Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad sednice Osmog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2007. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 121 narodni poslanik.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 100 narodnih poslanika, odnosno da je prisutno više od jedne trećine narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Nenad Bogdanović, Milena Stanković, Riza Halimi i Rajko Baralić.
Prelazimo na 6. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O SPREČAVANjU NASILjA I NEDOLIČNOG PONAŠANjA NA SPORTSKIM PRIREDBAMA (pojedinosti)
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Nikola Vukelić, Vlado Sekulić, Slaviša Topalović, Radoslav Jevremović, Nebojša Stefanović, Petar Jojić, Sreto Perić i Božidar Koprivica, kao i amandmane koje je, na osnovu člana 140. stav 5. Poslovnika o radu Narodne skupštine Republike Srbije, podneo Odbor za odbranu i bezbednost.
Primili ste mišljenje Vlade i izveštaje Zakonodavnog odbora i Odbora za odbranu i bezbednost o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 140. stav 3. Poslovnika o radu Narodne skupštine Republike Srbije, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Nikola Vukelić.
Vlada i Odbor za odbranu i bezbednost predlažu da se amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Nikola Vukelić.

Dame i gospodo narodni poslanici, na osnovu člana 145. Poslovnika o radu Narodne skupštine Republike Srbije podneo sam amandman na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama.
Amandman se odnosi na član 2. Predloga zakona, koji se menja i glasi: ''U članu 7. tačka 3) briše se.''
Naime, ne može se zahtevati od sportskih organizacija da odgovaraju za ponašanje klubova svojih navijača, a pogotovo ako imamo u vidu činjenicu da su mnoge sportske organizacije posvađane i u sukobima sa klubovima svojih navijača. Niko ne želi da strepi za život i bezbednost svoje dece kada ih pošalje na neku sportsku priredbu.
Kao dete, rado sam išao na utakmice, a posebno mi je u lepom sećanju ostala jedna od prvih utakmica na kojoj sam bio – Zvezda-Bajern, 1991. godine u Beogradu. Tada sam još živeo u Hrvatskoj, naravno, vaspitan u duhu srpskog nacionalizma i patriotizma, uspeh na sportskom terenu doživljavao sam kao pitanje nacionalne časti i ponosa.
Kao navijač ne mogu da razumem ljude koji zbog navodne ljubavi prema svom klubu mogu biti u stanju da nekome nanesu teške telesne povrede ili čak da oduzmu nekom život, što se nažalost dešavalo na našim terenima.
Evidentno je da nešto treba preduzeti povodom sve učestalijih incidenata i nemilih scena na našim stadionima i u halama. Ovaj zakon, koji je predložila Vlada Republike Srbije, ima niz manjkavosti i kontradiktornosti.
Tako, imamo član koji kaže da je zabranjena prodaja alkoholnih pića u sportskom objektu, što je u redu, ali kako ćete uspeti da zabranite prodaju alkohola na udaljenosti od jednog kilometra od sportskog objekta, i to, tri časa pre i tri časa posle utakmice koja se održava.
Teško je zakonom predvideti zatvaranje prodavnica i ugostiteljskih objekata u tako širokom krugu oko sportskog objekta.
U članu 20. predviđene su drakonske kazne, pa tako po vama ispada, da ko izazove navodno nacionalnu mržnju, na primer, isticanjem neke parole na utakmici sa hrvatskom reprezentacijom ili nekim hrvatskim klubom, može dobiti kaznu zatvora veću nego hrvatski zločinci i zlikovci koji su proterali i ubijali Srbe.
Pominjete i kažnjavanje cele grupe, zatim, posebnu odgovornost za vođu grupe, a ova terminologija neodoljivo podseća na terminologiju Haškog tužilaštva – udruženi zločinački poduhvat i komandna odgovornost. Iskreno se nadam da vam haški inkvizitori nisu bili inspiratori za pisanje ovog zakona.
Ako bi se ovaj zakon zaista i primenio u praksi, a znamo da je ranije zabranjeno unošenje zastava, baklji, velikih transparenata, naše utakmice ličile bi na parastose, a naši stadioni bili bi još prazniji. Znamo da bez publike nema ni velikih utakmica, a bez velikih utakmica nema velikih igrača, niti uspeha na sportskom terenu. Inače, jedna od negativnih stvari koja se kod nas dešava je mešanje politike, odnosno političara u sport. Navešću vam primer iz opštine Inđija.
Tamo je predsednik opštine, Goran Ješić, preuzeo FK "Inđija" i taj klub je te iste sezone odmah ispao u niži rang takmičenja. Vlada Srbije donosi izmene Zakona o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama i predviđa rigorozne kazne. Ako je tako, onda bi prvo trebalo da sankcioniše svog novopečenog savetnika, Gorana Ješića, zbog tragikomičnog događaja koji se desio u Inđiji.
Naime, 13. septembra 2006. godine posle utakmice prve lige "Telekom Srbija" između FK "Inđija" i BASK iz Beograda, koja je završena rezultatom 1:1, nezadovoljni suđenjem sudije Gorana Jeknića, predsednik opštine Goran Ješić i njegov brat Vladimir fizički su se obračunali sa nesrećnim sudijom.
Po rečima mnogobrojnih očevidaca na ulazu u svlačionicu, Vladimir Ješić pljunuo je sudiju Jeknića, a potom, u opštem haosu koji je nastao, uspeo je da se provuče kroz noge komesaru za bezbednost i nesrećnog sudiju ščepa između nogu. Sudija je nekako uspeo da se izvuče, izbegne kastriranje, koje mu je namenio Vladimir Ješić, koga su od tada građani Inđije prozvali – Vlada kajgana, pobegao je u svlačionicu, ali je tada u svlačionicu uleteo pobesneli predsednik opštine Goran Ješić i počeo divljački da udara sudiju. Od teških telesnih povreda sudiju su spasili predstavnici kluba Filipović Dragan i Miljanić Aleksandar, koji su zaustavili i smirili Ješića.
Gorana Ješića DS predstavlja kao najuspešnijeg gradonačelnika u Srbiji, niti je gradonačelnik, nego je samo predsednik opštine, a koliko je uspešan najbolje govore rezultati proteklih parlamentarnih izbora, kada je DS u Inđiji, na čijoj je listi bio Ješić, osvojila 23% glasova naspram 44%, koliko je osvojila SRS.
Ješić je uspešan, čak verovatno i jedan od najuspešnijih u ''žutom'' preduzeću kada je u pitanju rasprodaja zemljišta i atraktivnih lokacija u Inđiji. Tako je on privatnoj firmi iz Beograda prodao zemljište koje je pripadalo Zemljoradničkoj zadruzi po ceni od jednog evra po kvadratu. Zatim je na to zemljište doveo grupu "Peperse", a u izgradnju infrastrukture na tom privatnom zemljištu opština je uložila oko 700 miliona evra. Vlasnik tog zemljišta se javno hvali kako to zemljište sada vredi od 10 do 20 evra po kvadratu.
Nastup "Pepersa", inače, pratile su i brojne mahinacije. Mesto na kome je održan taj koncert registrovano je kao važno arheološko nalazište "Rupine" i to arheološko nalazište sada je potpuno uništeno. Kada pominjem nastup "Pepersa", treba istaći da je Ješić u samom startu obmanuo građane i javnost Srbije najavljujući koncert, a u stvari u ugovoru jasno piše da se radi samo o festivalskom nastupu i da će "Pepersi" izvesti samo 12 pesama.
Kada je reč o mutnim poslovima u Inđiji, kojih ima na pretek, navešću vam još jedan primer. Krajem 2005. godine, odlukom Direkcije za izgradnju opštine Inđija, dato je na 99 godina ''Merkatoru'' navodno neizgrađeno građevinsko zemljište, na kome su u stvari bile tri zgrade u kojima su bila smeštena javna preduzeća. Te zgrade srušila je i rušenje naravno naplatila firma ''Ival komerc'', čiji je vlasnik odbornik u Skupštini opštine Inđija i Ješićev koalicioni partner, Sreten Jovanović.
Nije toliki problem što je Jovanović Ješićev koalicioni partner, već pitanje kako se neizgrađenim građevinskim zemljištem može smatrati zemljište na kome postoje objekti već 80 godina, koji su bili, čak, registrovani i kao kulturno istorijski spomenici. Kako neko naplaćuje rušenje na navodno neizgrađenom građevinskom zemljištu, ali ako ste u Inđiji koalicioni partner Gorana Ješića, očito da vam je sve dozvoljeno.
Široj javnosti Ješić je postao poznat neposredno posle petooktobarskog puča, u kome je aktivno učestvovao. Mnogobrojni građani Inđije sećaju se njegovog povratka iz Beograda u Inđiju, kada je ponosno pokazivao okupljenim građanima delove pokradenog nameštaja iz zapaljene Savezne skupštine.
(Predsedavajući: Gospodine Sekuliću, mislim da smo se malo udaljili od teme)
Gospodine Albijaniću, sačekajte, pa ćete na kraju vi shvatiti šta je poenta. Proslavljajući tako uspešnu pljačku, u Ješićevom maniru, pravog vandala, ispuštao je neartikulisane krike i tako urličući pokazivao da je zadovoljan osvojenim plenom, što kaže kolega Marković. To mu je verovatno bila i najbolja preporuka da ga DOS postavi za predsednika opštine Inđija.
A šta ga je sada preporučilo da ga potpredsednik Vlade Srbije, Božidar Đelić, postavi za svog savetnika za direktne investicije? Da li obmane i lažna obećanja kako će u Inđiji izgraditi banju?
Priča o banji bila je njegova okosnica u kampanji za protekle lokalne izbore. Čak je imao i spotove u kojima je pokazivao tu nepostojeću banju.
Zatim, imali smo priču o dovođenju fabrike ''Gorenje''. Fabrika ''Gorenje'' izgradila je svoj pogon, ali u opštini Stara Pazova, gde SRS vrši vlast. Dalje, imali smo još jednu obmanu o izgradnji fabrike ''Donkafe''. Ta fabrika nikada, takođe, nije došla u Inđiju, nego je izgrađena na teritoriji opštine Pećinci. Ješić je obećavao dolazak nemačke fabrike "Mehler AG", ali i od toga, naravno, nije bilo ništa.
Evo, navešću vam još samo jedan primer, početkom 2006. godine Ješić je nekoliko meseci neprekidno na lokalnoj televiziji najavljivao kako će Italijani investirati u Inđiju i kako će izgraditi najveću fabriku za proizvodnju papira na Balkanu. Čak se hvalio kako će kamen temeljac za tu fabriku položiti, lično, tadašnji italijanski premijer, Silvio Berluskoni. I od toga nije bilo ništa, a Ješić se onda nije libio da 4. avgusta 2006. godine, u emisiji ''Oči u oči'', na ''Sremskoj'' TV tog istog Berluskonija naziva – ''najglupljim Italijanom''.
O uspešnosti Ješića najbolje vidimo iz podataka od aprila 2007. godine, kada je Izvršno veće Vojvodine Inđiju svrstalo, u Izvršnom veću DS vrši vlast, u red nedovoljno razvijenih opština. Postavljanje Ješića za savetnika i njegovo uvođenje u Vladu Srbije na najbolji mogući način govori o prirodi koalicije novog-starog DOS-a. Tako će Ješić sedeti u Vladi čijeg je predsednika, Vojislava Koštunicu, u magazinu ''Standard'', evo, ovde imam magazin ''Standard'', nazvao – ''lokalni džiber'', a za ministra u Vladi, Velimira Ilića, tvrdi da je Velja Ilić dokaz da u Srbiji svaka budala može postati ministar.
(Predsedavajući: Gospodine Vukeliću, molim vas, da birate termine za skupštinskom govornicom)
Ja citiram izjave vašeg koalicionog partnera. Evo, kada insistirate i pročitaću vam. Na pitanje novinara kako ocenjuje približavanje DS i DSS, Ješić odgovara: ''Da se ja pitam, sa DSS nikada ne bih pravio koaliciju, ali se ne pitam. Kada neko vidi Velimira Ilića svaka budala u Srbiji može da kaže – mogao bih i ja da budem ministar. I u pravu je.''
Opet se ispunila ona narodna izreka da se sličan sličnom raduje, pa je tako vojvoda od ''Meridijan'' banke, Božidar Đelić, sada zaista dobio veliko pojačanje, a Vlada DOS-a, koja je inače skrpljena s koca i konopca, ulaskom Ješića u Vladu zaista je dodirnula dno.
Evo, pošto me Albijanić opominje, zadržaću se na ovome.

Gospodine Vukeliću, molim vas, da više ne reklamirate gospodina Ješića, a istovremeno vas molim da vodite računa o terminima za skupštinskom govornicom koje izgovarate.
Reč ima narodni poslanik Nemanja Šarović, po Poslovniku.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Albijaniću, vi se valjda još uvek niste dovoljno probudili pa se zbog toga ponašate na način na koji se ponašate ili mislite što je naš kolega, gospodin Vukelić, mlađi da vam to daje za pravo da se ponašate na taj način na koji ste se ponašali. Vaša je obaveza bila da se, u skladu sa članom 27. Poslovnika o radu Narodne skupštine, starate između ostalog i o redu u ovoj sali.
Pripadnici vladajuće koalicije sve vreme su izuzetno glasno pričali, niko od njih nije ni slušao, ne znam zašto su i negodovali posle, verovatno zbog vaših sugestija, nisu ni slušali gospodina Vukelića. Mi smo vas opominjali iz skupštinskih klupa da probate zvonom da umirite svoje poslanike.
Umesto toga, gospodine Albijaniću, vi ste prekidali govornika, na šta nemate pravo, jer to nije bio slučaj koji je predviđen Poslovnikom i vi ste morali sačekati kraj izlaganja gospodina Vukelića, da biste možda shvatili ono o čemu je on govorio.
Dakle, kompletna ova diskusija bila je povezana sa tačkom dnevnog reda i sa amandmanom gospodina Vukelića. On je govorio o povezanosti politike i sporta, govorio je o tome na koji način je DS uništila kako klupski tako i reprezentativni sport u Srbiji.
U koji god klub da ste ušli vi ste taj klub uništili, od košarkaškog kluba ''Crvena Zvezda'', pogledajte rukometni savez, ko je predsednik – član DS. Gde nam je rukomet? Ne postojimo više na rukometnoj mapi ni sveta, ni Evrope, a nekada smo bili svetska velesila. Pogledajte košarku, ko je preuzeo košarku? ''Žuto'' preduzeće. Gde je košarka? Ne postojimo više, ni tu nećemo učestvovati ni na olimpijadi, a nekada smo sa lakoćom tri medalje na olimpijadi osvajali. Pogledajte druge sportove, dakle gde god ste se umešali vi ste u potpunosti uništili te grane sporta.
Prema tome, gospodine Albijaniću, sledeći put pre nego što prekinete nekoga od poslanika SRS, pokušajte, znam da to nije lako, da shvatite domašaj naših reči. Hvala.

Narodni poslanik Čedomir Jovanović po Poslovniku, šef poslaničke grupe LDP. Izvolite.

Gospodine predsedavajući, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Jočiću, moraću i prisiljen sam da preusmerim našu raspravu u drugom pravcu od onog kojim je ona krenula, nakon prethodne diskusije.
Naime, ja sam kao šef naše poslaničke grupe dobio od sekretara Skupštine dopis koji je upućen svim poslaničkim grupama u ime štrajkačkog odbora Kuršumlije i cele Toplice.
Reč je, naime, o zahtevu pod naslovom ''Hoćemo pravdu'', u kome se sve poslaničke grupe mole da krajnje ozbiljno sagledaju problem i da imaju na umu odakle dolaze štrajkači. Kuršumlija, Prokuplje, Blace, Brus, Aleksandrovac, Žitorađa čekaju na vas da konačno rešite naš problem i dokažete da pravda postoji i da smo svi jednaki pred zakonom.
Situacija sa kojom se naše društvo suočava je, u ovom trenutku, više nego ozbiljno. Puno je problema koji su preokupirali našu dnevnu politiku, ali ja bih, pre svega, vas gospodine Jočiću zamolio da se, kao predstavnik Vlade, malo više angažujete po ovom pitanju, ne samo kao resorni ministar, a potom bih zamolio i rukovodstvo Skupštine, pošto ovde nema predsednika Odbora za odbranu i bezbednost, da nam omogući raspravu pred nadležnim skupštinskim odborom, kako bi se definisao neki odgovor na problem sa kojim se naše društvo suočava.
Mi smo svedoci štrajka koji traje više od nedelju dana, svedoci smo jedne intervencije policije, svedoci smo eskalacije tog štrajka koji je u ovom trenutku više nego dramatičan. Štrajkački odbijaju lekarsku pomoć, zabarikadirali su se u skupštini opštine i na sve to nema nikakve zvanične reakcije, osim ukoliko zvanična reakcija nije ideja Vlade da formira radnu grupu.
Mi insistiramo na efikasnijem odgovoru i na raspravi o ovom pitanju, imajući u vidu, između ostalog, i potpuno drugačiju reakciju na jedan ne tako davno završen štrajk glađu jednog crkvenog velikodostojnika, prema kome je Vlada zauzela potpuno drugačiji stav od onog koji zauzima prema protestu više stotina ljudi. Ukoliko ti ljudi nisu u pravu, onda im to treba reći na jedan razuman i jasan način, a ako su u pravu, onda tu agoniju treba prekinuti što pre i mi bismo želeli da se to desi već danas.
Dakle, tražim od vas, gospodine Albijaniću, kao i od vas, gospodine Jočiću, da Vlada i Parlament o ovom pitanju što pre raspravljaju, u okviru nadležnog odbora, naravno, a da potom delegacija Parlamenta, a ne samo radna grupa Vlade, uzme aktivno učešće u rešavanju ovog problema.
Mi smo svi u toku izborne kampanje obilazili ova mesta. Vrlo dobro znate kakva je atmosfera u tim sredinama, znate koliko je, i bez ovog protesta, život u Kuršumliji, Brusu, Aleksandrovcu, Blacu, Prokuplju, Žitorađi težak.
Štrajkači su, između ostalog, odlučili da njihovu decu zadrže u kućama, odnosno da se i deca uključe u protest kroz bojkot školske nastave. Parlament o tome ne može da ćuti. Neuverljiva su objašnjenja koja nam nudi Ministarstvo odbrane.
Ona su konfuzna i ona moraju biti mnogo konkretnija. Parlament postoji da bi, između ostalog, i ovakve probleme rešavao.
Dakle, očekujem od Parlamenta i od Vlade kvalitetniji odgovor. Radna grupa nije dovoljna, pogotovu ne, imajući u vidu, ponavljam još jedanput, reakciju Vlade na pre dve nedelje završeni štrajk glađu vladike Filareta. Ministri su ga obilazili, poremećeni su međudržavni odnosi, to je bila politička tema kojoj se poklonilo puno pažnje. Ne kažem da to nije bilo potrebno, ali ovde nekoliko stotina ljudi štrajkuje dve nedelje i taj štrajk je ušao u fazu koja će u potpunosti izmaći kontroli, ukoliko se brzo ne reaguje. Dakle, tražimo reakciju.

Zahtev ćemo proslediti, ako sam dobro razumeo, da se održi sednica Odbora za odbranu i bezbednost, pri čemu vas molim da i formalno podnesete zahtev za održavanje sednice, kao poslanička grupa.
Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović, potpredsednik Narodne skupštine, o amandmanu. Preostalo vreme je tri minuta.

Dame i gospodo narodni poslanici, dovoljno je za tri minuta još nešto da dodam u prilog ovog izuzetno smislenog amandmana, kao i svega što je rekao uvaženi mladi kolega Nikola Vukelić. Mogli ste vi iz DS da vidite kakvi se sve kriminalci nalaze u vašim redovima, ali vam je bilo smešno, šta jedan čovek, koji vedri i oblači u jednoj sremskoj opštini, može da uradi, a da za kratko vreme stekne ogromno bogatstvo, da zloupotrebljava zakon, da nesmetano vršlja i radi u državi šta hoće.
Trebalo bi, gospodine ministre, da se pozabavite tim pitanjem, jer on nije lokalni šerif, to nije zabranjena zona gde ne treba da dođu organi MUP-a i da prekontrolišu kakvo je sve to leglo, da li samo kriminala ili se tamo vrši promet svega i svačega, naročito na manifestacijama karaktera o čemu je govorio kolega Vukelić.
Sa razlogom je SRS i on u naše ime podneo amandman da se briše tačka 3) člana 7. Zakona, jer je besmislena i ova koju ste dodali izmenom člana 7, u pravom smislu te reči. Naime, član se odnosi, da bi kolegama poslanicima i javnosti bilo jasnije, na ono šta treba sportski klubovi i organizacije da urade u pripremnom delu, pre nego što navijačke grupe i organizacije odu na gostujuće utakmice. Članom je to lepo zamišljeno, to je idealistički, kada bi to moglo, gospodine Jočiću, ali ne može i vi znate da u praksi to nije moguće.
Dakle, afirmacija sporta, korektno navijanje, bodrenje svog kluba, reprezentacije, učestvovanje na najpozitivniji način, u nacionalnom duhu, kako to rade srpski navijači, jeste nešto što se podrazumeva. Onda je bilo sasvim bespredmetno da to ulazi u član zakona, a onda kažete – da se podstiču na pozitivno navijanje, to valjda svaki navijač zna, ne ide tamo niko sa predumišljajem da krši, da lomi.
Sada se stvara takav utisak u javnosti da tu dolaze poremećeni ljudi, koji ne znaju šta će sa sobom. Naravno, uvek ima izgrednika. Vi znate da je SRS jedina politička stranka na čijim se manifestacijama nikada nijedan incident nije desio i uvek pozivamo ljude, javnost, sada i navijače, na korektnost, na sportsko navijanje.
Kako ćete vi, gospodine Jočiću, da objasnite bilo kome u bilo kom klubu u Srbiji, da li je to "Partizan", "Zvezda", "Hajduk" iz Kule, "Vojvodina", "Napredak", koji je sada ušao u prvu ligu, kako ćete da objasnite vi tim navijačima i klubovima, sve i da naprave najidealniji dogovor, kako će da spreče da im se desi to što se desilo Fudbalskom klubu "Partizan" na utakmici Zrinjski-Partizan.
Ako se poštuje ova tačka, a ona je besmislena, jer ne možete da utičete na to, prvo, nekada se dešava da navijačke grupe, to zna i gospodin Tomić, ne žele da komuniciraju, neke od njih, sa upravom kluba, iz razloga što postoji nerazumevanje, a naročito zbog toga što se DS, o čemu je govorio i kolega Šarović, infiltrirala u sve pore našeg sporta. Niste ni vi iz DSS imuni i za upravne odbore i za sve na šta ste stavili šapu. Mi smo za to da se izvrši potpuna depolitizacija sporta.
Ako mi dozvolite još samo minut, gospodine Albijaniću, time ću završiti, citiraću tačku koju kolega Vukelić traži da se briše. Dakle, on traži da se briše tačka: ''3) koordiniraju aktivnosti sa klubovima svojih navijača prilikom organizovanog odlaska na sportske priredbe na kojima su te sportske organizacije – klubovi i njihovi navijači gostujući".
Jesu, bili su gostujući. Otišli su u Mostar, prešli sa srpske strane, iz Nevesinja ljudi, nekoliko autobusa sa mlađim ljudima. Struktura tih ljudi je, za vašu informaciju, ne asocijalnog karaktera, tu su bili ljudi koji su magistri nauka, ljudi koji su preduzetnici, mladi ljudi, studenti, ljudi koji su odlični učenici u srednjim školama, pošli su da bodre srpski klub, koji igra utakmicu protiv kluba koji u svojim prostorijama ima slike ustaša Franje Tuđmana, Bobetka i ostalih.
Sačekani su na krv i nož, i ničim izazvani, samo zato što su bodrili svoj klub, prošli kroz neverovatne strahote, sa prostrelnim ranama, sa gelerima u rukama, sa takvim mlaćenjem i onim što se sve desilo, što je nezapamćeno i nezabeleženo.
Zapravo, jeste, ali ne na utakmicama koje se dešavaju u Evropi, nego na utakmici na kojoj jedan srpski klub igra protiv kluba iz Hrvatske, gde postoji neverovatna mržnja koja je vekovima tako i usmeravana prema srpskom narodu, da ubijaju, da kolju, da nas proganjaju i da sve to rade.
Sada vi kažete da oni tamo treba da idu, ali da budu korektni i fer i da navijaju. I pošli su, uzvikivali su parole srpskih junaka, uzvikivali su ono što bodri njihov klub i šta su doživeli?
Znači, besmislen je ovaj član i zato je kolega Vukelić tražio da se briše.
Iz same ove odredbe, gospodine Jočiću, ako ste pratili ovih poslednjih sedam dana, da se kao kriminalci najgoreg ranga gone navijači za nešto što učine na stadionu, da dobijaju takve zatvorske kazne, zato su i osvanuli svi oni natpisi i zato vam svi navijači, bez obzira za koji klub navijaju, poručuju "vi u fotelje, mi u mardelje".
E, hajde malo to da promenimo, pa u zatvore, kako žargonski kažu navijači "mardelje", da idu Ješić i ostali kriminalci iz DS koje vi štitite, a ljudi da idu slobodno na utakmice i da navijaju.

Reč ima ministar unutrašnjih poslova, gospodin Dragan Jočić.

Naravno, poslanici mogu da govore i uže i šire, ali samo radi preciziranja stvari, ovde su se čule do sada, verovatno i tokom današnjeg dana, one primedbe, dati su oni amandmani koji se odnose na postojeći Zakon, koji je donet 2003. godine.
Međutim, čini mi se da amandmani i diskusija treba da budu samo na ono što je pred vama, a to je Predlog zakon o izmenama i dopunama Zakona. Znači on može amandmanski da se menja i da se amandmanski interveniše.
Međutim, ono što je bilo doneto 2003. godine ovim povodom ne može da se briše. Pazite, jednostavno sam u situaciji da sam predmet opozicionog napada za onaj Zakon koji nisam ni donosio 2003. godine i čija rešenja nisam predvideo.
Normalno, ja bih vas zamolio povodom ovog amandman, jer nijednom rečju nije bilo konstatacije u vezi ovih izmena koje mi donosimo zakonom. To treba da bude predmet diskusije, o reči kao što je pojam ''gledalište'', proširivanje pojma ''gledalište'' i drugo. Vi prebacujete i govorite o stavu 3. Zakona iz 2003. godine. Međutim, pred nama su izmene i dopune Zakona i na njih treba reagovati. Hvala.