Gospodine ministre, ovde ste prekršili Ustav u članu zakona, o čemu vam je govorio gospodin Šarović, zato što je u članu 7. Ustava Republike Srbije striktno propisan način upotrebe grba, zastave i himne.
Zakon je odredio kako izgleda državni grb Srbije, ali Ustav je u članu 7. u poslednjem stavu apsolutno eksplicitan i kaže: "Izgled i upotreba grba, zastave i himne uređuju se zakonom".
Ne znam da li može ovo što ste napisali - obrazac uređuje ministar propisom. Tu su ovi pravnici, eksperti SRS, poput kolege Šarovića, gospođe Radete, Jojića, Srete Perića, Martinovića, mnogo ih ima, zaista, ceo ekspertski tim srpskih radikala. Ne možete nikako, gospodine Jočiću, da upotrebite na putnoj ispravi grb države Srbije, a da to niste uneli u zakon. Kršićete Ustav, a vi ste legalista, valjda ste potpredsednik ove Koštuničine stranke, DSS-a.
Mi ne možemo da znamo da li ćete vi uopšte da se pridržavate zakona, gospodine ministre. Lepo vam je nacrtao pasoš kolega Šarović.
Vi vrlo dobro znate, samo niste hteli, ne znam zbog čega, da prihvatite amandman srpskih radikala, ali pozivam sve narodne poslanike da u danu za glasanje glasaju za amandman kolege Šarovića, jer ćete tog dana, pošto ćete da izglasate zakon o putnoj ispravi, odnosno pasošu, kada odete kući, moći da kažete vašim članovima porodice i prijateljima kako će novi pasoš da izgleda.
Vrlo dobro znate, gospodine ministre, to je takođe ovaj vaš Maravić pričao pre neko jutro kod Tijanića u Jutarnjem programu, da će ovako da izgleda pasoš, da li je rekao baš u milimetar, ali je rekao da će biti plave boje, da će biti utisnut grb. Kako ćete da stavite grb na putnu ispravu u obrascu koji ćete vi da propišete, kada to niste stavili u zakon? Ne može.
Sada morate, ako hoćete da poštujete Ustav, da prihvatite amandman kolege Šarovića. Ako ga ne prihvatite, onda nemate pravo da stavljate državno obeležje, za koje je propisano Ustavom tačno kako se stavlja, na putnu ispravu.
Samo još nešto, gospodine ministre, mogli ste, da ste imali dobru volju, ali još nije kasno, sada ide opet pauza od sat vremena, da se ponovo sastane Odbor za odbranu i bezbednost da ispravite to i da ne kršite Ustav, da u celosti prihvatite ovaj amandman kolege Šarovića, da se vratite i saopštite da je to u redu. Tom pravno-tehničkom redakcijom može da se uradi i to da prihvatite i onaj naš predlog da se na svakoj stranici, odnosno pri otvaranju korica pasoša, nalazi mapa Republike Srbije.
Tako ćete da odbijete svakog šiptarskog separatistu koji bi zloupotrebom putne isprave Republike Srbije i prijavljivanjem na mesto boravka, o čemu je govorio pre neki dan dr Goran Cvetanović, u Bujanovcu, Preševu, Medveđi i tamo gde su inače naseljeni, i apliciranjem za dobijanje putne isprave...
Jednostavno, biće demoralisani samom činjenicom da je tu mapa države Srbije, koja će do kraja štititi, po Ustavu, i sačuvati teritorijalni integritet i suverenitet, sa Kosovom i Metohijom u sastavu Srbije. To je nešto što oni neće želeti da drže u svojoj ruci. Hvala.

Zahvaljujem narodnom poslaniku Nataši Jovanović. Reč ima gospodin Dragan Jočić, ministar.

Zakon o upotrebi zastave, himne i grba propisuje gde se stavlja grb, to kao prvo.
Što se tiče odgovora na to pitanje da li neko stoji iza napada ili ne, odgovor je - ne.

Hvala, gospodine ministre.
Pošto više nema prijavljenih za diskusiju o članu 24, prelazimo na član 25. Ali, pre toga objavljujem pauzu. Nastavljamo rad u 15.15 časova.
(Posle pauze – 15.15)

Na član 25, na osnovu člana 140. stav 5. Poslovnika, amandman je podneo Odbor za odbranu i bezbednost.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 25. amandman je podneo narodni poslanik Božidar Delić.
Vlada i Odbor za odbranu i bezbednost nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Božidar Delić, potpredsednik Narodne skupštine Republike Srbije.

Gospodine predsedavajući, gospodine Todoroviću, dame i gospodo narodni poslanici, mi iz SRS koji smo podneli amandmane na Predlog ovog zakona smatramo da su dva člana posebno važna, to su član 24. i član 25.
Što se tiče člana 25, vi znate šta piše u zakonskom predlogu, tu se govori samo da postoji prostor za te mašinski čitljive podatke, ali da će i zaštitu i sadržaj odrediti ministar. Ovim amandmanom smo hteli da preciziramo te podatke koji se nalaze u tom mašinski čitljivom delu našeg pasoša ili, drugačije rečeno, te biometrijske podatke. Tražili smo da ti podaci budu u skladu sa standardom. To je standard one civilne vazduhoplovne organizacije, koji je prihvaćen svugde u svetu.
Tražili smo da naš pasoš ili taj njegov mašinski čitljiv deo bude čitan direktnim kontaktom. Dobili smo potvrdu od gospodina Todorovića, jer i povlačenje kroz čitač je takođe direktan kontakt, a mi smo rekli ili postavili nekakav uslov, ne ulazeći u to kog tipa i od kog proizvođača treba da bude taj radiofrekventni čip, da bude čitljiv ako ne direktnim kontaktom onda sa najviše 10 cm udaljenosti. Tu smo rekli, kako je to inače urađeno sa američkim pasošem, a mi smatramo da je to pasoš koji ima najveći nivo zaštite, da bude ugrađena u koricu i ta mrežica od metalnih vlakana. Time se obezbeđuje efekat Faradejevog kaveza, i sa druge strane, nemogućnost da ti podaci budu čitani, ukoliko to neko želi, sa udaljenosti, recimo, od 50 cm do 2 m.
Predvideli smo da ostale mere zaštite propisuje Ministarstvo unutrašnjih poslova, u skladu sa tim kako ova tehnologija bude napredovala u budućnosti. I, predvideli smo, kao poslednji stav, da svaki građanin ima pravo da od nadležnog organa sazna ili dobije sadržaj ovih podataka koji se čitaju na mašinskom čitaču.
Kao što vidite, Vlada nije prihvatila ovaj amandman. Vlada i dalje, kao i kod ovog prethodnog člana zakona, gura po svome.
Rekli smo da je najvažnija stvar u ovom zakonu kako izgleda naš pasoš, a i taj amandman je odbijen i objašnjenje Vlade je da je obrazac pasoša predmet podzakonske regulative. Znači, najvažnija stavka u ovom zakonu je predmet podzakonske regulative. Neko će ovde u naše ime preneti tu, da kažem, našu nadležnost na ministra.
Još jednom vas, gospodo, upozoravam da kada dođete kući i kada vas budu pitali koji smo zakon ili amandmane usvojili ili odbili (mada će zakon biti usvojen na danu za glasanje) i kada kažete da smo danas radili i usvajali amandmane na zakon o putnoj ispravi, odnosno pasošu, pa vas budu i vaši u kući ili vaše komšije pitali kako će izgledati naš budući pasoš, vi možete samo da slegnete ramenima i da kažete – jeste, doneli smo zakon, ali ministar će propisati kako naš pasoš treba da izgleda.
Posebno je simptomatično ovo u prethodnom članu, kad je Vlada odbila naš amandman: "Obrazac pasoša je plave boje, veličine 125 h 85 mm, na naslovnoj strani zlatotiskom je utisnut naziv Republika Srbija, grb Republike Srbije, a ispod grba upisuju se reči - pasoš, na srpskom, engleskom i francuskom jeziku."
Ako je Vlada odbila izgled prve stranice pasoša koju smo mi ponudili, šta to naša vlada predviđa da bude na prvoj strani pasoša? To mora da se zna. To mora neko danas da nam kaže. Ako neće biti grb Srbije, koji će to drugi grb da bude na našem pasošu? S tim pasošem nameravamo da putujemo u inostranstvo. Nameravam da u ruci držim taj pasoš i da se ponosim njim i tim grbom Republike Srbije.
Tražim objašnjenje od gospodina Todorovića, pošto ministar nije tu, ako je bez ikakvog objašnjenja odbijen naš amandman da se na pasošu nalazi i naziv Republike Srbije i grb Republike Srbije, da nam se sad kaže šta će to biti na našem pasošu. Da ministar možda ne misli neku životinju da stavi na pasoš? Ili možda neki znak, kakav ima na onim američkim novčanicama, koji pripada nekom redu, da sad ne prozivam, jer možda se neko u ovoj sali može osećati prozvanim ako kažem - masoni.
Ja stvarno insistiram i zahtevam – da bih mogao da dam objašnjenje ljudima koji su me sinoć zvali telefonom da mi skrenu pažnju da je ovaj član 24. najvažniji član, zajedno sa članom 25 ovoga zakona, a mi ne odlučujemo ni o jednom ni o drugom, nego smo preneli naša ovlašćenja da to uradi ministar – neka nam gospodin ministar, ili njegov trenutni zastupnik ovde, objasni šta će to biti umesto naziva Republika Srbija, umesto grba i umesto ovoga što smo mi predložili. Kakva će to boja biti pasoša ako ne plava? Znam da mrzite onu crvenu boju, ali verovatno mrzite i ovu plavu jer smatrate da je radikalska, a ja mislim da je ona ipak naša zajednička, internacionalna.
Očekujem objašnjenje povodom ova dva pitanja.

Narodni poslanik Vjerica Radeta ima reč, povodom amandmana.       

Tri stvari želim da potenciram. Najpre peticija SRS, nastavak, drugi deo.
Gospodin Nemanja Šarović je govorio u prepodnevnom delu, pitao ministra Jočića, odnosno tražio pre dva dana, pa danas ponovo, da ministar preko svojih službi istraži ko je to ko pokušava da spreči aktiviste SRS da prikupljaju potpise za peticiju kojom ćemo da tražimo da suđenje iz Haga našem predsedniku bude prenošeno na Radio-televiziji Srbije, to je ono što vi danas zovete Javni servis evropske Srbije.
Pošto taj javni servis finansiraju građani Srbije, naravno da očekujemo da će julovski ministar Aleksandar Tijanić da prihvati taj naš zahtev koji će biti potkrepljen sa najmanje milion potpisa. Naravno, i bivša vojna obaveštajna služba.
(Predsedavajući: Gospođo Radeta, molim vas. Nije ministar, direktor je televizije, da se ophodimo sa uvažavanjem.)
Gospodine Albijaniću, ja se taman obradovala danas kada ste došli, iskreno vam to rekla, nije vas odavno bilo, evo, rekoh, sada razuman čovek vodi ovu sednicu, a vi sada mene ubeđujete da Aleksandar Tijanić nije julovski ministar.
Postoji li neko u državi Srbiji ko to ne zna, osim vas? Bolje idite malo još pretrčite po arhivama, pa se onda vratite.
Dakle, naš zahtev, bez obzira na vaše težnje i na očigledno učešće vlasti Republike Srbije u tome da nas spreči u prikupljanju tih potpisa, biće potkrepljen sa preko milion potpisa. Nećete nas sprečiti u tome, ma šta pokušavali.
Sada javno upozorenje tom julovskom ministru Tijaniću, Vladi Republike Srbije i naravno obaveštenje za javnost: ako eventualno ne bude prihvaćena ta naša inicijativa, onda ćemo mi pozvati sve te građane potpisnike peticije da prestanu da plaćaju pretplatu tom javnom servisu, pa da vidimo da li će onda julovski ministar Aleksandar Tijanić da tuži preko milion ljudi koji mu ne plaćaju pretplatu.
Naravno, ovo je posao Srpske radikalne stranke i mi ćemo taj posao, kao i sve do sada, uraditi besprekorno, ali je meni ovde nešto drugo bilo interesantno. Ministar je izašao posle gospodina Nemanje Šarovića da objasni šta on zna o tom slučaju, odnosno šta su njegove službe saznale.
Dakle, pitanje se odnosilo na napad na opštinski odbor SRS u Zemunu, napad na aktivistu Slobodana Vukovića, napad na dve žene koje su prikupljale potpise, koji se desio danas.
Ministar je izašao i ovako nonšalantno već krenuo sa govornice i samo je rekao - niko ne stoji iza napada.
Sada pitam ministra kako on to u svakom momentu zna na taj način da odgovori na pitanje; i ako zna da niko ne stoji iza tog napada, onda ili stoji on ili zna ko je izvršilac pa neće da kaže, a mi smo upravo insistirali da nam kaže ko je to uradio, a naravno očekujemo da ćemo saznati i zbog čega, odnosno ko je inspirator tog dela. Sada ponavljam pitanje za ministra, pošto je očigledno da on zna ko je to izvršio, ako zna da niko ne stoji onda je u pitanju neko kome je to palo na pamet da se ponaša suludo, da nam kaže ko je taj neko.
Drugo, želim vrlo kratko da se vratim na član 19. Predloga zakona i samo jednom rečenicom da objasnim, pošto je ostalo malo zamagljeno. Amandman koji je u ime naše poslaničke grupe podneo Momir Marković bio je da za pasoš koji se izdaje rok važenja bude deset godina, a Vlada je predložila pet godina. Gospođa Nada Kolundžija je u ime Demokratske stranke prihvatila taj amandman i rekla da će Demokratska stranka glasati za taj amandman ukoliko ga ministar ne bude prihvatio. Posle toga je ministar prihvatio taj amandman.
Sve je to vrlo pohvalno, ali zbog čega? Zato što je suština da smo mi tražili da se taj rok sa pet na deset godina pomeri jer smo želeli da građanima Srbije koji će da uzimaju putne isprave smanjimo troškove i da ne moraju svakih pet godina da se izlažu nepotrebnim troškovima, nepotrebnom administriranju. To je odnos Srpske radikalne stranke prema građanima Srbije, dakle, gde god možemo da pomognemo, makar i ovakvom intervencijom i makar to bila samo taksa za izdavanje putne isprave, koja neće biti baš mala jer će se plaćati obrazac itd.
Pretpostavljam da je isti bio i motiv gospođe Kolundžije i gospodina ministra. Ako jeste, onda je to dobar znak da su i ovi što su na vlasti počeli da razmišljaju o građanima Srbije, ali, eto, imala sam potrebu da skrenem pažnju da je to ipak bila ideja Srpske radikalne stranke.
Još samo jedna rečenica, vezana za amandman gospodina Božidara Delića, o kojem je on malopre govorio i obrazložio ga sa dovoljno argumenata tako da nemam potrebu, a nemam šta više ni da kažem, ali opet moram da se vratim na komentar ministra. Nešto mi ministar danas, što nije za njega karakteristično, deluje nervozno, pa nešto istrčava sa nekim izjavama, rekla bih nepromišljenim.
Kada je Nataša Jovanović, narodni poslanik, govorila o članovima 24. i 25. odnosno našim amandmanima na te članove, onda je gospodin Jočić rekao da u suštini nema ništa protiv, to je bio razgovor iz klupe, da je naš amandman dosta dobar, ali da ne može da ga prihvati zato što država nema para za te izdatke.
Napominjem da ovde stoji u Predlogu zakona da će obrazac putne isprave plaćati građanin koji uzima taj obrazac.
Kada je gospođica Nataša ponovo rekla - znači, ministre, ne možete, nemate pare, ako nemate nemojte da idete u donošenje zakona, ministar je ljutito rekao - ne, nego nećemo. Sada pitam ministra da li stvarno neće ili Vlada ne može; treći njegov odgovor je bio da to mnogo košta. Zvaničan odgovor Vlade je da se "amandman Božidara Delića ne prihvata s obzirom da se bavi pitanjima koja nisu zakonska materija. Naime, amandman se upušta u propisivanje obrasca putnih isprava i njegovih tehničkih karakteristika, što je sadržina propisa koji se donose na osnovu ovlašćenja iz člana 24. stav 2. Predloga zakona."
Ove primedbe sam iznela da bih skrenula pažnju pre svega predstavnicima Vlade koji ovde dolaze da se uzmu u pamet i da im bude stalno prisutno u svesti da mi narodni poslanici SRS pratimo svaku reč, svako izgovoreno slovo, a ubeđena sam da na isti način rad ovog parlamenta prate i naši građani koji nas gledaju, i da nećemo dozvoliti nijednom ministru da se na ovaj način poigrava, da vređa inteligenciju narodnih poslanika, a onda naravno inteligenciju građana Srbije.
Dakle, gospodin Jočić, ako dođe, pretpostavljam da je na sednici Vlade jer je danas četvrtak, moraće da kaže zašto nije prihvatio amandman Božidara Delića. Da li zato što ne može, da li zato što neće, da li zato što to mnogo košta ili zbog ovog što je napisala Vlada? Ko je umesto njega u Vladi učestvovao u izradi ovog odgovora Vlade Republike Srbije na naše amandmane?

Da li se neko od drugih poslaničkih grupa javlja za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 26. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Laslo Varga, Balint Pastor i Elvira Kovač.
Vlada i Odbor za odbranu i bezbednost su prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 28. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Laslo Varga, Balint Pastor i Elvira Kovač.
Vlada i Odbor za odbranu i bezbednost nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 30. amandman je podneo narodni poslanik Slavko Jerković.
Vlada i Odbor za odbranu i bezbednost nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.) Narodni poslanik Aleksandar Martinović.

Dame i gospodo narodni poslanici, materija putnih isprava spada u onu oblast prava koju pravnici nazivaju javno pravo.
Javno pravo sadrži imperativne, odnosno kongentne norme. Te norme moraju da budu potpuno jasne, precizne, nedvosmislene i ne smeju da ostavljaju prostor za bilo kakva subjektivna tumačenja. Međutim, Predlog zakona o putnim ispravama sadrži čitav niz takvih odredaba koje dozvoljavaju proizvoljnost u tumačenju i, u krajnjoj liniji, to može da izazove štetne posledice u praksi, pre svega kada su u pitanju ljudska prava i slobode.
Narodni poslanik Slavko Jerković podneo je amandman na član 30. Predloga zakona o putnim ispravama i predložio da se u članu 30. stav 1. posle reči "ovog zakona" stavi tačka, a da se preostali deo teksta briše. Naime, taj preostali deo teksta sadrži formulaciju koja je prilično uopštena: "kao i druge javne isprave kojima se dokazuju podaci iz zahteva." Radi se o tome da uz zahtev za izdavanje putne isprave onaj ko podnosi zahtev stavlja na uvid ličnu kartu ili drugu ispravu kojom se može utvrditi identitet, uverenje o državljanstvu, a onda Vlada u svoj predlog stavlja "i druge javne isprave kojima se dokazuju podaci iz zahteva".
Budući da je u pitanju imperativan zakon, koji sadrži imperativne norme, ovakvoj formulaciji u jednom ovakvom predlogu zakona jednostavno nema mesta. Ako je Vlada htela da kaže da postoje neke druge javne isprave kojima se može dokazati identitet, onda je ona morala u Predlogu zakona da tačno naznači o kakvim javnim ispravama se radi, a ne da ostavi mogućnost za subjektivno i proizvoljno tumačenje.
Ono što je posebno skandalozno kada je reč o vladinom obrazloženju zašto odbija ovaj amandman jeste prva rečenica iz obrazloženja: "Vlada ne prihvata amandman s obzirom da u nekim slučajevima neće biti moguće dokazati verodostojnost svih podataka sadržanih u zahtevu za izdavanje putne isprave samo na osnovu uverenja o državljanstvu i lične karte."
Iz ovakve formulacije ja mogu da izvedem samo dva zaključka, pri čemu nijedan od ta dva zaključka nije povoljan za Vladu, odnosno za vladajuću većinu.
Prvi zaključak je da ne valja Zakon o ličnoj karti, odnosno da on ne predviđa unošenje u ličnu kartu svih onih podataka koji su neophodni da bi se na osnovu lične karte na verodostojan i pouzdan način mogao utvrditi identitet jednog lica. Drugi zaključak je da MUP, odnosno službenici MUP-a koji se bave izdavanjem ličnih karata to rade nesavesno, neodgovorno, krše zakon i izdaju lične karte sa nevažećim podacima i da se onda zbog toga na osnovu takve lične karte ne može na verodostojan način utvrditi identitet nekog lica.
U svakom slučaju, ako je u pitanju ovo drugo, onda ministar Jočić ovakvim obrazloženjem zapravo dezavuiše Ministarstvo kojem stoji na čelu.
Da vas podsetim, lična karta je dokument, odnosno javna isprava koja sadrži sve relevantne podatke koji su neophodni da bi se utvrdio identitet jednog lica, sadrži ime, prezime, ime jednog od roditelja, datum i mesto rođenja, prebivalište, jedinstveni matični broj građana.
Šta je to još što bi građani trebalo da daju kada dođu da podnesu zahtev za izdavanje putne isprave, osim onoga što već piše u ličnoj karti?
Dakle, ipak će biti da je Ministarstvo unutrašnjih poslova svesno da se u Republici Srbiji izdaju lične karte koje su falsifikovane, da postoje službenici koji nesavesno rade svoj posao i da izdaju lične karte sa netačnim podacima, jer ne može da bude ništa drugo.
Dalje, narodni poslanik Slavko Jerković predložio je da se ispravi i formulaciju u stavu 2. člana 30. Predloga zakona, u tom smislu da se uz zahtev prilaže i fotografija koja ispunjava uslove utvrđene propisom iz člana 27. stav 7. ovoga zakona.
To je bila praksa i do sada u našim propisima, da onaj ko podnese zahtev za izdavanje putne isprave obavezno mora da priloži uz taj zahtev i fotografiju, naravno propisane veličine, odnosno propisanih standarda.
Iz formulacije kako je to navedeno u Predlogu zakona proističe da onaj ko podnosi zahtev može ali ne mora da priloži fotografiju, što može da stvori u praksi velike probleme, odnosno da otvori vrata velikim zloupotrebama.
Evo, koristim priliku, pošto narodni poslanik Slavko Jerković nije ovde, da uputim ministru unutrašnjih poslova Draganu Jočiću jedno poslaničko pitanje koje je svojevremeno Slavko Jerković postavio u parlamentu državne zajednice SCG.
Poslaničko pitanje glasi – koliki je broj Albanaca dobio putne isprave u našim diplomatsko-konzularnim predstavništvima u inostranstvu, dok je ministar spoljnih poslova Srbije i Crne Gore, odnosno SRJ, bio Goran Svilanović?
Po podacima kojima raspolaže SRS, taj broj uopšte nije mali. Među nekima od tih Albanaca nalaze se i oni koji su finansijski pomagali teroriste na Kosovu i Metohiji, pa čak i oni koji su aktivno učestvovali u oružanim sukobima sa snagama vojske i policije na Kosovu i Metohiji, naročito tokom 1998. i 1999. godine.
Ovo poslaničko pitanje ima veze i sa samim Predlogom zakona o putnim ispravama.
Kada smo diskutovali u načelnoj raspravi o Predlogu zakona mi smo postavili pitanje zašto u Predlogu zakona nema nikakvih odredaba koje bi onemogućile da putnu ispravu države Srbije dobije onaj ko se protiv te iste države oružjem borio.
S druge strane, kada smo pričali o Zakonu o državljanstvu rekli smo da vi omogućavate da državljanstvo dobije i neko ko ima prijavljeno prebivalište u Republici Srbiji, ko je crnogorski državljanin a ko je aktivno radio na tome da se Crna Gora odvoji od Srbije i ko sa Srbijom nema apsolutno nikakve veze, nego samo na taj način što dobije državljanstvo Republike Srbije želi da ostvari neke svoje lične interese koji su po pravilu u koliziji sa zakonom.
Tako sa jedne strane omogućavate da putnu ispravu dobiju i oni koji se otvoreno deklarišu kao neprijatelji države Srbije, ne predviđate nikakve restriktivne odredbe u tom pravcu, ali s druge strane, kada je u pitanju državljanstvo Republike Srbije kao jedan od uslova za dobijanje putne isprave, vi pripadnicima srpskog naroda koji žive van Srbije tražite da budu punoletni i da budu poslovno sposobni. Pri tome, takvom formulacijom jednostavno zaobilazite član 1. Ustava Republike Srbije koji kaže da je Republika Srbija država srpskog naroda i pri tome nema nikakvih ograničenja ni što se tiče godina, ni poslovene sposobnosti, niti bilo kog drugog ličnog svojstva.
Što se tiče samog amandmana, mislim da je obrazloženje zašto Vlada odbija ovaj amandman skandalozno i da je amandman po svojoj prirodi takav da jednostavno mora da bude usvojen. Ukoliko, naravno, vladajuća većina u ovoj skupštini i Vlada ne usvoje ovaj amandman, onda će one jednostavno da daju osnova raznim špekulacijama da u Republici Srbiji postoje nevažeće lične karte i da iza takvih ličnih karata stoje službenici MUP-a.
Ne mogu da izvedem nikakav drugi zaključak iz vladinog obrazloženja da postoje slučajevi kada se ne može na osnovu lične karte uvek utvrditi verodostojnost identiteta jednog lica. To znači da postoje lične karte koje su nevažeće, odnosno koje sadrže netačne i falsifikovane podatke.
Pozivam ministra unutrašnjih poslova da se pozabavi ovim ozbiljnim problemom, da razmotri naš stav da u zakon o putnim ispravama obavezno uđe odredba koja će onemogućavati neprijateljima države Srbije da dobiju njenu putnu ispravu, a što se tiče samog amandmana narodnog poslanika Slavka Jerkovića, pozivam i Vladu i vladajuću većinu da taj amandman prihvate.