Zahvaljujem narodnom poslaniku Topaloviću. Za reč se javio narodni poslanik Zoran Despotović, pa Božidar Delić. SRS ima još tri minuta.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 226. Jutros sam dobio jedan faks kao predstavnik građana opštine Prijepolje, u kome se kaže: "Mi bivši radnici Fabrike obuće "Limka" obraćamo se vama, kao poslednjoj i jedinoj instituciji koja nam može pomoći u rešavanju našeg teškog položaja.
Naime, 9. decembra 2004. godine otišli smo u najgori vid stečaja, tj. likvidacije, a mi radnici smo ostali na ulici i većina nas se nalazi u veoma teškoj i bezizlaznoj situaciji. Nemamo osnovnih primanja i uslova za život. Naša imovina je prodata za 17 miliona dinara, a sama roba u magacinima sirovina i gotovih proizvoda bila je u vrednosti oko 11 miliona.
Radnicima nisu isplaćene ni zaostale zarade iz perioda 2001, 2002, 2003. i tri meseca iz 2004. godine, kao i otpremnine koje nismo dobili u skladu sa zakonom.
Svi naši pokušaji da stupimo u vezu sa stečajnim upravnikom (a vi znate da su stečajni upravnici, zajedno sa predsednicima trgovinskih sudova, članovi stečajnih mafija) bili su uzaludni jer nije tretirao nas kao radnike, već kao ljude koji nemaju pravo ulaska u fabriku.
Mi bivši radnici Fabrike obuće "Limka" (a "Limka" je jedna od izuzetno dobrih fabrika, koja je radila čizmu za našu vojsku, čak je i izvozila) tražimo sledeće: da proverite u Agenciji za privatizaciju koja je stvarna vrednost fabrike bila, da ispitate rad stečajnog upravnika, da nas stavite u isti položaj sa ostalim radnicima koji ostaju bez posla, da iznađete mogućnost za isplatu zaostalih zarada, kao i otpremnina za radnike koji su ostali bez posla."
Ne tiče se ovo, ministre, vašeg ministarstva, ali ipak vi ste u vlasti i valjalo bi ovo da čujete. Zahvaljujem.

Zahvaljujem gospodinu Despotoviću.
Reč ima Božidar Delić, potpredsednik Skupštine.

Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, voleo bih ako biste mogli da mi odgovorite koliko je hektara ove godine zasađeno duvanom, jer je to važno, ne samo zbog toga što je ova godina bila vrlo nepovoljna, već i zbog one zakonske odredbe koja je ovde data kroz član 9.
Ako se pogleda ovo vaše obrazloženje, gospodine ministre, kaže se da duvanska industrija zapošljava 130 hiljada ljudi, da to čini 6% ukupno zaposlenih u Republici ili 11% zaposlenih u privredi.
Pokušao sam sve ove dane, koliko raspravljamo o ovom zakonu, da pronađem gde je zaposleno tih 130 hiljada ljudi. Mi gotovo da nemamo više nijednu domaću fabriku, fabrike su kupljene, evo u svakoj nek ima dve do tri hiljade ljudi, videćete da ne možete izaći ni na pet hiljada zaposlenih čisto u tim fabrikama.
Onda, ako uzmemo zaposlene u celom onom sistemu što se nekad zvala duvanska industrija, to nikako ne može da bude 30 hiljada.
Ispada, gospodine ministre, da onda onih 100 hiljada je upravo ona kategorija koja neposredno gaji duvan.
Ovaj zakon koji ste vi predložili upravo uništava tu kategoriju, onu najtežu kategoriju.
Ako u svakoj grani privrede postoji poneka delatnost za koju se kaže da su to ljudi koji jedu hleb sa devet kora, u poljoprivredi to su ljudi koji gaje duvan, jer i sam znam, i sam sam se nekada bavio time, koliko je to teško.
To je u celom sistemu kategorija koja najmanje zarađuje od svog rada. Izgleda, oni poslednji u lancu koji se bave samo distribucijom i prodajom duvanskih proizvoda, da su to ljudi koji najviše zarađuju.
Upravo ovih 100 hiljada, sigurno ih ima i više, jesu ona kategorija koja je pogođena ovim zakonom. Zbog čega?
Gospodine ministre, ako je predviđeno i tako se kaže u članu 4, da se ovim zakonom eliminiše postojeća diskriminacija domaćih proizvođača duvanskih proizvoda u odnosu na strane proizvođače, da vas sad ne pitam sad koji su to domaći proizvođači, jer ti "domaći" su u stvari strani proizvođači i traže od vas da ovim zakonom njih zaštitite od nekih drugih stranih proizvođača, jer oni su kupili naše tržište i žele da na ovom tržištu ostanu sami.
Samim tim pošto je duvanska industrija do sada bila sistem, ljudi koji su sadili taj duvan kreditirani, počevši od samog onog rasada koji su dobijali od drugih organizacija, ako se radi o duvanu, to možda nekima neće biti jasno, postoje sorte duvana koji se zovu ''punilac'', to su ''virdžinija'' i ''berlej'', i postojale su one druge sorte koje daju duvanima kvalitet i aromu, to su ono što zovu orijentalni duvani, da sada to ne objašnjavam posebno.
Jedan moj prethodnik je rekao da dve i po tone po hektaru može biti duvana, to može biti samo ''virdžinije'' i ''berleja'', dok ako govorimo o ''prilepu'' ili bilo kojoj od ovih drugih vrsta to može biti daleko manje, da li je to ''jaka'', ''otlja'' itd.
Još kada imamo ovakvu godinu, onda iz toga možete zaključiti kakva je zarada tih ljudi i još ako znamo da postoje kada se duvan osuši kategorisanje, prva klasa, druga klasa, treća klasa.
Sada svega toga neće biti. Ako se ukine obaveza da se duvan otkupljuje samim time je ukinuta obaveza i da bilo ko kreditira proizvodnju duvana.
Duvan je stvar koja se ne jede, mada postoje i vrste duvana koji se žvaću. Ti ljudi više neće biti u situaciji da sade duvan, jer je do sada ta proizvodnja bila kreditirana i bio je garantovan otkup do poslednjeg kilograma.
Ne postoji interes, ne postoji način da tih 100 hiljada ljudi dalje prežive gajeći duvan, moraće da se, na kraju krajeva, odrede prema nekoj drugoj poljoprivrednoj proizvodnji.
Sledeće što je takođe važno za Srbiju, ove sorte duvana, posebno ove aromatične, nisu zahtevale kvalitetno zemljište, dok su se ''virdžinija'' i ''berlej'' sadili na kvalitetnom zemljištu upravo zbog toga što mogu na takvom zemljištu da daju velike prinose, znači da će određene kategorije zemljišta koje su do sada bile praktično angažovane samo za duvan, one neće biti zasađene nekim drugim poljoprivrednim kulturama.
Zato treba dobro razmisliti, ovaj zakon sa ovakvim odredbama, posebno u članu 4. i 9, gde se predviđa da od 2008. godine više ne bude obaveznog otkupa, da on nikako ne ide u korist naših građana, već ide isključivo na štetu, i vi, gospodine ministre, dogodine onda nećete moći reći da imate 130 hiljada zaposlenih, jer će se onda duvan, odnosno taj fermentisani duvan kao sirovina uvoziti iz neke druge zemlje, a naših tih 100.000 ljudi će praktično biti bez posla.
Hteo sam na drugu stvar da vam skrenem pažnju. Moji podaci govore da je 8.051 hektar ove godine zasađen duvanom. Ako je 2005. godine izvezeno 2.244 tone duvana, odnosno duvanskih proizvoda, a 2006. godine 4.015 tona, a ukupna proizvodnja 2005. godine duvanskih proizvoda se kretala oko 22.000 tona.
Prema tome, ako se radi o nekih 2.000 tona, a kod nas u zemlji svake godine, što kroz uvoz, što kroz druge neke oblike proizvodnje, prođe 22.000 tona, onda 2.000, 4.000 ili 5.000 tona, koliko bi se proizvelo na našoj teritoriji, nikako ne bi smelo da bude problem za vaše ministarstvo. Ali, biće veliki problem, socijalni problem, ako 100.000 ljudi, zbog ovakvih odredaba u članu 4. i u članu 9, ostane bez posla.

Zahvaljujem gospodinu Božidaru Deliću.
Narodni poslanik Saša Valjarević podneo je amandman kojim je predložio da se posle člana 4. doda novi član 4a. Izvoli, Saša. Molim gospođu Vjericu da zauzme moje mesto i da rukovodi Skupštinom.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, kao poslanik SRS podneo sam amandman na član 4, da se doda član 4a. Član 4a: U članu 32. Zakona stav 4. reč ''polugodište'' zamenjuje se rečima ''jednom godišnje''. U obrazloženju napisao sam da je potpuno nepotrebno da se dva puta godišnje vrši usklađivanje naknade iz razloga što ova Vlada, kao i prethodna, tvrdi da je stopa inflacije niska, što to nije tačno.
U današnjoj ''Pravdi'' najnovija izjava guvernera Narodne banke Srbije Radovana Jelašića da se sprema Narodna banka Srbije da uvede oštrije mere. A zbog čega? Zato što je isprovocirana lošom i neodgovornom politikom Vlade Srbije. Evo, vaš guverner iz vaše koalicije, koji inače nije imao podršku SRS i na Odboru za finansije nije dobio podršku da prođe i nije prošao na Odboru, ali i on sam kritikuje rad vaše Vlade i svih ministarstava u kojima je ova dosovska koalicija.
Šta on navodi? Navodi da je projektovana inflacija u ovoj godini 5,6%, a najnovija informacija po Narodnoj banci Srbije jeste da je inflacija već prešla 8%, koju je Vlada Republike Srbije isprovocirala javnom potrošnjom, kao i privatnim i državnim monopolom koju Vlada sprovodi.
Narodna banka se ograđuje da nije stvorila inflaciju, ali mora da se bori sa njom, s obzirom na to da ne može da utiče na ovu neodgovornu vladu i oni su našli najlakše rešenje, a to je da smanje otplatu kredita građanima kod banaka.
Znači, SRS, koju vi svakodnevno u svim medijima optužujete da vas stalno proziva da ne radite dobro, da vam stalno nameće neke neistine, odnosno da izgovara neistine, vidite da i vaš guverner govori da vi ipak loše radite i da ovih 100 dana, na kojima ste prikazali da ste dosta toga promenili u odnosu na prethodnu Vladu, to uopšte nije tačno.
Daću vam najnovije podatke kako izgleda slika Srbije otkada ova vlada funkcioniše.
Obim spoljnotrgovinske razmene Srbije sa svetom u prva četiri meseca ove godine dostigao je 7,7 milijardi dolara, ali je zabeležen spoljni trgovinski deficit od 2,7 milijardi dolara, što je 40,1% više od prošle godine.
Spoljnotrgovinski dug, zaključno sa martom 2007, iznosio je 20 milijardi dolara, što je 1,4% više nego u protekloj godini. Za 83,3 % je veći spoljni dug nego 2000. godine.
Već sedam godina ste vi na vlasti, kada ste dolazili na vlast, kada ste tu demokratsku opciju uveli u Srbiju, građanima Srbije je sve gore i gore. Svedoci smo toga da je posle privatizacije milion građana bez posla.
U poljoprivredi je isto slično stanje, veoma loše. Ovo što sada pokušava nova vlada ili što je bilo obećanje gospodina ministra i njegove stranke da će poboljšati poljoprivredu sa 100 evra po hektaru, da sačekamo da vidimo šta će uraditi njegovo ministarstvo.
Daću vam primer kako to radi lokalna samouprava u kojoj je SRS. Mi imamo fond za poljoprivredu gde nezavisne komisije, znači nisu stranačke, u kojima smo juče dosta govorili kada je bila reč o reviziji, nego da su ljudi koji su od struke, koji se razumeju u poljoprivredu, razmatraju sve one predloge odnosno sve one projekte sa kojima konkurišu poljoprivredni proizvođači iz opštine Požarevac iz koje dolazim. I onda se krediti dele samo onim projektima koji zadovoljavaju kriterije koji su dati konkursom.
Znači, nema političkih podela, u smislu da se samo krediti dele podobnim članovima stranaka ili se to radi, kao što pokušavate u mnogim lokalnim sredinama, podelite kredite poljoprivrednim proizvođačima, obično se usredsredite na one koji su moćni poljoprivredni proizvođači, da vam, eventualno, kao dobri domaćini u svojim sredinama, donesu što više glasova na narednim predsedničkim ili lokalnim izborima.
Dao sam vam primer kako to radi SRS u lokalnim sredinama, tamo gde ona vrši vlast.

Reč ima poslanik Veroljub Arsić.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovde je reč više o jednom tehničkom amandmanu, znači tiče se toga kako se usklađuju iznosi cena i dažbina duvanskih proizvoda i prerađevina.
Do sada, u samom zakonu se kaže na svakih šest meseci, a amandmanom je predloženo godinu dana. Vlada je odbila da prihvati ovaj amandman.
Sada se postavlja pitanje, koga to štiti Vlada Republike Srbije, da li štiti proizvođače cigareta, ne proizvođače duvana, oni to što sada budu imali, to će da se otkupi i oni sa tim završavaju posao, šta su zaradili, zaradili su; štiti svoj budžet, naravno, ali opet na nečiju štetu, štetu građana Srbije, ne na štetu ovih iz CEFTE.
Zašto Vlada Republike Srbije jednostavno ne prizna pravu inflaciju, ne onu koju objavljuje vaš Republički zavod za statistiku, jer se čitavo vreme izbegava da se kaže da ono što je osnovno za građane Srbije, a to je hrana, poskupljuje.
Nije reč o jednocifrenoj inflaciji, o dvocifrenoj, ide od 15 do 30%. Baš briga građane Srbije, onu veliku većinu, da li su poskupeli frižideri iz Hrvatske, Slovenije, televizori sa Tajvana, automobili iz Nemačke ili bilo koje druge zemlje zapadne Evrope, njih interesuje, gospodine ministre, koliko je hrana poskupela i koja je inflacija tu u pitanju, i koliko se država starala o tome da do takve inflacije ne dođe.
Više puta u ne tako dalekoj prošlosti te manipulacije koje se dešavaju oko proizvodnje hrane pokazale su nam da je Srbija, hteli mi to da priznamo ili ne, poljoprivredno agrarna zemlja.
Da cene životnih namirnica remete sve finansijske i proizvodne tokove u državi, pa su čak u jednom trenutku 1997. godine uspele da poremete i nacionalnu valutu.
Ne znam da li se sećate onog prekomernog izvoza iz Crne Gore, koji je organizovao vaš istomišljenik Milo Đukanović, kada je marka skočila sa tri na šest dinara, baš zbog cene žive stoke u Srbiji i nestašice koju je napravila tadašnja crnogorska vlada.
Ne možete tako da se ponašate prema građanima Srbije i prema individualnim poljoprivrednim proizvođačima. Sa jedne strane, ne štitite strateške proizvode, ne štitite domaću proizvodnju. Zato i dolazi do poremećaja na tržištu.
Pre godinu dana, otprilike u ovo vreme, baš kada je u pitanju proizvodnja hrane, došlo je do, isto tako, velikih poremećaja na tržištu, pogotovo kada je u pitanju cena žive stoke, mesa i mleka, a razlog: prekomerni uvoz.
Još jedan razlog: država se nije potrudila da višak proizvoda, koji proizvedu naši poljoprivredni proizvođači, plasira van zemlje.
Zašto imamo robne rezerve, gospodine ministre? Čemu oni služe, samo da primaju plate? Kada dođe do tako ozbiljnih poremećaja, a bilo je pre mesec dana, ali to ste administrativno zabranili, nisu intervenisale robne rezerve.
Robne rezerve su dužne, ukoliko je ponuda veća kada su u pitanju strateški proizvodi, da apsorbuje i otkupi taj višak proizvoda. Kada dođe do nestašice, taj isti višak da vrati na tržište i da na određeni način stabilizuje i proizvođača i potrošača. Ova vlada to nikada nije uradila.
Sada smo svedoci da je poskupelo meso, razlog: loš rod kukuruza. Kako je to Vlada Republike Srbije sprečila? Sprečila je tako što je zabranila da se stočna hrana izvozi. Zašto niste prošle godine, kada je bila jedna slična situacija, otkupili višak ponude žive stoke, sada ga na tržište plasirali i sprečili eventualna poskupljenja, drastična poskupljenja mesa i ostalih namirnica, a u onom trenutku sprečili da se upropašćava seljak ili individualni poljoprivredni proizvođač?
Takva jedna nebriga o jedinom onome što je u Srbiji još ozbiljno preostalo, u stvari je počela od dolaska DOS-a na vlast. Nikada, kad god se raspravljalo o inflaciji, o poljoprivrednoj proizvodnji itd, niko nije uzeo i ozbiljno razmotrio šta će biti sa onim poljoprivrednim proizvođačima koji se ne uklapaju u vaš koncept poljoprivredne proizvodnje.
Znači, strategija jeste da se ukrupnjuju poljoprivredna domaćinstva, da ima više blokova itd. A šta ćete sa onim ko to ne može, a takvi su u velikoj većini? Idu sad ovde po celoj Srbiji trgovci duvanom, gospodine ministre, šta rade? Nikada poljoprivredno zemljište nije bilo jeftinije. Istim onim novcem, koji su zaradili tako što su švercovali duvan, otkupljuju najbolje poljoprivredno zemljište po Srbiji i prave početak jednog monopola, jednog carstva.
Tapija je tapija, to ne može niko da ospori, jedino ako uspe da se dokaže da je novac nelegalno stečen. Koliko vidim, sad kreću i u privatizacije nekih velikih sistema.
Odgovorite, Peconi, koji se obogatio švercom cigara, da li je kupio Poljoprivredno-industrijski kombinat "Vrbas"? Jeste. Da li uz njega ide i zemljište? Ide. Nije samo u pitanju magacinski prostor itd. Kojim novcem? Švercom cigareta.
Onda se pojavi Dinkić i kaže - proverićemo mi sve privatizacije, odakle je poreklo novca, da slučajno neko nije uzeo sa Kipra novac, a da on ne zna i nije podelio sa njim. To je jedini razlog zašto će Dinkić da kontroliše poreklo novca.
Ali, ko je sa njim krao i kome je on pomagao da taj posao radi, tome kontrola neće biti izvršena.
U jednoj ovakvoj situaciji, Vlada Republike Srbije mora konačno jednom da kaže građanima Srbije koliko košta život u Srbiji, uz sve one takse koje ste uveli, uz sva ona ograničenja koja ste dali lokalnim samoupravama, uz sve one lažne poreze kojima ste na određen način prevarili lokalne samouprave i prebacili na njih, one poreze koje ne možete da naplatite i na taj način se opravdali pred građanima kako će, eto, neko drugi da im uvodi poreze, pa je sve to neka cena koju građani Srbije plaćaju i koja pravi određene inflatorne tokove u Srbiji.
Zato ne vidim zašto ovaj amandman ne bi bio prihvaćen. Ako ništa drugo, jedini ko može zbog ovoga da trpi neku štetu jesu trgovci na veliko duvanom, nikako one male samostalne trgovinske radnje, i proizvođači, odnosno prerađivači duvanskih prerađevina, a nikako oni koji ga sade i koji ulažu dane rada i truda da nešto stvore sebi i svojim porodicama.

Hvala, gospodine Arsiću. Zahvaljujem narodnim poslanicima na redu i disciplini, zahvaljujem gospodinu ministru i njegovom timu, zahvaljujem Marku i stručnim službama što su danas doprineli da uspešno završimo ovu sednicu. Zahvaljujem svima. Molim vas, nije teško biti fin.
Nastavak ove tačke dnevnog reda biće sutra u 10,00 časova. Biće mi zadovoljstvo da ponovo rukovodim u sličnim uslovima. Hvala.