Nastavljamo rad posle pauze.
Prelazimo na 3. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O DUVANU
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Petar Jojić, Nebojša Stefanović, Vjerica Radeta, Veroljub Arsić, Srboljub Živanović, Milorad Krstin, Zoran Krasić, Slavko Jerković, Jadranko Vuković, Marina Raguš, Saša Valjarević, Vitomir Plužarević, Momir Marković, Jorgovanka Tabaković, Dejan Mirović, Nataša Jovanović, Sreto Perić, Dragan Živkov, Radiša Ilić, Aleksandar Martinović i Zoran Antić.
Primili ste amandman koji je podnela Vlada. Primili ste mišljenje Vlade i izveštaj Zakonodavnog odbora o podnetim amandmanima. Primili ste pismo kojim Vlada obaveštava da je za predstavnika Vlade u Narodnoj skupštini, prilikom razmatranja Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o duvanu, određen dr Slobodan Milosavljević, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 140. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.
Vlada predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč?(Ne.)
Narodni poslanik Petar Jojić nije u sali.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Nebojša Stefanović.
Vlada predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li gospodin Stefanović želi reč?
Izvolite, gospodine Stefanoviću.

Dame i gospodo, podneo sam amandman na član 3. koji faktički smanjuje administriranje u smislu podnošenja izveštaja koji imaju proizvođači i obrađivači duvana.
Pročitaću vam ceo član: "Lica upisana u registre iz člana 5. stav 1. tačka 3-6 ovog zakona nisu upisana u evidencionoj listi člana 6. stav 1. tačka 2. ovog zakona, dužna su da upravi dostavljaju polugodišnje..." - moja izmena je "godišnje" - "... izveštaje o podacima o kojima se vodi evidencija najkasnije u roku od 15 ..." - predložio sam "30 dana" - "... od dana isteka perioda za koji se dostavlja izveštaj." Član ide i dalje, ali ovo su izmene za koje smatram da su potrebne.
Vlada nije prihvatila moj amandman, pominjući da se na takav način onemogućava, u smislu Zakona o akcizama, Upravi za duvan da izvršava poslove predviđene upravo ovim zakonom, da se ''polugodišnje predlaganje Vladi iznosa najpopularnije cene duvanskih proizvoda radi utvrđivanja akcize itd.'' To bi bilo tačno kada bih se slagao sa politikom Vlade oko Zakona o akcizama.
SRS ne smatra da je Zakon o akcizama koji je donet dobar i smatramo da i u ovom zakonu treba napraviti izmene, pogotovo imajući u vidu da Zakon o duvanu, o kojem razgovaramo danas, ne može da se sagledava u celini dok ga ne razmatramo u smislu donošenja Sporazuma o CEFTI i to je, faktički, suština onog o čemu se radi. Pošto je moj amandman samo jedan u nizu amandmana, o čemu ćete još čuti od mojih drugih kolega, koje je SRS podnela na Zakon o duvanu, želeći da ispravi ovo što smatramo lošim zakonom.
Smisao donošenja Zakona o duvanu faktički se svodi na to da se smanjuje obaveza otkupa ili proizvodnje domaćeg obrađenog duvana, duvanskih proizvoda na nekih 1.600 tona, odnosno amandmanom Vlade na 1.200 tona godišnje, a od 1. januara za par meseci faktički više neće biti obaveza po zakonu otkupa domaćeg duvana. Time se izlazi u susret domaćim proizvođačima cigareta. Međutim, bitno se ide na štetu proizvođača duvana.
Iako Vlada kaže da u pojedinim slučajevima ne postoje, u nekim situacijama, dovoljne količine kvalitetnih sorti duvana da bi se proizvodile cigarete, postavlja se pitanje zbog čega je to slučaj. Može se dogoditi neka vremenska nepogoda, pa da se to godišnje smanji za određenu kvotu, što može da se razume.
Međutim, suštinski i strateški, bez državnog ulaganja, što će biti onemogućeno potpisivanjem, odnosno ratifikacijom sporazuma CEFTA, jer će se to smatrati kao nelojalna konkurencija, bez suštinskog državnog učešća u pomoći proizvođačima duvana, kao i u drugim strateškim proizvodima u Srbiji, o čemu smo dosta govorili, biće teško da ovi ljudi imaju ozbiljnu proizvodnju i biće teško da oni mogu da prežive i prehrane svoje porodice.
Sećate se, kada smo govorili o Zakonu o duvanu, pominjali smo loše posledice malih carina koje smo imali, samo 15% na uvoz cigareta, dok je npr. Hrvatska imala u isto vreme 38%, EU 57%, što je dovelo do toga da Hrvatska npr. u Srbiju uveze 11,3 miliona evra vrednosti cigareta, a da Srbije ne izveze ni jedan evro, ni jednu jedinu cigaretu u Hrvatsku.
Kompanija "Filip Moris", koja posluju u Hrvatskoj i u Srbiji, iako ima 11 do 15% tržišta, u Hrvatsku je uvozila cigarete iz EU jer joj je bilo daleko više isplativo, iako je fabrika u Srbiji mnogo bliža.
Opet govorim povezano sa sporazumom CEFTA, biće šteta po Srbiju velika ako akcize ostanu na ovom nivou, a carine nema.
Što se tiče samog amandmana, ponoviću još jednom, suština onoga što predlažem ovde je faktički smanjenje administracije koju će ovi ljudi imati da podnose nadležnim državnim organima, a Vlada bi trebalo da boljom i bližom saradnjom sa proizvođačima i onima koji obrađuju duvan, ima mnogo bolju saradnju sa njima i da predvidi kako će se to kretati, pa će mnogo bolje imati uvid kakve akcize da predloži i šta da se radi u ovoj oblasti.
Dakle, država mora obratiti pažnju, ovo je strateška oblast za Srbiju, kao što je proizvodnja nafte, Srbija mora da posveti mnogo više pažnje i da zaštiti domaću proizvodnju, ali i da zaštiti budžet Republike Srbije, jer upravo vi znate da su akcize na duvan jedan od načina kako se budžet najviše puni, kao i u svakoj drugoj zemlji.
Međutim, ovim što se planira, i ovim zakonom i ovo što se planira, ratifikacijom sporazuma o CEFTI, državni budžet će u narednim godinama biti bitno oštećen, ne samo državni budžet, što je naravno veoma važno, jer od njega zavise mnogi državni korisnici budžeta, već i sami proizvođači duvana, što smatramo da je zaista važnim.
Mi ne brinemo previše o multinacionalnim kompanijama, već o proizvođačima, međutim treba se zapitati i kakvu šaljemo poruku o ljudima koji su došli da investiraju, kako već sam predlagač zakona kaže, više od milijardu dolara u prethodnih nekoliko godina u industriji cigareta i uopšte u promet duvana i preradu duvana u Srbiji.
Pa se postavlja pitanje, kakav signal šaljemo drugim proizvođačima, kada na ovaj način uništavamo jednu ovakvu investiciju.
Naravno, treba da zaštitimo domaćeg proizvođača i treba da zaštitimo neposrednog proizvođača duvana koji faktički svojim radom živi, prehranjuje porodicu i vredno plaća sve svoje doprinose.
Takođe, kada to kažem treba imati u vidu da duvan i uopšte promet duvana i industrije koje se time bave zapošljava posredno ili neposredno preko 130.000 ljudi u Srbiji, što je negde oko 6% zaposlenih u Srbiji. To je ono što zabrinjava kakav će udarac ovo biti na te ljude i koliki broj njih će ostati bez posla.
U teškoj ekonomskoj situaciji, u kojoj se Srbija danas nalazi, mislim da je ovo veoma ozbiljno pitanje i da treba mnogo više pažnje da se posveti tome, a bogami sve češće i ozbiljni ekonomisti, i sa strane i u drugim državama, daju negativno mišljenje o ovakvim potezima, kakvi se odvijaju u našoj ili u drugim zemljama.
Čak su i ozbiljni listovi koji se bave ekonomijom pisali o tome, pogotovu o tom ekonomskom teretu koji će država podneti, s obzirom da je recimo struktura prihoda, kada se pogleda od najvećih preduzeća u Srbiji, vidi da je npr. najveći neto profit od 4,66 milijarde dinara upravo imao DIN - fabrika duvana iz Niša.
Dakle, kada sve ovo uzmete u obzir i sve što smo govorili o zakonu o duvanu, a kažem da je ovo moj amandman i samo prvi od 20 amandmana koji je podnela SRS, u cilju da ispravimo ovo što se ovim zakonom predlaže i da poboljšamo položaj proizvođača, i da zaštitimo Republiku Srbiju, i da zaštitimo i građane, ali i velike kompanije koje ulažu ovde, jer mi zaista želimo da strana ulaganja, jer se time obezbeđuju nova radna mesta za građane Srbije.
Pozivam da usvojite ovaj amandman, kao i ostale amandmane predstavnika SRS, i da pokušamo da istinski se borimo za građane Srbije, za njihov bolji život i za nešto što će zaista ostati njima i njihovoj deci. Hvala vam.

Hvala vam. Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne)       
Na član 3. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta. Vlada predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć. Da li gospođa Vjerica Radeta želi rep? Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, najpre jedna informacija radi javnosti, da ne ispadne da su narodni poslanici neozbiljni. Mi smo u sali sedeli 25 minuta i čekali ministra Milosavljevića, čisto da se zna.
Kada je u pitanju Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o duvanu i amandman koji sam u ime poslaničke grupe podnela na ovaj zakon, neophodno je najpre reći nekoliko principijelnih stvari.
Ovaj zakon u svom osnovnom tekstu donet je 2005. godine, menjao se 2006. godine i menja se evo i 2007. godine.
Zaista postaje degutantno, a pogotovu neozbiljno da mi već nekoliko godina u ovom parlamentu donosimo zakone za jednokratnu upotrebu.
Kao pravnik, naravno, razumem da su zakoni živa materija, da se zakoni menjaju, dopunjuju, da se javljaju situacije u društvu kada je to neophodno, ali doneti jedan zakon i svake godine ga menjati u najmanju ruku je neozbiljno. Do duše, vi ministre niste bili odgovorni u to vreme, ali da očekujemo recimo da će ovo biti izmene i dopune za neki duži period.
Ovde je sada još nešto čudno u odnosu Vlade prema narodnim poslanicima. Mi smo dobili Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o duvanu 15. juna ove godine i tada nam je rečeno da je za predstavnika Vlade u Skupštini određen dr Mirko Cvetković, ministar finansija.
Sada smo dobili, danas, 18. 9, obaveštenje od Vlade gde nam kaže, dobili ste tada kada ste dobili predlog i s tim u vezi obaveštavamo vas da je za predstavnika Vlade u Narodnoj skupštini, prilikom razmatranja navedenog predloga zakona, određen i dr Slobodan Milosavljević, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.
Ovo je obmana. Dakle, Vlada ima pravo i odredila je ministra Cvetkovića u to vreme i ima pravo da u međuvremenu iz nekih razloga, ministar Cvetković možda nije u Srbiji i ima neke druge obaveze i sve je to nešto što možemo da razumemo i što razumemo.
Ali je onda Vlada trebala lepo da kaže - zato što ministar Cvetković ne može da prisustvuje sednici Narodne skupštine, u raspravi o pojedinostima Vladu će predstavljati ministar Milosavljević. Onda je to u redu. Vlada ne može da kaže tri meseca kasnije, da je toga dana za predstavnika Vlade određen i ministar koji je danas ovde. Toliko o odgovornosti Vlade Republike Srbije.
Kada je u pitanju amandman koji sam podnela u ime poslaničke grupe SRS, on se odnosi na član 3, gde smo predložili da se posle stava 1. dodaje novi stav 2. koji glasi - da se u članu 7. osnovnog zakona stavovi 3. i 4. brišu.
Član 3. se naravno odnosi na ove izmene zakona, a član 7. osnovnog zakona, gde predlažem brisanje stavova 3. i 4, odnosi se na st. 1, 2. i 3: ''Lica upisana u registre iz člana 5. stav 1. tač. 1) i 2) ovog zakona dužna su da ministarstvu nadležnom za poslove poljoprivrede dostavljaju tromesečne izveštaje o podacima o kojima vode evidenciju iz stava 1. ovog člana.''
Stav 4. glasi da se ''izveštaji iz stava 3. ovog člana dostavljaju najkasnije u roku od 10 dana od dana isteka perioda za koji se izveštaj dostavlja.''
Zašto smo mi predložili amandmanom da se ova dva stava brišu?
Pre svega, iz principijelnog razloga i da bismo pokazali, i narodnim poslanicima i javnosti Srbije, da SRS ima principijelan stav o svakom pitanju, da je SRS za poštovanje zakona, za primenu prava, za pravnu sigurnost, za pravnu državu, ne samo deklarativno, nego zaista i stvarno.
Zašto ovo naglašavam? Zato što je SRS, kada smo donosili ove tzv. vaše reformske zakone u ovih poslednjih sedam godina i kada ste u svaki zakon koji je usvojen u ovom parlamentu ugradili ili neku direkciju, ili neku upravu, agenciju, uvek smo govorili da nam je jasno i da to radite da bi ste zaposlili što više kadrova i aktivista vaših stranaka. Što veća koalicija u Vladi, to veća potreba za raznoraznim agencijama, upravama itd.
Dakle, mi smo principijelno apsolutno protiv paralelnih ministarstava, jer ovo što ste vi uveli kao novinu u naš pravni sistem jesu paralelna ministarstva.
S druge strane, ako je skupštinska većina donela takav zakon, onda ćemo se mi u SRS uvek zalagati za primenu tog zakona, ma kakav on bio i ma koliko se mi ne slagali s njim. Kad dođe vreme, menjaćemo zakon. Dok nemamo mogućnost da menjamo zakon, insistiramo da se zakon poštuje.
Ako ste u osnovnom zakonu predvideli Upravu za duvan, onda nema potrebe da nadležno ministarstvo preuzima poslove iz te Uprave za duvan. Vlada i nadležno ministarstvo, po osnovnom zakonu, vrše samo nadzor i kontrolu rada Uprave, a ne rade njen posao.
Dakle, ministre Milosavljeviću, izjasnite se, u ime Vlade Republike Srbije, da li ste za to da ne postoji Uprava, sa čime se SRS slaže, već da svoj posao radi isključivo ministarstvo, ili zadržavate ministarstvo, ali posao Uprave onda dajete da radi Uprava. Ne možete da mešate babe i žabe. Ne može i jedno i drugo. Moramo da raščistimo tu stvar.
Evo šta kaže Vlada zašto ne prihvata amandman koji sam podnela u ime naše poslaničke grupe. "Amandman se ne prihvata iz razloga što Ministarstvo nadležno za poslove poljoprivrede, u okviru svog delokruga rada definisanog Zakonom o ministarstvima, vodi politiku razvoja i finansiranja primarne proizvodnje i obrade duvana, za šta je neophodno da ima kontinuirane podatke o proizvođačima i obrađivačima duvana u Republici Srbiji".
Dakle, ovo obrazloženje uopšte nema veze sa suštinom amandmana koji sam podnela.
U obrazloženju amandmana sam vam napisala da to jeste nadležnost vašeg ministarstva, automatski i Vlade Republike Srbije.
Vi ste i ovim članom pokazali svoju neprincipijelnost, pokazali ste da vi, zapravo, ne znate šta hoćete, da vi izgleda ne čitate zakone, ne pratite kontinuitet sopstvene vlade, što je neophodno, bez obzira ko je bio u koaliciji u onoj prethodnoj vladi, u kojoj ste sada vi.
Da li ste vi tu u nekom ne-dogovoru ili u nekom nesporazumu sa delom Vlade Vojislava Koštunice iz onog prethodnog saziva, to je vaš problem. Ovo ne bi bilo ni jedinstven slučaj, ni izdvojen slučaj.
Mi svakodnevno slušamo o tome koliko se vi u Vladi Vojislava Koštunice ponašate kao rogovi u vreći. Pratimo u medijima, ministar iz jedne grupacije ima potpuno dijametralno mišljenje o nekom važnom državnom pitanju od ministra iz neke druge grupacije u okviru Vlade.
Ali, to su vaše izjave koje mi, naravno, kao političari i komentarišemo i donosimo određene zaključke na osnovu njih, ali kada u Narodnoj skupštini govorimo o predlogu zakona, onda moramo da vodimo računa, pre svega narodni poslanici, naravno svi, ali oni koji su po struci pravnici svakako treba da vode računa da, bar ono što je flagrantno kršenje nekog pravnog principa, ne može da bude ugrađeno u zakon.
Donosite zakone, i ovo je jedan od primera, koji su, faktički, neprimenljivi. Šta ćete vi, kao ministar, sa direktorom Uprave da obarate ruku, ko je jači i ko će da radi ovaj posao? Zakon mora da bude decidan, jasan, precizan, pravna norma u zakonu mora takođe da bude jasna, a ne sada treba neko da čita pet propisa da bi zaključio šta ste vi hteli ovde da kažete.
Gospodine ministre, pozivam vas da ovaj amandman prihvatite, jer kad razmislite malo bolje videćete da je ovaj amandman zaista, više bih rekla, pravno-tehničko uređivanje teksta zakona, ne ulazi uopšte u suštinu ni osnovnog zakona, ni ovih izmena i dopuna koje ste predložili.
Dakle, da biste imali zakon koji zaista ima jedan pravi pravni oblik, da biste imali zakon koji može bez nedoumica da se primenjuje, prihvatite ovaj amandman, biće vam mnogo lakše.
Ne znam ko će biti taj ko će da arbitrira između vas i Uprave ko će ovo da radi. Znate, u jednom zakonu imate da ovo radi Uprava, u drugom zakonu imate da radite vi. Ko je arbitar koji će da kaže - do podne će da radi Ministarstvo, popodne će da radi Uprava ili obrnuto?
Neozbiljno je ovo, gospodine ministre. Možda vi niste ni odgovorni, s obzirom da je gospodin Cvetković bio zadužen za Predlog ovog zakona, ali opet pretpostavljam da na Vladi, osim što raspravljate o platama ministara i pomoćnika ministra, da ponekad raspravljate nešto i o predlozima zakona pre nego što ih predložite narodnim poslanicima.
Ukoliko ministar ne prihvati ovaj amandman, pozivam kolege poslanike da, ukoliko nisu, pogledaju i uporede ovo što sam rekla i ovo što smo napisali, videćete da je zaista vrlo logično amandmansko rešenje. Predlažem da u danu za glasanje glasate za ovaj amandman.

Povredu Poslovnika reklamira narodni poslanik Laslo Varga.

Poštovani predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, javljam se u vezi sa članom 226. Poslovnika. Želeo bih da od  gospodina ministra zatražim jedno obaveštenje.
Naime, Vojvodinu je proteklih meseci pogodila nezapamćena suša koja je prouzrokovala ogromnu štetu poljoprivrednim proizvođačima u Vojvodini. Naravno, pripadnici mađarske nacionalne manjine su posebno bili oštećeni ovom sušom, zato što se veliki broj pripadnika naše zajednice bavi poljoprivrednom proizvodnjom. U nekim naseljima je ova suša poprimila razmere elementarne nepogode.
Pre jedno 40 dana je predsednik naše stranke uputio pismo i Vladi Republike Srbije i gospodinu ministru, u kojem smo predočili i ovaj problem i u kojem smo tražili i ponudili neka moguća rešenja, pa ovim putem želim da pitam gospodina ministra koje će mere Vlada preduzeti povodom ovog problema, da li je spremna da odobri neke poreske olakšice, smanjivanje doprinosa, reprogramiranje dugova ili neke druge mere?

Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Veroljub Arsić.
Vlada predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Gospodine Arsiću, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, od 5. oktobra naovamo izgleda da je postala praksa formiranja duplih organa u organima državne uprave, pa osim ministarstva, imamo razne agencije, formirali smo razne uprave, pa imamo sada ovde i Upravu za duvan. Uprava za duvan, po samom zakonu, koji u članu 4. kaže da je dužna da se stara o proizvodnji, prometu duvana i duvanskih prerađevina.
U članu 7, na koji sam podneo amandman, reč je o evidencijama koje treba da se vode, kod koga se vode, kome se prijavljuju i ko je nadležan za donošenje obrazaca koji će da se popunjavaju prilikom određenih prijava. Moram da kažem da je ovaj zakon donet u trenutku kada je ministar finansija bio Mlađan Dinkić i nema zakona, i nema oblasti u koju se taj čovek ne upleo. Čovek je supermen, bukvalno nema.
Evo i sada kada pogledate koje ministarstvo on vodi, on se meša i u zapošljavanje, i u programe za nezaposlene itd, a imamo nadležno ministarstvo koje taj posao treba da radi.
Ovde je gospodin ministar Dinkić u osnovnom zakonu tražio da on bude taj koji će za sve da se pita i koji će o svemu da odlučuje.
Amandman je odbijen sa obrazloženjem Vlade, koja kaže da se amandman odbija ''iz razloga što je u skladu sa važećim propisima koji uređuju rad državne uprave, uprave kao organi u sastavu ministarstva nisu nadležni za donošenje podzakonskih akata". Da li je to baš tako?
Ako se pogleda član 4. stav 1. tačka 10) - uprava ''učestvuje u izradi podzakonskih akata za sprovođenje odredaba ovog zakona.'' U članu 7, na koji sam podneo amandman, uprava se nigde ne spominje, već se prosto kaže - ''ministar nadležan za poslove finansija bliže propisuje sadržinu i način vođenja evidencija od strane proizvođača duvanskih proizvoda.''
Na čiji predlog? Na sopstveni. Zar je to posao jednog ministra? Svakako da nije, to je posao ministarstva na čijem je on čelu. Ministarstvo finansija bi trebalo taj posao da radi, ne ministar kao pojedinac, kao državni činovnik, kao činovnik ove Narodne skupštine.
Da se vidi besmislenost ovakvih odredbi zakona, vidi se već u članu 83. i 84. zakona, gde se lepo kaže ko je nadležan za kontrolu i sprovođenje ovog zakona. Kaže se da je nadležan republički tržišni inspektor, on je taj koji će da nadgleda sprovođenje zakona i kako se poštuju odluke iz ovog zakona.
Da li je ministar finansija nadležan za tržišnu republičku inspekciju? Nije. U članu 84. daju se ovlašćenja tržišnom inspektoru. Je li je ministar finansija nadležan za rad tržišnog inspektora? Nije. A zašto u tom istom članu 7, na koji se odnosi amandman, Ministarstvo poljoprivrede, odnosno ministar poljoprivrede, jer ste vi pobrkali ministarstvo i ministra, to ste nekako izjednačili, jeste taj koji propisuje određene obrasce, a o njihovoj primeni se stara direktno poljoprivredni republički inspektor. To se kaže u članu 80.
Znači, za sprovođenje ovog zakona ne može jedan ministar da propisuje, drugo ministarstvo da je nadležno, a treći organ da sprovodi i kontroliše. Čitava ta priča oko toga da ste hteli da uspostavite kontrolu nad proizvodnjom, preradom i prometom duvanskih prerađevina pada u vodu.
Hteli ste samo da napravite monopol na kome će da nestanu mali, na kome ćete da date povlastice velikim trgovcima, velikim prerađivačima, velikim proizvođačima, da im uklonite konkurenciju i na taj način da im omogućite da još više na ovom poslu zarađuju.
Čak i zemlje EU, koje imaju uređen poreski sistem, koje imaju dosta uređeniju kontrolu proizvoda od Srbije, imaju problema sa duvanskim proizvodima, zato što je to akcizna roba, gde su velike stope fiskalnih davanja i gde je korist za svaku nelegalnu trgovinu velika.
Zato se oni nisu bavili problemom formiranja raznoraznih uprava, gde bi zaposlili svoje partijske saborce, dali im hleb i omogućili im da prave zloupotrebe, već su pokušavali da čitav taj problem reše kroz jedan jedini organ koji kontroliše sve. Ovde ste vi bukvalno upropastili zakon time da će različiti ministri da donose odluke, drugi ministri će da ih sprovode, treći ministri će da ih kontrolišu.
Kako funkcioniše ova Vlada? Ova Vlada Republike Srbije ne funkcioniše po principu jedinstva vlasti, nego po principu podele vlasti i vi to svi dobro znate. Znači, ako se nekom ministru nešto ne svidi, neće da poštuje odluke i Vlade, neće da poštuje zakone, jer kaže - izvini, molim te, ti nisi nadležan za ovo, ja sam nadležan, ostavi meni moj posao, ja ću da radim itd, ostavljate mogućnost zloupotrebe.
Ne znam zašto toliko insistirate ministar i to stalno ponavljate u zakonu, znači, ministarstvo je organ, ministar je pojedinac, državni činovnik. Ali, to i ne čudi kada tvorac jednog ovakvog zakona ministar Mlađan Dinkić, koji je ucenjivao prethodno Vladu, ucenjuje i ovu vladu. Ako pogledamo sve predloge zakona koji su donošeni u to vreme, videćete da se ministar Dinkić u tom trenutku postavio iznad zakona, postavio se kao monarh.
Tadašnja skupštinska većina je dala za pravo ministru da u određenim trenucima, kao pojedinac, stavi van snage pojedine odredbe zakona izuzetno važne za funkcionisanje i primenu samog zakona. Ko na to ima pravo, da li ima takvo jedno pravo predsednik Republike? Nema. To može samo u monarhijama, ali ne onim koje su parlamentarne, nego isključivo u diktatorskim.
Tako da u najmanju ruku treba da u sledećim nekim izmenama i dopunama zakona, a verujem da ćete, ono što ste propustili da ispunite želje velikih prerađivača i trgovaca duvana, vrlo brzo da date predlog novih izmena i dopuna zakona o duvanu.
Trebalo bi da, bar kada je u pitanju donošenje obrazaca, ministar trgovine, odnosno Ministarstvo trgovine bude to koje će da propisuje obrasce, koje će njegovi tržišni inspektori da sprovode, a ne da to radi ministar finansija.
Već je vreme da se jednom sa tom praksom paralelnih državnih organa prekine. Ako ste formirali Upravu za duvan, nema potrebe da se izveštaji podnose, da prerađivači, prodavci na veliko i malo izveštaje podnose Ministarstvu finansija, Ministarstvu poljoprivrede i Upravi za duvan. Uprava za duvan, ako je već formirana, neka radi svoj posao u skladu sa ovlašćenjima koje im je zakon dao, a neka izveštaje koje dobijaju prosleđuje ministarstvima koja od njih to traže.
Hoćete da me ubedite da će Ministarstvo poljoprivrede da preciznije vodi evidenciju od same Uprave za duvan.
Teško, jer ima dovoljno drugih problema o kojima ćemo da pričamo kada su neki drugi amandmani u pitanju, ima dovoljno drugih problema. A može radi svog planiranja, radi izveštaja, uvek da zatraži izveštaj od Uprave, da ga dobije i da na osnovu toga pravi nekakve planove zasada duvana i promet duvanskih prerađevina.
Već kada je takva situacija, zašto se ovde povodom samog zakona ne pojavi i ministar poljoprivrede, jer ne mora da bude jedan ovlašćeni predstavnik Vlade Republike Srbije, pa ministar trgovine; ministar finansije nije ovde potreban. Finansije su vezane za poresku politiku. Za poresku politiku postoje poreski organi i poreska policija, a za trgovinu i promet imamo druga ministarstva, druge organe koji treba o ovome da se staraju, a ne Ministarstvo finansija.

Hvala, gospodine Arsiću.
Da li neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Narodni poslanik Srboljub Živanović podneo je amandman kojim predlaže da se posle člana 3. doda novi član 3a.
Vlada predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li gospodin Srboljub Živanović želi reč? Izvolite.

Dame i gospodo poslanici, čekajući ministri poljoprivrede, očekivao sam da se slučajno ne bude pojavio na lipicaneru, verovatno je rešio i taj problem, pa se evo pojavio i u Skupštini. Srpska radikalna stranka je predložila posle člana 3. novi član 3a koji glasi: "Da u članu 9. Zakona stav 1. posle reči "zadruga" dodaje se zapeta i reč "poljoprivrednik".
Obrazloženje. Stav Srpske radikalne stranke je da država mora da stimuliše poljoprivrednu proizvodnju i to direktno poljoprivrednog proizvođača, a ne da ih tera da rade za druge.
Dame i gospodo, kada smo diskutovali o zakonu u celini, govorio sam koliko se nebrige ili koliko se malo ovim zakonom obuhvatio individualni proizvođač, da kažemo seljak, sirovog duvana. To je jedna vrlo značajna proizvodnja, jer od te proizvodnje sirovog duvana će zavisiti i industrijska proizvodnja.
Međutim, moram iskreno reći, ovde u ovom zakonu nigde se ova proizvodnja ili poljoprivredni proizvođač ne pojavljuju, samo se u ovom amandmanu pojavljuje reč "zadruga" i nigde više. Znači, da Ministarstvo za poljoprivredu, vezano za ovaj vid proizvodnje i pomoći seljaku, nije ovde obratilo pažnju niti dalo bilo koju stimulaciju.
Prošle godine bila je ta stimulacija negde oko 65.000 po jednom hektaru, a ove godine te stimulacije nema, a već znamo da je i počela uveliko, mislim da je čak i preko 80% berba sirovog duvana i završena, iako znamo da je ove godine, usled elementarne nepogode suše smanjen rod duvana čak i za polovinu.
Jer jedna biljka ima negde oko 30 listova, dok ovogodišnji rod ili ovogodišnja odgajena biljka, koja nije imala adekvatne uslove zaliva, ona ima negde oko 15 listova.
Što znači da se po hektaru proizvodnja duvana u dobrim uslovima, kada su kišne godine i kada su primenjene sve agrotehničke mere, kreće negde oko 2,5 tona po hektaru, a sada isto ne verujem, kao i poljoprivredni proizvođači, da će to biti negde do tonu i po, čak i pola od regularne proizvodnje.
Kao što vidite, država nije pomogla poljoprivredne proizvođače, koji sami sebe finansiraju, kako kažem i prilikom berbe, prilikom sušenja tog duvana, a vi znate, te sušare ili se proces obavlja električnom energijom ili se koristi drvo u tom procesu.
Dame i gospodo, sve ovo vreme, a i u ovoj predizbornoj kampanji, videli smo prilikom posete određenih opština gospodina ministra kada izjavljuje i kada kaže, evo ono što smo mi u DOS-u obećali mi to u stvari i ostvarujemo. To je 100 evra po zasejanoj površini ili po žetvenoj površini, ili 90 evra po utovljenom grlu.
Ali, ministar nije rekao, to sam i prošli put izjavio, jer znate, tim poslom se bavim, pa ipak govorim iz svoje duše i duše onih poljoprivrednih proizvođača. Znate da sam postavio poslaničko pitanje Ministarstvu i dobio sam odgovor da se cena pšenice, baš kada je bila žetva, kretala od 10 do 14 dinara. Pitao sam zbog čega nije određena, jer tada nije ni postojala cena, rekli su mi da je to tržišna ekonomija, cenu diktiraju mlinari.
Ali, šta se sada dešava? Dešava se da na svetskoj berzi cena pšenice je veća, odnosno, normalno i Ministarstvo za poljoprivredu trebalo je ranije to da vidi, da vide da je ovu Srbiju pogodila elementarna nepogoda i da je došlo do smanjenja roda na svim zasejanim površinama, ako hronološki kažem od kukuruza, soje, pa šećerne repe, pa da ne nabrajam dalje, znači, nije smanjen rod za 10-20, nego čak i do 50%, u zavisnosti od regiona gde su poneki delovi dobijali pomalo kiše.
Ministar je vrlo često nekada posećivao Šabac, gde je bio predsednik upravnog odbora firme "Galeb", a ta firma je prva privatizovana i oteta od radnika, pa me čudi i kada je zasedao taj upravni odbor, morala je da ga čuva policija, pa prema tome je dobro poznavao prilike u šabačkoj opštini odnosno u Mačvanskom okrugu.
Ali, to u svojoj biografiji, koja je ispred nas bila, nije to napisao. Verovatno ga je bilo sramota, jer je ipak kao doktor nauka nasledio jednog radio i TV mehaničara Radoslava Veselinovića, koji je vlasnik ove firme, nasledio ga je na mestu predsednika Privredne komore. A vi znate kako se i šta se sve dešava u Privrednoj komori, kolika je korupcija, borba za te stambene kredite. Prema tome, mislim da je svojim ugledom i svojim ponašanjem gospodin ministar to i doprineo.
Nastaviću dalje ono što se tiče poljoprivrede. Što se tiče cene od 90 evra po utovljenom grlu, to je još jedna prevara DOS-ovske vlasti ili Demokratske stranke, kako god hoćete, jer je ona kostur ove vladajuće oligarhije, pa je obećala 90 evra, ali to obećanje sopstvenim novcem ti poljoprivredni proizvođači u stvari plaćaju tih 90 evra. Kako?
Pa evo, umesto cene koja je bila 1,75 evra ili 1,80 po utovljenom grlu žive mere, živog mesa, gospodin ili Vlada i klanice sada to otkupljuju po 1,35 evra.
Sada uzmite i izračunajte taj odnos koji je u stvari sada prisutan, znači da poljoprivredni proizvođači faktički sopstvenim novcem, to što im Demokratska stranka nudi, to je u stvari njihov novac koji su i oni imali kada je 1,75 evra bila ta cena utovljenog juneta.
Ono što dalje moram reći jeste, kao što vidite, vrlo male su bile te subvencije u poljoprivredi, vezano od prolećne setve, da sada ne nabrajam, i sad smo na pragu jesenje setve pšenice, gde Vlada na tom polju ništa nije učinila.
Čak i preko svojih lokalnih, da ih nazovemo, institucija, direkcije za poljoprivredu, koje se bave nekakvim marginalnim poslovima, pišu određene elaborate, koliko je čega posejano i koliko je požnjeveno, a ne koje su, u stvari, mere kojima bi oni pomogli poljoprivrednim proizvođačima.
Znate da nikakvih stimulativnih sredstava u prolećnoj setvi nije bilo, bilo kakvog regresiranja vezano za bilo koje inpute, da li za mineralna đubriva, da li za semena, da li za hemijska sredstva koja se koriste za zaštitu bilja. Toga nije bilo.
Ako pogledamo, naročito u ovoj godini, ali i u periodu ovih sedam godina dosovske vlasti, njihova težnja jeste bila da unište poljoprivredu i da se taj uvoznički lobi bavi uvozom poljoprivrednih proizvoda iz EU.
Pogledajmo samo fabrike za proizvodnju mineralnih đubriva, jer smo na prostorima bivše Jugoslavije i na prostorima Srbije imali pet velikih proizvođača mineralnih đubriva. Danas samo imamo jednu fabriku i to Prahovo. Ona funkcioniše zato što mora da koristi nusprodukt iz Bora, sumpornu kiselinu, a inače verovatno ni ona ne bi postojala.
Azotara Pančevo je prodata, a držala je monopol nad proizvodnjom amonijaka, komponenta potrebna u proizvodnji mineralnih đubriva. Šta se dešava?
Kupili su je tajkuni koji se tim poslom ne bave, koje poljoprivredna proizvodnja u Srbiji ne interesuje, tako da je nedostatak amonijaka, koji je potreban u proizvodnji mineralnih đubriva, doveo takoreći do njihovog zatvaranja.
Kada pogledamo vidimo da je cilj ove vlade u stvari bio samo da se poljoprivredna proizvodnja uništi i da se poljoprivredni proizvodi mogu uvoziti iz EU ili iz zemalja NATO-a.
Dame i gospodo, mislim da je vreme da se Ministarstvo za poljoprivredu okrene selu, okrene najvrednijoj populaciji, ljudima koji svojim radom, svojom borbom žele da sačuvaju svoje ognjište, da sačuvaju poljoprivrednu proizvodnju, jer to su male fabrike, a njima ste vi posle Dosovog dolaska na vlast pričali da će im se otvoriti vrata, da će moći bez posredničkog lobija da izvoze svoju robu. Međutim, to se nije desilo.
Vi ste posle petooktobarske revolucije, petooktobarskog puča stvorili ili pojedinci se toliko obogatili nad tim herojem rada, na njegovim krvavim znojem, jer na ovoj temperaturi od 40 stepeni on nije mogao na leđima da nosi klima uređaje i nije bila tada ta zakonska norma koju je Vlada donela da u određenim vremenskim satima ne borave na spoljnoj temperaturi. Ne, oni su izloženi svim vremenskim uslovima, njih umiva kiša i njih suši Sunce, a očekivali su mnogo od vas, da ćete im pomoći, ali nisu znali kada su se u petooktobarskom puču, mnogi, okrenuli ka vama misleći da ih čeka blagostanje. Međutim, videli su šta su dočekali.
Njihova ognjišta napuštaju deca jer nemaju perspektive. Ono što treba da znate jeste da u Mačvanskom okrugu ima preko 10 hiljada neoženjenih momaka. To je sutra preduslov koji će biti 10 hiljada zatvorenih domaćinstava.
A da ne govorimo o staračkim domaćinstvima, koje ste isto prevarili i davali im po 40 hiljada, to vam je pomoć pred izbore od Dosovske vlasti. Šta ste posle toga učinili? Vrlo brzo ste im uzeli tih 40 hiljada zato što je trebalo da uplate zdravstveno i penziono osiguranje, što znači da su na kraju ostali bez toga.
Shvatite da Srbija neće moći da ide ovakvim putem koji ste vi trasirali i nadam se da će vrlo brzo srpski seljak shvatiti ko mu želi dobro. Srpski seljak će shvatiti kome sutra treba da da svoj glas, a to je SRS.