Reč ima gospodin Milorad Belić, pa Aleksandra Jerkov.

U negativnom kontekstu i uvredljivim rečima okarakterisan je rad ministra Velimira Ilića i stranke kojoj pripadam - Nove Srbije.
Uz opasnost da i ja doprinesem udaljavanju od dnevnog reda – što sve košta poreske obveznike, i to oko par stotina hiljada, možda više od pola miliona dnevno, zbog čega zaista osećam potrebu da se izvinim građanima Srbije, a ne zbog onoga što se malopre moglo čuti, jer je bespredmetno govoriti o tome da li je i koliki je konkretan doprinos bio nekadašnjeg ministarstva za kapitalne investicije i ministra Velimira Ilića i kakav je konkretan doprinos u ovom periodu – osećam potrebu da komentarišem ponovo one opaske vezane za koncesiju i izgradnju autoputa Horgoš-Požega.
Vidite, Valjevo je umrtvljen, mrtav grad. Nikakve investicije poslednjih godina nisu usmeravane ka zapadnoj Srbiji. Jedino što je donelo nadu je upravo izbor ministra Ilića i njegov osećaj za centralnu Srbiju, za zapadnu Srbiju, ali i za Vojvodinu, i svuda gde je to potrebno. Ne može se, mimo gubera, opružati više nego što možeš. Dakle, u ovom trenutku je toliko sredstava, to je toliko novca.
Sa druge strane, u jednom periodu posle 2000. godine predsednik Opštine Valjevo bio je upravo prvi čovek LDP-a danas u Valjevu, menadžer ili kako se to već zove u njihovoj stranačkoj strukturi. Čovek je ostao zapamćen samo po tome što se nije mešao u svoj posao, niko nije ni znao da je predsednik opštine. Te četiri godine koje su pojeli skakavci, sada su samo zakomplikovale i još više udaljile Valjevo od velikih investicija.
Mi vapimo, pa i građani zapadne Srbije, ne samo iz Požege, nego i dalje dole prema Novoj Varoši...
Da li ste prolazili od Borove glave do Nove Varoši, da li ste prolazili bilo kojim krajem Srbije, da li imate nekoga ko je profesionalni vozač, ako ništa drugo, da vozi autobus, kamion, da je stalno na točkovima, a verujem da ste i vi, kao stranački funkcioneri, angažovani po Srbiji. Po kakvim putevima sada idete, a po kakvim putevima ste se vozili do pre par godina, do pre dve ili tri godine?
Dalje, Valjevo želi, zapadna Srbija želi da se ponovo aktivira i onaj veliki projekat što se tiče izgradnje pruge Valjevo-Loznica, bez obzira na tu nesrećnu podudarnost da je nekoliko puta otpočinjala izgradnja pruge, i nekoliko puta prekidana zbog ratnih sukoba.
To su neke stvari o kojima ministar Ilić, ova vlada i prethodna vlada gospodina Koštunice vode računa.
Slažem se sa kolegom koji je malopre govorio, to jeste suštinski proces decentralizacije i to će biti rešeno, nadam se, u setu zakona koji će rešiti problem teritorijalne organizacije, izbornih zakona itd.
Na kraju, tačno je, nismo mi drveni advokati gospodina Ilića, njegovi rezultati rada su onaj parametar i znam da građani znaju to da cene.
Pogledajte, od 2000. godine, kada je ministar Ilić učestvovao u smeni režima, koliko još predsednika i lidera stranaka je ostalo aktivno u političkom životu. Zar ćemo da računamo one lidere koji predstavljaju stranku - stranka to sam ja? Njima je lepo ovde u skupštinskim klupama, ali koga ti ljudi predstavljaju? Gde su te organizacije, članstvo? To je smešno i komentarisati.
Na kraju krajeva, ako već pričamo o tome koga Nova Srbija predstavlja, građani iz sredina iz kojih dolazimo najbolje znaju ko smo i šta smo. Mi ovde možemo da uvijamo u oblande naše priče, zavisi od retoričkih sposobnosti ovog ili onog pojedinca, da se predstavimo u najlepšem svetlu, da li u rukavicama, da li sa šajkačom ili kako god hoćete, ali tamo, drage kolege i koleginice, odakle dolazimo, tamo građani nepogrešivo znaju da prepoznaju. Prepoznaće i vaše aktiviste, kao što vas i u mom Valjevu prepoznaju i te kako.
Sačekajmo opet izbornu volju građana. Sačekajmo da vidimo da li će se i ko će se kandidovati, sačekajmo da vidimo koliko će koja stranka osvojiti procenata, ali do tada hajde da se vratimo i da radimo ovaj posao zbog kojeg smo ovde, za šta smo plaćeni, na kraju krajeva, za šta nas plaćaju i oni koji su za nas glasali. Ostavite i Velimira Ilića i Novu Srbiju. Građani najbolje znaju koliko su oni zadužili od 2000. godine Srbiju, a i 2000. godine, a znaće i da cene na narednim izborima.

Reč ima narodna poslanica Aleksandra Jerkov, pa gospođa Milena Stanković, po Poslovniku.

Dame i gospodo narodni poslanici i narodne poslanice, ne radi se uopšte o tome da li vi treba da se izvinjavate meni i gospođi Stanković. Vi ne treba nama da se izvinite, vi treba da se izvinite građanima Srbije zato što moraju to da gledaju. Vi treba da se izvinite svima koji slušaju vas i vašeg predsednika. Treba već jednom da shvatite da ovo nije razgovor u kafanici sa vašim predsednikom uz čašu rakijice, ovo je Narodna skupština Republike Srbije i ovde se ne može tako razgovarati.
Dalje, ne radi se o tome da vi treba nama dvema da se obraćate sa uvažavanjem zbog toga što smo mi žene ili zbog toga što su žene u drugačijem položaju. Prvo, Poslovnik o radu ove skupštine propisuje da su narodni poslanici dužni da se obraćaju jedni drugima sa poštovanjem.
Druga stvar, da imate imalo pristojnosti znali biste da su ljudi dužni da se jedni drugima obraćaju s poštovanjem. Molim vas da počnete da cenite i ovu skupštinu i Poslovnik koji propisuje njen rad.
Kada govorimo o tome otkud 450 miliona evra, cifra koja se magično pojavila, do te cifre je veoma lako doći. Vaš predsednik je pokazao da ima malo problema sa računanjem i sa matematikom. Nadam se da ćete vi malo lakše sabrati i pomnožiti to što treba.
Naime, godišnje se na deonici autoputa od Horgoša do Beograda na ime putarine ubere oko 20 miliona evra; to znači da će se u periodu u kome se daje autoput pod koncesiju ubrati baš cifra od 450 miliona evra, ako ne i više.
Kada govorimo o tome zašto to nije koncesija – zbog toga što se pod koncesiju, po BOT pravilu, koje je međunarodno priznato pravilo, stavlja to što je livada između... Recimo, ako želite da gradite autoput Beograd-Čačak, vi stavite pod koncesiju livadu između Beograda i Čačka, pa koncesionar koji želi da izgradi tu autoput uzme to pod koncesiju, posle toga naplaćuje koncesiju i nakon toga napusti to područje. Zašto se to nije desilo? Zbog toga što su i MMF i Evropska banka dali procene da ta deonica puta nije isplativa. Zbog toga se morao dati autoput koji je manje-više izgrađen, i to pogodite čijim novcem - novcem građana Vojvodine.
Međutim, kada govorimo o tome kako i vi u Valjevu želite da gradite put od Valjeva do Loznice, o tome se upravo i radi. Ne treba vama Velimir Ilić da gradi put, vi treba sami da imate svoje izvore finansiranja iz kojih ćete graditi put, kao što ne treba nama u Vojvodini Velimir Ilić da završi autoput. Prosto, svako treba da razume svoje potrebe, zato što ih razume najbolje, i da gradi sebi iz svojih izvora ono što su njegove potrebe.
Naravno da ono što je nadležnost centralne države, koliko košta centralna država, svako će platiti. Onaj ko je bogatiji platiće više, ali ovakvo tretiranje, kao da su Vojvođani zaista ti...
Ne znam da li znate, ali teritorija Vojvodine čini 30 posto teritorije Srbije, građani Vojvodine čine 27 posto građana Srbije, a u budžet Republike Srbije doprinose, u zavisnosti od godine, od 35 do 55 posto. Vraća im se 7 posto, što znači da se svaki šesti dinar koji građani Vojvodine zarade vraća njima. To LSV ne može da dopusti, pa čak i ako je u pitanju "kraduckanje".

Reč ima narodna poslanica Milena Stanković.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženo predsedništvo, ovo će biti moje poslednje obraćanje po ovoj tački dnevnog reda, zato što mislim da treba da se bavimo tom revizorskom institucijom.
Zaista bih samo htela još jednom da naglasim, pošto je moje poreklo opet dovođeno u pitanje i svašta se tu pričalo, jesam Šumadinka i poštujem šajkaču i sve to što ona predstavlja, ali ne poštujem one koji stave šajkaču pa onda kraduckaju, zlostavljaju novinare i verbalno i fizički, a sve krijući se, kao malopre kolega koji je izašao, iza boga, crkava, viših sila. Mene je to podsetilo na situaciju kada smo ovde polemisali o tome da li gospodin Balinovac treba da izveštava o zakonu o kojem je izveštavao. Prosto, kada nemate zemaljskih argumenata, vi se onda krijete iza tih nebeskih argumenata. To ovde ne vredi. Ovo je parlament, mi smo političari i mi ovde treba da pokažemo koliko smo vešti da svoje ideje predstavimo građanima. Jednog dana svima će bog da nam sudi, kada sudnji dan dođe, ali do tada o našem radu sude građani. Iskreno se nadam da će vrlo skoro biti prilike da mi izmerimo koliko ko vredi. Znam da će LDP od Nove Srbije sigurno vredeti više.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Marton, po Poslovniku.

Gospodine predsedavajući, potpredsedniče i zameniče sekretara, pozivam se na član 226. Poslovnika i tražim odgovor od predsednika parlamenta gospodina Dulića i na taj način se pridružujem želji poslanika Žarka Obradovića da nam gospodin Dulić odgovori na pitanje kada će biti raspisani izbori za lokalnu skupštinu u Zrenjaninu.
U Zrenjaninu će sada neki proslaviti, a nažalost, neki i proplakati, godinu dana od uvođenja prinudne uprave. U Zrenjaninu u prinudnoj upravi sada sede ljudi iz DS-a, DSS-a, G17 plus i Nove Srbije. Naravno da ne treba da sedi niko od njih, treba da sede izabrani predstavnici građana: radikali, ligaši, demokrate, iz Saveza vojvođanskih Mađara, iz G17 plus, ali sede ljudi iz Nove Srbije koji su na izborima pre tri godine u Zrenjaninu dobili... Čini mi se da nas je sada 120 poslanika u Skupštini. Nova Srbija je na izborima u Zrenjaninu od 105 hiljada upisanih dobila 92 glasa. Sada imaju trenutno člana prinudne uprave u Zrenjaninu, imaju direktora najjačeg komunalnog preduzeća, Direkcije za izgradnju grada.
Zato, gospodine Duliću, molimo vas, isto kao što vas mole i građani Smedereva, Užica i drugih gradova u Srbiji, da raspišete izbore i da nikada više ljudi iz stranke koji na izborima dobiju 92 glasa ne upravljaju bilo čime.
Samo bih još rekao, slažem se da u Vojvodini i u Srbiji ima crkava sa dva tornja, to je jako lepo, to su te neraskidive veze između Srbije i Vojvodine i naravno da mi iz Lige socijaldemokrata Vojvodine smatramo da je Vojvodina Srbija i treba to i da ostane, samo se naravno ne slažemo sa onim finansijskim delom i sa željom nekih ljudi u beogradskoj centralnoj vlasti da misle da je sve pametno u krugu "dvojke".
Čudno je da neko ko za sebe kaže da je poslanik iz Vojvodine ne zna odakle je šajkača. Šajkača je jako lepa kapa, ali nije iz centralne Srbije, nije iz Šumadije, šajkača je iz sela Šajkaša. Tamo su bili šajkaški bataljoni, srpski dobrovoljački odredi i zbog toga i mnogi drugi Srbi na celom svetu nose šajkaču.

Hvala gospodinu Martonu. Dajem reč narodnom poslaniku Žarku Obradoviću, nastavljamo diskusiju. Neka se pripremi narodni poslanik Zoran Krasić.

Hvala, gospodine predsedavajući. Da se vratimo Zakonu o Državnoj revizorskoj instituciji. S obzirom na to da je gospođa Borka Vučić izložila stav poslaničke grupe SPS o ovoj temi i istakla da mi nećemo podržati predlog sastava Državne revizorske institucije, dozvolite mi da i ja kažem nekoliko reči o Državnoj revizorskoj instituciji i o načinu predlaganja kandidata za Savet Državne revizorske institucije.
Najpre moram u ime SPS-a da kažem da je jako loša stvar što država Republika Srbija do sada, evo za neki dan će biti oktobar 2007. godine, nije izabrala Savet Državne revizorske institucije. O ovoj instituciji se proteklih godina mnogo pričalo, od 2001. godine pa naovamo gotovo da nije prošla nijedna rasprava o budžetu ili rasprava o načinu trošenja sredstava na nivou lokalne samouprave a da nije bilo reči o tome da će biti izabran Savet Državne revizorske institucije. Međutim, očigledno je da iz raznih razloga do toga nije došlo.
Mislim da je gospođa Vučić istakla, a to treba podvući, da je Srbija jedina država sa prostora bivše Jugoslavije, a i u regionu, gde ova institucija ne postoji.
Negde u štampi je bio istaknut podatak, primera radi, da je i Crna Gora, koja je prošle godine stekla nezavisnost na referendumu, u međuvremenu izabrala državnu revizorsku instituciju, a Srbija to još nije uradila. Mislimo da je to jako loše, jer bi bilo zanimljivo da je ova institucija postojala, da je radila i da je mogla kontrolisati način trošenja narodnog novca i na nivou države i na nivou lokalnih samouprava, jer je proteklih godina bilo mnogo toga problematičnog, mnogo čudnog u načinu trošenja državnih sredstava.
Treba još reći da je Zakon o Državnoj revizorskoj instituciji usvojen novembra 2005. godine. Mi socijalisti smo tada glasali za ovaj zakon jer smatramo da je ova institucija jako potrebna u Srbiji, što naravno ne znači da se slažemo sa predlogom za izbor članova Saveta Državne revizorske institucije.
Drugo, ova tačka dnevnog reda, i to građani Republike Srbije treba da znaju, razlog je što sednicu Narodne skupštine Republike Srbije nismo održali odmah 21. avgusta ove godine, kada je bilo javno rečeno da će Skupština raditi, nego smo ovu sednicu započeli tek prošle nedelje.
Ovo ne govorim slučajno, jer i gospođa Vučić je pomenula koji su partijski predstavnici u Savetu Državne revizorske institucije. S obzirom na to da je reč o članovima vladajuće koalicije, Srbija treba da zna da Skupština nije radila zato što se nije mogao postići dogovor oko članova ovog saveta.
Ovo pogotovo treba da znaju pojedini pripadnici, ministri vladajuće koalicije, koji su javno kritikovali Narodnu skupštinu što ne radi. To nije korektno, pogotovo iz razloga što su njihovi kandidati bili problem ili deo problema koji se zove kadrovski sastav Saveta Državne revizorske institucije.
Treće, SPS se ne slaže sa načinom na koji su izabrani predstavnici, članovi Saveta Državne revizorske institucije. Ja ovde držim zvaničan skupštinski materijal Odbora za finansije u kome se konstatuje da se Odbor za finansije obratio svim poslaničkim grupama u Narodnoj skupštini Republike Srbije sa molbom da predlože svoje kandidate za članove Saveta Državne revizorske institucije. Kolega Todorović maše glavom, što znači da oni, kolege iz SRS, nisu dobili poziv, što je sigurno tačno.
Moram reći da smo mi, zahvaljujući činjenici da je gospođa Vučić bila neposredno, kao član Odbora za finansije, uključena u rad Odbora, imali svoje kandidate, koji nisu prihvaćeni. Ali, zanimljiva je, prvo, tvrdnja da su uputili svima, što nije tačno, a drugo, nisu svi ni predložili, a videćete posle iz sastava, izabrani su samo kandidati vladajuće koalicije.
Onda se postavlja jedno logično pitanje - zašto se uopšte predlagač, kao član vladajuće koalicije, obraća svim poslaničkim grupama, makar ovako javno, a suštinski se to svodi na vladajuću koaliciju? Nažalost, ovo je još jedan od primera kako se javno stvara utisak da postoji želja za saradnjom sa opozicijom, a suštinski se samo predlozi vladajuće koalicije prihvataju. Mislim da to nije dobro.
Evo primera kada je u pitanju Zakon o državljanstvu: Socijalistička partija Srbije je podnela amandman kojim se svim Srbima van Srbije daje mogućnost da dobiju državljanstvo Republike Srbije, a sličan amandman je podnela i Srpska radikalna stranka, ali za Vladu to nije bilo dovoljno, nego je predstavnik vladajuće koalicije podneo amandman i Vlada je prihvatila taj amandman, iako su suštinski isti, nije postojao nijedan valjan razlog da se ne prihvate amandmani SPS-a ili SRS-a. Očigledno postoji potreba da se javno kaže da je amandman vladajuće koalicije postao deo zakona. Toliko o načinu rada vladajuće koalicije.
Što se tiče kandidata, ne želim da kažem nijednu lošu reč o ljudima koji su predloženi za članove Saveta Državne revizorske institucije.
Koristiću pravo poslanika koji učestvuje u raspravi da kažem da su kandidati SPS-a, odnosno kandidati koje je gospođa Borka Vučić predložila, bili bolji, ako ne od svih, onda sigurno bar od dela njih i da su apsolutno zaslužili da budu izabrani za članove Saveta Državne revizorske institucije.
Pomenuću gospođu Nadu Mijailović. Činjenica je da je bila direktor Službe društvenog knjigovodstva, da je bila pomoćnik ministra za privredu i privatizaciju u Vladi Republike Srbije, da je radila u Zavodu za obračun i plaćanje, tamo bila generalni direktor, da je radila u Zavodu za obračun i plaćanje u NBS i da je tamo bila savetnik dovoljno govori o njenoj profesionalnoj opredeljenosti i o kvalitetu koji poseduje.
Drugi kandidat, gospodin Rajko Perić, sada je doktorant na jednom fakultetu iz oblasti ekonomije, postdiplomac, završio postdiplomske magistarske studije za deo bankarski i finansijski menadžment, obavljao različite odgovorne funkcije u Novosadskoj banci, u Poštanskoj štedionici i na drugim mestima. Ovo ne govorim slučajno, zato što su i jedan i drugi kandidat apsolutno zasluživali da budu među pet kandidata za članove saveta Državne revizorske institucije.
I poslednja stvar, peta, mislim da ovakav način predlaganja i izbora članova saveta Državne revizorske institucije apsolutno ne ostavlja sumnju da će rad biti loš i da će biti politički pristrastan. Biće loš zato što, bez uvrede po predložene, evo, ja sam pomenuo samo dva kandidata za koja sam potpuno ubeđen da bi mogli ovaj posao obavljati bolje, profesionalnije, kvalitetnije, daleko stručnije nego oni.
Druga dimenzija rada ovog saveta, na ovaj način predloženog, biće ta politička pristrasnost. Mi suštinski dobijamo savet Državne revizorske institucije vladajuće koalicije, koji treba da kontroliše način trošenja narodnog novca, od strane vladajuće koalicije. Pogotovo što mi godinama unazad nemamo završne račune budžeta Republike Srbije ovde u Narodnoj skupštini, da ne pričam o lokalnoj samoupravi, a ogromne količine novca su proteklih godina trošene.
To sigurno neće izaći na dobro, jer očigledno ova demokratska vlast je u međuvremenu našla mehanizam. Prvo se odlagalo donošenje Zakona o Državnoj revizorskoj instituciji. Tek 2007. godine dobijamo Državnu revizorsku instituciju, dobijamo partijski pristrasnu Državnu revizorsku instituciju. U međuvremenu je izmenama i dopunama različitih zakona sve ono što je 2000. i 2001. godine bilo osnov za podnošenje krivičnih prijava ili kvalifikovano kao nešto suprotno odredbama zakona kvalifikovano kao običan prekršaj.
Dakle, SPS smatra da ovi predlozi nisu dobri, da način izbora kandidata nije dobar, da će biti izabrani kandidati po partijskoj pripadnosti i apsolutno smo ubeđeni da neće raditi posao u interesu građana Republike Srbije.