Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad sednice Osmog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2007. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika konstatujem da sednici prisustvuju 104 narodna poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 88 narodnih poslanika, odnosno da je prisutno više od jedne trećine narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Nenad Bogdanović, Nenad Čanak, Balint Pastor, Aleksandar Vlahović i Jelena Marković.
Prelazimo na 3. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O DUVANU (nastavak u pojedinostima)
Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Vitomir Plužarević.
Vlada predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Vitomir Plužarević.

Dame i gospodo narodni poslanici, Ustav se ističe samo u slučajevima kad vama to odgovara, odnosno kad vi mislite da ste u pravu.
Tako ste upotrebili ustavni osnov, vezano za Zakon o duvanu, koji je već treći put (2005, 2006. i ove 2007. godine) na dnevnom redu ove skupštine.
Sada vršite određene izmene i dopune ovog zakona. Mi smo bili protiv tih i takvih predloga i to smo vam govorili i ukazivali. Pisali smo veliki broj amandmana ne bismo li poboljšali prethodne zakone koji su bili na dnevnom redu, ali ste vi to sve negirali i usvojili onako kako vi to mislite, odnosno kako vam vaši nalogodavci daju uputstva. Profit, samo profit, njima i samo njima, a budžetu šta ostane, a narodu šta bi vi hteli. Narodu ništa, mislim na proizvođače sirovog duvana.
Danas smo i o sporazumu CEFTA dali svoj sud i obavestili smo javnost kuda plovi ovaj vaš brod: on plovi ka Albaniji, ka Hrvatskoj, odnosno ka Bosni i Hercegovini i svim zemljama koje su potpisale ovaj sporazum, a krajnji cilj tog puta je da pokupi sve putnike iz tih Ceftinih luka, tada taj vaš brod treba da pređe Alpe i da stigne u tu vašu Evropu. Taj put tog broda je samo iluzija i vi znate da je to tako, ali šta biste drugo mogli da obećavate građanima osim toga.
Sve vaše iluzije i sva vaša obećanja su pretočena u slab ekonomski život svih naših građana. Naši građani osećaju u svakoj oblasti kako i kud plovi taj vaš brod. Ta ista Evropa je razbila naše tržište, našu proizvodnju, sve naše vekovne tradicionalne načine proizvodnje, običaje, tako da danas više ni proizvodnja duvana nije kao što je bila, mislim na kvalitet koji smo nekada imali, a imali smo najbolji duvan.
Gospođa Jorgovanka Tabaković vas je do tančina uveravala da je ta CEFTA koju vi uvažavate samo predvorje, odnosno trening kamp Evropske unije.
Postavila vam je pitanje koje su to koristi koje prevazilaze štetu; efekti ulaska su vam ravni nuli, dala vam je do znanja, a time i obavestila javnost da sve to što činite nije dobro.
U članu 29. potrošači duvana, mislim na naše fabrike, ne moraju više i nemaju obavezu da čuvaju i štite domaće poljoprivredne proizvođače. Sada ste igrom reči to rešili i nije više fermentisani, već obrađeni duvan.
Znate koja je cifra ušla u budžet prilikom prodaje naše duvanske industrije – minus 500 miliona evra. Obećali ste da će novi vlasnici biti zaštićeni niskim otkupnim cenama duvana i zato su oni ušli u ovu privatizaciju u nadi da će do 2009. godine biti sigurni i da će svojim industrijskim radnjama vratiti sredstva uložena u tu industriju.
Ali, vi verovatno imate druge komentare i to je evidentno i iz ovog predloga zakona koji ide na štetu uglavnom naših proizvođača duvana, i to sirovog duvana.
Pominjete da ovaj lanac zapošljava oko 130 hiljada ljudi i da vi to činite u interesu tih ljudi, a mi znamo da vi to činite onoj drugoj strani, kojoj ste obećali da će njihovi ekonomski efekti biti stabilni i sigurni u toj proizvodnji. Znate sami kako ste prodavali duvansku industriju u Srbiji i koji su sve bili uslovi za te monopoliste. Sećate se dobro naših stavova, što se tiče ove Uprave za duvan; mi smo vam ukazivali, i danas to isto činimo, da je to samo centar za zapošljavanje stranačkih kadrova i to se vidi i iz aviona. Ništa nije učinjeno u poljoprivrednoj proizvodnji ove kulture da se sada gaji u Srbiji u većem obimu, na kvalitetniji način. Naši proizvođači nisu zadovoljni uslovima proizvodnje i otkupnim cenama.
Članom 4. želite da izjednačite naše proizvođače sa sistemom STO, a gde su tu naši proizvođači, kad država tu nema nikakvih podsticajnih i ostalih regresiranih inputa za tu proizvodnju, a znate kako to radi ta vaša Evropa.
Prilikom usvajanja Zakona o akcizama smo putem amandmana predlagali regulativu u korist naših proizvođača, ali vi ste smatrali da će akcizama da se puni budžet. Time ste zadovoljili vaše prohteve i želje i finansijska sredstva usmeravali prema vašim stranačkim interesnim grupama, a ne prema interesima građana. Ministarstva su vam kao feudi.
Članom 9. vi nalažete i stvarate repere da 40% obaveznog otkupa domaće proizvodnje smanjite na 30%. Da li je to moguće kad ste već navodno stupili u sistem CEFTA, gde kao sankciju predviđate oduzimanje dozvole za proizvodnju i pozivate se na član 34. ovog zakona. Znate i sami da su duvanske afere otvorene i da se spominju i sa ove skupštinske govornice, a vi se ponašate kao da vas se to ne tiče. Sigurno će neko te afere rešiti, jer će tada i ovaj zakon biti oslobođen te hipoteke i moći će da bude u funkciji proizvodnje ove kulture.
Duvan je kultura koja spada u industrijske biljke i kao takav zaslužuje bolje zakonsko rešenje od ovih svih do sada predloženih zakona. Uništili ste proizvodnju duvana namerno, vi dokažite da to nije istina.
Velika je šteta doneti ovakav zakon. Kako vi kažete, on opskrbljuje 130 hiljada radnika koji se nalaze u ovom lancu. Vi ste morali da dalekosežno predvidite i uočite šta je korisno za te ljude, a ne da oni budu robovi svetskih moćnika i pojedinaca iz vašeg mafijaškog klana.
Imaćemo problema i sa okruženjem. Sve integracije koje proizvode štetu našem društvu treba zaustaviti. To će biti manja šteta nego da one krenu u život i na kraju proizvedu krah i bedu. Mi srpski radikali vam predlažemo da ovaj zakon povučete iz procedure, jer smo mi na njega podneli 22 amandmana; na ovako mali, kako vi kažete, zakon.
Ministar Cvetković, kao predstavnik Vlade, nije bio ubedljiv u svom izlaganju da mi prihvatimo ovakav zakon. Ministar je naveo takve razloge da oni nisu uopšte bitni.
Na primer, on reče – postojeći zakon se između ostalog menja zbog regiona. Kojih regiona?
Dao je obrazloženje da su tri pravca osnov izmene i dopune ovog zakona. Ti pravci će verovatno proizvesti štetu našim proizvođačima duvana, a njih ti pravci ne interesuju. Njima je bitno da oni u toj proizvodnoj strukturi obezbede normalan život za svoje porodice i društvo. Zar će i oni morati da znaju engleski jezik, kao svi radnici u duvanskoj industriji u Nišu, da bi bili što bliži toj vašoj CEFTA?
Moram još da vam pročitam obrazloženje Vlade koje se odnosi na ovaj amandman koji sam podneo. Ono glasi: "Amandman se ne prihvata iz razloga što se član 36. st. 6. i 7. Zakona o duvanu odnosi na obavezu proizvodnje ili otkupa domaćeg obrađenog duvana iz člana 29. tačka 7) Zakona o duvanu, koji se Predlogom zakona briše, s tim da su odredbe člana 36. st. 6. i 7. Zakona o duvanu predložene u članu 9. st. 3. i 4. Predloga zakona, koji reguliše obavezu proizvodnje ili otkupa domaćeg obrađenog duvana do 31. decembra 2007. godine".
Moje pitanje je – šta posle? Hvala.

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.) Hvala.
Narodni poslanik Momir Marković podneo je amandman kojim predlaže da se posle člana 5. doda novi član 5a.
Vlada predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Narodni poslanik Momir Marković, izvolite.

Gospodine predsedniče, mislim da je prvo trebalo da obezbedite... Evo, konačno je stigao ministar, izvinjavam se. Stigao je ministar, pa možemo da radimo.
Dame i gospodo narodni poslanici, danas neću da govorim o tome ko i na koji način trguje duvanom po Srbiji. Uostalom, specijalni i ostali sudovi su nam postali izvor informisanja i mislim da će još mnogo toga da izađe iz tih izvora.
Sredstva informisanja više ne dolaze na mesto događaja, nego dolaze pred Specijalni sud, pa zaštićeni, nezaštićeni i ostali svedoci, svedoci saradnici, govore o tome ko se čime bavio, kako se bavio. Očekujem da do završetka tih suđenja još mnoga imena i mnoge ličnosti isplivaju na površinu.
Danas neću da govorim ni o tom CEFTA ugovoru kojim ste otvorili tržište za svu robu bivših jugoslovenskih republika, uključujući, naravno, i Albaniju i Moldaviju.
Neću da govorim o tome kako ste na taj način urnisali i ovo malo srpske privrede.
Neću da govorim ni o tome kako ste svojevremeno dozvolili da se uništi proizvodnja vrhunskog, najkvalitetnijeg duvana, kojim su i BAT, i "Filip Moris" i svi ostali veliki proizvođači oplemenjivali druge sorte duvana i pravili najkvalitetnije cigarete. Govorim o "prilepu", "jaki", "otlji", "prosočanu" i ostalim sortama duvana, koje su suvo zlato, a proizvodile su se na ovim terenima.
Doveli ste neke koji su mogli da donesu genetski modifikovane sorte duvana, kao što su, uostalom, doneli genetski modifikovanu soju i sve ostale genetski modifikovane organizme, pa upropastili svu našu proizvodnju. Na nekoliko desetina hiljada hektara u prokupačkom kraju sedam godina više ne može da raste ni pirevina, koja je najgori korov, ne može se ništa proizvesti na tim površinama. Naravno, nije vam palo na pamet da platite bilo kakvu nadoknadu seljacima koji su vlasnici tih površina.
Neću da govorim ni o tome kako ste se prilikom prodaje Duvanske industrije Niš i Duvanske industrije Vranje obavezali kupcima da ćete obezbediti jeftinu sirovinu i jeftin proizvod, na štetu proizvođača duvana.
Neću da govorim ni o tome kako ste pod proizvođačima duvana podrazumevali isključivo one koji će od tih koji stvarno proizvode duvan, od seljaka, otkupljivati duvan i pojavljivati se kao proizvođači, jer ima 20 i nešto kriterijuma da ispuni da bi se nazvao proizvođačem duvana. Seljake ste primorali ili da idu u zadruge ili da duvan prodaju upravo tim nakupcima, koji posle preprodaju fabrikama duvana.
Neću da govorim ni o tome da ste CEFTA ugovorom direktno otvorili tržište Duvanskoj industriji Rovinj i svim ostalim firmama okolo. Da biste nadoknadili ono što ste obećali kupcima Duvanske industrije Niš i Duvanske industrije Vranje, i na šta ste čvrsto vezani ugovorom, vi sad smanjujući poreze, oštećujući državu, omogućujete njima da po niskim cenama kupuju sirovinu za svoje proizvode.
Mene nešto drugo zanima i voleo bih da mi ministar, ako može, odmah odgovori. Amandmanom na član 5, tačnije na član 40. osnovnog zakona, tražio sam da se reč "polugodišnje" zameni rečju "godišnje". Radi se o usklađivanju naknade državi. Naravno, Vlada mi je odbila amandman i obrazloženje kaže – amandman se ne prihvata iz razloga što se propisivanjem polugodišnjeg usklađivanja naknade postiže održavanje realne vrednosti izvora iznosa naknade.
Dame i gospodo narodni poslanici, Vlada je ovim obrazloženjem priznala da očekuje žestoku inflaciju i da će morati na pola godine i dalje da usklađuje iznose naknade proizvođača i na taj način da bar delom zaštiti ove prihode. Da je Vlada stabilna, da nema inflacije, da ne predviđate inflaciju, onda bi ovaj amandman bio usvojen, jer bi se time, na neki način, i deo administracije mogao izbeći.
Naravno, vi očekujete da eventualno još pola godine budete, pa što više može, po sistemu - što oko vidi, ruka ne ostavlja, a kad dođu neki drugi, neka vade kestenje iz vatre. Hvala.

Hvala puno. Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.) Hvala.
Narodni poslanik Jorgovanka Tabaković podnela je amandman kojim je predložila da se posle člana 5. doda novi član 5a.
Vlada predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Dejan Mirović.
Vlada predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 6. amandman je podnela narodni poslanik Nataša Jovanović.
Vlada predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović, potpredsednik Skupštine. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada smo prvi put usvajali ovaj zakon dugo smo vodili raspravu, doduše, tada je bio drugi ministar. Nelogično mi je zašto je došlo do ove promene od gospodina Cvetković do vas, gospodine Milosavljeviću, jer zaista možemo različito da tumačimo u čijoj je nadležnosti duvan kao akcizna roba i kao direktan prihod u budžet Republike Srbije, ali ovaj zakon u najvećem delu, pa i ovaj član o kome ću da vam govorim, govori upravo o prodaji, odnosno o prometu duvanskih proizvoda.
Ovo ne samo da je nelogičnost, ja sam napisala kratko, sažeto, svima jasno obrazloženje, da je ovo mogao da predloži samo diletant. Nemojte da se uvredite, gospodine ministre, jer vi ste ovo nasledili od prethodnog ministarstva, pošto ste vi kontinuitet one prethodne Koštuničine vlade, samo nastavak onog dela Vlade koji je pisao ovakve zakone.
Ili niste hteli da obratite pažnju ili se, za razliku od mene, niste raspitivali u kakve su sve probleme došli sasvim obični ljudi, vlasnici samostalnih trgovinskih radnji, zbog odredaba ovog zakona.
Naime, ja sam napravila intervenciju u članu 45; tu se govori o neophodnosti ispunjavanja sanitarno-higijenskih uslova u trafikama gde se vrši promet cigareta. Najpre, skandalozno je, gospodine ministre, što ste uveli taj vid licenciranja za vlasnike samostalnih trgovinskih radnji koje prodaju cigarete, odnosno duvanske proizvode.
Apsolutno ništa država ne pomaže ljudima u tom poslu. To je, eto tako, prihod za budžet. Zato što ste osnovali Agenciju za duvan i zato što ste izmislili taj način licenciranja, vi verovatno raspolažete sada, kao resorni ministar, podatkom koliko ima onih koji proizvode duvan i onih koji stavljaju u promet svoje duvanske proizvode, i vi, gospodine Bubalo i ostali ministri iz vlade. Ali, iako vas lično i vaše ministarstvo sama prodaja cigareta i rad trgovinskih radnji ne zanima sada, to vas je, svakako, interesovalo u vašim ranijim mandatima, kada ste bili predsednik komore i kada ste bili ministar u prvoj Đinđićevoj vladi.
Gospodine ministre, ja bih vas zamolila (gospođo Kolundžija, pošto je važna stvar, ako biste bili ljubazni da ne ometate ministra) da mi date odgovor, kao neko ko sada direktno brine o proizvođačima i o poljoprivrednoj proizvodnji, ranije kao predsednik komore i pre toga kao resorni ministar za trgovinu. Razmislite malo da li je logično da zakonom tražite od vlasnika trafike ili trgovinskog objekta, koji može da bude neka veća trafika, onog tipskog karaktera, znate kakvih ima, da ispune sanitarno-higijenske uslove da bi prodavali cigarete. Ako oni to ne urade, što je jako besmisleno da se traži od tih ljudi, jer oni to fizički ne mogu da urade, nemaju uslova za to, naročito trafike... To znači da imaju mokri čvor.
Šta znači – sanitarno-higijenski uslovi? Ja ću vam sada reći, izašla sam na trenutak, s obzirom na to da je bio isti amandman pre dve godine, da pitam jednu svoju saradnicu, gospođu Žiropađu iz Knića (njene dve ćerke su završile trgovačku školu i drže jednu od malobrojnih trafika u centru knićanske varoši) kako je moguće da ona ispuni sanitarno-higijenske uslove. Rekla mi je kako teče taj postupak: iz Knića, koji je skoro 200 kilometara udaljen od Beograda, ona mora na nekoliko meseci da dođe i da plati državi da bi dobila taj papir (i ništa joj ne pomaže ministarstvo), da bi dobila licencu. Umesto četiri hiljade, to će koštati osam hiljada, to je 100 evra. Pitanje je da li tako mladim devojkama, koje u jednoj varošici drže prodavnicu i nastoje da imaju solidan asortiman robe, da li se nekome u Zemunu, na Vračaru, u Kragujevcu, bilo gde, isplati da drži duvanske proizvode i da traži licencu od države, jer to je 100 evra manje zarade? Ona za 100 evra može da plati porez i doprinos državi za jednog zaposlenog. Vi ćete da ih destimulišete da to rade, a uz to im pretite visokim kaznama, zbog toga što ne ispunjavaju sanitarno-higijenske uslove.
Ja sam je lepo pitala – dobro, šta su tebi rekli? Pa, zaređali su ti sanitarni i tržišni inspektori i rekli su – ako do jeseni ne ispunite te uslove, nećete to više moći da radite. Ako zaista krenu sa takvim rigoroznim merama i kaznenim odredbama i ako nalože ljudima da do određenog roka za trafike imaju te sanitarno-higijenske uslove...
Vi znate šta se sve u trafikama prodaje, gospodine ministre. Tu je široka paleta proizvoda. Zamislite sada trafiku, prodavnicu, gde imate hleb i mlečne proizvode, naravno da oni vode računa o tome, bar imaju onaj lavabo, česmu da te prodavačice operu ruke, ali šta je onda to što je sanitarno-higijenski uslov?
Mislim da ste dužni odgovor ljudima, njih je ko zna koliko hiljada ili desetina hiljada koji od toga izdržavaju decu. Ili, na primer, ove dve mlade gospođice, one samo to rade i nemaju drugi posao. Jedan roditelj nema, a drugi je verovatno u nemogućnosti da se nešto snađe, pošto su to ljudi koji su dobili otkaz.
Mnogo je takvih slučajeva u gradovima u Srbiji, i u mom gradu, gde su ljudi te bedne otpremnine od nekoliko hiljada evra koje su dobili uložili i pomogli deci da otvore trafike.
Treba da se zapitate da li je to normalno, ako treba da stimulišemo ljude da bilo šta rade, a trgovina svim tim proizvodima može da bude sasvim solidan posao, ne unosan, ne da se neko obogati, eto, da ima penzijsko, socijalno i da zaradi neku malu platicu i da može normalno da živi; zašto sa četiri hiljade da se poveća na osam hiljada? Vi ste, dakle, duplirali iznos za licencu bez razloga. Ako izračunate po Jelašićevoj stopi inflacije, nikako niste mogli da dođete do tog dupliranog iznosa.
Zbog čega tražite ove uslove, koje realno niko ne može da stvori? Čak i u stavu istog člana, gde smo napisali amandman, stoji da to isto treba da se odnosi na vozilo koje vrši prevoz duvanskih proizvoda. Sada mi samo objasnite kako u jednom vozilu mogu da se ispune sanitarno-higijenski uslovi.
Ako se nađe taj pametan neka mi objasni da li su to tipska vozila, da li su počela takva vozila da se prave, da nije možda negde u izbeglištvu Cane Žabac napravio fabriku pa pravi kombi vozila za prevoz cigareta, a unutra ima malo kupatilo.
Samo vas molim da mi objasnite, gospodine ministre, kako u vozilu treba da se steknu sanitarno-higijenski uslovi, i u jednoj trafici. Evo, ljudi vas konkretno pitaju, kao što je ova gospođa iz Knića koju sam malopre pomenula. Hvala vam.

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.
Vlada predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Sreto Perić.

Dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije, od 2000. godine očigledno nemamo sreću sa ministrima poljoprivrede.
Setimo se, najpre je bio Dragan Veselinov, ako ste ga zaboravili, to je onaj što je voleo brzo da vozi; pa ga je zamenio Stojan Jeftić, to je onaj što je sebe doveo u Privrednu komoru i onaj što je vas zamenio, gospodine ministre, najugroženiji čovek sa stambeno nerešenim pitanjem; pa je potom došla jedna gospođa koja se svim drugim više bavila nego poljoprivredom i stvarala dobre uslove za poljoprivrednu proizvodnju; pa je i nju zamenio čovek koji je voleo sa njom da sedi kao njen pomoćnik. Potom ste došli vi, gospodine ministre, o vama ne mogu još da se izjašnjavam, kratak je period, ali sudeći po tome koliko ste se potrudili da pomognete poljoprivrednim proizvođačima, a ovaj put ću se usredsrediti na proizvođače duvana, ne očekuje se ništa posebno i ništa mnogo bolje u odnosu na vaše prethodnike.
U 2006. godini proizvedeno je oko 7.645 tona duvana; od toga je 5.606 sorta "virdžinija", čija je proizvodnja inače tri puta uvećana, zatim sorta "berlej" oko 1.800 tona i na kraju orijentalni duvani, to su ovi kvalitetni u kojima Srbija ima tradicionalno dobre rezultate, čija je proizvodnja opala na 161 tonu.
Moram da podsetim kolege poslanike da je Srbija u nekom periodu između '70. i '80. godine proizvodila preko 30 hiljada tona duvana, da bi u osamdesetim godinama ta proizvodnja spala na 20 hiljada tona, a imali smo situaciju 2005. godine, odnosno 2004, da je spala na pet hiljada tona. Juče sam o tome govorio, da je premija bila propisana za jedan hektar. Ovo što ste vi rekli - 100 evra po jednom hektaru zasejanih površina, to nije parametar koji obezbeđuje kvalitet u proizvodnji, niti je parametar koji motiviše poljoprivredne proizvođače za dobru proizvodnju.
Vi znate da je duvan poljoprivredna kultura koja ima najlošiju poziciju u agrarnom budžetu i znate da je četiri puta veći uvoz od izvoza. Da li na tome može nešto da se uradi? Sigurno je da može.
Ne bih ovako grčevito morao da se borim za poljoprivredne proizvođače iz ove oblasti da, kao što sam vam rekao, devet fabrika nije zatvoreno. Dolazim iz sredine u kojoj postoji fabrika za primarnu preradu duvana, iz Ljubovije, koja je nerazvijena opština, siromašna, a znate da se proizvodnjom duvana uglavnom bave oni poljoprivrednici, onaj sloj našeg stanovništva koji je siromašniji. Znamo da je za obradu jednog hektara potrebno 70 puta više učešće žive radne snage, nego za proizvodnju pšenice.
Sve su ovo pokazatelji koje biste vi, gospodine ministre, morali ozbiljno da uzmete u razmatranje. Na kraju, potpuno sam siguran da vi nećete prihvatiti amandmane Srpske radikalne stranke koji bi doveli do poboljšanja kvaliteta ovog zakona. Ali, učinite bar ono što su uradili vaši prijatelji u Hrvatskoj – propišite uredbom da bi određene cigarete koje su proizvedene u Srbiji imale status domaće cigarete da moraju da sadrže određenu količinu duvana koji je proizveden u Srbiji.
Slažem se sa svima onima koji smatraju da je duvan nešto što je zlo, što uništava naše zdravlje, ali ukoliko su se stvorile privredne mogućnosti za proizvodnju te kulture, jer znate da imamo izuzetno dobre klimatske i zemljišne uslove za proizvodnju duvana... Ovaj ministar koji je bio pre vas je rekao da je duvan proizveden u Srbiji veoma lošeg kvaliteta, a lično je posredovao u tome da se seme uveze iz Brazila. Potpuno je svakome jasno, ko nikada nije video nijedan struk svežeg duvana, da su klimatski uslovi u Brazilu i u Srbiji neuporedivi i da ne može ono seme koje je predviđeno za proizvodnju duvana u Brazilu da bude primenjivo i za Srbiju.
Rekli ste da je oko milijardu evra uloženo u duvansku industriju. To je tačno, ali u toj milijardi je sadržan i iznos kojim su kupljene fabrike za proizvodnju cigareta u Srbiji. Sigurno vam je poznato i da su poljoprivredni proizvođači, zajedno sa fabrikama koje organizuju proizvodnju i otkup duvana, uložili preko 19 miliona evra u ovu proizvodnju. Kada je došla jedna fabrika, otkupljivač duvana, a to je, zapravo, ćerka "Filip Morisa", počela je da organizuje svoju proizvodnju na sušarama, koristeći kompletnu opremu u koju su investirale i poljoprivrednim proizvođačima podelile fabrike za otkup i proizvodnju duvana u Srbiji. Inače, njihova proizvodnja je 300.000 tona na godišnjem nivou, pa uporedite sa onih pet-šest hiljada u Srbiji.
Kada je predstavnik jedne fabrike, jedan od dobrih proizvođača u Brazilu, rekao - šta bi se desilo da imamo takvu situaciju da se na sredstvima organizuje proizvodnja od strane nekog ko je došao u Srbiju i nije uložio još nijedan dinar, šta bi se desilo tamo, taj bi morao da ode u zatvor. Odgovoreno je - gospodine, ovo nije ni Španija, ni Nemačka, ovo je Srbija, tu možemo da radimo šta hoćemo.
Ne smemo tako da radimo, ne samo zbog nas, ne smemo to da radimo zbog naših poljoprivrednih proizvođača. Moramo stalno da se trudimo, uz teške uslove pod kojima oni rade i privređuju, da im bar taj finansijski efekat popravimo i omogućimo im što bolje uslove za proizvodnju.
Dakle, fabrika za primarnu preradu duvana u Ljuboviji je, posle Sente, jedna od najvećih u Srbiji. Imala je proizvodnju i do 5 - 6 hiljada tona na godišnjem nivou, a sada je to spalo na 1.500 - 2.000 u najboljim uslovima, s tim što se ove godine ne može očekivati otkup te količine duvana, jer je suša u značajnoj meri uticala na takve uslove.
Inače, moj amandman se odnosi i na brisanje dela u članu 45. stav 5. koji se odnosi na to da vozilo kojim se prevoze duvanske prerađevine treba da bude označeno posebnom oznakom i u njemu treba da postoje higijenski uslovi, kao i drugi propisani uslovi. O higijenskim uslovima u vozilu za prevoz duvana govorila je moja uvažena koleginica Nataša Jovanović, pa tu nemam šta da dodam.
Ne znam da li je ovo vaš izum, gospodine ministre, to je i ranije postojalo, zbog čega treba označiti vozila kojima se vrši prevoz duvana? Možemo da pretpostavimo, iz razloga da ta vozila ne treba kontrolisati, jer je nekako prirodno, ako je ono označeno da služi za prevoz duvanskih prerađevina, odnosno cigareta, ne treba ga ni kontrolisati. Onda možete misliti, ukoliko se to vozilo ne kontroliše, kakve sve situacije mogu da nastupe na tržištu duvanom.
Moram samo da vam kažem da se SRS zalaže za maksimalnu kontrolu u proizvodnji duvana, u proizvodnji duvanskih prerađevina, cigareta, kao i u samom prometu. Znači, tu se zalažemo za maksimalnu kontrolu.
Isto tako, zalažemo se da se na neki način, u bilo kojoj formi, da li kao što je to urađeno u Hrvatskoj, promeni ovaj član u kom se proizvođači cigareta oslobađaju od obaveznog otkupa. Ukoliko to bude ostalo, ukoliko na tom planu ništa ne promenimo, onda ćemo sigurno potpuno uništiti proizvodnju duvana u Srbiji, koji je inače izuzetno kvalitetan. U situaciji kada ima oko milion nezaposlenih u Srbiji treba stvoriti neke uslove da se ljudi zaposle, pošto po jednom hektaru ide u proseku jedan zaposleni. Multinacionalne kompanije koje su kupile naše fabrike za preradu duvana su se obavezale da će u 2008. godini podići proizvodnju duvana na 16.800 tona. To bi automatski značilo uposlenost novih oko 8.000 radnika i u duvanskoj industriji, gde se vrši prerada sirovog duvana i proizvodnja cigareta. Ne mogu sada da procenjujem, ali ako imamo u vidu koliko je sada angažovano na direktnoj proizvodnji duvana, a koliko je angažovano ukupno u duvanskoj industriji, onda mogu slobodno da procenim da bi bilo zaposleno novih 30.000 - 40.000 radnika. Malo li je to u današnjim uslovima, kada se pojedini predstavnici lokalnih samouprava hvale i sa 30 - 50 zaposlenih? To jeste dobro. Zato moramo u ovoj grani da uradimo nešto da spasimo poljoprivrednu proizvodnju, da pomognemo poljoprivrednim proizvođačima.
Ne znam da li je tu kolega Milan Nikolić. Za one koji nisu u toku, gospodin Nikolić, ovlašćeni predstavnik SPS-a, kada smo govorili o CEFTA sporazumu, kada je imao dilemu oko CEFTA sporazuma, rekao je: "CEFTA sporazum je tamni vilajet. Ukoliko prihvatimo - problem. Ukoliko ne prihvatimo - problem". Ukoliko prihvatimo, gospodine Nikoliću, CEFTA sporazum, to je problem i tačka. Nema - ukoliko ne prihvatimo.
Zato pozivam sve narodne poslanike da u danu za glasanje prihvate sve amandmane Srpske radikalne stranke, jer sigurno će dobro doći proizvođačima duvana, a samim tim i Republici Srbiji. Zahvaljujem se.

Za reč se javio narodni poslanik Zlatan Jovanović.

Dame i gospodo, javljam se po Poslovniku, član 226. Želeo bih da iskoristim prisustvo ministra poljoprivrede i da postavim jedno pitanje. Prošle godine je postojala Uredba Vlade Republike Srbije po kojoj je Ministarstvo poljoprivrede isplaćivalo naknadu poljoprivrednim domaćinstvima u iznosu od 40.000 dinara. Naime, svako nekomercijalno domaćinstvo moglo je, ako je nosilac bio poljoprivredni penzioner, da dobije 40.000 dinara za svakog penzionera u domaćinstvu.
Nažalost, veliki broj domaćinstava to nije iskoristio iz raznoraznih razloga, a rekao bih, prvenstveno oni najnemoćniji nisu mogli to da iskoriste, jer nisu blagovremeno obavešteni ili nisu mogli fizički da stignu da registruju svoja domaćinstva, a imaju te uslove za registraciju.
Interesuje me, a pouzdano znam da je prethodno Ministarstvo imalo nameru da nastavi sa tom merom, da li ovo ministarstvo razmišlja da to učini bar u narednoj godini, ako ne u ovoj, da se jedna vrsta nepravde ispravi, znači za ona domaćinstva koja to nisu koristila nijednom, da bar jednom to iskoriste. Naknadno je podnet veliki broj zahteva, vi to verovatno znate, to je stiglo u Ministarstvo, ali ove godine ta uredba očigledno ne postoji. Znači, da li se razmišlja o takvoj vrsti pomoći prvenstveno staračkim domaćinstvima, bar u narednoj godini, ako ne ove godine?