Povodom amandmana se za reč javila narodna poslanica Nataša Jovanović.

Gospodine Mrkonjiću, vi ste čovek starog kova, iz vremena Slobodana Miloševića. Zapanjena sam što vi kažete da sam ja poslanica. Vrlo dobro znate da sam ja narodni poslanik. Nije u redu.
Javila sam se, ima vremena, povodom amandmana kolege Markovića, iako je gospođa Kolundžija izrekla stav Demokratske stranke da se oni slažu sa ovakvim našim viđenjem, a to je da važnost pasoša treba da bude 10 godina i ubedili smo, evo, na licu mesta, ministra da to prihvati. Upravo se o tome radilo.
Vidite, gospodine Šormaz, vama da kažem, zato što ste vi zamenik predsednika Odbora za odbranu i bezbednost, bez obzira da li se žargonski to sada nazvalo čip, radi se, evidentno je, o biometrijskim podacima.
Koliko još uvek samo Ministarstvo luta u tome kako će da izgledaju ti podaci, odnosno kakva će biti njihova zaštita, u ovom trenutku to ne može da vam kaže ni gospodin Todorović. To je gospodin koji sedi pored gospodina ministra i koji je nama to u detalje objašnjavao. Mi smo ušli u jednu stručnu polemiku...
Nemojte da mi zvrckate stalno, gospodine Mrkonjiću, ja sam veoma koncentrisana.
(Predsedavajući: Ja ću da ih smirim, gospođice Jovanović.)
Kako da smirite, kada vidite da neće da sluša kolega kome se obraćam, nego je nemiran, a neće da uči. Ne znam kako ćete vi da mu pomognete kada on ne može sam sebi.
Dakle, radi se o tome da su podaci koji treba da se unesu podložni manipulaciji od strane onih koji se bave raznim subverzivnim delatnostima, od strane onih koji imaju loše namere prema jednoj državi, jednom narodu, pojedincu koji ima putnu ispravu.
Nemojte, gospodine ministre, da karikirate sad, u kontekstu amandmana uvaženog kolege generala Delića, ovo o čemu je govorio gospodin Marković. Ako je on žargonski rekao čip, sada nema veze, učitavanje biometrijskih podataka. Vi znate da postoje posebni uređaji koji to rade, koji mogu da budu dostupni svakome, ne samo nadležnim državnim organima, nego i vlasniku nekog hotela.
Mi smo vas veoma ozbiljno, pozivajući se na zaključke Budimpeštanske deklaracije, odnosno tog seminara koji je održan u Budimpešti pre dve godine, pitali i tražili od vas konkretne odgovore. Gde će podaci biti učitani, da li će to biti kao u američkim pasošima, pa će to biti ona metalna vlakna u koricama?
Kako će građani da se zaštite, to je ono što postavlja general Delić kao pitanje, odnosno kolega Marković, kako će znati da neko neće da zloupotrebi te podatke?
Kada nije precizirano u zakonu, a nije u ovome o kome raspravljamo, koji su to sve podaci o građanima, mislimo da je javnost zbog toga s pravom uznemirena i da su se zato povele te polemike i u medijima, i od strane ljudi koji se bave oblastima bezbednosti, i u verskim organizacijama, odnosno u SPC, zato što je u pitanju integritet pojedinca, odnosno naše, u ovom trenutku, neznanje šta će sve da sadrže ti podaci koje će uređajima za mašinsko očitavanje (ako tako precizno hoćete, ali nije šija nego vrat, kolega Marković je samo rekao kako se to u žargonu kaže) moći da očitavaju.
Mi nismo beli miševi, niti ljudi koji treba da budu deo eksperimenta za nešto što od vas traži, i postavlja standarde, neka zemlja ili neka organizacija.
Svaka država u svetu ima pravo da odredi koji su to podaci (i da se o tome raspravlja u bezbednosnom sektoru) koji će biti dostupni u inostranstvu, a koje građani moraju da daju sada prilikom traženja pasoša; ti njihovi podaci će da stoje i kao takvi oni su na izvol'te svakom organu, i u policiji, na carini, u hotelu i bilo gde kada ih legitimiše bilo ko u inostranstvu.
Valjda je normalno i naše je pravo da pitamo kako ćemo da budemo tretirani u tom slučaju, a da ne govorimo dalje o svim ovim drugim nedostacima o kojima ćemo da pričamo do kraja. Pitanje je veoma jasno. I sami znate da postoji više stepena zaštite tih podataka i da oni mogu na različite načine da se unesu, da bi ih ti određeni uređaji očitali. Naše je pitanje bilo u tom smislu.

Da li se još neko javlja za reč? Gospodin ministar.

Šta je čip? Čip je samo mesto za memoriju gde se upisuju, personalizuju podaci. Čip može da se očitava direktno, kada se stavi u jednu mašinu, u čitač koji čita sa čipa podatke. U amandmanu generala Delića predviđa se druga vrsta čipa, predviđa se nešto što mi nismo predvideli, a to je pametna isprava. To znači, najsavremeniji pasoš koji ima uređaj unutra, koji ima svoje napajanje, koji ima antenu u koricama i jednostavno emituje podatke na daljinu i specijalnim čitačima se čita. To je vrlo skup dokument u tehničkom i tehnološkom smislu. Mi ga nismo predvideli.
Predvideli smo samo čip kao memoriju, koja će se direktno očitavati; direktnim stavljanjem u određenu mašinu mogu se očitati ova tri podatka, a to su fotografija, potpis i otisak.

Za repliku se javila narodni poslanik gospođica Nataša Jovanović.

Priznali ste upravo, gospodine Jočiću, da ste nespremni za nove putne isprave, zato što za ovaj amandman generala Delića, koji je čovek iz oblasti bezbednosti, slavni srpski general, vi sada meni kažete - mi to nemamo i mi to ne možemo. Nećete? Nećete, onda je u pravu kolega Marković i cela javnost koja je zabrinuta zbog toga, jer ovo su upravo mere zaštite koje vam je predložio general Delić. Ako nećete i ne morate, ako se pare otimaju i pljačkaju na druge strane...
Skupo je. Gospodine ministre, bilo je skupo i kada ste nam oteli džip i kada je Dušan Mihajlović obećao javno našem predsedniku nagradu od milion maraka ako otkrije tri ubistva, što je on uradio. Bilo je skupo kada ste oteli opremu, odnosno Dušan Mihajlović (i to sam vas pitala, niste mi odgovorili do današnjeg dana), koja je propala, od nekoliko stotina hiljada evra, motorole, bez tendera.
Sada kažete - skupo je, a hoćete da ugradite podatke i da građani budu na izvol'te svima kada pređu državnu granicu. Ne možete tako. Ili vodite računa o bezbednosti građana i poštujte ono što su standardi i zaključci.
Ne bi se ti ljudi, iz tolikog broja zemalja, sastajali i doneli tu Budimpeštansku deklaraciju i razmišljali o tome kako da štite svoje građane. Onda lepo ostavite ovaj standard i ovakav pasoš kao što je bio, promenite samo grb i naziv, napišite Republika Srbija, nemojte da nas onda svakoga dana u medijima vi i vaši saradnici zamajavate time.
Znate šta je bio odgovor vašeg kolege, mislim da se preziva Maravić, pre neko jutro na državnoj televiziji? Gostovao je u ovom Tijanićevom Jutarnjem programu, ovog julovskog ministra informisanja. Pita ga ovaj što vodi jutarnji program - zašto nije pasoš na 10 godina nego na pet, a sada ste pristali na 10, a on kaže - zbog tih podataka koji se unose i zbog činjenice da ćemo posle pet godina zbog tehnološkog razvoja i napretka da usavršimo mogućnost da oni budu zaštićeni. A vi sada kažete da neće, zato što nećete da poštujete ovo što vam je predložio general Delić. Ako niste bili spremni kao država...
Mi bismo to uradili da smo na vlasti i da je gospodin Todorović na vašem mestu, a daće bog, biće ministar unutrašnjih poslova, mi bismo imali takve pasoše da štitimo građane.

Za reč se javio narodni poslanik Dragan Todorović.

Javljam se zbog izjave ministra da je uvođenje ovakvih pasoša skupo i da su oni pribegli ovakvoj vrsti upisivanja podataka koje je mnogo jeftinije. Plašim se da zbog brige ministra za cenu koju građani moraju da plate ne uvedu ove mašnice koje zakače za uvo i onda nema nikakvih problema.
Molim vas, ako pribegnete toj metodi, udarajte to samo ovima koji su za evroatlantske integracije. Mi bismo sa ovim starim pasošima, ne treba nam, to vam je najjeftinije, a ovima markicu na uvo, pa neka putuju širom sveta.

Hvala gospodinu Todoroviću.
Na član 20. amandman je podneo narodni poslanik Zlatan Jovanović.
Vlada i Odbor za odbranu i bezbednost nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik, gospodin Zlatan Jovanović.

Usput, i ove mašnice su žute boje. Zamolio bih gospođu Kolundžiju da malo češće izlazi za ovu govornicu, bar kad su amandmani na dnevnom redu. Vidite, kada se malo pripreti, kako ministar žustro skače i odmah prihvata amandmane koje je Vlada ranije odbacila.
Dame i gospodo, već je u načelnoj raspravi rečeno mnogo o ovom Predlogu zakona o putnim ispravama. Poslanici Srpske radikalne stranke su ukazali svojim primedbama na njegove nedostatke.
Ovaj zakon je samo naizgled tehničke prirode, ima on i svoju suštinu. Neću puno da se vraćam na to, već je o tome dosta rečeno. Te primedbe koje su iznete u načelnoj raspravi su pretočene u amandmane i one su danas ovde pred vama.
Od dvadesetak amandmana, koliko je podneto od strane Srpske radikalne stranke, malopre smo dobili prvo prihvatanje jednog amandmana, na intervenciju gospođe Kolundžije. Vlada i dalje uporno i tvrdoglavo odbija sve amandmane SRS, iako su amandmani dobronamerni i želja nam je samo da popravimo predložene zakone kako bi bili što kvalitetniji kada uđu u pravni promet.
Podneo sam amandman na član 20. koji se odnosi na rok važenja diplomatskog i službenog pasoša. Citiraću taj član da bi javnost znala o čemu se radi: "Diplomatski pasoš i službeni pasoš izdaju se sa rokom važenja od pet godina.
Prestankom uslova iz člana 9. do 11. ovog zakona prestaje pravo na diplomatski i službeni pasoš i pre isteka roka iz stava 1. ovog člana."
Amandman koji sam podneo ispred SRS bi promenio ovaj član tako da on glasi: "Diplomatski pasoš i službeni pasoš izdaju se sa rokom važenja dok postoje uslovi iz člana 9. do 11. ovog zakona."
Da bi javnost znala o čemu se radi, kratko ću se osvrnuti na članove 9 - 11. predloženog zakona, gde se upravo govori o diplomatskom i službenom pasošu.
U članu 9. stav 1. stoji: "Diplomatski pasoš i službeni pasoš su putne isprave koje se izdaju radi efikasnog obavljanja državnih poslova u inostranstvu predviđenih međunarodnim pravom." U poslednjem stavu člana 9. stoji: "Izdavanje diplomatskog pasoša i službenog pasoša bliže se uređuje propisom Vlade."
Član 10. govori samo o diplomatskom pasošu i kaže: "Diplomatski pasoš se izdaje državljanima Republike Srbije koji u skladu sa međunarodnim pravom u inostranstvu imaju status diplomatskog agenta, konzularnog funkcionera, funkcionera međunarodnih organizacija, diplomatskim kuririma, kao i najvišim državnim funkcionerima, u skladu sa propisom iz člana 9. stav 5. ovog zakona."
Već sam rekao, taj stav 5. ništa bliže ne uređuje od tih uslova koji se ovde pominju, već govori samo da Vlada bliže uređuje uslove za izdavanje diplomatskog i službenog pasoša.
Zanimljiv je odgovor Vlade koja je odbila ovaj amandman. U odgovoru Vlade stoji: "Vlada ne prihvata ovaj amandman, jer za sve putne isprave zakon mora da utvrdi krajnji rok njihovog važenja, pa i za diplomatske i službene pasoše, zbog sprečavanja eventualnih zloupotreba, tim više što se za imaoce diplomatskih i službenih pasoša, prema međunarodnom pravu, vezuju i posebne pogodnosti i olakšice prilikom putovanja u inostranstvo."
Gospodine ministre, zbog svega ovoga je i podnet amandman, zbog eventualnih zloupotreba, koje su vrlo evidentne u prethodnom periodu. Znači, postojale su.
Zbog toga na ovaj način intervenišemo. Po nama, mnogo je bolje i pametnije da stoji da ove isprave važe dok postoji funkcija po kojoj je neko dobio ovu ispravu, a ne da mu se ostavi određeni broj godina, pa da dođe posle u situaciju da može zloupotrebiti, svojom voljom ili uz saglasnost nekoga ko bude u situaciji da mu tu zloupotrebu omogući.
Već sam rekao da ovaj zakon naizgled samo deluje kao da je tehničke prirode. Međutim, on ima svoju suštinu i već je o tome ovde govoreno.
Suština je da jedan broj ljudi u državi ima izuzetne privilegije, da stvorimo jednu političku elitu koja će uživati u svim privilegijama ove države i ovog društva.
Kada je ministar već pomenuo Bajinu Baštu, da se kratko osvrnem na ono što se trenutno dešava, a što je vezano za MUP. Naime, u Ministarstvu je u toku konkurs za zapošljavanje mladih ljudi u službu. Mislim da je u Srbiji raspisano za 90 momaka i 30 devojaka.
Hoću da vas uputim, čini mi se da postoji pokušaj zloupotrebe, da pokušate preko nadležnih organa da proverite koliko su sve informacije koje ja imam tačne, na koji način se vrši selekcija, odnosno odabir kandidata koji su prijavljeni.
Naime, pošto je Srbija u takvoj situaciji, svi znamo, vrlo teškoj, posla nema, onda deca jednostavno trče i za ovim mestima u policiji ne bi li došli do zaposlenja, i veliki je broj prijavljenih kandidata za ovih 120 mesta.
Prema informacijama koje imam, postupak je takav da se prvo vrše zdravstveni pregledi u mestima boravka, odnosno u tim okružnim centrima, ako sam dobro razumeo, što konkretno znači da je u Užicu vršen zdravstveni pregled, pa se posle toga kroz neku selekciju deca pozivaju u školu u Kamenicu, naravno, uz sve zdravstvene preglede koji će se obaviti u Beogradu.
Prema informaciji koju imam, iz Bajine Bašte je konkurisalo desetak mladića i devojaka, ali onaj koji je imao najbolje rezultate na tim pregledima u Užicu nije pozvan u Kamenicu, odnosno na dalje preglede i dalju proceduru. Interesuje me ko odlučuje i ko vrši tu selekciju na tom nivou ili ko vrši selekciju do kraja i zašto se ovakve pojave dešavaju. Napominjem da je ovo što sam izneo informacija iz dosta pouzdanih izvora. Hvala.