Po Poslovniku, narodni poslanik Aleksandar Martinović.

Dame i gospodo narodni poslanici, na osnovu člana 226. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, postavljam pitanje ministru Milosavljeviću: koji je pravni mehanizam da imalac dozvole za obradu duvana zaštiti svoja građanska prava, kada je Vlada odbila amandman narodnog poslanika Slavka Jerkovića da se u članu 21. stav 4. Zakona o duvanu taj stav izmeni tako da se žalba može izjaviti Ministarstvu finansija?
Dame i gospodo narodni poslanici, imalac dozvole za obradu duvana nema apsolutno ni jedan jedini pravni mehanizam da zaštiti svoja prava. Zakonom o duvanu mu je oduzeto pravo da izjavi žalbu, a Vlada kaže u obrazloženju zašto odbija amandman Slavka Jerkovića - može da podnese tužbu za pokretanje upravnog spora Vrhovnom sudu Srbije. Gospodine ministre, ne može.
Zakonom o uređenju sudova, odnosno jednom od izmena tog zakona iz 2004. godine vi ste odredili 1. januar 2007. godine kao datum kada treba da počne da funkcioniše Upravni sud koji treba u prvom stepenu da rešava upravne sporove. Sada je 19. septembar 2007. godine, Upravnog suda nema, Vrhovni sud Srbije izgubio je nadležnost da rešava upravne sporove.
Sada vas pitam, na koji način će imalac dozvole za obradu duvana da zaštiti svoja prava kada nema ni pravo žalbe niti ima organ pred kojim bi mogao da vodi upravni spor.
Dalje, vi potpuno pogrešno tumačite član 214. Zakona o opštem upravnom postupku.
Ne kaže taj zakon da se žalba može izjaviti samo kada je zakonom dozvoljena, nego da se samo zakonom može isključiti pravo na žalbu, pod uslovom da subjekt u upravnom postupku ima pravo da pokrene upravni spor.
Da vas podsetim, gospodine ministre, na odredbu člana 36. stav 2. Ustava Republike Srbije, koja glasi: '' Svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu.''
E sad vi meni objasnite, kao narodnom poslaniku, kako će imalac dozvole za obradu duvana, kada mu oduzmete tu dozvolu, da zaštiti svoja prava. Niste mu dozvolili pravo da se žali, a nema nadležnog suda pred kojim bi mogao da vodi upravni spor.
Ovo je drastično kršenje ljudskih prava i sloboda, i zato vas, gospodine ministre, a i poslanike vladajuće koalicije, pozivam da prihvatite amandman Slavka Jerkovića, jer je to jedini način da se zaštite ljudska prava u upravnom postupku, kad je reč o dozvoli za obradu duvana.

Narodni poslanik Jadranko Vuković podneo je amandman kojim je predložio da se posle člana 3. doda novi član 3a.
Vlada predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć. Da li neko želi reč?
Narodni poslanik Jadranko Vuković. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o duvanu koji glasi - posle člana 3. dodaje se novi član 3a.
Član 28. Zakona o duvanu ima manjkavosti kod učešća na javnom pozivu, odnosno tenderu i to u delu koji se odnosi na dužinu trajanja javnog poziva.
Dame i gospodo narodni poslanici, prosto je neverovatno da javni poziv nije vremenski definisan. Ovim amandmanom se ne utiče na vaš koncept izmena i dopuna Zakona o duvanu, već se samo želi izbeći zloupotreba koja je karakteristična za vaše vršenje vlasti.
Pored ovog što je regulisano članom 28. u tri stava, želim da u ime SRS dodam još jedan stav, kojim se na precizan i potpuno jasan način reguliše dužina trajanja poziva na javnom tenderu, koja iznosi od 30 do 60 dana. Na ovaj način se otklanja mogućnost za zloupotrebu koja je, još jednom ponavljam, karakteristična za vaše vršenje vlasti. Hvala.

Da li još neko želi reč?
Izvolite. Narodni poslanik Nebojša Stefanović.

Dame i gospodo, kolega Vuković je objasnio vrlo precizno zbog čega je ovo poboljšanje koje nudi, pogotovo vezano za termine, mnogo bolje od predloženog rešenja u zakonu, u to ne bih dalje ulazio.
Javio sam se da kažem nekoliko stvari, odnosno da upozorim poslanike na ono što se dešava, o čemu smo imali prilike da govorimo na prethodnim sednicama, ali pošto je tema tako važna za budućnost Srbije, mislim da je uvek važno da se na nju vratimo.
Kada se govori o zaštiti domaće proizvodnje, o čemu smo ovde imali, u prethodnih nekoliko minuta, priliku da slušamo, mislim da je poljoprivredna proizvodnja nešto što je od najvitalnijih interesa, strateških interesa za Republiku Srbiju. Od zemalja koje su ratifikovale sporazum CEFTA, treba da znate, poslednja država koja ga je ratifikovala, Bosna i Hercegovina, postavila je zakonske mehanizme akciza i carina kojim se faktički štiti od uvoza iz Srbije i Hrvatske, odnosno štiti svoju domaću poljoprivrednu proizvodnju.
Republika Srbija se, nažalost, ne ponaša tako kada se govori i o duvanu, i o nafti, i o poljoprivrednoj proizvodnji, koja je kao strateški proizvod važna za veliki broj ljudi, i u lancima trgovine, i naravno za poljoprivredne proizvođače kao broj jedan, i u svetlu punjenja državnog budžeta, naravno što je važno za Republiku.
Nemoguće je govoriti i o ovom zakonu, ni o poljoprivredi bez uvida u sporazum CEFTA koji nam faktički, ako ga ova skupština ratifikuje, predviđa da država neće biti u mogućnosti da reaguje ni kontigentima, ni drugim agrarnim merama, ni drugim podsticajima, ni premijama o kojima je govorio moj prethodnik, kolega Krstin, nećemo biti u prilici da pomognemo domaćem proizvođaču da uspe da postigne ono što je cilj Republike Srbije, da mi pojačamo izvoz, da se mi borimo za sopstvenu proizvodnju.
Svaki ekonomski stručnjak želi da vam kaže da je nešto zašta se svaka normalna država zalaže je sloboda trgovine, velika razmena robe, ali među ekonomijama koje su slične snage. Naša ekonomija, poljoprivredna proizvodnja je danas u veoma teškom položaju. Mi nismo u stanju da budemo konkurentni na tržištu na način da možemo da se ravnopravno borimo bez dovoljne državne zaštite, a da vam ne pričam o tome što je poljoprivreda u teškom stanju da ne može da izdrži da je država trenutno ne pomaže, makar one najvažnije i najnerazvijenije grane.
Mi govorimo o poljoprivredi, a u situaciji smo da nemamo, na primer, protivgradnu zaštitu u Srbiji, pa kad padne prvi grad pola poljoprivrednih proizvođača razmišlja da li da kupi pištolj ili pušku, šta da rade, da se ubiju. Jednostavno nema šanse da se sprovede bez državne pomoći. A sporazumom CEFTA ta državna pomoć će biti onemogućena, jer će se tretirati kao nelojalna konkurencija.
Mi smo prisiljeni u Zakonu o duvanu pitanja carine, akciza, naročito o problemu uvoza sa Hrvatskom, da rešavamo nakon početka implementacije ovog sporazuma i stavićemo odlučivanje u ruke tela na koje Srbija neće imati bitan uticaj.
Imaćemo situaciju da će u prilikama i problemima, koje su od vitalnog interesa za srpsku proizvodnju, odlučivati zemlje koje su direktni konkurentni upravo u uvozu. Jednostavno, siguran sam da u tim slučajevima nećemo imati priliku da pobedimo u takvoj situaciji, odnosno da donesemo pravičnu odluku.
Veoma je značajno, kada o tome govorim, da se potkrepi nekim činjenicama, kao na primer u uvozu poljoprivrednih proizvoda. Pomenuću Hrvatsku, kao najsnažniju ekonomiju od država koje su do sada potpisale, odnosno ratifikovale sporazum CEFTA.
Možemo da kažemo da su prehrambeni proizvodi i piće uvezeni u iznosu, odnosno u vrednosti od 33 miliona i 175 hiljada dolara, što je porast od nekih 41,2 posto u odnosu na isti period u 2005. godini.
Takođe, u prvih sedam meseci ove godine Hrvatska beleži povećanje izvoza od 8,5 posto u Srbiji u odnosu na isti period 2006. godine.
Veoma je značajno, takođe, reći da je stvorena politička klima unutar same Hrvatske da se onemogući srpskom domaćem kapitalu, naše države, da kupuje kapital u Hrvatskoj, pogotovo kad se radi o velikim sistemima i trgovinskim lancima.
U isto vreme Srbija je svoja vrata otvorila svima. Vi znate šta to znači. Hrvati imaju čak na svojim ekonomskim sajtovima analize koje pokazuju, koje otvoreno kažu da hrvatski potrošači ne žele i neće da kupuju robu iz Srbije, čime će biti naneta naravno višestruko veća šteta srpskim proizvodima kada se jednog dana, po najgorim mogućim uslovima, pojave na njihovom tržištu.
Dakle, ono što je suština, treba da zaštitimo svoju proizvodnju. Mi imamo prvoklasnu malinu, malinu kakvu nemaju ni Poljska, koja ima veliku proizvodnju, ni druge države Evrope. To je jedan od strateških proizvoda, uzimam malinu kao jedan od najvećih izvoznih proizvoda naše države. Mi ne smemo biti u situaciji da država ne bude u prilici da zaštiti ovu proizvodnju.
Evo, sad imamo nestašicu mleka. Siguran sam da ministar ovo zna, ali šta je razlog, šta su mere koje će država da pokrene? Šta su mere koje ćemo obezbediti da do toga ne dođe? Nećemo biti u stanju nakon ratifikacije ovog sporazuma. Dakle, ono za šta se srpski radikali u ovoj skupštini bore, ono zbog čega svaki od naših poslanika pokušava da se uključi najsnažnije u ovaj rad, jeste zaštita domaćeg proizvođača, naše proizvodnje, srpskog proizvoda. Samo to, ništa više, ali i ništa manje.

Hvala. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 4. amandman je podnela poslanik Marina Raguš.
Vlada predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć. Da li neko želi reč?
Narodni poslanik Marina Raguš. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, dakle, na osnovu člana 145. Poslovnika o radu Narodne skupštine podnela sam amandman na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o duvanu. Dakle, član 4. menja se i glasi: "U članu 29. zakona stav 1. tačka 7) posle reči "Republici" zapeta se zamenjuje tačkom, a ostatak teksta briše.''
Prihvatanjem ovog amandmana sprečava se monopolsko delovanje Stanka Subotića zvani Cane Žabac, Peconija i drugih. Ono što je sada neophodno reći jeste, samo da se podsetimo, na šta se odnosi tačka 7) člana 29.
Dakle, tačka 7) glasi: "Pravo učešća na javnom tenderu ima privredno društvo, preduzeće i preduzetnik, ako ispunjava sledeće uslove: (između ostalog u tački 7) da se obaveže da godišnje proizvede ili kupi domaći obrađeni duvan u količini od najmanje 50% sopstvene godišnje proizvodnje cigareta i drugih duvanskih proizvoda u Republici, s tim što ta količina ne može biti manja od 2.000 tona godišnje.''
Ovo sam s namerom pročitala, uz izvinjenje što vam verovatno trošim strpljenje, oduzimajući malo više vremena, ali naprosto politički stav SRS jeste da mi nikada nećemo biti za monopolizaciju tržišta.
Drago mi je što je gospodin ministar ovde u sali, pa imamo prilike ovako da izrazimo javno svoj stav, i ono što bi SRS želela da zna jeste na koji način će ova vlada da stimuliše malog proizvođače duvana.
Dakle, ono što mi od početka, odnosno od 2000. godine, od revolucije koju ste proveli tako što ste obećali narodu bolji život, uvećanje standarda i kraj totalitarnog sistema, i potpunog obrušavanja svih institucija države, mi čekamo već osam godina da vidimo koju odluku, koji čin, koji akt ćete preduzeti i provesti da život običnog čoveka, prosečnog građanina, bude bolji.
SRS može samo da pozdravi pokušaje, ali samo pokušaje, koji su očigledno samo deklarativne prirode, razrešenja zapravo sa svim kriminalnim aktivnostima u društvu.
Međutim, na osnovu svega ovoga što imamo prilike da vidimo i tokom ovih skupštinskih zasedanja, vi nas ni u jednom činu, a posebno čak i ovim predlogom za izmenu Zakona o duvanu, niste uverili da vi želite od ove države, koja je postala hajdučija, da napravite dobru i sigurnu državu. Da vi želite da unapredite život ljudi koji su na ivici propasti, da vi želite da donesete ono što ova država izgleda večno gubi.
Ono što naš strah jeste, a mi znamo sada da nas taj prosečni čovek prati, sluša i gleda, da će se nastaviti derogacija svih institucija koje samo u tragovima nažalost postoje, da sitni proizvođač, zapravo svi proizvođači u državi Srbiji mogu samo da zamišljaju kako izgleda živeti od sopstvenog rada, jer nažalost, pored Caneta, Peconija i njima sličnih, oni nikada neće doći na red da prehrane svoje porodice.
Oni će verovatno doći na red da prodaju sve kako bi vraćali kredite koje uzimaju, jer mi polako, ali sigurno tonemo u potpuno robovlasničko društvo, i oni mogu samo da razmišljaju o tome kako će izgledati sledeći dan, da li će neka nova uredba, potpuno kriminalizovane Vlade... jer oprostite, ako Vlada ne provodi ono što deklarativno govori, a jeste, završićemo sa svim kriminalcima, evo, mi dajemo potpunu podršku tome.
I male digresije radi, doktor Vojislav Šešelj je 2003. godine na 1.000 strana dao potpuni dokazni materijal da se završi priča sa Stankom Subotićem Canetom. On je tada pozdravio svaki čin u perspektivi bilo koje vlade koja će Caneta, ali ne sistemom diskriminacije, i sve slične kriminalce staviti tamo gde im je mesto, iza rešetaka.
Ono što je direktno pitanje, kolega, jeste sledeće - zašto se to nije uradilo? Ono što nas potpuno interesuje je sledeće - koliko će biti potrebno da se sve takve ribe nađu u mreži koju je premijer počeo da spušta?
Žalosno je što se ovakve priče redovno koriste za promocije pojedinačne. Žalosno je što čak svaki pokušaj argumentacije nailazi na smeh i podsmeh, jer dok mi sedimo ovde i dok pokušavamo da ispratimo ono što ova vlada radi, taj prosečni građanin ne vidi svoju perspektivu.
Taj prosečni građanin nema kome da se žali. Taj prosečni građanin je na milost i nemilost onih koji polako, ali sigurno kupuju ovu državu, kupuju političare i koji žive u paralelnoj realnosti.
Volela bih, gospodine ministre, da mi odgovorite takođe na pitanje, kako taj prosečni preduzetnik ili bar građanin koji mašta o tome da uzme kredit, da pokrene neku proizvodnju, kako taj prosečni čovek, sa velikim snom o jednom običnom životu, može to da napravi sa ovakvim predlozima zakona.
Takođe bih volela da mi odgovorite na sledeće pitanje - kako bilo ko u državi Srbiji može da vidi tu perspektivu, kada je prosečna zarada tolika kolika je, a penzioneri imaju 8.000 mesečno.
Takođe bih volela da celokupna Vlada Srbije, koja takođe živi u nekoj paralelnoj realnosti, jer znate gospodo i dame, vrlo je teško zamisliti život normalnog čoveka iz zatamnjenih automobila, iz velikih kvadratura stana, iz multinacionalnih kompanija, koje zarađuju onoliko koliko taj prosečni čovek ne može ni da sanja.
Volela bih da vidim svakog pojedinačnog člana Vlade i one koji uvode ovakvu monopolizaciju, crtaju fantastične poslove, koji samo određenima donose astronomske dobitke.
Volela bih da vas vidim, a vi se suočavate sa tim i neće dugo proći, ovo će se ostvariti, da izađete pred ljude koji će vam biti na ulicama, jer neće imati šta da jedu.
Da izađete pred ljude koji više ne mogu da razmišljaju od koje banke strane mogu da traže nove kredite za refinansiranje starih kredita. To je ta realnost najprostijim mogućim rečnikom rečena. Ljudi koji nemaju apsolutno izbora da svojoj deci obećaju ne strane škole i univerzitete, već samo život dostojan čoveka.
SRS, budite sigurni, istrajaće do kraja u svemu onome što ste vi deklarativno načeli i imenom i prezimenom ćemo nazvati svakog onog ko je ne osiromašio nas, premda mi ne živimo u toj paralelnoj realnosti, nego ko je zagorčao život svakom građaninu države Srbije.
U ime tog svakog građanina države Srbije, koji može samo da zamisli kako to izgleda inkasirati čak i 1.000 evra mesečno, budite sigurni da će se SRS boriti svim sredstvima.
(Aplauz.)

Zahvaljujem narodnoj poslanici Marini Raguš. Izvolite.

Dame i gospodo, građani Srbije, u izmenama i dopunama Zakona o duvanu, kao i u obrazloženju amandmana moje koleginice Marine Raguš, stoji da zakon menjate, kako vi navodite, zbog usaglašavanja našeg zakonodavstva sa pravilima i zakonima EU, Svetske trgovinske organizacije i CEFTA sporazuma.
Po ovom članu 4, samo da se podsetimo, predlažete da se ukine obavezan otkup, odnosno proizvodnja domaćeg obrađenog duvana proizvođačima duvanskih proizvoda i to objašnjavate ravnopravnim tretmanom sa stranim proizvođačima.
Vi ste na ovo tržište pustili kompanije koje su jače i od pojedinih država, "Filip Moris", moj kolega Stefanović se osvrnuo na to, "Bat", i gospodin Dinkić bi mogao da nam napiše u memoarima dok bude u zatvoru svoje veze sa Japan Tobakom. Nadam se da će ti memoari vrlo brzo izaći, da će on biti u zatvoru, da ćemo imati prilike i to da pročitamo.
Pošto kažete da se ovaj zakon menja i usaglašava zbog potpisivanja CEFTA sporazuma, moram još jednom da napomenem koliko je taj sporazum štetan trenutno po našu privredu. Daću vam primer, zapravo, daću vam zvaničan podatak Privredne komore Srbije.
Prema njenim podacima, samo sedam predstavništava preduzeća iz Srbije radi u Hrvatskoj, dok u Srbiji hrvatske firme imaju više od 190 predstavništava.
U periodu od 1998. do 2006. godine hrvatske kompanije su uložile u Srbiju 328,6 miliona evra, a u poslednje tri godine 100 miliona. Ulaganje Srbije u Hrvatsku iznosi svega 80 hiljada evra. Morate priznati, stvarno minorno.
Samo ću još napomenuti da je deficit u razmeni robe široke potrošnje sa Hrvatskom 14,8 miliona dolara.
Znači, potpisuje se ovakav jedan sporazum sa zemljama iz okruženja, pre svega sa Hrvatskom, a znamo unapred da taj sporazum Hrvati neće sprovoditi. Znate da sa Hrvatskom imamo nerešene mnoge druge sporove. Pre svega, znate da je Republika Srpska Krajina privremeno okupirana. Mi srpski radikali ne priznajemo tu okupaciju, normalno. Hrvati nikad nisu obeštetili žrtve genocida iz Drugog svetskog rata, srpske žrtve, nisu to uradili ni u ovom ratu.
Napomenuo sam i jak argument, to je deficit u razmeni sa Hrvatskom. Na taj način otvarate širom vrata, kroz ovaj zakon o izmenama i dopunama Zakona o duvanu, Tvornici duhana "Rovinj", koja je nekvalitetan proizvođač duvana.
Normalno da je duvanska industrija nezdrava i ne mogu pohvaliti kvalitet neke kompanije u odnosu na njih, otvarate im širom vrata, pustili ste prvo zapadne kompanije, poput "Filip Morisa", "JTI" i "Bata", treba njima da objasnite zašto će akcize na njihove cigarete biti veće, a manje na uvozne cigarete, rovinjske.
Osvrnuću se na još jedan podatak, iako Slovenija nije članica CEFTA, isto strašan deficit u odnosu na robnu razmenu robe široke potrošnje, i ako moj kolega Stefanović kaže, da na hrvatskim sajtovima se preporučuje da se ne kupuje srpska roba, ovim želim da apelujem na potrošače u Srbiji da ne kupuju hrvatske proizvode, jer time finansiraju neke zločinačke projekte protiv našeg naroda, da ne kupuju slovenačke proizvode, jer Slovenija se zalaže za nezavisno KiM, da razmisle dobro pre nego što na polici pogledaju njihov proizvod i odluče se za to.
Još jedno, gospodine ministre, moram da obavestim javnost Srbije o štetnosti CEFTA sporazuma, vi, gospodin Vlahović, Đelić, Cvetković, Dinkić ponajviše, učestvujete u jednom zločinačkom udruživanju protiv naše privrede i finansijskog sistema.