Šta je čip? Čip je samo mesto za memoriju gde se upisuju, personalizuju podaci. Čip može da se očitava direktno, kada se stavi u jednu mašinu, u čitač koji čita sa čipa podatke. U amandmanu generala Delića predviđa se druga vrsta čipa, predviđa se nešto što mi nismo predvideli, a to je pametna isprava. To znači, najsavremeniji pasoš koji ima uređaj unutra, koji ima svoje napajanje, koji ima antenu u koricama i jednostavno emituje podatke na daljinu i specijalnim čitačima se čita. To je vrlo skup dokument u tehničkom i tehnološkom smislu. Mi ga nismo predvideli.
Predvideli smo samo čip kao memoriju, koja će se direktno očitavati; direktnim stavljanjem u određenu mašinu mogu se očitati ova tri podatka, a to su fotografija, potpis i otisak.

Za repliku se javila narodni poslanik gospođica Nataša Jovanović.

Priznali ste upravo, gospodine Jočiću, da ste nespremni za nove putne isprave, zato što za ovaj amandman generala Delića, koji je čovek iz oblasti bezbednosti, slavni srpski general, vi sada meni kažete - mi to nemamo i mi to ne možemo. Nećete? Nećete, onda je u pravu kolega Marković i cela javnost koja je zabrinuta zbog toga, jer ovo su upravo mere zaštite koje vam je predložio general Delić. Ako nećete i ne morate, ako se pare otimaju i pljačkaju na druge strane...
Skupo je. Gospodine ministre, bilo je skupo i kada ste nam oteli džip i kada je Dušan Mihajlović obećao javno našem predsedniku nagradu od milion maraka ako otkrije tri ubistva, što je on uradio. Bilo je skupo kada ste oteli opremu, odnosno Dušan Mihajlović (i to sam vas pitala, niste mi odgovorili do današnjeg dana), koja je propala, od nekoliko stotina hiljada evra, motorole, bez tendera.
Sada kažete - skupo je, a hoćete da ugradite podatke i da građani budu na izvol'te svima kada pređu državnu granicu. Ne možete tako. Ili vodite računa o bezbednosti građana i poštujte ono što su standardi i zaključci.
Ne bi se ti ljudi, iz tolikog broja zemalja, sastajali i doneli tu Budimpeštansku deklaraciju i razmišljali o tome kako da štite svoje građane. Onda lepo ostavite ovaj standard i ovakav pasoš kao što je bio, promenite samo grb i naziv, napišite Republika Srbija, nemojte da nas onda svakoga dana u medijima vi i vaši saradnici zamajavate time.
Znate šta je bio odgovor vašeg kolege, mislim da se preziva Maravić, pre neko jutro na državnoj televiziji? Gostovao je u ovom Tijanićevom Jutarnjem programu, ovog julovskog ministra informisanja. Pita ga ovaj što vodi jutarnji program - zašto nije pasoš na 10 godina nego na pet, a sada ste pristali na 10, a on kaže - zbog tih podataka koji se unose i zbog činjenice da ćemo posle pet godina zbog tehnološkog razvoja i napretka da usavršimo mogućnost da oni budu zaštićeni. A vi sada kažete da neće, zato što nećete da poštujete ovo što vam je predložio general Delić. Ako niste bili spremni kao država...
Mi bismo to uradili da smo na vlasti i da je gospodin Todorović na vašem mestu, a daće bog, biće ministar unutrašnjih poslova, mi bismo imali takve pasoše da štitimo građane.

Za reč se javio narodni poslanik Dragan Todorović.

Javljam se zbog izjave ministra da je uvođenje ovakvih pasoša skupo i da su oni pribegli ovakvoj vrsti upisivanja podataka koje je mnogo jeftinije. Plašim se da zbog brige ministra za cenu koju građani moraju da plate ne uvedu ove mašnice koje zakače za uvo i onda nema nikakvih problema.
Molim vas, ako pribegnete toj metodi, udarajte to samo ovima koji su za evroatlantske integracije. Mi bismo sa ovim starim pasošima, ne treba nam, to vam je najjeftinije, a ovima markicu na uvo, pa neka putuju širom sveta.

Hvala gospodinu Todoroviću.
Na član 20. amandman je podneo narodni poslanik Zlatan Jovanović.
Vlada i Odbor za odbranu i bezbednost nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik, gospodin Zlatan Jovanović.

Usput, i ove mašnice su žute boje. Zamolio bih gospođu Kolundžiju da malo češće izlazi za ovu govornicu, bar kad su amandmani na dnevnom redu. Vidite, kada se malo pripreti, kako ministar žustro skače i odmah prihvata amandmane koje je Vlada ranije odbacila.
Dame i gospodo, već je u načelnoj raspravi rečeno mnogo o ovom Predlogu zakona o putnim ispravama. Poslanici Srpske radikalne stranke su ukazali svojim primedbama na njegove nedostatke.
Ovaj zakon je samo naizgled tehničke prirode, ima on i svoju suštinu. Neću puno da se vraćam na to, već je o tome dosta rečeno. Te primedbe koje su iznete u načelnoj raspravi su pretočene u amandmane i one su danas ovde pred vama.
Od dvadesetak amandmana, koliko je podneto od strane Srpske radikalne stranke, malopre smo dobili prvo prihvatanje jednog amandmana, na intervenciju gospođe Kolundžije. Vlada i dalje uporno i tvrdoglavo odbija sve amandmane SRS, iako su amandmani dobronamerni i želja nam je samo da popravimo predložene zakone kako bi bili što kvalitetniji kada uđu u pravni promet.
Podneo sam amandman na član 20. koji se odnosi na rok važenja diplomatskog i službenog pasoša. Citiraću taj član da bi javnost znala o čemu se radi: "Diplomatski pasoš i službeni pasoš izdaju se sa rokom važenja od pet godina.
Prestankom uslova iz člana 9. do 11. ovog zakona prestaje pravo na diplomatski i službeni pasoš i pre isteka roka iz stava 1. ovog člana."
Amandman koji sam podneo ispred SRS bi promenio ovaj član tako da on glasi: "Diplomatski pasoš i službeni pasoš izdaju se sa rokom važenja dok postoje uslovi iz člana 9. do 11. ovog zakona."
Da bi javnost znala o čemu se radi, kratko ću se osvrnuti na članove 9 - 11. predloženog zakona, gde se upravo govori o diplomatskom i službenom pasošu.
U članu 9. stav 1. stoji: "Diplomatski pasoš i službeni pasoš su putne isprave koje se izdaju radi efikasnog obavljanja državnih poslova u inostranstvu predviđenih međunarodnim pravom." U poslednjem stavu člana 9. stoji: "Izdavanje diplomatskog pasoša i službenog pasoša bliže se uređuje propisom Vlade."
Član 10. govori samo o diplomatskom pasošu i kaže: "Diplomatski pasoš se izdaje državljanima Republike Srbije koji u skladu sa međunarodnim pravom u inostranstvu imaju status diplomatskog agenta, konzularnog funkcionera, funkcionera međunarodnih organizacija, diplomatskim kuririma, kao i najvišim državnim funkcionerima, u skladu sa propisom iz člana 9. stav 5. ovog zakona."
Već sam rekao, taj stav 5. ništa bliže ne uređuje od tih uslova koji se ovde pominju, već govori samo da Vlada bliže uređuje uslove za izdavanje diplomatskog i službenog pasoša.
Zanimljiv je odgovor Vlade koja je odbila ovaj amandman. U odgovoru Vlade stoji: "Vlada ne prihvata ovaj amandman, jer za sve putne isprave zakon mora da utvrdi krajnji rok njihovog važenja, pa i za diplomatske i službene pasoše, zbog sprečavanja eventualnih zloupotreba, tim više što se za imaoce diplomatskih i službenih pasoša, prema međunarodnom pravu, vezuju i posebne pogodnosti i olakšice prilikom putovanja u inostranstvo."
Gospodine ministre, zbog svega ovoga je i podnet amandman, zbog eventualnih zloupotreba, koje su vrlo evidentne u prethodnom periodu. Znači, postojale su.
Zbog toga na ovaj način intervenišemo. Po nama, mnogo je bolje i pametnije da stoji da ove isprave važe dok postoji funkcija po kojoj je neko dobio ovu ispravu, a ne da mu se ostavi određeni broj godina, pa da dođe posle u situaciju da može zloupotrebiti, svojom voljom ili uz saglasnost nekoga ko bude u situaciji da mu tu zloupotrebu omogući.
Već sam rekao da ovaj zakon naizgled samo deluje kao da je tehničke prirode. Međutim, on ima svoju suštinu i već je o tome ovde govoreno.
Suština je da jedan broj ljudi u državi ima izuzetne privilegije, da stvorimo jednu političku elitu koja će uživati u svim privilegijama ove države i ovog društva.
Kada je ministar već pomenuo Bajinu Baštu, da se kratko osvrnem na ono što se trenutno dešava, a što je vezano za MUP. Naime, u Ministarstvu je u toku konkurs za zapošljavanje mladih ljudi u službu. Mislim da je u Srbiji raspisano za 90 momaka i 30 devojaka.
Hoću da vas uputim, čini mi se da postoji pokušaj zloupotrebe, da pokušate preko nadležnih organa da proverite koliko su sve informacije koje ja imam tačne, na koji način se vrši selekcija, odnosno odabir kandidata koji su prijavljeni.
Naime, pošto je Srbija u takvoj situaciji, svi znamo, vrlo teškoj, posla nema, onda deca jednostavno trče i za ovim mestima u policiji ne bi li došli do zaposlenja, i veliki je broj prijavljenih kandidata za ovih 120 mesta.
Prema informacijama koje imam, postupak je takav da se prvo vrše zdravstveni pregledi u mestima boravka, odnosno u tim okružnim centrima, ako sam dobro razumeo, što konkretno znači da je u Užicu vršen zdravstveni pregled, pa se posle toga kroz neku selekciju deca pozivaju u školu u Kamenicu, naravno, uz sve zdravstvene preglede koji će se obaviti u Beogradu.
Prema informaciji koju imam, iz Bajine Bašte je konkurisalo desetak mladića i devojaka, ali onaj koji je imao najbolje rezultate na tim pregledima u Užicu nije pozvan u Kamenicu, odnosno na dalje preglede i dalju proceduru. Interesuje me ko odlučuje i ko vrši tu selekciju na tom nivou ili ko vrši selekciju do kraja i zašto se ovakve pojave dešavaju. Napominjem da je ovo što sam izneo informacija iz dosta pouzdanih izvora. Hvala.

Zahvaljujem narodnom poslaniku Zlatanu Jovanoviću. Da li se još neko javlja za reč o tom amandmanu? (Ne.) Hvala.
Na član 24. amandman je podneo narodni poslanik Nemanja Šarović.
Vlada i Odbor za odbranu i bezbednost nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li gospodin Nemanja Šarović želi reč? (Da.) Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine Mrkonjiću. Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na član 24. Predloga zakona o putnim ispravama koji propisuje obrazac, izgled i sadržinu obrasca putnih isprava.
Ovim amandmanom traženo je da se nakon stava 4. ubaci novi stav 5. koji glasi: "Obrazac pasoša je plave boje, veličine 125 x 85 milimetara, na naslovnoj strani zlatotiskom je utisnut naziv Republika Srbija, grb Republike Srbije, a ispod grba upisuju se reči - pasoš, na srpskom, engleskom i francuskom jeziku. Predloženi stavovi 5. i 6. postaju stavovi 6. i 7."
Naravno, kao i u brojnim drugim slučajevima, Vlada i Odbor za odbranu i bezbednost, odnosno predstavnici vladajuće koalicije u parlamentu odbili su ovaj amandman SRS, bez navođenja bilo kakvog validnog razloga za takav postupak.
Pročitaću vam obrazloženje koje je dala Vlada. Tu se kaže: "Vlada ne prihvata ovaj amandman, s obzirom da je potpisivanje obrasca putnih isprava predmet podzakonske regulative i u tom cilju u članu 24. stav 2. Predloga zakona zasnovano je ovlašćenje za ministra unutrašnjih poslova za donošenje propisa o obrascu putnih isprava."
Dakle, ovo pokazuje potpunu pravničku nepismenost onih koji su pisali ovaj odgovor.
Oni zapravo kažu - ne prihvatamo takvo zakonsko rešenje zato što želimo da to bude rešeno podzakonskim aktima, odnosno kažu - ne prihvatamo zato što je Predlogom zakona tako predviđeno. Da nije predviđeno takvo rešenje ovim predlogom zakona, ne bi bilo ni amandmana i to je valjda potpuno jasno.
Dakle, kao razlog za odbijanje ovog amandmana mora se naći neki smislen razlog.
Mogli ste reći - mi želimo da zadržimo pravo za svakog ministra da po svojoj slobodnoj volji menja boju, izgled, veličinu; ili - mi smatramo da će se često menjati naziv i granice države, pa želimo da na što lakši način podzakonskim aktima menjamo i samu regulativu i sam izgled pasoša.
Naravno, ne postoji nijedan razlog zašto ovaj amandman ne može da bude prihvaćen. Dobro bi bilo da je bar neko od predstavnika vladajuće koalicije ili Vlade rekao da li postoji bilo šta sporno kod ovih podatka koji su amandmanom predloženi kao obavezni i koje smo hteli da regulišemo zakonskim aktom i da li postoji neki razlog zbog koga nije moguće prihvatiti amandman.
Nesporno je da pasoš jedne države, a pogotovu ozbiljne države, kakva nažalost Srbija dok god je DOS na čelu neće biti, ne sme da se menja previše često.
Dakle, svega nekoliko najosnovnijih podataka je ovde zakonom predviđeno kao obavezno i jasno je da naziv Republika Srbija, grb Republike Srbije i to što će na tri jezika, na srpskom kao zvaničnom i na engleskom i francuskom, što je uobičajeno za sve zemlje u svetu, da su to pravila koja se ne menjaju već duži niz godina i koja se vrlo verovatno neće menjati ni narednih 10 ili 50 godina, dakle, neuporedivo duže nego što će ova vlada postojati.
Zanimljivi su takođe i ovi podaci koji su predviđeni. Vide se tu neke stilske greške, evo, kao što je u ovom članu 6, gde se ponovo kaže da se u obrazac putne isprave unosi i datum izdavanja. Potpuno je nepotrebno svaki put reći unosi se i to, i to, i to, i to, i to i to, pet puta. To je čisto stilska napomena.
Dalje, stav 3. tačka 1) - prezime i ime onoga kome se pasoš izdaje. Uobičajeno je bilo, takav je princip u svim dokumentima, u ličnoj karti, a do sada je tako bilo i u pasošu, da se unosi ime jednog roditelja.
Ne znam zašto ste ovoga puta izbacili taj podatak, pogotovo kada znamo da su u onom biometrijskom čipu koji ste hteli da ugradite u lične karte (na svu sreću, pod pritiskom javnosti suspendovali ste taj deo zakona) bili predviđeni toliki obimni podaci koji se praktično na ceo život odnose; samo što niste i broj cipela imaoca te putne isprave predvideli, a ovde ne predviđate čak ni ime roditelja da bude upisano u pasoš ubuduće.
Stav 3. tačka 5) kaže - upisuje se državljanstvo. Ukoliko je državljanstvo jedan od uslova da se nekom izda putna isprava, odnosno pasoš, potpuno je nepotrebno da se upisuje da je taj ko ima pasoš Republike Srbije srpski državljanin. Da ste vi, eventualno, rekli - podatak o dvostrukom državljanstvu, to bi još imalo smisla; dakle, ukoliko neko ima i državljanstvo neke druge države, da u tom slučaju upišete da se zna, posebno kada se radi o ministrima i o nekim zemljama koje se baš nisu pokazale kao prijateljske prema Republici Srbiji i srpskom narodu u celini.
Vi nastavljate i ovim zakonom da obmanjujete, praktično, građane Srbije i nastavljate ove priče o belim šengenskim listama, valjda će nam to i ovaj pasoš omogućiti. To je jedan od argumenata koji je korišćen od strane predstavnika vladajuće koalicije - kako ćemo, valjda, kada budemo imali ove pasoše, kojima će ministar propisivati boju i veličinu, mnogo brže stići u Evropu. Podatak koji je više nego zanimljiv i koji mnogo više govori o stvarnosti u Srbiji danas, posle sedam godina DOS-ove vlasti, jeste da svega 11% građana Republike Srbije poseduje pasoš. Kada bismo pogledali još ko od tih građana ima mogućnosti da putuje i da školuje decu u inostranstvu, onda bi se taj broj smanjio na možda manje i od jednoga promila.
Dakle, ništa građani Republike Srbije neće dobiti ni ovim vašim obećanjima, a vi obećavate od 2000. godine kako ćemo na belu šengensku listu i kako ćemo moći da putujemo.
Traže se od nas mnogobrojni ustupci i traži se da se odreknemo Kosova i Metohije, a zauzvrat, po ko zna koji put, nudite šarenu lažu građanima Republike Srbije i nudite obećanje da će moći da putuju, iako je jasno da još dugo od bele šengenske liste za građane Republike Srbije nema ništa.
Želeo bih još samo da iskoristim vreme, pošto sam se javljao i pre nekoliko dana, tačnije pre tri dana, i postavio sam ministru Jočiću poslaničko pitanje.
Nažalost, nisam dobio odgovor tada, a pročitaću odredbe člana 200. Poslovnika o radu Narodne skupštine Republike Srbije koji kaže, citiram: "Na usmeno postavljeno poslaničko pitanje Vlada, odnosno ministar moraju odmah usmeno odgovoriti.
Ako je za davanje odgovora potrebna određena priprema, oni to moraju odmah obrazložiti, a odgovor narodnom poslaniku dostaviti u pisanom obliku u roku od osam dana od dana kada je pitanje dostavljeno."
Oni koji su pratili prenos videli su da ministar Jočić, iako je to bila njegova obaveza u skladu sa Poslovnikom o radu Narodne skupštine, ne samo da nije odgovorio na postavljeno pitanje (iako ono po mom mišljenju nije bilo preterano teško), nego nije uvažio ni mene ni Narodnu skupštinu Republike Srbije, sve poslanike, toliko da kaže da nije u stanju da odmah da odgovor, već će to učiniti u ovom dodatnom roku od osam dana.
Moram vas podsetiti na to pitanje koje je postavljeno. Kao što znate, Srpska radikalna stranka je počela sa prikupljanjem potpisa kojima građani podržavaju peticiju za direktno prenošenje suđenja dr Vojislavu Šešelju u Haškom tribunalu.
Datum početka suđenja određen je za 7. novembar i Haški tribunal čini sve što je u njegovoj mogućnosti da u potpunosti izoluje dr Vojislava Šešelja od javnosti.
Oni su u tom cilju već nekih devet meseci držali predsednika SRS u potpunoj izolaciji i jasno je, na osnovu toga što prethodne tri statusne konferencije nije bilo moguće pratiti čak ni preko interneta, da je to put kojim će Haški tribunal ići u pokušaju da se obračuna sa predsednikom Srpske radikalne stranke.
Svima je jasno da je to suđenje političko i da se tamo ne sudi dr Vojislavu Šešelju, već Republici Srbiji i svim njenim građanima, jer on nije optužen ni za jedno krivično delo, već je optužen za izjave i za politiku i ideologiju SRS, koju podržava više od trećine građana Republike Srbije.
Nažalost, naši aktivisti koji prikupljaju potpise širom Republike Srbije počeli su od prvog dana da doživljavaju neprijatnosti od strane pripadnika MUP-a.
Moje pitanje je bilo da li Vlada Republike Srbije i ministar Dragan Jočić stoje iza tih pritisaka.
Još jedanput ću pročitati član 56. Ustava Republike Srbije, koji kaže: "Svako ima pravo da sam ili zajedno sa drugima upućuje peticije i druge predloge državnim organima i organizacijama, kojima su poverena javna ovlašćenja, organima autonomne pokrajine i organima jedinice lokalne samouprave i da od njih dobije odgovor kada da ga traži. Zbog upućivanja peticija i predloga niko ne može da trpi štetne posledice".
Uprkos ovome, pripadnici policije uporno legitimišu aktiviste SRS, traže nekakvu dozvolu za prikupljanje peticije, iako je ovo Ustavom garantovano pravo.
Dakle, nikakva dozvola nije potrebna, niti je moguće bilo kojim drugim aktom uskratiti ili ograničiti prava koja su građanima garantovana Ustavom. Već sama činjenica da ministar Jočić nije odgovorio na postavljeno pitanje govori dovoljno o tome da, u stvari, Vlada Republike Srbije stoji iza ovih pritisaka i da, zapravo, pripadnici policije koji vrše taj pritisak, koji legitimišu naše aktiviste, rade po direktnim nalozima Vlade Republike Srbije i MUP-a.
Nažalost, nakon toga se situacija još pogoršala. Prekjuče je napadnut gradski odbornik SRS Slobodan Vuković. On je napadnut od strane tri lica koja su duplo mlađa od njega. Dakle, ozbiljno mu je ugroženo zdravlje. On je bio duže od jednog dana u bolnici, mislim u Pasterovoj ulici, ne znam tačno kako se zove. Ozbiljno mu je ugrožen vid, jer je sprej kojim je isprskan izuzetne jačine. Nažalost, do sada policija nije otkrila učinioce ovog zlodela.
Sećate se i sami, kada su pripadnici drugih stranaka doživljavali neuporedivo manje neprijatnosti, koje nisu bile opasne ni po njihovo zdravlje, a kamoli po život, što smo mi kao SRS uvek osuđivali i nikada u takve slučajeve nismo bili upleteni, čitava javnost je reagovala, reagovalo je Ministarstvo, reagovali su mediji, reagovao je javni servis. Kada su napadnuti aktivisti Srpske radikalne stranke, niko ne reaguje.
Po treći put je izvršena agresija, vandalizam, kako god, razbijeno je veliko staklo na prostorijama Opštinskog odbora SRS u Zemunu. Koliko su puta lomili zastave, to se više i ne zna. Ni jedan jedini put nije reagovala policija, ni jedan jedini put nisu otkriveni učinioci. Da li to nama ministar Jočić i Vlada Republike Srbije žele da kažu da je otvorena sezona lova na članove i pripadnike SRS?
Jutros je policija oterala dve žene (radi se o jednoj ženi od pedeset i nešto godina i drugoj približnih godina) sa punkta kod Bajlonijeve pijace i nije im dozvoljeno da skupljaju potpise.
Dakle, krajnje je vreme da se dozovete pameti. Morate imati na umu da ogroman broj građana Beograda i cele Srbije podržava ovu akciju, da su nam potpise dali i neki građani koji nisu ni članovi, ni simpatizeri SRS, ali su svesni da se dr Vojislav Šešelj tamo bori za prava koja su univerzalno garantovana svakom građaninu sveta.
Upozoravam Vladu Republike Srbije da smo mi dali instrukciju svim našim aktivistima da sada makar zapisuju brojeve tih policajaca koji nam prave smetnje, koji teraju naše aktiviste, koji krše zakon, pa ćemo onda pokušati, ukoliko već ne možemo ovako da zaštitimo svoja prava, onda ćemo koristiti i druge vidove, pisaćemo krivične prijave, obraćaćemo se sudovima, pravićemo, ako treba, i mi proteste, blokiraćemo ulicu Kneza Miloša, Vladu, MUP, krenućemo od jedne do druge državne institucije.
Jednostavno je nedopustivo takvo ponašanje. Očigledno je da vi mislite da vam je sve dozvoljeno, da je sve moguće kada su vaši interesi u pitanju, da imate na sve pravo, da možete da zapalite Skupštinu, da možete sa automatskim puškama da upadate u državne institucije, a kada građani na miran način iskazuju solidarnost sa predsednikom SRS – koji već pet godina čeka da mu počne suđenje u Haškom tribunalu ili, kako biste vi rekli, čeka da dokaže nevinost, ali očigledno je da neki ne mogu ni tu priliku da dobiju – onda je vama adekvatno i prikladno da ti ljudi trpe sve moguće vrste napada, i žene i muškarci, da se obračunavate kamenicama, sprejevima ili ne znam ni ja čime sa njima.
(Predsedavajući: Gospodine Šaroviću, vreme.)
Završavam. Imajte na umu da koristim 15 minuta koji mi pripadaju po amandmanu, tri minuta po Poslovniku, plus vreme za citat, tako da još uvek imam negde oko dva minuta.
(Predsedavajući: Nemate, ali kada govorite o Voji Šešelju, imate.)
Dakle, zatražio bih još jedanput od gospodina Dragana Jočića da izađe za ovu govornicu i da se decidno i jasno izjasni da li Vlada Republike Srbije stoji iza progona aktivista SRS i da li je to vaš način da smanjite broj potpisa koje će prikupiti aktivisti SRS, da biste na taj način sprečili i onemogućili naš legitiman zahtev, zahtev SRS i svih nas koji smo legitimni predstavnici trećine građana Republike Srbije, da na jednom od televizijskih programa - RTS budu direktno prenošena suđenja dr Vojislavu Šešelju. Hvala.

Po Poslovniku, gospođica Nataša Jovanović, pa onda ministar Jočić.