni klime su političke, pravne i ekonomske prirode.
Okvirna konvencija Ujedinjenih nacija o promeni klime je usvojena na konferenciji Ujedinjenih nacija za životnu sredinu i razvoj u Rio de Žaneiru, u Brazilu, juna 1992. godine, i danas broji 191 članicu, među kojima je i Republika Srbija, koja je ovu konvenciju ratifikovala 1997. godine.
Problem uticaja čoveka na klimu postojao je krajem 20. veka jedno od ključnih ekoloških problema savremene civilizacije.
Osnovni cilj ove konvencije odnosi se na obezbeđenje stabilizacije atmosferskih koncentracija gasova, sa efektom staklene bašte, na nivou koji bi sprečio uticaj na klimatski sistem, odnosno smanjenje brzine zagrevanja atmosfere uzrokovanog antropogenim uticajima ovih gasova, čime bi se sprečili nepovoljni uticaji na biodiverzitet, vodosnabdevanje, proizvodnju hrane i energije, kao i osnovne faktore održivog i ekonomskog razvoja i bezbednosti na međunarodnom nivou.
Polazeći od principa jednakosti i zajedničke, ali i diferencirane, odgovornosti pojedinih država radi ostvarivanja cilja konvencije, tvrđene su posebne obaveze industrijski razvijenih zemalja i zemalja sa prelaznom ekonomijom centralne i istočne Evrope u pogledu smanjenja emisije gasova, sa efektom staklene bašte.
Na trećoj konferenciji zemalja ugovornica Okvirne konvencije Ujedinjenih nacija o promeni klime održanoj u Kjotu, u Japanu, 1997. godine, usvojen je Kjoto Protokol uz ovu konvenciju.
Kjoto Protokolom su kvantifikovane obaveze za 38 industrijskih razvijenih zemalja, uključujući 11 zemalja u tranziciji centralne i istočne Evrope, u pogledu smanjenja emisije gasova, sa efektom staklene bašte, u proseku za 5,2% u odnosu na referentnu 1990. godinu, i to u prvom obavezujućem periodu od 2008. do 2012. godine.
Kvantifikacija smanjenja emisija gasova, sa efektom staklene bašte, odnosi se na šest osnovnih gasova sa efektom koji su navedeni u Aneksu a) Protokola, i to: ugljendioksid, metan, azotsuboksid, fluorougljovodonike, perfluorugljovodonike i sumporheksafluorid.
Zemljama u razvoju, gde spada i Srbija, u smislu odredbi Okvirne konvencije UN o promeni klime, među kojima, naravno, spadaju tri mehanizma, Kjoto Protokolom nisu uvedene nikakve obaveze u odnosu na opšte obaveze utvrđene konvencijom.
Razvijene zemlje mogu da koriste dva mehanizma, trgovinu emisijama, zajednička implementacija smanjenja emisije i treće CDM ili Mehanizam čistog razvoja.
Nerazvijene zemlje i zemlje u razvoju ratifikacijom Kjoto Protokola preuzimaju samo obaveze iz člana 10. Kjoto Protokola. To, drugim rečima, znači da zemljama u razvoju, među kojima je i Srbija, Kjoto Protokolom nisu uvedene nikakve obaveze smanjenja emisija gasova staklene bašte, ali ostavljena je mogućnost da svaka od zemalja, u skladu sa svojim mogućnostima, u bilo kom trenutku može dobrovoljno preuzeti takvu obavezu uključivanjem u Aneks 1 Konvencije i Aneks b uz Kjoto protokol.
U okviru Kjoto Protokola postavljen je i treći mehanizam upravljanja emisijama sa efektom staklene bašte. Republika Srbija, kao Ne-Aneks 1 ugovornica konvencije Kjoto Protokola, može koristiti samo Mehanizam čistog razvoja. Mehanizam čistog razvoja, u članu 12. Protokola, omogućava razvijenim zemljama da, ulažući u čiste tehnologije u našoj zemlji, dobiju umanjenje dela emisije gasova staklene bašte.
Finansijska podrška zemljama u razvoju, u okviru Mehanizma čistog razvoja, treba da pomogne ovim zemljama u dostizanju niza ekonomskih, socijalnih, ekoloških i drugih ciljeva održivog razvoja, kao što su poboljšanje kvaliteta vazduha i voda, unapređenje načina korišćenja zemljišta, podsticaj pozitivnih socijalnih efekata u pogledu razvoja ruralnih oblasti, veće zaposlenosti i iskorenjenja siromaštva i smanjenja zavisnosti od uvoza fosilnih goriva u mnogim slučajevima.
Pored uloge katalizatora povećanja zelenih investicija u zemljama u razvoju, Mehanizam čistog razvoja, takođe, doprinosi ekonomskom razvoju, implementaciji programa u oblasti klimatskih promena i efikasnijem rešavanju lokalnih ekoloških problema u ovim zemljama, što predstavlja ključnih podsticaj za dobrovoljno učešće zemalja u razvoju u projektima čistog razvoja.
Kjoto Protokol je stupio na snagu 16. februara 2005. godine, a do sada je 171 država članica UN i jedna regionalna ekonomska organizacija, EU, deponovala instrumente ratifikacije pristupanja ili potvrda o prihvatanju Kjoto Protokola. Treba napomenuti da su sve zemlje jugoistočne Evrope, osim Srbije, takođe, ratifikovale Kjoto Protokol.
Ratifikacija Kjoto Protokola stvara mogućnost Republici Srbiji da, u okviru svojih mogućnosti, doprinese globalnom smanjenje emisije sa efektom staklene bašte, kao i da doprinese smanjenju lokalnog zagađenja životne sredine, kao i obično u značajnoj vezi sa visokim nivoom emisije gasova sa efektom staklene bašte.
Pored navedenih razloga za ratifikaciju Kjoto Protokola, treba istaći i važnost globalnog i lokalnog delovanja u pravcu sprečavanja promene klime.
Ove aktivnosti postaju sve značajnije zbog negativnih uticaja klimatskih promena, što predstavlja gorući ekološki problem, koji utiče ne samo na male ostrvske zemlje i najrazvijenije zemlje, već i na nerazvijeni svet.
Ekstremne klimatske pojave koje su se desile poslednjih godina u Evropi, kao što su poplave, toplotni talasi, suše, šumski požari, talasi hladnoće, pokazale su klimatske promene kao konkretan problem prisutan u našem regionu.
Neki delovi Republike Srbije, takođe, sve su češće izložene poplavama, eroziji zemljišta, klizištima, suši i drugim nepogodama atmosferskog i hidrološkog porekla, koje uzrokuju velike ekonomske štete.
S tim u vezi treba ukazati da Konvencija i Protokol posvećuju veliku pažnju merama adaptacije na nepovoljne uticaje klimatskih promena, u smislu pomoći zemljama koje su van Aneksa 1, gde spada i Srbija, tako i putem osnivanja novih namenskih fondova za pomoć u okviru Kjoto Protokola. Pomoć za obe namene obezbeđuju razvijene zemlje.
Sa političke tačke gledišta ratifikacija Kjoto Protokola je takođe važna, imajući u vidu da koncept održivog razvoja postaje model društveno-ekonomskog razvoja, jačanje saradnje sa međunarodnom zajednicom u oblasti zaštite životne sredine nesumnjivo predstavlja veoma važan korak u pogledu međunarodne afirmacije Republike Srbije i jačanju uloge partnerskih odnosa naše zemlje u međunarodnim aktivnostima.
S pravne tačke gledišta, a polazeći od činjenice da je pristupanje EU strateško opredeljenje Republike Srbije, ratifikacija Kjoto Protokola predstavljaju još jedan jasan signal da prihvatamo evropske vrednosti i u oblasti zaštite životne sredine, s obzirom da je ovaj međunarodni ugovor uključen u zajedničku evropsku politiku.
Proces stabilizacije i pridruživanja nalaže potrebu da Republika Srbija nastavi sa implementacijom evropskih standarda u raznim oblastima, uključujući i oblast zaštite životne sredine, energetike, povećanja energetske efikasnosti i korišćenja obnovljivih izvora energije, poljoprivredi, šumarstva, kao i racionalno korišćenje poljoprivrednog zemljišta, revitalizaciju šume i pošumljavanje, zaštite biodiverziviteta, a naročito šumskih ekosistema, upravljanja otpadom, a koji, takođe, predstavlja okosnicu protokola.
Ratifikacija Kjoto Protokola, uz donošenje paketa podzakonskih akata relevantnih za klimatske promene u postupku harmonizacije nacionalnog zakonodavstva sa zahtevima EU, prema tome je jedan od prioriteta za Republiku Srbiju na svom putu ka pristupanju EU.
Treba, takođe, ukazati na vitalan interes Republike Srbije da se kao zemlja ugovornica Kjoto Protokola uključi u međunarodni pregovarački proces, započet 2005. godine na pitanju utvrđivanja novih kvantifikacija obaveza, smanjenja nacionalnih antropogenih emisija gasova sa efektom staklene bašte za period 2013-2017. godina, tzv. Postkjoto period.
Sa ekonomske tačke gledišta značaj potvrđivanja Kjoto Protokola ogleda se, pre svega, u mogućnosti Republike Srbije da u svojstvu Ne-Aneks 1 države ugovornice ostvari svoja prava na finansijsku podršku fondova uspostavljenih u okviru Kjoto Protokola, kao i prava da učestvuju u realizaciji fleksibilnih mehanizama Kjoto Protokola, a posebno da postane zemlja domaćin projekta Mehanizma čistog razvoja.
Predloženo je donošenje zakona po hitnom postupku, s obzirom da bi nedonošenje zakona moglo da prouzrokuje štetne posledice u pogledu ostvarenja strateških interesa Republike Srbije, kao i po rad državnih organa i organizacija, koje su u momentu pokretanja procesa ratifikacije Kjoto Protokola 2005. godine pokrenuli tzv. Beogradsku inicijativu za jačanje subregionalne saradnje u regionu jugoistočne Evrope u oblasti klimatskih promena, sa predlogom za uspostavljanje subregionalnog klimatskog centra u Beogradu u sastavu Hidrometeorološkog zavoda Republike Srbije.
Ova inicijativa uvršćava i prioritete Šeste ministarske konferencije - Životna sredina za Evropu, Ekonomske komisije UN za Evropu, koja se održava u Beogradu od 10. do 13. oktobra 2007. godine.
S obzirom da su sve ostale države iz regiona jugoistočne Evrope već ratifikovale Kjoto Protokol, donošenjem zakona o potvrđivanju Kjoto Protokola po hitnom postupku obezbeđuju se politički uslovi da Republika Srbija, kao ugovornica Okvirne konvencije UN o promeni klime i Kjoto Protokola uz ovu konvenciju, dobije punu podršku Ministarske konferencije za Beogradsku inicijativu u vezi sa jačanjem regionalne saradnje u oblasti klimatskih promena, koja je od izuzetnog kako političkog tako i ekonomskog značaja za našu zemlju.
Poštovane narodne poslanice i poslanici, naša obaveza je da planetu ostavimo našoj deci čistiju i lepšu nego što smo je dobili od naših roditelja. Volite Srbiju i ne zagađujte životnu sredinu. Zahvaljujem se na vašoj pažnji.

Inženjer Mrkonjić je propustio da kaže da je ovlašćeni predstavnik DSS-NS Milica Vojić-Marković.
Povredu Poslovnika reklamira narodni poslanik Zoran Krasić. Posle njega reč ima ovlašćeni predstavnik SRS Saša Valjarević. Izvolite, gospodine Krasiću.

Ne znam šta se dešava sa potpredsednicima od jutros, odavno sam reklamirao povredu Poslovnika.
Pozivam se na član 27. i na one odredbe našeg Poslovnika koje govore o obaveznoj javnosti rada Narodne skupštine. Javnost rada Narodne skupštine nije samo to što niko ne zabranjuje u Narodnoj skupštini novinarima da uđu, da prate i da uzimaju materijale, već najvažniji segment javnosti rada Narodne skupštine jesu direktni TV prenosi.
Kada neko ko greškom vodi RTS, čuveni julovski ministar Tijanić, pošalje pismo Narodnoj skupštini i kaže, zbog nekih komercijalnih obaveza mi nismo u stanju da direktno prenosimo sednicu Narodne skupštine, onda tog momenta treba da razrešite tog direktora RTS.
Jer on na tako jasan način i vama i svima nama kaže, prioritet su moje ugovorne obaveze koje, u krajnjem efektu, imaju za cilj da se obezbede neke pare za RTS, verovatno i za njegovo veliko ovlašćenje da može da deli, da ugovara sa produkcijskim kućama svadbe itd. On kaže, mene uopšte ne interesuje demokratija, mene uopšte ne interesuje zakonodavni rad u Republici Srbiji, mene interesuju pare, a finansira se od svih građana Republike Srbije.
Kada bih sa ovog mesta pozvao sve građane Republike Srbije, kao nekada neki što su to radili, pa rekao nemojte da plaćate TV pretplatu, kršio bih zakon. To neću da radim, neću da kršim zakon, ali želim da skrenem pažnju da su predsednik Narodne skupštine i svi oni koji prihvataju tu Tijanićevu torturu, praktično, pokazali da je Tijanić predsednik Narodne skupštine. On veći značaj daje nekom svom ugovoru nego državi, nego Narodnoj skupštini, nego bilo čemu drugom.
Kažite gospodinu Tijaniću, preko vašeg Zakonodavnog odbora ili Sekretarijata za zakonodavstvo, da sve obaveze i akti koji potiču od državne vlasti predstavljaju višu silu sa gledišta ugovornih obaveza. Ali, ne, ni to ne interesuje Tijanića. On je zaključio ugovor, hoće pare, pare su njemu životni motiv, a ne ispunjavanje nekih obaveza.
S obzirom da on uporno demonstrira to svoje samovlašće, praktično, on nas priprema za onaj udarac kada će sve sednice Narodne skupštine biti u odloženim TV dvominutnim izveštajima u Dnevniku. Ako predsednik Narodne skupštine nije sposoban da smiri Tijanića, onda neka podnese ostavku.
Šta se onda dešava? Dešava se što neko prevari građane i kaže da postoji neka ugovorna obaveza, a zna se da opozicija neće biti u sali, a onda Albijanić pročita imena odsutnih poslanika i kaže: "Uspešno smo završili raspravu u načelu, možemo da pređemo na sledeću tačku dnevnog reda". Onda zaključujem da ste, u stvari, vi nagovorili Tijanića da se ovako ponaša.
Ako niste bili sposobni da obezbedite parlamentarni kanal, onda sprovedite zakonsku obavezu da uvek na nekom od tih kanala bude u direktnom prenosu sednica Narodne skupštine.
Dok tog parlamentarnog kanala nema, onda smirite Tijanića, jer ukoliko se još jedanput desi takva situacija, vi ste krivi, vi ste ga nagovorili da se tako ponaša, vi mu dajete za pravo i vi smatrate da su njegovi razlozi, koje on navodi u onim pismima, opravdani razlozi.

Reč ima ovlašćeni predstavnik SRS, gospodin Saša Valjarević.
Da li se još neko od ovlašćenih predstavnika javlja za reč? Posle gospodina Valjarevića, ovlašćeni predstavnik DS Nada Kolundžija, pa ovlašćeni predstavnik SPS, pa DSS-NS. Izvolite, gospodine Valjareviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, pažljivo sam slušao izlaganje gospodina ministra. Kada je na početku svog izlaganja naveo da je potpisnik Kjoto protokola 171 država, nije pomenuo da su među njima i 30 industrijskih giganata.
Međutim, šta je ispustio? Jednu od važnih činjenica, a to je da SAD nisu potpisnici toga. Kasnije ću u mom izlaganju obrazložiti zašto one nisu potpisnici Kjoto protokola.
Kjoto protokol je potpisan 16. februara 2005. godine. Protokolom je predviđeno da se do 2012. godine za 5,2 posto smanji misija ugljen-dioksida i ostalih opasnih gasova u zemljinoj atmosferi.
Pod opasnim gasovima se podrazumevaju najpre ugljendioksid i ostali gasovi iz industrije, saobraćaja, termoelektrana, intenzivne poljoprivrede, koji, tvrde mnogi naučnici, zadržavaju sunčevu toplotu u atmosferi i time stvaraju tzv. efekat staklene bašte i dovode do globalnog zagrevanja planete.
Rast ugljen-dioksida u atmosferi glavni je krivac za efekat staklene bašte i globalno zagrevanje Zemlje, što dovodi do uragana, suša, poplava i toplotnih udara, u kojima je tokom poslednjih nekoliko godina život izgubilo na milion ljudi.
S obzirom na to da se većina ugljen-dioksida u atmosferi ispušta sagorevanjem fosilnih goriva (nafte i uglja), pitanje pronalaska alternativnih vidova energije izbilo je u prvi plan, tako da se sada radi na njihovom pronalaženju, kao što je biogorivo i biodizel, s obzirom da imaju mnogo manji procenat supora i ostalih štetnih materija koje izlaze u atmosferu.
Trenutno od nafte zavisi 90 posto celokupnog transporta i proizvodnje hrane, lekova i hemikalija na Zemlji.
Procene su da će nam 2030. godine biti potrebno 60 posto više energije, a zalihe nafte ima za još oko četiri decenije.
Istovremeno, prema podacima UN, u narednih 30 godina proizvodnja hrane mora da se poveća za 60 posto na globalnom nivou da bi se pratio rast.
Međutim, to neće biti moguće, jer efekat staklene bašte i globalno zagrevanje značajno će smanjiti površinu poljoprivredno obradivog zemljišta. Ukoliko se nastavi trend globalnog zagrevanja, prosečna temperatura na zemlji će do 2100. porasti za čak 5,8 stepeni. Primera radi, od 1900. do 1990. godine ta temperatura je porasla za svega 0,6 stepeni. Po nekim procenama, 2005. godina je bila najtoplija godina u svetskoj istoriji.
Koliko je situacija ozbiljna, odnosno koliko čovek razvojem industrije tome doprinosi, svedoči podatak da su do sada najtoplije godine u istoriji: 1998, 2002, 2003, 2004. i 2005. Pravu cenu efekata staklene bašte nemoguće je izračunati i ona se meri hiljadama milijardi dolara. Od zagađenosti vazduha i vode i posledica kiselih kiša umiru milioni ljudi. Prirodni ekosistem Zemlje ne može da nadoknadi pričinjenu štetu.
Esencijalno rešenje za začarani krug između globalnog zagrevanja, emisije štetnih gasova i rasta potrošnje energije, predstavlja okretanje ka jeftinijoj i obnovljivoj energiji iz prirodnih izvora, a to je od Sunca, mora i vetra. Što pre to dopre do svesti šefova kompanija i država, planeta će izbeći krizu u kojoj će stradati milioni nedužnih ljudi.
Treba, ipak, naglasiti i to da je Evropska komisija procenila da će smanjivanjem emisije gasova staklenika u proseku za 1,5 procenata na godišnjem nivou dovesti da se posle 2012. godine smanji privredni rast za samo 0,5, eventualno do 1,5 procenata. Postavlja se pitanje koliko su onda opravdana obrazloženja SAD da ne prihvataju Kjoto protokol, što znači slabljenje njihove ekonomije.
To je upravo ono što sam zamerio u govoru ministra, zbog toga što nije naveo da SAD, koja najviše zagovara globalizaciju, nije pristala da potpiše sporazum, zajedno sa Australijom. Ova vojno i ekonomski najmoćnija zemlja sveta odgovorna je za trećinu gasova štetnih po životnu okolinu. Svoj stav da ne potpišu sporazum branili su činjenicom da mnoge zemlje potpisnice nemaju ni znanja ni resursa da bi potpisale i sprovele u delo, tako da je sve manje-više besmisleno, jer je nešto sasvim drugo po sredi, a to je profit. Njima je profit važniji od budućnosti planete Zemlje.
Još jedan od razloga je to što SAD i dalje imaju veoma prljavu tehnologiju. I njihova najnovija istraživanja procenjuju da više od 80 posto dioksina nastalog u SAD potiče od spaljivanja komunalnog i medicinskog otpada. Tone žive, olova i drugih teških metala emituju se u vazduh.
Savremeni kontrolori zagađenja na ovim toksičnim fabrikama samo premeštaju otrov iz vazduha u pepeo, a njihove procene su da se iz tri tone otpada proizvodi jedna tona pepela.
Spaljivanje je u stvari prava podvala, ono čak i ne eliminiše potrebu za deponijama. Deponije pepela nazvane ''monofilis'' mnogo su veća opasnost od običnih deponija, jer su prepune koncentrovanih ekstremno opasnih materija, kao što su deksini i teški metali. Ove deponije su leglo otrova i takve moraju da se zauvek kontrolišu.
Evo jedan primer iz Evrope, na primer najsavremeniji insinerator u Amsterdamu, koji je projektovan na dve hiljade tona dnevno košta oko 600 miliona dolara, od čega je 300 miliona namenjeno kontroli zagađenja.
Američka agencija za životnu sredinu proglasila je spaljivanje medicinskog i komunalnog otpada primarnim izvorom dioksina i najvećim izvorom žive i drugih toksičnih supstanci. Zašto sve ovo napominjem?
Prošle godine je SRS, odnosno odbornici u Šapcu i građani opštine Šabac su se pobunili protiv izgradnje jednog insineratora koji je trebalo da bude izgrađen u Šapcu.
Znači, pokušava se da u našoj državi, s obzirom da znaju da smo ekonomski slabi i da nismo u mogućnosti da sami rešimo problem i komunalnog, i medicinskog i ostalog otpada, da nam svoje prljave tehnologije ovde prodaju, i to dajući nam određene kredite, gde će nas posle, em što će nas ekonomski zadužiti da nećemo moći da vratimo te kredite, a drugo svoju prljavu tehnologiju preseliće kod nas.
Slično radi i Japan, koji je jedan od inicijatora potpisivanja Kjoto protokola; 9 svojih insineratora, znači velikih spalionica, izmestio je na Tajland i u Indoneziju, zato što one nisu potpisnice i zato što su ekonomski slabe, dajući im kredite, odnosno čak i veoma povoljne uslove da kupe tu prljavu tehnologiju da bi se oslobodio te prljave tehnologije.
Međutim, to uopšte nije tačno, zato što dioksin, odnosno i sav onaj sadržaj koji izađe kroz te insineratore, on se raznim vrstama vetrova prenosi na velika prostranstva, čak može da dođe i do Evrope.
SAD koje do danas ne samo što nisu potpisale ovaj međunarodni dokument, nego su i poslednjih 10 godina povećale emisiju gasova. Zato oni i neće da potpišu, zato što bi trebalo da najviše od svih zemalja na svetu ulože u izmeštanje, odnosno da prerade sve njihove postojeće industrijske kapacitete.
Evo primer, krajem 99. godine emisija gasova koje su stvarale efekat staklene bašte u SAD povećane su za 12%, a procenjeno je da će se do 2008. povećati još za 10%. Povećanje emisije ovih gasova važi i za druge razvijene zemlje, posebno za Japan i Kanadu.
Međutim, Japan je potpisnik i zato on pokušava sa izmeštanjem svoje prljave tehnologije u slabo razvijene države ili države koje nisu potpisnice Protokola, koje nisu u obavezi da rade smanjivanje emisije gasova.
Sada nešto o slabosti koje sam uočio u ovom Kjoto protokolu, a to je činjenica što je preuzimanje mera za smanjenje emisije tih gasova je vrlo skupo. Međutim, s druge strane, troškovi i saniranje posledica ekoloških katastrofa, koje su rezultat globalnog zagrevanja, mnogo su veći.
Naša zemlja, koja bi trebala da bude potpisnik ovog Kjoto protokola, vi ste u ovom Predlogu zakona naveli da mi nemamo nikakvu obavezu da smanjimo emisiju gasova. Međutim, ne znam gospodine ministre da li ste uspeli za ovo vreme, za ova četiri meseca koliko ste na mestu ministra za ekologiju i zaštitu životne sredine, da obiđete sve gradove u kojima su izgrađene termoelektrane, s obzirom da znamo da u Srbiji kompletna elektroprivreda ima najviše termoelektrana.
Što se tiče grada Kostolca, odnosno opštine Požarevac iz koje ja dolazim...
(Predsedavajući: Gospodine Valjareviću, izvinite, da li koristite i drugih 10 minuta?)
Da. S obzirom da dolazim iz opštine Požarevac, koju sačinjavaju dva grada Požarevac i Kostolac, 24 seoska naselja, jedan od najugroženijih gradova u Srbiji što se tiče emisije gasova je grad Kostolac. Zašto ovo pričam? Zato što je prošle godine pokrenuta inicijativa da se ugrade određeni filteri na elektranama da bi se smanjila emisija gasova.
Međutim, s obzirom da znamo u kakvoj situacije je naša država, da smo veoma ekonomski slabi, mi smo jedino uspeli da to ugradimo na jednu od elektrana, pošto energetski sistem Kostolca poseduje tri elektrane - Kostolac A, B i Termoelektranu Drmno. Što se tiče Elektrane A, tamo je samo u jednoj elektrani od 220 megavata ugrađen elektrofilter. U ostale dve elektrane, koje su mnogo jače snage, koje proizvode jednu trećinu električne energije u Srbiji, a tu je i Termoelektrana Drmno, nisu ugrađeni ti elektrofilteri.
Međutim, ti elektrofilteri ne doprinose da se kompletna emisija gasova pročisti, već samo smanjenje pepela u atmosferi, a ostali gasovi, sumpordioksid, ugljendioksid i ostalo, ne pročišćavaju se ovim elektrofilterima.
Znam da se sada radi na nivou elektroprivrede i verovatno u dogovoru sa Ministarstvom radi se i novi zakon, a i spremaju se određena sredstva da se nešto po tom pitanju pokrene. Radeći u elektroprivredi preko 17 godina, znam da ta inicijativa traje već dugi niz godina i da nismo uspeli da je realizujemo.
A ako budemo po ovom Kjoto protokolu prihvatili sve ove uslove, postoji još jedan problem: ako ne budemo uspeli sami da to realizujemo, što i ne možemo s obzirom da nismo mogli elektrofiltere da ugradimo, a kamoli ove mnogo savremenije sisteme, koji su sada tek u primeni u visoko razvijenim industrijskim zemljama, ako bi uzeli karbon kredite, to niste napomenuli gospodine ministre, mi bi onda bili u obavezi da u određenom roku sprovedemo sve ono što je predviđeno Kjoto protokolom.
Ako sve to ne bi sproveli, onda bi došli u situaciju da država mora nadoknaditi, to je znači zvaničan podatak, manjak karbon kredita uvećan za 30% u sledećem periodu obaveza i bili bismo suspendovani po podobnosti za trgovinu emisionim kreditima. To je upravo ono o čemu ste vi pričali.
S obzirom da znamo da je od 1990. godine pa sve do danas, do 2007, kompletno i EU i SAD, svi su iznurivali ovu zemlju, uništili su njenu privredu, tako da mi jedino po tome smo smanjili emisiju štetnih gasova, jer nam privreda nije funkcionisala.
Prvo su nam bile 10 godina sankcije, onda nam je bilo bombardovanje, pa posle toga od 2000. do danas ništa nismo uspeli da poboljšamo što se tiče povećanja industrijske proizvodnje i pokretanja privrede.
Znači, mi ćemo doći u tu situaciju da eventualno moramo da, pošto prihvatimo Kjoto protokol, uzmemo određena sredstva iz tih fondova koja obezbeđuje Kjoto protokol i onda upadamo u dužničko ropstvo, gde ćemo morati da ispunimo obaveze, a nećemo moći da ih sve ispunimo i onda ćemo biti u obavezi da 30% više vratimo nego što budemo dobili od tih fondova koji su namenjeni iz Kjoto protokola.
Na kraju se ipak može zaključiti da je primena ovog protokola neophodna i pravno obavezujuća, izvršavanje međunarodnih obaveza i dalje ostaje sveopšti problem, posebno kada on podrazumeva velike ekonomske troškove za države potpisnice, to se misli i na nas. Jedno od rešenja tog problema je snažan politički pritisak, koji se upravo vrši, verovatno iz EU, jer znam da sve ove zakone koje nam sada predlažete vi ih slepo prihvatate, samo da bi ispunili sve uslove da bi mogli da uđemo u EU.
Mislim da ipak treba sagledati situaciju kakva je u našoj državi, kakva je situacija u Srbiji, i ekonomska, i uopšte u kakvom su stanju svi ti naši industrijski resursi, tako da ne prihvatamo sve zdravo za gotovo, ipak treba ovde ove nedostatke na koje sam vam ukazao, odnosno na neke manjkavosti koje ima ovaj Kjoto protokol, dobro razmisliti o njima, pa onda pristupiti potpisivanju Kjoto protokola i ratifikovati ga u Skupštini Srbije. Hvala.

Povredu Poslovnika reklamira narodni poslanik Zoran Krasić.

 

Gospodine Obradoviću, za vas član 136. i član 161. Zamolio bih da predstavnik Vlade sasluša o čemu se radi, jer ovo nije povreda Poslovnika dostojanstvo i te stvari, nego zalazi u pitanje same suštine akta o kome mi danas raspravljamo.

Meni uopšte nije jasno kako je neko zaključio da su ispunjeni uslovi da se ovaj zakon nađe na dnevnom redu. Pogledajte, molim vas, zaglavlje ovog Predloga zakona, on je 13. jula dostavljen Narodnoj skupštini i u obrazloženju se nalaze razlozi za hitan postupak.

Ako je to toliko bilo hitno verovatno juli, avgust su bili meseci kada je ovaj zakon morao da se usvoji, jer hitan znači odmah, u nekom kratkom roku.

Hitan ne znači kroz tri godine i svrha odredbe našeg Poslovnika o hitnom postupku nije samo formalne prirode, da neko stavi nešto kao navodno razlog, pa još citira ono što je navedeno u članu 161, nego da dokaže da to postoji kao razlog.

Znači, ako uzmemo taj vremenski opseg, sam predlagač je dokazao da hitnost ne postoji. Postoji jedan drugi mentalni razlog.

Ako je ovo potpisano 97. godine i tada već postalo podobno za usvajanje, čudi me zašto je tek sada došlo, zašto nije došlo nekog ranijeg datuma, možda 98, 99, 2000, 26. januara 2001. godine, dan kada je Srbija osvetljena demokratskom vladom, nije došo tada. Sada ću da vam kažem šta je razlog i zbog čega vi prihvatate da budete predmet manipulacije kada je u pitanju ova tačka dnevnog reda.

Razlog se nalazi u tome što je neko rešio da se slika i to će da se slika između 10. i 12. oktobra ove godine. Čitam vaše šta ste napisali, ništa ne izmišljam.

Kaže - ova inicijativa je uvršćena u prioritete Šeste ministarske konferencije ''Životna sredina za Evropu'', Ekonomske komisije Ujedinjenih nacija za Evropu, koja će se održati u Beogradu od 10. do 12. oktobra 2007. godine, i neko je zaključio da ne bi bilo dobro da mi budemo lideri, promoteri borbe za zaštitu životne sredine, a da neko kaže - vi niste ratifikovali Kjoto sporazum. Zato ide ova brza procedura da bi se neko slikao.

Koja je politička korist?

Vreme, gospodine Krasiću.

Posle ću još jednom da se javim.