Kolege poslanici, radi javnosti, u okviru ovog Osmog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije imali smo tri zakona vezana za Ministarstvo unutrašnjih poslova. U okviru Predloga zakona o putnim ispravama, u ime SRS, podnosim amandman koji se odnosi na član 57. U cilju izmene roka početka primene ovog zakona, smatramo da ako zakon stupa na snagu osmog dana od objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije" nema opravdanog razloga da se sa njegovom primenom počne tek po isteku šest meseci od dana stupanja na snagu.
Srpska radikalna stranka smatra da su za početak primene ovog zakona dovoljna tri meseca, jer kroz ovaj rok od šest meseci daje se do znanja javnosti da ovaj zakon uopšte nije toliko bitan, što i mi tvrdimo, ali zato zauzima mesto u skupštinskoj proceduri i u našoj raspravi, a mogli smo za ovo vreme razgovarati o prečim stvarima, o kojima ovde stvarno treba govoriti.
Verovatno bi ministar unutrašnjih poslova ovog momenta rekao da je u pitanju procedura i vreme za koje oni ne mogu da sprovedu ovaj zakon nego im treba bar šest meseci.
Ali pitam se, kao predstavnik SRS, da li to može biti razlog ako se radi baš o Ministarstvu unutrašnjih poslova, koje samo po sebi treba da predstavlja odgovornost ili ekspeditivnost. Ono što je najvažnije za građane Srbije, molim vas, morate se složiti sa mnom da Ministarstvo unutrašnjih poslova pre svega treba da pruža sigurnost građanima. Ovoga puta mi nemamo sigurnost u našoj zemlji u kojoj živimo. To je najbitnija stvar. Sada sve ovo gubi malo na značaju time što sam ministar nije prisutan, tako da će se ova diskusija po ovom pitanju nastaviti.
Iz navedenih razloga SRS smatra da nema smisla odbiti ovaj amandman, jer bi onda Ministarstvo unutrašnjih poslova izgubilo u očima građana kada su u pitanju ekspeditivnost, brzina, odgovornost i sve ono što karakteriše jedno takvo ministarstvo u koje mi kao građani moramo imati poverenja.
Da skratim celu priču, samo da pitam parlament i predstavnike vladajuće koalicije. Prvo moramo da budemo svesni da živimo u neustavnoj državi, a samim tim pravno neuređenoj, a kada je pravno neuređena i neustavna onda je i nesigurna za sve građane koji u njoj žive. Moramo se složiti po tom pitanju da je to tako. Zašto se onda po hitnom postupku usvajaju zakonu, ne radi se samo o ovom zakonu, a onda se njihova primena odlaže za šest meseci? To je jedno pitanje.
Šta znače već usvojeni zakoni ako nema mogućnosti provere njihove ustavnosti? Zašto parlament nije poštovao odredbe Ustavnog zakona i najpre formirao Ustavni sud? Iz svega sledi logično pitanje čemu onda služi Ustav kao najviši pravni akt jedne države, uz konstataciju da se pozivate (odnosi se na vladajuću koaliciju) na Ustav onda kada je to vama u interesu.
Još nešto za javnost, trebalo bi da se zaključi iz izjave ministra unutrašnjih poslova, on je morao da nam odgovori ko je, u stvari, legalista, da li vladajuća koalicija, da li SRS kao opozicija?
