Dame i gospodo narodni poslanici, ovde je reč više o jednom tehničkom amandmanu, znači tiče se toga kako se usklađuju iznosi cena i dažbina duvanskih proizvoda i prerađevina.
Do sada, u samom zakonu se kaže na svakih šest meseci, a amandmanom je predloženo godinu dana. Vlada je odbila da prihvati ovaj amandman.
Sada se postavlja pitanje, koga to štiti Vlada Republike Srbije, da li štiti proizvođače cigareta, ne proizvođače duvana, oni to što sada budu imali, to će da se otkupi i oni sa tim završavaju posao, šta su zaradili, zaradili su; štiti svoj budžet, naravno, ali opet na nečiju štetu, štetu građana Srbije, ne na štetu ovih iz CEFTE.
Zašto Vlada Republike Srbije jednostavno ne prizna pravu inflaciju, ne onu koju objavljuje vaš Republički zavod za statistiku, jer se čitavo vreme izbegava da se kaže da ono što je osnovno za građane Srbije, a to je hrana, poskupljuje.
Nije reč o jednocifrenoj inflaciji, o dvocifrenoj, ide od 15 do 30%. Baš briga građane Srbije, onu veliku većinu, da li su poskupeli frižideri iz Hrvatske, Slovenije, televizori sa Tajvana, automobili iz Nemačke ili bilo koje druge zemlje zapadne Evrope, njih interesuje, gospodine ministre, koliko je hrana poskupela i koja je inflacija tu u pitanju, i koliko se država starala o tome da do takve inflacije ne dođe.
Više puta u ne tako dalekoj prošlosti te manipulacije koje se dešavaju oko proizvodnje hrane pokazale su nam da je Srbija, hteli mi to da priznamo ili ne, poljoprivredno agrarna zemlja.
Da cene životnih namirnica remete sve finansijske i proizvodne tokove u državi, pa su čak u jednom trenutku 1997. godine uspele da poremete i nacionalnu valutu.
Ne znam da li se sećate onog prekomernog izvoza iz Crne Gore, koji je organizovao vaš istomišljenik Milo Đukanović, kada je marka skočila sa tri na šest dinara, baš zbog cene žive stoke u Srbiji i nestašice koju je napravila tadašnja crnogorska vlada.
Ne možete tako da se ponašate prema građanima Srbije i prema individualnim poljoprivrednim proizvođačima. Sa jedne strane, ne štitite strateške proizvode, ne štitite domaću proizvodnju. Zato i dolazi do poremećaja na tržištu.
Pre godinu dana, otprilike u ovo vreme, baš kada je u pitanju proizvodnja hrane, došlo je do, isto tako, velikih poremećaja na tržištu, pogotovo kada je u pitanju cena žive stoke, mesa i mleka, a razlog: prekomerni uvoz.
Još jedan razlog: država se nije potrudila da višak proizvoda, koji proizvedu naši poljoprivredni proizvođači, plasira van zemlje.
Zašto imamo robne rezerve, gospodine ministre? Čemu oni služe, samo da primaju plate? Kada dođe do tako ozbiljnih poremećaja, a bilo je pre mesec dana, ali to ste administrativno zabranili, nisu intervenisale robne rezerve.
Robne rezerve su dužne, ukoliko je ponuda veća kada su u pitanju strateški proizvodi, da apsorbuje i otkupi taj višak proizvoda. Kada dođe do nestašice, taj isti višak da vrati na tržište i da na određeni način stabilizuje i proizvođača i potrošača. Ova vlada to nikada nije uradila.
Sada smo svedoci da je poskupelo meso, razlog: loš rod kukuruza. Kako je to Vlada Republike Srbije sprečila? Sprečila je tako što je zabranila da se stočna hrana izvozi. Zašto niste prošle godine, kada je bila jedna slična situacija, otkupili višak ponude žive stoke, sada ga na tržište plasirali i sprečili eventualna poskupljenja, drastična poskupljenja mesa i ostalih namirnica, a u onom trenutku sprečili da se upropašćava seljak ili individualni poljoprivredni proizvođač?
Takva jedna nebriga o jedinom onome što je u Srbiji još ozbiljno preostalo, u stvari je počela od dolaska DOS-a na vlast. Nikada, kad god se raspravljalo o inflaciji, o poljoprivrednoj proizvodnji itd, niko nije uzeo i ozbiljno razmotrio šta će biti sa onim poljoprivrednim proizvođačima koji se ne uklapaju u vaš koncept poljoprivredne proizvodnje.
Znači, strategija jeste da se ukrupnjuju poljoprivredna domaćinstva, da ima više blokova itd. A šta ćete sa onim ko to ne može, a takvi su u velikoj većini? Idu sad ovde po celoj Srbiji trgovci duvanom, gospodine ministre, šta rade? Nikada poljoprivredno zemljište nije bilo jeftinije. Istim onim novcem, koji su zaradili tako što su švercovali duvan, otkupljuju najbolje poljoprivredno zemljište po Srbiji i prave početak jednog monopola, jednog carstva.
Tapija je tapija, to ne može niko da ospori, jedino ako uspe da se dokaže da je novac nelegalno stečen. Koliko vidim, sad kreću i u privatizacije nekih velikih sistema.
Odgovorite, Peconi, koji se obogatio švercom cigara, da li je kupio Poljoprivredno-industrijski kombinat "Vrbas"? Jeste. Da li uz njega ide i zemljište? Ide. Nije samo u pitanju magacinski prostor itd. Kojim novcem? Švercom cigareta.
Onda se pojavi Dinkić i kaže - proverićemo mi sve privatizacije, odakle je poreklo novca, da slučajno neko nije uzeo sa Kipra novac, a da on ne zna i nije podelio sa njim. To je jedini razlog zašto će Dinkić da kontroliše poreklo novca.
Ali, ko je sa njim krao i kome je on pomagao da taj posao radi, tome kontrola neće biti izvršena.
U jednoj ovakvoj situaciji, Vlada Republike Srbije mora konačno jednom da kaže građanima Srbije koliko košta život u Srbiji, uz sve one takse koje ste uveli, uz sva ona ograničenja koja ste dali lokalnim samoupravama, uz sve one lažne poreze kojima ste na određen način prevarili lokalne samouprave i prebacili na njih, one poreze koje ne možete da naplatite i na taj način se opravdali pred građanima kako će, eto, neko drugi da im uvodi poreze, pa je sve to neka cena koju građani Srbije plaćaju i koja pravi određene inflatorne tokove u Srbiji.
Zato ne vidim zašto ovaj amandman ne bi bio prihvaćen. Ako ništa drugo, jedini ko može zbog ovoga da trpi neku štetu jesu trgovci na veliko duvanom, nikako one male samostalne trgovinske radnje, i proizvođači, odnosno prerađivači duvanskih prerađevina, a nikako oni koji ga sade i koji ulažu dane rada i truda da nešto stvore sebi i svojim porodicama.