Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 51. amandman je podneo narodni poslanik Nebojša Stefanović.
Vlada i Odbor za odbranu i bezbednost nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Nebojša Stefanović.

Dame i gospodo, podneo sam amandman na član 51. Predloga zakona, koji kaže: "Novčanom kaznom od 4.000 do 40.000 dinara kazniće se za prekršaj ko bez odlaganja ne prijavi nadležnom organu za izdavanje putne isprave nestanak putne isprave ili njeno pronalaženje. Mojim amandmanom predlažem da se broj "40.000" zameni brojem "20.000", i to ceneći nekoliko okolnosti.
Prvo, ako pogledate član 52. koji predviđa novčanu kaznu od 40.000 do 50.000 dinara, gde se kažnjava odgovorno lice u organu nadležnom za izdavanje putnih isprava ako zahtev za izdavanje putne isprave ne reši u propisanom roku itd., videćete da je društvena opasnost daleko veća u ovom drugom članu (a da se predlaže gotovo identična kazna u maksimalnom iznosu), nego ako lice koje ju je izgubilo nije prijavilo na vreme ili, kako se ovde kaže, u najkraćem roku nestanak putne isprave.
Drugo, ako pogledamo trenutak u kome živimo i socijalnu situaciju, da je 40.000 dinara danas dve prosečne plate u Srbiji, smatramo da je ova kazna previše visoka i da može biti neprimerena za većinu građana koji to nehotice učine. Raspon od 4.000 do 40.000 dinara je, inače, previsok i sudiji, koji neće imati ovde jasne odrednice, ostavlja svu meritornost da sam odluči, i to kod dela koje je potpuno jasno, gde nema mogućnosti da se uvode neke ovakve ili onakve okolnosti; ostavlja mu mogućnost da sam, na osnovu svog diskrecionog prava, određuje kaznu, koja je zaista u jednom ogromnom rasponu.
Poslanici SRS, kada vam govore o ovom za nas veoma važnom zakonu, govore to iz razloga jer smo mi, pre svega, ponosni na Srbiju, ponosni smo na svoju državu, na našu nezavisnost i želimo da budemo ponosni u svakom aspektu kada svoj pasoš svoje jedine države nosimo sa sobom i nastupamo bilo gde u inostranstvu, bilo da građani putuju kao privatna lica ili mi to radimo kao narodni poslanici ili bilo ko drugi u bilo kom svojstvu.
Mi predlažemo sve ove izmene i dopune, jer želimo da izdavanje pasoša i korišćenje bude brže, sigurnije i bolje za građane Srbije. Nepovredivost podataka koje ti pasoši nose samo je deo amandmana koje su predvideli srpski radikali.
Podsetiću vas u ovoj situaciji na jedan slučaj koji se dogodio 2001. godine. Neki su možda već zaboravili, ali to je bio veliki skandal tada, kada je tadašnji ministar policije Dušan Mihajlović potpuno protivzakonito, sa tadašnjim ministrom finansija Božidarom Đelićem, poručio specijalne mašine za izradu pasoša za MUP Srbije. Taj posao štampanja pasoša, koji je do tada obavljao Zavod za izradu novčanica, hteo je da prenese u nadležnost MUP-a Republike Srbije. Naravno, ne treba da vas podsećam da je za ove mašine, koje su tada bile zaista najnovije i najskuplje, izdvojena još preko toga značajno veća suma. Kada smo uporedili videli smo da je tu svakako bila milionska provizija. Osim srpskih radikala koji su to javno govorili, niko nije želeo da pokrene bilo kakav postupak po tom pitanju.
Šta se dogodilo 2001. godine? Od kada su te mašine dospele u Srbiju bile su u policijskim magacinima pet godina. Nakon toga, kada se odlučilo da ipak Zavod za izradu novčanica na Topčideru preuzme posao, uz nadzor MUP-a, da počne štampanje pasoša, odnosno izradu ovih novih pasoša, događa se da mi sada koristimo mašine koje su pre šest godina bile najmodernije, ali sada su već na granici da budu zastarele, mašine koje su basnoslovno, uz plaćanje provizija, plaćene novcem građana Republike Srbije.
Šta se dešava? U tom prostoru gde se te mašine danas nalaze u Zavodu za izradu novčanica nisu do kraja završeni građevinski radovi koji su, faktički, priprema za početak rada.
Nisu završene ni lične karte koje je trebalo da budu u septembru, osim pilot primeraka i pasoša i lične karte. Vi sada imate situaciju da niko u Srbiji ne zna ko je kriv i odgovoran za to što se dogodilo.
Mislim da građani Srbije imaju pravo da znaju ko će da snosi odgovornost za ovo kriminalno i krivično ponašanje. Mi pozivamo nadležne državne organe da rade svoj posao. Ako oni to neće, garantujem im da će srpski radikali, kada dođu na vlast, naći mesto za svakog kriminalca, a to je robija. Hvala.

Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 54. amandman je podneo poslanik Sreto Perić.
Vlada i Odbor za odbranu i bezbednost nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Sreto Perić.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani, da je u sali ministar unutrašnjih poslova gospodin Dragan Jočić, pitao bih ga da li on želi da liči na Mlađana Dinkića. On bi rekao: "Ko, ja? Sačuvaj bože, ne želim uopšte". Sada ću da mu pokažem preko ovih zakonskih odredaba da se on trudi da liči na njega, ili neko ko je malo više učestvovao u izradi ovog zakona.
Kolege koje su bile i u prethodnom sazivu sećaju se da je prilikom usvajanja Zakona o poreskoj upravi i poreskoj administraciji na 30 mesta rečeno da će detaljnije regulisati ministar nadležan za finansije ili da će doneti posebne obrasce. Tako i u ovom zakonu ima sličnih normi koje ukazuju na to.
U ime poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na član 54. Predloga zakona o putnim ispravama da se posle reči "postupak za rešavanje zahteva za izdavanje putnih isprava započet" dodaje "15 dana pre dana početka primene ovog zakona okončaće se po odredbama ovog zakona".
Zbog čega je Srpska radikalna stranka predložila izmenu člana 54. koji, inače, spada u deo prelaznih i završnih odredaba zakona? Da ne bi došlo do retroaktivnosti. Dakle, o onome što je podneto ranije treba da se odlučuje po važećem zakonu, a ono što je podneto 15 dana pre stupanja na snagu ovog zakona treba okončati po odredbama ovog zakona.
Moram još jednom vas, gospodine Todoroviću, ali ne ovog iz SRS, da podsetim da je Srpska radikalna stranka podnela 17 amandmana na ovaj zakon. Ako se prisetite amandmana na član 9. koji je podnela gospođa Vjerica Radeta, u ime poslaničke grupe SRS, ona je na najbolji način pokazala kako se mi u SRS izdižemo iznad vaših ličnih interesa i želja, kada je predložila da se diplomatski pasoš ili poseban pasoš ne dodeljuje članovima porodičnog domaćinstva onih osoba koje poseduju taj diplomatski pasoš.
Zatim je Momir Marković predložio, u ime poslaničke grupe SRS, da pasoš važi 10 godina, umesto pet, što ste vi i prihvatili.
Zatim, kolega Nemanja Šarović je definisao šta treba da sadrži taj pasoš, dakle, da se ovim zakonom uredi, a to jeste ona intencija o kojoj je govorio general Božidar Delić, da mi možemo da kažemo našim građanima kako će izgledati obrazac pasoša.
Interesantno je da je i Zlatan Jovanović, u članu 20, predložio da diplomatski pasoš ne važi pet godina, nego dok postoje razlozi zbog kojih je on izdat.
Gospodine Todoroviću, kao član Zakonodavnog odbora moram da vas upozorim na sledeće: s obzirom na to da je prihvaćen amandman gospodina Momira Markovića da pasoš važi deset godina, onda ovo u članu 20, gde je stajalo da se diplomatski pasoš i službeni pasoš izdaju sa rokom važenja od 5 godina, treba da se uskladi sa ovim članom 19, na koji je amandman podneo gospodin Momir Marković. Znači, to treba da imate u vidu da ne bi došlo do neke kolizije prilikom primene ovog zakona.
Moram još jedno da vam prenesem a da vi prenesete gospodinu ministru Draganu Jočiću. Kada je u pitanju izdavanje uverenja o državljanstvu (odnosi se, gospodine Todoroviću na vas, jer da je u pitanju Dragan Todorović iz SRS ne bi niko trebalo da upozorava, to bi već bilo blagovremeno rešeno), predugo čekaju građani na rešenje problema o državljanstvu.
U odgovoru na poslaničko pitanje kolegi Zlatanu Jovanoviću, koji je u ime Vlade potpisao zamenik predsednika Vlade gospodin Božidar Đelić, stoji da se plaća taksa od 560 dinara, čini mi se. To nije tačno. Ukupan iznos prilikom podnošenja zahteva za dobijanje uverenja o državljanstvu je, ne mogu da budem potpuno precizan, oko 10 hiljada dinara.
Sada građani i skupe na neki način, jer će sa tim ostvariti neka prava, ali da se prenese ministru da utiče, ne mogu da tvrdim da je potrebno, pored tih taksi koje su službene, da treba još nešto plaćati u ovom momentu, nego samo da se brže reaguje, jer mi je poznato da postoje lica koja su podnela taj zahtev posle 2000. godine, a taj problem nije rešen ni do današnjeg dana.
To da se uradi u najkraćem mogućem roku.
Zahvaljujem se.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 55. amandman je podneo narodni poslanik Milovan Radovanović.
Vlada i Odbor za odbranu i bezbednost nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Milovan Radovanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SRS, podneo sam amandman na član 55. Predloga zakona o putnim ispravama.
Stav 1. Predloga zakona glasi: "Propisi na osnovu ovlašćenja iz ovog zakona doneće se u roku od tri meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona".
U ovom amandmanu predložio sam da taj rok od tri meseca, koji je krajnji rok za donošenje propisa od strane Vlade, koja donosi odluke i uredbe kao podzakonske akte, bude skraćen na 60 dana, znači, na dva meseca.
Ako imamo u vidu prikladnost i primerenost rokova iz ovog istog predloga zakona, recimo, iz člana 34. stav 1, gde je predviđeno da se o zahtevu za izdavanje putne isprave nadležni organi izjašnjavaju u roku od 30 dana, ili eventualno u stavu 2, pa u stavu 3 - izuzetno od ovih odredaba, kada je u pitanju neka hitnost, nadležni organ je obavezan da reaguje čak i u roku od 48 sati, mi u SRS smatramo da je rok od 60 dana dovoljno vremena da Vlada, u formi podzakonskog akta, odluke ili uredbe, donese odluku o regulisanju određenih pitanja, za šta je ovlašćena odredbama ovoga predloga zakona.
Međutim, u okviru ovog člana 55. u stavu 2. stoji: "Do početka primene podzakonskih propisa iz stava 1. ovog člana primenjivaće se propisi doneti do dana stupanja na snagu ovog zakona, ako nisu u suprotnosti sa odredbama ovog zakona."
Ovo je, po meni, zabrinjavajuće i žao mi je što nije tu gospodin ministar Jočić, ali tu je predstavnik Vlade, koliko sam čuo, gospodin Todorović. Članom 9. i članom 10. regulisano je izdavanje diplomatskih pasoša, službenih pasoša, koji su vezani za obavljanje državnih funkcija
S tim u vezi, i vezano za stav 2. člana 55, da će se podzakonski akti primenjivati samo u slučaju ako nisu u suprotnosti sa ovim zakonom, navešću vam primer da je odlukom Saveta ministara, koja je objavljena 2003. godine u "Službenom listu" br. 37/204, određeno da doživotne diplomatske pasoše imaju sledeća gospoda: Zoran Živković, Dragoljub Mićunović, Nataša Mićić, Goran Svilanović, Milo Đukanović, nije bitno, on je u Crnoj Gori, ionako ne sme da putuje van Crne Gore jer će ga uhapsiti zbog šverca cigareta, ovako podmićuje pravosuđe, određene ljude u Italiji sa po 200 hiljada evra na određeno vreme, tako da nije problem sa njim.
Ni Zakonom o putnim ispravama iz 1996. godine, niti ovim predlogom zakona nije predviđena mogućnost ostvarivanja prava na doživotni diplomatski pasoš, jer je on vezan isključivo za obavljanje državne funkcije i u određenim drugim slučajevima, da ne čitam sad iz Predloga zakona.
Pošto je taj propis, podzakonski akt Saveta ministara iz 2003. godine, u suprotnosti sa tada važećim zakonom i sada sa ovim predlogom zakona, molim vas, kao Ministarstvo unutrašnjih poslova, da reagujete i da određenoj gospodi koja ostvaruju pravo, a naveo sam njihova imena, na držanje diplomatskog pasoša, naravno, ne uskratite, a onim licima koja nemaju osnova da imaju diplomatski pasoš, kao, recimo, Zoranu Živkoviću…
Nataša Mićić je narodni poslanik, pa dok ima tu visoku državnu funkciju naravno da ima mogućnost da ima diplomatski pasoš. Ali, ima lica koja ostvaruju to pravo, pogotovo Goran Svilanović, ako ne računamo njegovo članstvo u Međunarodnoj kriznoj grupi, koja radi na razbijanju ranije SFRJ, SRJ, sada Srbije, gde se javno zalaže za otimanje i odvajanje Kosova i Metohije od Srbije. Apsolutno je neopravdano da takav državljanin Srbije ima diplomatski pasoš uopšte, a kamoli doživotni diplomatski pasoš.
Apelujem na vas iz Ministarstva unutrašnjih poslova da reagujete, jer se radi ne samo o neopravdanim slučajevima posedovanja diplomatskog pasoša, nego o protivzakonitom držanju diplomatskog pasoša do kraja života. Hvala vam.

Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Na član 57. amandman je podnela narodni poslanik Vesna Nikolić-Vukajlović.
Vlada i Odbor za odbranu i bezbednost nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Vesna Nikolić-Vukajlović.

Kolege poslanici, radi javnosti, u okviru ovog Osmog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije imali smo tri zakona vezana za Ministarstvo unutrašnjih poslova. U okviru Predloga zakona o putnim ispravama, u ime SRS, podnosim amandman koji se odnosi na član 57. U cilju izmene roka početka primene ovog zakona, smatramo da ako zakon stupa na snagu osmog dana od objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije" nema opravdanog razloga da se sa njegovom primenom počne tek po isteku šest meseci od dana stupanja na snagu.
Srpska radikalna stranka smatra da su za početak primene ovog zakona dovoljna tri meseca, jer kroz ovaj rok od šest meseci daje se do znanja javnosti da ovaj zakon uopšte nije toliko bitan, što i mi tvrdimo, ali zato zauzima mesto u skupštinskoj proceduri i u našoj raspravi, a mogli smo za ovo vreme razgovarati o prečim stvarima, o kojima ovde stvarno treba govoriti.
Verovatno bi ministar unutrašnjih poslova ovog momenta rekao da je u pitanju procedura i vreme za koje oni ne mogu da sprovedu ovaj zakon nego im treba bar šest meseci.
Ali pitam se, kao predstavnik SRS, da li to može biti razlog ako se radi baš o Ministarstvu unutrašnjih poslova, koje samo po sebi treba da predstavlja odgovornost ili ekspeditivnost. Ono što je najvažnije za građane Srbije, molim vas, morate se složiti sa mnom da Ministarstvo unutrašnjih poslova pre svega treba da pruža sigurnost građanima. Ovoga puta mi nemamo sigurnost u našoj zemlji u kojoj živimo. To je najbitnija stvar. Sada sve ovo gubi malo na značaju time što sam ministar nije prisutan, tako da će se ova diskusija po ovom pitanju nastaviti.
Iz navedenih razloga SRS smatra da nema smisla odbiti ovaj amandman, jer bi onda Ministarstvo unutrašnjih poslova izgubilo u očima građana kada su u pitanju ekspeditivnost, brzina, odgovornost i sve ono što karakteriše jedno takvo ministarstvo u koje mi kao građani moramo imati poverenja.
Da skratim celu priču, samo da pitam parlament i predstavnike vladajuće koalicije. Prvo moramo da budemo svesni da živimo u neustavnoj državi, a samim tim pravno neuređenoj, a kada je pravno neuređena i neustavna onda je i nesigurna za sve građane koji u njoj žive. Moramo se složiti po tom pitanju da je to tako. Zašto se onda po hitnom postupku usvajaju zakonu, ne radi se samo o ovom zakonu, a onda se njihova primena odlaže za šest meseci? To je jedno pitanje.
Šta znače već usvojeni zakoni ako nema mogućnosti provere njihove ustavnosti? Zašto parlament nije poštovao odredbe Ustavnog zakona i najpre formirao Ustavni sud? Iz svega sledi logično pitanje čemu onda služi Ustav kao najviši pravni akt jedne države, uz konstataciju da se pozivate (odnosi se na vladajuću koaliciju) na Ustav onda kada je to vama u interesu.
Još nešto za javnost, trebalo bi da se zaključi iz izjave ministra unutrašnjih poslova, on je morao da nam odgovori ko je, u stvari, legalista, da li vladajuća koalicija, da li SRS kao opozicija?

Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Zaključujem pretres Predloga zakona o putnim ispravama, u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Ostalo je, što se tiče samog razmatranja pojedinosti, još osam amandmana na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama.
Molim sve narodne poslanike da prisustvuju nastavku sednice. Nastavak sednice je u ponedeljak 24. septembra, u 10 časova.