Dame i gospodo, nekoliko puta sam upozoravala da se Srbija nalazi u neustavnom stanju, da su za to odgovorni Vojislav Koštunica, Boris Tadić i Oliver Dulić.
Danas to ponavljam, naravno, najpre zbog javnosti, a onda zato što je prisutan gospodin Oliver Dulić, jer kada sam to govorila nije bio prisutan. Njihova odgovornost je u tome što je Narodna skupština, zahvaljujući njihovom neradu, preskočila svoje obaveze iz člana 5. Zakona o sprovođenju Ustava.
Mi danas raspravljamo u pojedinostima o Predlogu zakona o putnim ispravama. Kada smo u načelnoj raspravi govorili o ovom zakonu, poslanici SRS ukazali su na neke stvari koje su bitne za Predlog ovog zakona, a ja ću nešto od toga da ponovim, zato što vi, gospodo iz Vlade, a pretpostavljam i skupštinska većina, pretpostavljam, jer će glasati za ovaj zakon, obmanjujete građane Srbije vašom pričom da nam se donošenjem ovog zakona otvaraju svi putevi, da dolazimo na belu šengensku listu, da će doći do izvesnih viznih olakšica.
Istog onog dana kada je završena načelna rasprava, umesto da mediji obaveštavaju o tome na šta su narodni poslanici skretali pažnju kada je u pitanju ovaj predlog zakona, svi mediji su nas obavestili kako je upravo tog dana Božidar Đelić, u prisustvu Tanje Miščević, potpisao neki protokol na osnovu kojeg mi neke godine dolazimo na belu šengensku listu. Jednostavno, to nije tačno. Nije tačno, zato što je potrebno ispuniti još mnogo uslova, o kojima mi još nismo ovde raspravljali.
Suština je zapravo da se to potpisivanje i dobijanje viznih olakšica odnosi isključivo na ljude koji imaju diplomatske pasoše. Znači, to se odnosi na političare, sportiste, vrhunske umetnike, uglavnom na ljude koji i do sada nisu imali nikakvih problema sa dobijanjem vize. Svi političari, računajući i narodne poslanike, imaju mogućnost da dobiju diplomatski pasoš, a to dobijaju bez ikakvih problema, dobijaju vizu na šest meseci i na godinu dana, takođe bez ikakvih problema.
To treba građani da znaju.
Ne zbog toga što smatram da političari i ljudi koji vrše vlast u Srbiji ne treba da imaju diplomatske pasoše ili da ne treba da imaju vizu, naravno da treba i naravno da je neophodno da se putuje, ali to govorim iz razloga što i ovaj zakon i ta vaša priča o viznim olakšicama važi samo za elitu u Srbiji, a ne važi i za narod.
Mi srpski radikali se zalažemo da ovaj parlament donosi zakone od kojih će konkretnu korist imati građani Srbije. Dakle svi građani Srbije, a ne samo izdvojena elita.
Takođe, tražimo od Vlade Republike Srbije, pored toga što se bore i idemo nekim dužim putem za dobijanje tih viznih olakšica, što nam naravno ne smeta i nemamo ništa protiv, da paralelno sa tim malo više računa povede o otvaranju novih mesta, o povećanju plata, da građani ne budu iznenađeni jednog dana kad budu mogli da dobiju vize, pa se nađu u čudu šta će im vize kad nemaju para da prežive ni u Srbiji, a kamoli da putuju po belom svetu.
Takođe želim da naglasim, to sam govorila i u načelnoj raspravi, da ovaj zakon o putnim ispravama kada ga budemo usvojili neće dovesti ne u bolji, nego neće dovesti u ravnopravni položaj sve građane Republike Srbije.
Tvrdim da ni na osnovu ovog zakona holandska ambasada neće izdati holandsku vizu ni Oliveri Miletović, niti bilo kom drugom prijatelju dr Vojislava Šešelja, a vezano je za amandman koji sam podnela. Gospođa Jadranka Šešelj sigurno neće dobiti diplomatski pasoš i neograničenu vizu, nego svaki put kad odlazi u posetu dr Vojislavu Šešelju mora da se sprovede procedura i svaki put da se dostavi neki novi dokument itd.
Ponavljam da insistiramo da svi građani Srbije moraju biti jednaki pred zakonom, a pogotovo da Vlada Republike Srbije mora da vodi računa o svakom svom građaninu, ma gde on bio.
Takođe, za ovih nekoliko dana nisam dobila odgovor, a bilo je vremena, na pitanje upućeno predsedniku Vlade Republike Srbije o tome koliko ministara, vaših kolega, gospodine Jočiću, u Vladi Srbije ima pasoše drugih država. To je bitan podatak. Sada ponovo insistiram da dobijemo tu informaciju.
Kada je u pitanju član 9. i amandman koji sam u ime poslaničke grupe SRS podnela na ovaj član, za one koji se nisu upoznali sa amandmanom, a i radi javnosti, član 9. se odnosi na izdavanje diplomatskih i službenih pasoša.
U stavu 3. ovog člana stoji: "Diplomatski pasoš i službeni pasoš može se izdati i članu uže porodice lica kome je izdat takav pasoš, koji s njim živi u zajedničkom domaćinstvu i s njim putuje u inostranstvo ili boravi u inostranstvu".
Tražila sam u ime poslaničke grupe da se ovaj stav menja, tražila sam da se briše da diplomatski ili službeni pasoš može dobiti član uže porodice lica koje putuje u inostranstvo, zato što smatramo da je nepotrebno da se diplomatski, odnosno službeni pasoš izdaje članu uže porodice lica kome je izdat takav pasoš samo za određeno službeno putovanje.
Inače, stav Srpske radikalne stranke je da ovakve pasoše ne mogu dobijati ni članovi porodica lica koja nas predstavljaju u konzularnim predstavništvima ili u ambasadama, jer ta lica nisu diplomate. Oni jesu članovi porodica naših diplomata, ali oni su obični građani, kao i svaki drugi građanin Republike Srbije.
Nismo u tom smislu podneli amandman zato što znamo ovo što nam je Vlada Republike Srbije napisala u obrazloženju zašto moj amandman nije prihvaćen. Vlada mi je objasnila da ne prihvata amandman budući da je pravo člana uže porodice lica kome je izdat diplomatski ili službeni pasoš da dobije takvu istu putnu ispravu, pod propisanim uslovima, sastavni deo položaja i posebnih prava koja im priznaju međunarodne konvencije o diplomatskim i konzularnim odnosima.
Znamo za sva međunarodna akta, gospodine Jočiću i gospodo iz Vlade, znamo i za sva međunarodna akta kojima se štite ljudska prava. Jedino mi iz Srpske radikalne stranke govorimo o kršenju ljudskih prava dr Vojislava Šešelja u Haškom tribunalu, a nikom od vas iz Vlade nije palo na pamet da se barem jedanput za ovih pet godina oglasi i da se pozove na neki međunarodni akt, na osnovu kog je evidentno da se krše osnovna ljudska prava predsednika srpskih radikala. Ali zato želite da omogućite svakom ko dobije diplomatski pasoš, pa i ako putuje i na jedan dan i ide na jedan kratak sastanak, da sa diplomatskim pasošem može da povede ženu u šoping. To za nas srpske radikale nije prihvatljivo.
Šta bi ovo značilo, ako naš amandman ne bude usvojen? Znači, ide Boris Tadić, recimo, kod dragog mu Džordža, tada ćemo mu izdati i diplomatski pasoš i za ženu. Sledeće nedelje ide kod Sarkozija, onda ćemo da mu izdamo pasoš za ljubavnicu. Onda ide kod Stipe Mesića na poklonjenje i izvinjenje, pa onda ćemo da mu izdamo pasoš i za decu. Kakav interes ima Republika Srbija da članovi porodice, recimo, Borisa Tadića, koji se švrćka po belom svetu, dobiju diplomatske pasoše? Mi imamo interes da on ide tamo da zastupa Srbiju, da se bori za srpske nacionalne interese, da se bori za opstanak Kosova i Metohije u sastavu Republike Srbije, a ne da posle svakog dolaska od nekih tamo trećerazrednih činovnika koje obilazi po belom svetu dođe ovde sa nekakvim drugačijim, "svojim" mišljenjem, pa da onda potpuno otvoreno na glavnom odboru svoje stranke kaže da će se on i DS boriti za ulazak u Evropsku uniju po svaku cenu.
Pitam ga pred javnošću Srbije da li to "po svaku cenu" znači i po cenu Kosova i Metohije? S tim se SRS nikada neće složiti i to nikada neće prihvatiti.
Ponavljam dakle, gospodinu Jočiću, vi ste vrlo pažljivo slušali ono što smo mi govorili kada smo raspravljali o zakonu u načelu. Čak ste imali i određene dijaloge sa narodnim poslanicima, odnosno odgovarali ste na naše primedbe. Tada ste obećali, takođe sa ovog mesta, da ćete da sagledate sve amandmane, da ćete ozbiljno da ih proučite i da ćete verovatno prihvatiti i neke amandmane poslanika Srpske radikalne stranke.
Dokaz da to niste ni ozbiljno ni odgovorno pogledali, gospodine Jočiću, jeste upravo ovaj amandman. Ovaj amandman vam ne menja... Uostalom, videćete i čućete u toku dalje rasprave od ostalih kolega iz SRS da su nam amandmani na ovaj zakon takvi da vam uopšte ne diramo u koncept vašeg zakona, nego samo hoćemo da donesemo zakon koji je primenljiv, koji je jednak za sve građane. Zar nije dosta što određena grupa ljudi u Srbiji ima pravo na posebne uslove za izdavanje pasoša, zar treba da i članovi porodica tih ljudi dobijaju te diplomatske ili službene pasoše?
Ovo nije u suprotnosti sa tim međunarodnim propisima, gospodine Jočiću, o kojima je Vlada pisala u svom obrazloženju. U suprotnosti bi bilo da smo insistirali da i diplomate koje nas predstavljaju u ambasadama i konzularnim predstavništvima budu izbrisani, odnosno članovi njihovih porodica, iz ovog člana.
Dakle, i to bismo mi hteli, ali nismo tako intervenisali zato što smo želeli da naš amandman bude apsolutno u skladu sa pozitivnim pravnim propisima.
Pozivam vas još jedanput da ne budete saučesnik, zapravo, vi ste, kao predstavnik Vlade ovde, inicijator donošenja zakona, ponavljam, koji je zakon za elitu, za nekoliko desetina hiljada građana Srbije, a ne zakon za sve građane Srbije. Prihvatite ovaj amandman i ostale amandmane Srpske radikalne stranke, pa ćete onda imati koliko-toliko ozbiljan zakon.

Hvala puno. Ministar Jočić, izvolite.

Kao što je rečeno, ovo pravo člana porodice priznaju međunarodne konvencije o diplomatskim i konzularnim odnosima.
Verujte, nisam saučesnik ni u čemu, pogotovo što je vreme potvrdilo ovu normu, a Zakon o putnim ispravama do sada se menjao osam puta pa ću vam reći: godine 1996. ganc nov, ali ova odredba postoji u važećem zakonu i doneta je 1996. godine; znači, 1996. godine je donet, 1996. je menjan, 1998. je menjan, 1999. je menjan, 2001. je menjan, 2002. dva puta i 2003.
Znači, osam puta je menjan ovaj zakon i niko nije takao u ovo pravo. Prema tome, čim je ova norma preživela osam promena, kroz različite političke etape, mislim da je ona korisna, neće se sigurno zloupotrebljavati i pomaže da oni koji stvarno imaju državnog posla mogu lakše i brže da taj posao obave.

Hvala puno. Po Poslovniku, narodni poslanik Jaroslav Hrebik.

Poštovani predsedniče, poštovano predsedništvo, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po članu 225, a poveden izlaganjem gospodina Todorovića, koji je izneo više neistina. Zato se unapred izvinjavam što ću vam oduzeti tri minuta vremena.
Naime, pomenuta je ovde opština Stara Pazova. Izneto je, kao što sam rekao, više neistina. O čemu se radi? Ovde su iznete optužbe na račun nekih odbornika, što se tiče kupovine odbornika, a ja vas pitam zašto prvo ne pogledate u svoje dvorište, šta radikali rade u Staroj Pazovi; kako su omogućili kvorum na sednici 3. jula, šest dana pre isteka roka od tri meseca kada se stiču uslovi za uvođenje prinudne uprave; kako je odbornica Demokratske stranke dala većinu SRS-u, SPS-u i PSS-u, zašto to ne pitate? Obezbeđenje od 15 ljudi je dovelo tu odbornicu na sednicu Skupštine opštine. Posle toga, kada su imali taj minimalni kvorum, šta su uradili? Stali su na vrata i nisu dozvolili ostalim odbornicima da uđu.
Znači, odbornici opozicije nisu ni smeli da uđu u salu skupštine. Kako vas nije sramota tako da pričate?
Ono što se dešava je sprečavanje investicija u Staroj Pazovi. Kad neka firma, domaća ili strana, hoće da zaposli tri hiljade ljudi, pa zar vi ne treba njoj da se prilagodite? Ne, nego kažete kao vaš predsednik opštine, Srđo Komazec - nismo zainteresovani za tu investiciju. Kako vas nije sramota? Da li znate šta znači tri hiljade radnih mesta? Vi to sprečavate? To nema smisla. Plus optužujete druge koji hoće da zaštite zakonitost rada Skupštine opštine Stara Pazova.
Neprijatno se osećam kad pričate takve neistine. Srđo Komazec je jedno vreme bio narodni poslanik, pokrajinski poslanik, predsednik opštine, a pre par godina je izbačen s posla zato što je udario ženu u šestom mesecu trudnoće. To vam je predsednik opštine iz Stare Pazove? Vi o njemu pričate i kažete da mi ne valjamo?
Pogledajte vašeg predsednika opštine i šta se tamo radi, kako je prodato 19 hektara zemlje i kome je prodato, infrastrukturno neopremljene, neparcelisane. Ko je kupio i odakle je taj čovek? Iz Zemuna. Ko upravlja opštinom Stara Pazova? Ljudi iz Zemuna.

Hvala puno. Željko Vasiljević, po Poslovniku.

Dame i gospodo narodni poslanici, želim da vas obavestim o dve situacije koje, naizgled, nemaju mnogo veze jedna s drugom, ali su vrlo povezane. Prva se odnosi na Dragaš. Nastava za učenike goranske nacionalnosti u Osnovnoj školi "5. oktobar" u Kruševu, opština Dragaš, nije ni juče počela jer su lokalne kosovske institucije zabranile ulazak u školu svima koji žele da nastavu pohađaju po planu i programu srpskog Ministarstva prosvete. Regionalni načelnik školske uprave Ministarstva prosvete Srbije Predrag Stojčetović izjavio je Tanjugu da je od prošle godine u opštini Dragaš počela podela između onih koji žele da nastavu prate po kosovskom i srpskom programu.
Želim da pitam našu vladu, nažalost, ne gospodina ministra unutrašnjih poslova, jer on zaista nema veze sa ovim, nego ministra prosvete i uopšte celu Vladu, šta će preduzeti da pomogne bar onoj deci goranske nacionalnosti koja žele da nastavu pohađaju po srpskom školskom programu, na srpskom jeziku i da njihove diplome sutradan važe u Srbiji kada budu nastavili, ako budu želeli da nastave, školovanje.
Drugi događaj se odnosi na Medveđu. Predsednik opštine Medveđa Slobodan Drašković je izjavio juče Fonetu da je na sastanku Ministarstva prosvete dogovoreno da dvoje albanske dece iz Medveđe nastave redovno pohađanje trećeg razreda srednje tehničke škole. Deca će morati da polažu nekoliko ispita razlike i posle toga će im biti priznata prva godina, a za drugu godinu, koju su pohađali u toku prošle školske godine u Medveđi, svedočanstvo će dobiti u junu mesecu iduće godine.
Sad samo želim da vam kažem nekoliko stvari. Nemamo ništa protiv ovo dvoje albanske dece, ali imamo protiv ovakvog načina rešavanja problema.
Cela opština, svi zaposleni radnici albanske nacionalnosti u državnoj upravi su dva dana protestovali, odnosno štrajkovali, nisu išli na posao da bi izvršili pritisak na direktora škole i institucije Ministarstva prosvete Republike Srbije, da bi ovu decu protivzakonito upisali u treću godinu škole.
E, sad, ovo je klasičan pritisak izvršen radi kršenja zakona i ja ću vam samo ukratko reći koliko je razloga za tu tvrdnju. Obrazac na kome je izdato svedočanstvo nije u upotrebi i nije propisan od strane Republike Srbije. Prva tri razreda osnovne škole ova deca su završila na teritoriji opštine Medveđa, a na svedočanstvu piše da su svih devet razreda završili u Prištini, odnosno u Kosovu Polju. Nije mi baš jasno kako je to moguće. Ono što je najvažnije i u čemu se ogleda najveća zloupotreba, to je da ova deca nisu polagala klasifikacioni, odnosno prijemni ispit za upis učenika u četvorogodišnje srednje škole.
Gospodo, pitam vas - da li mi možemo da prihvatimo da se ovakve stvari rešavaju pritiskom i štrajkom?
Nema veze što su to albanska deca, sutra se može desiti da i neka druga deca ne polažu prijemni ispit, a da budu upisana u četvorogodišnje škole, za koje je prijemni ispit obavezan. Molim vas da ne pravimo ovakvu razliku, pa makar to bilo i dvoje dece albanske nacionalnosti i makar za njih protestovalo i štrajkovalo više desetina zaposlenih u državnoj upravi. Hvala vam.

Po Poslovniku, narodni poslanik Dragan Todorović.

Rekao sam na početku da nisam imao nameru da pominjem imena onih koji učestvuju u ovom kriminalnom poslu da ne bi ispalo da želim da vršim opstrukciju rada Skupštine i da se ne bavim dnevnim redom. Dobro je što su se našli i prepoznali oni koji su najodgovorniji, ili su među najodgovornijima, za ovo što se dešava u Staroj Pazovi.
Što se tiče Srđana Komazeca, on isključivo radi u skladu sa programom i politikom SRS, sa interesom građana Stare Pazove i tu su stvari potpuno jasne. Za ovo zemljište za koje vi tvrdite, ukoliko bude preimenovano u građevinsko zemljište, da će se zaposliti 3.000 ljudi ili 30.000 ljudi, nije sporna stvar da se zaposle ljudi, ali je problem u nečemu drugom. Oni koji kupuju ovo zemljište nemaju nameru ništa da grade, oni imaju nameru da kupe zemljište i kupili su zemljište kao poljoprivredno. Kada bude promenjena namena, kada bude dozvoljena gradnja, oni će takvo zemljište prodavati, oni uopšte neće graditi ili ako budu gradili gradiće za prodaju. Ja vas pitam, zašto to ne bi radila opština? Srđan Komazec kao dobar domaćin zna da je interes opštine Stara Pazova da to uradi Stara Pazova, a ne da uradi Marko, Janko, i to uz pomoć ljudi koji su spremni da falsifikuju dokumente.
Pretpostavljam da ste vi gospodin Hrebik Jaroslav. Protiv vas je podneta krivična prijava zato što ste dostavili Skupštini opštine falsifikovane ostavke dvoje odbornika iz Pokreta snaga Srbije Bogoljuba Karića. Ajde da su iz G17, imate blanko ostavke pa ste to prosledili, to bih mogao da razumem. Ako jesu blanko ostavke, otkud vam ostavke odbornika iz G17 plus? Nismo mi išli i pričali okolo-naokolo dešava se ovo ili ono. Srđan Komazec uradio je jedinu moguću stvar da stvari istera na čistinu uz pomoć države, uz pomoć zakona. Postoji jednostavna stvar: ili je ova krivična prijava neosnovana zato što ostavke nisu falsifikovane ili su one falsifikovane, a onaj ko je to uradio mora po zakonu da odgovara.
To je osnovni problem i o tome sam vam govorio, o kriminalu koji se legalizuje, zbog čega naša država sveukupno ima veliku štetu, tako što se na ovakav način, lobiranjem i pridobijanjem ljudi koji su spremni za pare da prodaju interes svojih građana... Kupili zemljište kao poljoprivredno i rešili da promene namenu, da zarade pare.
Opština Stara Pazova vodi računa o svojim interesima. Odredila je zemljište koje je uz autoput, dovodi struju, vodu, kanalizaciju i prodaje ga kao građevinsko. Zašto bi to nekom drugom dozvolila? To je osnovni problem.

Replika, narodni poslanik Hrebik Jaroslav.