Na član 45. amandman je podnela  narodni poslanik Nataša Jovanović.
Vlada i Odbor za odbranu i bezbednost nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Dragan Todorović.

Žao mi je što ministar nije tu, pretpostavljam da bi neke naše predloge usvojio da je prisutan, jer bismo uspeli da ga ubedimo. Govorim na osnovu iskustva. Sada je jedna grupa radila predlog novog poslovnika i primetio sam da su mnoge primedbe, iznete prilikom usvajanja starog poslovnika (govorim zbog amandmana na ovaj član), sada prihvaćene, jer smo tražili da to bude mnogo preciznije.
Evo šta mi predlažemo. Kaže: "O izdatim putnim ispravama i vizama, o odbijenim zahtevima za izdavanje putnih isprava i viza, o oduzetim putnim ispravama, poništenim vizama i nevažećim putnim ispravama, i o podacima iz člana 35. stav 1. tač. 1) – 4) ovog zakona vodi se evidencija na propisan način." Mi tražimo da se kaže – u skladu sa odredbama ovog zakona. Ovaj zakon reguliše ovu materiju. Zašto potpisivati sada nešto novo?
Takođe smo tražili da se u stavu 3. reči ''nadležni ministar'' zamene rečima ''nadležno ministarstvo''. Zašto davati mogućnost ministru? Nadležno ministarstvo to treba da radi. Mislim da je ovo preciznije i da na neki način onemogućava različito tumačenje. Sigurnije bi bilo ukoliko bi se ovako postupalo.

Narodni poslanik Milorad Buha ima reč.

Dame i gospodo narodni poslanici, Nataša Jovanović je pokušala da u pravno-tehničkom smislu kroz korekcije u dva stava ovog člana i u jezičko-logičkom i normativnom smislu dogradi ono što je propušteno od strane predlagača ovog zakona.
Naime, u članu 45. stav 1. ona sugeriše da se izbrišu reči "na propisan način", jer se ne kaže u ovom članu koji je to propisan način, a iz konteksta zakona ne proizilazi šta je to propisan način. Ona sugeriše da se reči "na propisan način", zamene rečima "u skladu sa odredbama ovog zakona", pa će se u kontekstu zakona pronaći šta je to.
Dalje, njena sugestija ide u tom pravcu da se ne ponavljaju određene radnje koje preduzima državni organ i postupci koje on provodi, pa se na temelju toga vodi evidencija. Znači, s obzirom na to da zakon mora biti kratak i jasan, nema potrebe u zakonu nabrajati sve ono što će biti u evidencijama. Evidencije kao evidencije, one su nešto što vodi organ. Nepotrebno je u normativnom smislu u zakonu govoriti ko vodi evidenciju. Primereno je da će voditi MUP, jer MUP provodi upravni postupak, provodi određene radnje i na temelju toga donosi određena akta i vodi tu evidenciju. Zašto to normirati ovde kroz određene stavove i proširivati odredbe ovog zakona? Vi ste to odbili. Idemo dalje.
S obzirom na to da je uvek kratko vreme, iskoristiću prisustvo sekretara ovde, ministra nema, da ukažem na određene probleme izbegličkog korpusa. Mi smo se u više navrata, kad kažem mi govorim o Vladi Republike Srpske Krajine u progonstvu, obraćali Vladi Republike Srbije, MUP-u i drugim državnim organima, a posebno smo tražili od Komesarijata za izbeglice, kao državnog organa, da preduzme određene aktivnosti u pravcu postupaka koji će omogućiti izbegličkom korpusu da dođe do dokumenata koje ne može dobiti u normalnoj proceduri pred našim državnim organima. Međutim, Vlada Republike Srbije se nije oglašavala na naše apele.
Sve ono što izbeglički korpus ima, to nju ne interesuje. Nećemo spominjati, samo jednom rečenicom ću reći da je sramno izvinjenje predsednika države u Hrvatskoj, a da nijednog trenutka ne spomene probleme i zlu sudbinu krajiškog naroda.
Vlada Republike Srbije krši odredbe međunarodnog prava, krši razne međunarodne standarde, međunarodne konvencije. U načelnoj raspravi sam ukazao na odredbe međunarodne Konvencije o statusu izbeglica i još jednom ponavljam i apelujem, posebno na Ministarstvo unutrašnjih poslova, koje je mora primenjivati, s obzirom da je to sastavni deo pravne regulative i pravnog života Republike Srbije. Međunarodna konvencija koja je prihvaćena obavezuje sve državne organe. Ova međunarodna konvencija traži blagonaklon odnos prema izbeglicama, nalaže u odredbi člana 25. da državni organi pružaju administrativnu pomoć, neću nabrajati sve, ali tačno kaže – administrativnu pomoć izbeglicama. To se ne čini. Dođite u opštinu, nigde nećete moći dobiti pravnu pomoć u smislu dobijanja određenih pravnih radnji, postupaka itd.
Ukazujem na član 27. koji govori o ispravama o identitetu. Odredba ove konvencije jasno kaže da će se izdavati sve ono što je u domenu države članice. Što se tiče putnih isprava, član 28. kaže – države ugovornice će izdavati izbeglicama sva dokumenta, sem u slučaju kada je to u suprotnosti sa bezbednošću i imperativnim razlozima zbog kojih neće moći izdati određena dokumenta.
Dalje odredbe da ne nabrajam. Kod putnih isprava – putne isprave će se izdavati na temelju ranije izdatih dokumenata koje su izbeglice dobile u državi iz koje su došle. Vi to ne činite. Vi komplikujete, tražite određena dokumenta, da ne ponavljam sada.
Dalje, član 29. Kod fiskalnih obaveza, kaže – države ugovornice neće podvrgavati izbeglice dažbinama, taksama i porezima. Mi smo izloženi, kad kažem mi mislim na izbeglice, i dažbinama, i taksama i porezima.
Apelujem još jednom, u ime Vlade Republike Srpske Krajine, i tražim da postupate onako kao što nalaže međunarodna konvencija, da imate blagonaklon odnos prema izbeglicama. Hvala.

Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Narodni poslanik Vladan Batić, po Poslovniku.

Gospodine predevajući, žao mi je što predsednik Skupštine nije ovde jer od njega, shodno odredbi člana 226. Poslovnika o radu Narodne skupštine, tražim određena objašnjenja. Približava se kraj današnje sednice, a on se pojavljuje s mene pa na uštap; ja ne mogu da gatam da li će on da dođe ili ne, pa ću ovako preko govornice postaviti ta pitanja. Sada počinjem, pa mi nemojte ovo vreme računati.
Dakle, pitanje za predsednika Skupštine – kada će se na dnevnom redu naći set pravosudnih zakona, jer je to ogroman posao koji treba da se završi do kraja Drugog redovnog zasedanja? S obzirom na ono što nam predstoji, nema šanse da se završi do kraja, ako već nije na dnevnom redu, recimo, sledeće sednice Narodne skupštine, a nije. Onda ćemo imati pravosuđe u jednom potpuno jadnom, odnosno amorfnom stanju, sa potpuno razgrađenom strukturom i sudijske i tužilačke organizacije, sa nedefinisanim statusom pojedinih sudova koji postoje samo formalno, ali ne i faktički.
Dakle, posle penzionera koji je bio republički javni tužilac, sada imamo republičkog javnog tužioca u v.d. stanju. Imajući u vidu ovaj tempo koji predviđa Ustavni zakon, to može trajati još skoro godinu dana. To je isti onaj gospodin Slobodan Radovanović, inače učesnik mitinga Narodnjačke koalicije 4. decembra prošle godine. Nažalost, okružni tužilac u Beogradu takođe je v.d. i tu smo imali penzionera, sada imamo v.d. To je jedno pitanje.
Drugo pitanje je, shodno odredbi člana 3. Ustavnog zakona – da li će predsednik Narodne skupštine raspisati izbore za predsednika Republike do 31. decembra ove godine? Da bi bili raspisani ranije, shodno alternativnoj odredbi Ustavnog zakona, treba da bude donet zakon o predsedniku Republike, o izboru predsednika Republike, o odbrani, vojsci, o spoljnim poslovima i službama bezbednosti, a jasno je da oni ne mogu biti doneti i da posle toga 60 dana nikako ne može biti pre nove godine.
Dakle, da li će predsednik Narodne skupštine raspisati izbore za predsednika Republike do 31. decembra? Ako neće, da li će biti promenjen ovaj Ustavni zakon? Ako neće ni jedno ni drugo, kakav će status, odnosno pozicija predsednika Republike biti od 1. januara, odnosno, hoće li Srbija imati legalnog predsednika Republike, držeći se slova Ustavnog zakona?
Treće pitanje za predsednika Skupštine – kada će se na dnevnom redu naći narodna inicijativa više od 20 hiljada građana, koja datira od pre godinu i po dana, za ukidanje televizijske pretplate? Da ne bi RTS svako veče pretio građanima nekakvim tužbama i da ne rade ono što je inače protivustavno, Demohrišćanska stranka je tu inicijativu podnela pre dve godine. Nema Ustavnog suda i ovo se ne stavlja na dnevni red, taj harač traje i dalje. Ali, nije mi jasno zašto RTS toliko kuka, ako tvrdi da 80-90% građana Srbije plaća pretplatu. Nije tačno, jer nije svima do svadbe. Živeli.

Na član 49. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.
Vlada i Odbor za odbranu i bezbednost nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Petar Jojić.

Dame i gospodo narodni poslanici, na osnovu člana 145. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije podneo sam ovaj amandman u ime SRS na član 49. gde sam predložio da se posle stava 1. dodaje stav 2. koji glasi: "O dostavljenim podacima nadležni organ odmah obaveštava lice čiji su podaci dostavljeni inostranim organima."
Dame i gospodo, ovo je jako osetljivo pitanje, radi se o podacima ličnosti, o podacima našeg građanina. Ovim podacima se ne može lako manipulisati. Ovde se otvara veliki prostor za brojne zloupotrebe. Srbija će predstavljati, ukoliko ovaj predlog zakona bude usvojen ovako kako jeste, vezano za ličnu kartu, elektronski konclogor.
Koliko je u drugim zemljama bilo suprotstavljanja ovim karticama i manipulisanju ličnim podacima građana, evo, ja ću vam sada na jednom primeru to pokazati. Do poznih 70-tih godina građani Francuske imali su legitimaciju načinjenu od papira i laku za falsifikovanje. Zato je 1979. godine Ministarstvo unutrašnjih poslova krenulo da uvodi nove lične karte koje je trebalo da budu bolje, da obezbede od falsifikovanja i da budu pouzdanije za kontrolu. Međutim, odmah su se čuli glasovi protivljenja. Organizacije za zaštitu ljudskih prava i novinari počeli su da pokreću ovo pitanje na najvišem nivou i neki su istakli da bi to moglo značiti ograničavanje prava na slobodu kretanja.
Godine 1981. na vlast je došao socijalista Fransoa Miteran, koji je rekao da uvođenje kompjuterskih ličnih karata znači uskraćivanje ljudskih prava i da Francuska kao zemlja slobode ne može da ih primeni. Sličan stav je izneo i ministar pravde Rober Badinter, koji je smatrao da kompjuterske lične karte predstavljaju direktan nasrtaj na privatnost. Ministarstvo unutrašnjih poslova je tada povuklo inicijativu za uvođenje ličnih karata ovoga tipa. Evo primera jedne velike države koja je pre više od 20 godina povukla svoj predlog, jer je videla da taj eksperiment može da nanese štetu građanima, a nikako da bude koristan.
Pomoću ovih podataka i razmene podataka sa međunarodnim organizacijama ili državama nećete moći lako da kontrolišete u koje svrhe će sada Haški tribunal da traži podatke o Vojislavu Šešelju, gde je živeo, kad je rođen i gde je završio fakultet, a oni će tražiti iz Haškog tribunala i krvnu sliku profesora doktora Vojislava Šešelja, i koliko ima crvenih i belih krvnih zrnaca. To vam je ono što građani ne znaju, a neki organi mogu da zloupotrebe i da nanesu ogromnu štetu našim građanima.
Želeo bih samo da skrenem vašu pažnju na nekoliko minuta na to kako to stoji u uporednom pravu, dame i gospodo. U SAD postoji skoro alergijska reakcija na lične karte. Godine 1971. bilo je pokušaja da se broj socijalnog osiguranja provere u nacionalnoj identifikacionoj kartici, ali je inicijativa odbijena.
Slične inicijative su propadale, upravo na osnovu zahteva da se štiti pravo na privatnost. Dakle, štite se podaci svakoga građanina. I 1973, 1976, 1977. i 1981. godine i Karterova i Reganova administracija odbile su uvođenje ovakvih ličnih karata, ovakvih identifikacionih dokumenata.
Dame i gospodo, strane obaveštajne službe u našoj zemlji imaju ispostave i imaju svoje resore, okupirale su čitave delove naše države i nema nijedne institucije, niti organa u kome nisu instalirani, pogotovu iz Engleske i drugih zemalja koje vršljaju i čiji obaveštajci nesmetano i bez ikakve prepreke prikupljaju obaveštajne podatke i razaraju državu Srbiju. Sada im se ovim predlogom zakona omogućava da za svakoga građanina Srbije mogu da dobiju elektronskim putem podatke za 15 sekundi. Šta je to? Da li mi na taj način štitimo državu, nacionalne interese i naše građane? Ne štitimo naše građane na ovakav način.
Mnogobrojni obaveštajci, pod maskom privrednika koji dolaze da investiraju u našu zemlju, moći će da dođu do osnovnih podataka koji ih interesuju, da bi mogli na taj način ili da privatizuju EPS, ili NIS ili da u ovoj državi stvore haos i revoluciju i da je ponovo okupiraju. Dakle, sve ćete vi njima omogućiti ukoliko ova razmena podataka bude ostvarena na ovakav način.
Dame i gospodo, i građani Srbije, ja sam se danas uplašio, jer sam jutros čuo jednu vest: da je garda Ohaja okupirala niški aerodrom i da izvode vežbe. Ko zna šta će se sve desiti Srbiji, jer su gardisti iz Ohaja došli sa jednim generalom, a u stvari ne radi se o gardi, to je civilna odbrana i društvena zaštita. Ministar odbrane i Demokratska stranka predočili su srpskoj javnosti kako Srbija sarađuje sa drugim inostranim faktorima, sa velikim oružanim silama i da će te oružane sile biti podrška srpskoj vojsci, koja je spala na prosjački štap. Pa, zar iz Ohaja treba da nam dođu ovde, da nam okupiraju aerodrome i da izvode vežbe? Što niste pozvali Ruse, gospodo iz demokratskog bloka, da vam pokažu najnovije rakete, koje niko na svetu do sada nije proizveo? Velika Rusija je ta koja Srbiju može da pomogne i nemojte da se nadate da će ovi sa Zapada da vam pomognu i da pomognu građanima Srbije. Ne verujte im ni kada vam darove nose.
Zašto u ovom predlogu, gospodine Todoroviću, obraćam se vama kao predstavniku Ministarstva unutrašnjih poslova, niste napisali da će se koristiti ćirilica pri pisanju pasoša i formular za izdavanja pasoša biti na francuskom i engleskom, a zašto niste dodali i na ruskom? Kada Srpska radikalna stranka dođe na vlast prvo će joj biti da sa Rusijom sklopi savez i ona će imati na ovim prostorima uvek prioritet. I da dobijemo i mi ruski pasoš, sigurno, bez ikakve smetnje. Hvala vam.

Na član 50. amandman je podneo narodni poslanik Veroljub Arsić.
Vlada i Odbor za odbranu i bezbednost nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman koji sam podneo na član 50. odnosi se na raspon kazni za određene prekršaje vezane za putne isprave. Kada je u pitanju izricanje novčanih kazni od strane sudija za prekršaje, svi smo svesni da imamo dosta primera, ne kažem da je to praksa, određenih zloupotreba prilikom izricanja takvih kazni.
Jedan od načina da se takve zloupotrebe smanje jeste da se raspon kazni za jedan određeni prekršaj smanji. Tu se sada postavlja jedno pitanje. Pošto su ovde prekršajna dela koja su lako dokaziva, nema mesta tome da sudija sumnja u to da li je delo napravljeno ili nije, pa ako sumnja, a ipak ima više indicija da je stvarno neko delo učinjeno onda se odlučuje za blažu kaznu, ako je siguran, za težu. Ovde toga nema. Znači, ovde su dela koja su lako dokaziva. Međutim, sada postoji jedan drugi problem. U obrazloženju Vlade piše da se amandman odbija zbog toga što su ove kazne već predviđene Zakonom o prekršajima, pa ovo treba samo da se uskladi sa Zakonom o prekršajima. Znači, više je u pitanju tehnička forma, nego pravnička zakona.
Sada se postavlja drugo pitanje: da li su ovo prekršajna dela ili krivična dela? Da li su neka moguća ili nisu moguća? Da pođemo od tačke 1), gde piše – novčanom kaznom kazniće se lice koje poseduje više od jedne putne isprave iste vrste. Ko o tome treba da vodi računa ako ne organ koji izdaje putne isprave? Koliko je bilo priče o toj automatskoj obradi podataka, očitavanju, upisivanju u pasoš, čipovima. Ovde je ministar pokazao izvanredno znanje što se tiče elektronike. Stvarno sam zaprepašćen. Mislim da deca u osnovnoj školi više znaju od njega o svemu ovome što je ovde pričao. Kada već koristite tu elektroniku za izdavanje putnih isprava, kako je moguće da jedno isto lice sa istim podacima dobije dve iste putne isprave? To je nemoguće. Nemoguće je, ko se imalo razume u automatsku obradu podataka i zna da živimo u 21 veku. Izgleda da vi iz DSS-a još uvek toga niste svesni da mi već dugo vremena živimo u vremenu automatske obrade podataka, informatike itd.
Skoro je nemoguće da neko lice ima dva pasoša. Možda to ministar svojim primerom dokazuje, možda i vi ostali, ostatak Vlade Republike Srbije ima dva ista pasoša. Ne znam šta će vam. Verovatno vam savest nije čista, jer kad ova vlada padne, dođe vlada SRS, teško da će mnogi iz ove sadašnje vlade imati pasoše.
U tački 2) se kaže da će se novčanom kaznom kazniti lice koje svoju putnu ispravu da drugome da se njome posluži. Zar to već nije krivično delo? To je krivično delo i stvarno ne vidim razloga zašto se nalazi u prekršajnom zakonodavstvu.
Ti vrli pravnici bi trebalo da znaju da su čak i prekršaji koji se čine krivična dela, ali manje društveno opasna i kao takva se tretiraju kao prekršaji, a Ustav garantuje da jednom licu za jedno krivično delo ne može dva puta da bude suđeno, ne može ni u prekršajnom ni u krivičnom postupku. Realnije bi bilo da bude samo jedan postupak – krivični, jer samim tim za ovakvo krivično delo predviđena je i teža kazna.
U tački 3) se kaže da će se novčanom kaznom od 3.000 do 30.000 dinara kazniti lice koje davanjem neistinitih podataka ishoduje od nadležnog organa izdavanje putne isprave i posluži se takvom putnom ispravom.
Vidite, ovde ste napisali jednu veliku glupost: "i posluži se putnom ispravom". Ako je već dobio, dovoljno je, ne mora da putuje sa takvom putnom ispravom, to je isto tako krivično delo i zašto se ne kažnjava.
Na početku svog izlaganja pričao sam o vremenu u kome živimo, pa se postavlja jedno prosto pitanje – kako on to može da prikaže neistinite podatke i da dobije važeću putnu ispravu? Kako?
Koliko je meni poznato, za pasoš je potrebno, kao prvo, uverenje o državljanstvu, potvrda o mestu prebivališta i lična karta. U sva tri dokumenta mora da se nalazi jedan podatak koji je potpuno identičan, a to je jedinstveni matični broj građana, 13 cifara.
Kako lice koje ima ispravnu ličnu kartu može da je zloupotrebi i da prikaže nekakve lažne podatke da bi dobilo putnu ispravu? Nemoguće je. Sve to mora da se poklapa.
Prilikom unošenja podataka, pre nego što se izda putna isprava, sve se proveri, zato se i čeka. Nije to samo priča - čekamo na potpis dok načelnik dođe, pa će da potpiše, pa ćemo da vam damo pasoš. Ne, nego je to radi provere podataka.
Ko može da bude odgovoran ukoliko neko dobije putnu ispravu na osnovu lažnih podataka? Lice koje ju je izdalo, a to lice radi u državnom organu. Ono treba mnogo veće sankcije da snosi, nego ovaj koji je pokušao na neki način da zloupotrebi državu i dođe do te putne isprave.
U svakom slučaju, sve ovo što sam nabrojao već je rešeno u krivičnom zakonodavstvu Republike Srbije i nema mesta da pravite paralelno zakonodavstvo, da li prekršajno, da li krivično. To je vaša praksa.
U jednom trenutku mnoge sudije će se zapitati koji zakon da primenjuju, jer prekršajno i krivično zakonodavstvo koje je regulisano osnovnim zakonima i prekršajno i krivično zakonodavstvo koje se rešava leks specijalis odredbama u pojedinim zakonima, gde krivica i prekršaj nije materija, često su u koliziji.
Koji će zakon da primenjuje nadležni sudija, kakav će stav da zauzme Vrhovni sud, koliko će vremena proći dok se ne utvrdi sudska praksa? Sve su to pitanja na koja već duže vremena ne dobijamo odgovor, a ova skupštinska većina i Vlada Republike Srbije ništa ne rade da se ti problemi koji već postoje reše. Ne samo da ne rade da se reše, nego ništa ne rade da se ta zbrka koja je nastala i koja se povećava jednostavno zaustavi.
Od 5. oktobra naovamo, po onoj narodnoj "i ćorava koka pronađe zrno", vi možda napišete i neki dobar zakon. Problem nije u zakonima, problem je u vama, u tome što se zakoni sprovode selektivno, u tome što sarađujete sa ljudima koji krše zakone, problem je u tome što im očigledno nešto dugujete, pa su to razlozi zašto i ova vlada i sve vlade od 5. oktobra naovamo nemaju veliki ugled i poverenje u narodu i polako vam vreme ističe.
Što se tiče selektivne primene zakona, kad bude bila rasprava u pojedinostima o nasilju na sportskim priredbama, na utakmicama, daću vam jedan primer kako izgleda selektivna primena zakona, pogotovo kada su u pitanju ove "poštenjačine" iz jedne političke stranke koju još zovu i šifrovana stranka.
Znate, svaka stranka dobije neko ime: Demokratsku stranku zovu "žuto preduzeće", a ove iz G17 zovu "G17 posto". Postavljam pitanje - zašto?