Meni je žao što narodni poslanici Srpske radikalne stranke, članovi Odbora za odbranu i bezbednost, nisu obavestili gospodina Markovića.
Tamo je jednostavno objašnjeno, i oni su to primili k znanju, da se ne radi ni o kakvom biometrijskom čipu, nego se radi o biometrijskim podacima, što su potpuno različite stvari, i pored njih još ima još podataka koji se nalaze i koji se učitavaju.
Prema tome, molim vas, nemojte da se unosi zabuna među građane Srbije, da se pravi neka nepotrebna panika zbog toga. Znači, u tom dokumentu ne postoji biometrijski čip, to apsolutno nije tačno. Prema tome, govorite termine koji su tačni. Znači, deo podataka su biometrijski podaci, ali nije biometrijski čip.
Takođe je objašnjeno, i zbog toga ovaj amandman treba odbiti, da u svakom slučaju tehnologija napreduje, za pet godina ćemo svakako morati ponovo da menjamo, a to je i standard svih zemalja u okruženju, da je na pet godina. Znači, mi moramo da poštujemo i te međunarodne standarde. Ništa to nije sporno. Kako god da piše, svakako bi moralo na pet godina da se menja. Znači, biometrijski čip ne postoji.

Hvala gospodinu Šormazu. Reč ima narodna poslanica gospođa Nada Kolundžija.

Razmatrajući ovaj amandman i u razgovorima sa gospodinom ministrom Demokratska stranka nije dobila nijedan dovoljan razlog, da tako kažem, da ovaj amandman ne bude prihvaćen. Stoga se mi obraćamo gospodinu ministru da prihvati ovaj amandman, a ukoliko Vlada ne prihvati, Demokratska stranka će u danu za glasanje glasati za ovaj amandman jer mislimo da je činjenica da je vađenje pasoša i trošak i angažman administracije. Mislimo da nema razloga da se ovaj amandman ne prihvati. Hvala.

Hvala gospođi Nadi Kolundžiji. Reč ima gospodin ministar Jočić, pa onda Momir Marković.

Samo da razjasnimo stvari. Postoje biometrijski podaci, a to su oni podaci koji se stavljaju na čip, to je otisak, fotografija i potpis.
Što se tiče govornika koji je govorio da u putnu ispravu stavljamo čip, moram da kažem da je isto i Božidar Delić iz SRS predvideo svojim amandmanom da se u pasoš ugrađuje čip. Međutim, to nije predmet ovog amandmana i ja prihvatam ovaj amandman, umesto pet godina da traje 10 godina. Hvala.

Hvala gospodinu ministru. Reč ima narodni poslanik Momir Marković. Izvolite.

Tačno je, gospodine ministre, da je narodni poslanik gospodin Božidar Delić, general Božidar Delić, rekao da bi u dokumenta trebalo ugraditi čip, ali čip koji se čita pomoću posebnog uređaja i sa male daljine. Ovo što vi ugrađujete, ovo što ste vi pokušali u prethodnom mandatu da ugradite u lične karte, to je neka druga vrsta čipa.
Da usput odgovorim gospodinu Šormazu – a gde se biometrijski podaci mogu upisati ako se ne upisuju u čip? On meni reče – nema čipa, upisuju se biometrijski podaci. Ne može bez čipa.
Radi se o dve vrste čipa: o čipu koji može da očita policajac onim aparatom i da na osnovu toga vidi ko je, šta je, odakle je i šta radi, i o drugoj vrsti čipa, gde ćete moći da kontrolišete građane gde god se nalaze, pa će onda biti "sretna nova 84.", što je rekao gospodin Orvel.

Povodom amandmana se za reč javila narodna poslanica Nataša Jovanović.

Gospodine Mrkonjiću, vi ste čovek starog kova, iz vremena Slobodana Miloševića. Zapanjena sam što vi kažete da sam ja poslanica. Vrlo dobro znate da sam ja narodni poslanik. Nije u redu.
Javila sam se, ima vremena, povodom amandmana kolege Markovića, iako je gospođa Kolundžija izrekla stav Demokratske stranke da se oni slažu sa ovakvim našim viđenjem, a to je da važnost pasoša treba da bude 10 godina i ubedili smo, evo, na licu mesta, ministra da to prihvati. Upravo se o tome radilo.
Vidite, gospodine Šormaz, vama da kažem, zato što ste vi zamenik predsednika Odbora za odbranu i bezbednost, bez obzira da li se žargonski to sada nazvalo čip, radi se, evidentno je, o biometrijskim podacima.
Koliko još uvek samo Ministarstvo luta u tome kako će da izgledaju ti podaci, odnosno kakva će biti njihova zaštita, u ovom trenutku to ne može da vam kaže ni gospodin Todorović. To je gospodin koji sedi pored gospodina ministra i koji je nama to u detalje objašnjavao. Mi smo ušli u jednu stručnu polemiku...
Nemojte da mi zvrckate stalno, gospodine Mrkonjiću, ja sam veoma koncentrisana.
(Predsedavajući: Ja ću da ih smirim, gospođice Jovanović.)
Kako da smirite, kada vidite da neće da sluša kolega kome se obraćam, nego je nemiran, a neće da uči. Ne znam kako ćete vi da mu pomognete kada on ne može sam sebi.
Dakle, radi se o tome da su podaci koji treba da se unesu podložni manipulaciji od strane onih koji se bave raznim subverzivnim delatnostima, od strane onih koji imaju loše namere prema jednoj državi, jednom narodu, pojedincu koji ima putnu ispravu.
Nemojte, gospodine ministre, da karikirate sad, u kontekstu amandmana uvaženog kolege generala Delića, ovo o čemu je govorio gospodin Marković. Ako je on žargonski rekao čip, sada nema veze, učitavanje biometrijskih podataka. Vi znate da postoje posebni uređaji koji to rade, koji mogu da budu dostupni svakome, ne samo nadležnim državnim organima, nego i vlasniku nekog hotela.
Mi smo vas veoma ozbiljno, pozivajući se na zaključke Budimpeštanske deklaracije, odnosno tog seminara koji je održan u Budimpešti pre dve godine, pitali i tražili od vas konkretne odgovore. Gde će podaci biti učitani, da li će to biti kao u američkim pasošima, pa će to biti ona metalna vlakna u koricama?
Kako će građani da se zaštite, to je ono što postavlja general Delić kao pitanje, odnosno kolega Marković, kako će znati da neko neće da zloupotrebi te podatke?
Kada nije precizirano u zakonu, a nije u ovome o kome raspravljamo, koji su to sve podaci o građanima, mislimo da je javnost zbog toga s pravom uznemirena i da su se zato povele te polemike i u medijima, i od strane ljudi koji se bave oblastima bezbednosti, i u verskim organizacijama, odnosno u SPC, zato što je u pitanju integritet pojedinca, odnosno naše, u ovom trenutku, neznanje šta će sve da sadrže ti podaci koje će uređajima za mašinsko očitavanje (ako tako precizno hoćete, ali nije šija nego vrat, kolega Marković je samo rekao kako se to u žargonu kaže) moći da očitavaju.
Mi nismo beli miševi, niti ljudi koji treba da budu deo eksperimenta za nešto što od vas traži, i postavlja standarde, neka zemlja ili neka organizacija.
Svaka država u svetu ima pravo da odredi koji su to podaci (i da se o tome raspravlja u bezbednosnom sektoru) koji će biti dostupni u inostranstvu, a koje građani moraju da daju sada prilikom traženja pasoša; ti njihovi podaci će da stoje i kao takvi oni su na izvol'te svakom organu, i u policiji, na carini, u hotelu i bilo gde kada ih legitimiše bilo ko u inostranstvu.
Valjda je normalno i naše je pravo da pitamo kako ćemo da budemo tretirani u tom slučaju, a da ne govorimo dalje o svim ovim drugim nedostacima o kojima ćemo da pričamo do kraja. Pitanje je veoma jasno. I sami znate da postoji više stepena zaštite tih podataka i da oni mogu na različite načine da se unesu, da bi ih ti određeni uređaji očitali. Naše je pitanje bilo u tom smislu.

Da li se još neko javlja za reč? Gospodin ministar.