Hvala, gospodinu Marašu. Za reč se javio gospodin ministar.

Poštovani predsedavajući, uvaženi narodni poslanici, želim da se zahvalim svima koji su svojim čitanjem i analizom predloženog Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o duvanu pokušali i pokušavaju kroz ovu raspravu da taj dokument poboljšaju.
Više je pitanja bilo ovde vezano za resor poljoprivrede i evo samo ću tri kratka odgovora da dam, a isto tako da iskoristim priliku da pozovem zainteresovane narodne poslanike na sednicu skupštinskog odbora, koja će se održati u utorak, prvi sledeći, u 14 časova, tako da ko god ima želju da čuje i šta radimo, i čime se bavimo, i da postavi pitanje i da da neki predlog, dobrodošao.
Vezano za zadnje pitanje narodnog poslanika oko 100 evra po hektaru. To je obećanje koje se ispunjava i ovo je prva godina, prvi budžet iz koga idu direktna plaćanja poljoprivrednim proizvođačima.
Do sada je isplaćeno oko milijardu i 800 miliona dinara po tom osnovu. Sva sredstva su obezbeđena.
Slažem se i zahvaljujem svim narodnim poslanicima koji kažu da je agrarni budžet mali i nedovoljan. To je istina. Treba da bude mnogo veći i mnogo više mora para da se izdvoji za poljoprivredu, jer je to jedna od retkih razvojnih šansi Srbije.
Ali, vezano za ovo obećanje, novci su obezbeđeni, biće isplaćeno i pored ovih milijardu i 800 miliona dinara, koje su već otišle iz trezora, na plaćanje ne duže od dve do tri nedelje čeka još negde oko milijardu i 700 miliona dinara.
S obzirom da je rok za podnošenje zahteva 1. decembar ove godine, siguran sam da će svi oni koji su registrovali gazdinstva, prijavili površine pod kulturama, podneli vrlo jednostavan zahtev Ministarstvu, to svoje pravo obezbediti i dobiti ta sredstva.
Slažem se da nisu velika, ali ovo je početak. Daću još jedno poređenje. U Austriji ove godine po hektaru negde oko 330 evra, u Sloveniji oko 250. Mi smo krenuli sa 100 evra i koliko god budemo bogati i bolje proizvodili i ukupno se ekonomski razvijali, siguran sam da će ovaj iznos rasti.
Znači, para ima i svi će ih dobiti.
Oko suše, vrlo kratak komentar. Tačno je, ove godine je suša zaista poprimila sve razmere elementarne nepogode.
Vrlo pažljivo analiziramo i pripremamo predloge kako da se ublaže posledice suše. Još uvek traje berba jesenjih ratarskih kultura, čekamo konačne rezultate i suncokreta, i kukuruza i nekih drugih kultura.
Otprilike, razmišljanja idu od smanjenja određenih doprinosa za vodoprivredu, do odlaganja obaveza po osnovu dospelih poljoprivrednih kredita za neko vreme, do oslobađanja od poreza na katastarski prihod.
Trudićemo se da u narednih dve do tri nedelje, kada će biti poznati rezultati ovogodišnje poljoprivredne proizvodnje, da još nekoliko kreativnih mera predložimo kako bi se olakšao položaj poljoprivrednika.
Još jednom svima vama koji ovde, kao uvaženi članovi ovog doma imate pravo glasa, zahvalan sam što se borite za veći agrarni budžet. Hvala.

Izvolite. Reč ima narodni poslanik Milorad Buha.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo, čuli smo od ministra da je po osnovi agrarnog budžeta izdvojeno do sada milijardu i 700.
(Slobodan Milosavljević, sa mesta: Samo 100 evra po hektaru).
Gledajte. Znači, agrarni budžet je na nivou 23 milijarde. Milijardu i 700, milijardu i 800, to je sedam i nešto odnosno osam posto.
Danas je 18. septembar. Poljoprivredna proizvodnja počinje ne 1. januara, nego počinje daleko pre toga. Znači, poljoprivredni proizvođači, a posebno seljaci, moraju akumulirati sredstva daleko ranije u ovoj godini za onu godinu. Znači, vi se niste udostojili, budžet se puni. Ministarstvo ta sredstva mora da krene da deli od 1. januara.
Danas je 18. septembar, podelili ste samo 7 i nešto posto. Kako da stimulišete? Ljudi predaju, a vi onda tih 100. Ne 100%. Selo i seljaštvo, a i poljoprivredna proizvodnja, zaslužuje daleko više.
Prema nacionalnom programu privrednog razvoja, vi ste dali prioritet, Vlada ga je usvojila, nadam se da će i Skupština o tome zauzeti svoj stav i doneti adekvatna rešenja.
Dali ste prioritet poljoprivrednoj proizvodnji, ali kroz ovakve vaše mere jasno govorite o smislu te proizvodnje, o smislu stimulacije i ukupnosti te proizvodnje.
Nema te proizvodnje ukoliko država ne preduzme sve aktivnosti da to isfinansira kako ona to može. U budžetu para ima za to, bez obzira na agrarni budžet. Vi ste to morali podeli.

Izvolite, gospodine ministre.

Zahvaljujem. Samo je nepreciznost vezano za jedan segment agrarnog budžeta, 100 evra po hektaru, do sada je isplaćeno milijardu 800 miliona dinara.
Kompletan agrarni budžet se troši i negde oko 60 i nešto procenata do sada je agrarnog budžeta potrošeno, a ova uredba je usvojena negde u julu mesecu, isplate su prve počele oko 20. avgusta i po ovoj meri 100 evra po hektaru je od 22. avgusta do juče isplaćeno milijardu 800 miliona dinara.
To nije ceo agrarni budžet, nego samo deo, koji se odnosi na 100 evra po hektaru, odnosno uredbu za regresiranje inputa u ratarsku proizvodnju, za đubrivo, gorivo i semenski materijal.

Po Poslovniku se javila gospođa Vjerica Radeta.
Dobro je da razgovaramo malo o poljoprivredi i dobro je, zahvaljujem se ministru na učešću u raspravi, jer to jeste naša najveća šansa.

Ne znam zašto se, gospodine Mrkonjiću, zahvaljujete ministru što učestvuje u raspravi. To je njegov posao. Doduše, njegov nemerljiv doprinos ovoj konstruktivnoj raspravi potiče još iz njegove rane mladosti.
Očigledno je da čovek ima predznanja i iskustva iz poljoprivrede, još iz vremena koje je sticao u Svilajncu, kada je kupovao jaja pa ih prodavao na beogradskoj pijaci.
Ta njegova aktivnost je svakako doprinela uspehu DS-a i koristim priliku da čestitam DS-u taj sjajan uspeh u Svilajncu.
Svakako treba da budu posebno zahvalni gospodinu Milosavljeviću, doduše i onom JUL-ovskom telohranitelju Šutanovcu, ali evo danas je ovde gospodin Milosavljević i molim da i dalje u toku ove rasprave što više ovde izlazite sa vašim iskustvima iz vremena kada ste preprodavali jaja iz Svilajnca u Beogradu.

Hvala Vjerici.
Narodni poslanik Milorad Krstin podneo je amandman kojim je predložio da se posle člana 3. doda novi član 3a.
Vlada predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Milorad Krstin.

Dame i gospodo narodni poslanici, kako reče predsedavajući, lepo je što se priča o poljoprivredi, ali interesantno je što evo, već treća godina zaredom, mi uvek imamo izmene i dopune Zakona o duvanu. To je već znak da, kako koji ministar dođe ili kako mu neko nešto naredi, nešto se novo ubacuje.
Ali ne primećujem da se stavlja ili pravi neki tas, proizvođač duvana i prerađivač duvana, da se jednom napravi nivelacija, ko je tu ko treba da dobije više, da li ovaj tas proizvođač da bude iznad prerađivača, jer logično je da onaj ko ulaže svoj rad i trud treba i da se vrednuje.
Međutim, kod nas, zahvaljujući opet nekim nečasnim radnjama, dolazi do toga da proizvođač uvek bude taj koji najmanje dobija, a onaj koji je najmanje uložio, najviše dobija.
Zbog toga sam i podneo amandman ispred poslaničke grupe SRS, a to je - posle člana 3. dodaje se novi član 3a koji glasi: "U članu 9. zakona posle stava 1. dodaje se novi stav 2. koji glasi - Poljoprivrednik ne mora da ispunjava uslove iz stava 1, tač. 4. i 5."
Ministre, samo ću vas podsetiti šta i zbog čega je podnet.
Naime, u članu 9. stav 1. tačka - da je registrovan u registru privrednih subjekata za obavljanje delatnosti proizvodnje duvana, u redu, da ima najmanje pet hektara obradive površine u vlasništvu pod zakupom, odnosno u kooperaciji sa fizičkim licem proizvođača duvana.
Ne znam zašto ste našli baš tih pet hektara.
Ne znam šta vas je rukovodilo da to bude pet hektara. Zašto? Zato što moraju da budu oni zakupci koji imaju preko pet hektara ili da ne kažem da imaju preko pet hiljada hektara.
Treće, ono što je najbitnije, ministre, da ima tehničke mogućnosti za poljoprivrednu obradu i pripremu zemljišta za setvu, berbu, sušenje, sortiranje, pakovanje i druge neophodne radnje do pripreme duvana za obradu.
To je jedna poljoprivredna kultura ili nežna biljka koja normalno, kao i sve ostale, ide iz semena, koja se stavlja u tople leje, doduše, sada ih donose u kontejnerima, do određene visine kada izrastu, iz toplih leja idu na njivu i onda individualni poljoprivredni proizvođač, kada Ministarstvo poljoprivrede ne razmišlja toliko o njima, jednostavno izigrava golubara i gleda u nebo čekajući da padne kiša.
Duvan je biljka koja ne može, sigurno ne kao ostale, ali posebno duvan, ne može da da one prinose ako ne bude pod sistemima za navodnjavanje. Za to je posebno krivo i prethodno Ministarstvo poljoprivrede, na čelu sa Ivanom Dulić-Marković.
Ovo je šesti put kako postavljam poslaničko pitanje. Naime, u prošlom sazivu je iz Ministarstva poljoprivrede tj. iz Fonda za razvoj poljoprivrede sistemima za navodnjavanje izdvojeno 180 miliona dinara. Od toga, tri subjekta su dobila, kako ste vi naveli, ovo govorim kao član Odbora u prošlom sazivu za poljoprivredu, po 60 miliona. I vidite, ako je to na pet godina, sa jednom godinom grejs perioda, taj mora svake godine da vraća 15 miliona.
Tražili smo na Odboru desetinama puta da nam se dostave imena i prezimena ili nazivi tog subjekta ili ta tri subjekta koja su to dobila. Međutim, vidite, zbog toga određeni broj proizvođača duvana nije u stanju u ovako sušnoj godini da poveća svoj prinos, jer zavisi od kiše, kako to zemljoradnici kažu, od Spasovdana.
Napomenuću da u svom Srednjebanatskom okrugu i u Severnobanatskom okrugu ima dosta proizvođača duvana. Imali smo fabriku i sad imamo fabriku duvana u Zrenjaninu, koju je kupila Duvanska industrija Vranje, a njih, kao i sve ostale, privatizovala i kupila "Britiš amerikan tabako".
Međutim, gospodine ministre, postoji tu nešto što vama treba da bude puno jasnije. Sada se ugovara proizvodnja iz opštine Zrenjanin u Čoki, ni to nije bitno, u Senti, to nije bitno, ali je bitno ovo da su prošle godine, u 2006. godini, njima isplaćivana prva klasa duvana po 1,35 evra, dok su nakupci privatne fabrike iz Inđije "Bonus" plaćali prošle godine u 2006. godini dva evra kilogram prve klase.
Vi u ovom zakonu toliko imate tih zakonskih odredbi za kažnjavanje, novčanih kazni itd, a oni i dalje vršljaju po terenu. Evo sada, cena kod ugovora ovim istim proizvođačima kod istih ugovarača je 1,80 evra. I već se nalaze na terenu, opet iz Inđije nakupci - jeste, Ješićevi - i plaćaju 2,20 evra.
Vi, gospodine ministre, imate zakonskih mogućnosti da to sprečavate, ili da jednostavno budete u rangu i date istu cenu ili zakonsku cenu ispod koje ne može ići prva klasa duvana, neka bude onoliko koliko plaća Ješić, fabrika "Bonus", sa svojim nakupcima na terenu, 2,20 evra. Treba da znate da je i sada evropska cena oko 2,50 evra.
Šta je, gospodine ministre, sa premijama? Poljoprivredni proizvođač koji je posadio četiri hektara, do sada je potrošio svojih para 250 hiljada dinara, što znači tri hiljade evra, a toliko mu nije ostalo od te ukupne površine po onoj ceni koju je dobio prošle godine, a to je 1,35 evra. Znači, ono što je zaradio sada samo uloži u ovu godinu, pa će ono što dobije u 2007, ako mu uopšte ostane, da uloži u 2008. Da li je to to što vi želite da unapredite ovim izmenama i dopunama Zakona o duvanu?
Vi možete, a to je posebno kolega Buha izneo, plaćanjem akciza imate dovoljno para, Vlada Srbije je dovoljno para izdvojila u budžetu Ministarstva poljoprivrede, da ovim ljudima pošteno plati. Nažalost, moramo svi da konstatujemo da je duvan nešto što ubija, ali ljudi žive od toga.
Međutim, duvanska mafija je ogrezla i raširila svoje krake više nego rak u plućima u ovoj našoj Srbiji, posebno štetu praveći baš individualnim poljoprivrednim proizvođačima koji nisu od vas ništa, od Ministarstva veliko dobili, niti će dobiti.
Postavljam poslaničko pitanje, gospodine ministre: da li će biti premija za individualne poljoprivredne proizvođače koji proizvode duvan?
A da nešto malo pojasnimo, pošto imam vremena, a ispred mene je ovaj vaš Informator, oko ovih 100 evra ili 8.000 po hektaru. Vi ste, ima slika, i to lepo, u avgustu je to već izašlo. Ministre, vi ste ovde dozvolili individualnim poljoprivrednim proizvođačima koji imaju do 11 hektara da nema potrebe da podnose nikakve fiskalne račune, što se odnosi na dizel gorivo, mineralno đubrivo ili deklarisano seme.
Hajde sada da pričamo o onim preko onih 11 hektara. Da li vi mislite da onaj koji ima preko 11 hektara da je toliko bogat da može svake godine odmah da plaća seme pšenice, kukuruza, đubrivo, da li je bilo 3,15% urea, odnosno 16,24%, da li je to bilo za prehranjivanje kan ili urea. Ili, oni koji su preko 15 hektara se ne poistovećuju sa onima do 11 hektara.
Što je najgore, vi bi trebalo da znate kao ministar da, otprilike, negde oko 40% individualnih poljoprivrednih proizvođača u naturalnoj razmeni uzimaju od određenih predstavnika nekih uljarskih fabrika, fabrika ulja, prave ugovore za suncokret, bez obzira da li seje 5 hektara ili 50 hektara, on uzima od tih istih, jer oni daju i seme kukuruza, i seme pšenice, mešano đubrivo 8, 16, 24, tri petnaestice, kan, ureu.
S tim da oni to vraćaju kroz tu, kako sam rekao, naturalnu proizvodnju, vratiće kroz pšenicu, kroz kukuruz, kroz suncokret, ali ne mogu da dođu do ovog što vi tražite, nemaju računa, nemaju fiskalnog računa, jer su napravili ugovor o naturalnoj razmeni, a ti su vam ljudi dostavili setveni plan.
Onaj koji je registrovao poljoprivredno gazdinstvo, koje je prethodno ministarstvo predložilo, vi sada tim ljudima ne verujete da su stvarno poslali to što su rekli, nego tražite od njih račun. Ja vam odgovorno tvrdim da 40% individualnih poljoprivrednih proizvođača u Srbiji prave ugovore, kao što sam rekao, sa određenim fabrikama, prerađivačkim, tako se snabdevaju za seme, đubrivo, za zaštitu, izvinjavam se, zaboravio sam da kažem, i normalno da tada ne mogu da dobiju račun. Oni neće ući u ove, da tako kažem, povlašćene, koji imaju račun i koji mogu doneti fiskalni račun i mogu učestvovati u ovome.
Postoji još jedna stvar koju vam moram pokazati, evo pogledajte fiskalne račune, ovo je jedna lista koja se lepo vidi, fiskalni račun od dizela od 19.10.2006. godine. Onda ovo je drugi fiskalni račun koji stoji u ladici, ne stoji na suncu, i pogledajte, ovaj već bledi, to je sve overeno. Ovaj bledi, a isto overeni od đubriva , taj je skroz izbledeo. Jedan je od 8, 16, 24, a drugi je od kana.
To je iz fiskalne kase, i pogledajte overene, i ovo bi verovatno sada kad bi smo dali u SUP, da se oni lepo uvere da ovde su bile cifre, jer sam vam pokazao nešto dobro vidljivo, loše vidljivo i nevidljivo.
Nevidljivo zato što je uvođenjem tih fiskalnih kasa neko ogromne pare stavio sebi u džep, a sada mi ili oni jadni poljoprivredni proizvođači, koji svaki račun dobro drže, da ne kažem drže u sveskama, sada kada izvadi i kada treba da donese i da podnese, da bi dobio nešto od ove države, što je neko obećao u predizbornoj kampanji, a odnosi se na ministra Milosavljevića, DS, na žute, sada je papir požuteo.
Sve je požutelo, nema više ništa, nema računa, nema para. Prema tome, ministre, hvala vam.