Gospodine Krasiću, da li želite po Poslovniku? Dozvolite samo jedno obaveštenje pre toga. Preostalo vreme SRS je 34 minuta za tri raspoloživa govornika i molim vas da u kontinuitetu završimo ovu diskusiju, da ne dajemo pauzu, pa zatim da idemo na ručak, pa glasanje itd.

Narodni poslanik Zoran Krasić, čl. 136, 225. i 226.

Pošto je vama, gospodine Albijaniću, sve jasno, onda mi je puno lakše. Kad je njemu napokon jasno, onda je publika upoznata do detalja.
Gospodo narodni poslanici, mislim da mi ne možemo da odlučujemo o ovoj tački dnevnog reda ukoliko ne dobijemo od gospodina Radeta Bulatovića i gospodina Dragana Jočića neke informacije, a tiču se onoga što je u medijima i u javnosti prisutno već nekoliko godina i nikada se nije dobio pravi odgovor od nadležnog organa, odgovor koji bi mi svi jedinstveno mogli da prihvatimo i da na taj način komentarišemo neke događaje. O čemu se radi?
Kada se tragalo za parama Slobodana Miloševića, pa se na Kipru pronašao rođak Mlađana Dinkića, onda je bila formirana jedna stručna komisija koja treba sve to da ispita. Sastav te komisije je bio šarenolik. Ali, u ime tih organa gonjenja, tamo je bio izvesni Bogavac i izvesni Spasić. Možda sam ovog Spasića i pogrešio, ali mislim da Bogavca nisam, čini mi se da beše Oliver.
Interesuje me gde su oni sada. Da li su još u državnoj bezbednosti, MUP-u ili su na nekim mestima gde se kontroliše tok novca? Možda je jedan zadužen za onu centrifugu mašine koja treba da opere pare. Da vidimo gde su? Da nam se odgovori.
Ako su napredovali, kako su napredovali. Koliko sam pročitao intervjuu Dušana Mihajlovića, on kaže - nemam veze s tim, odredio sam dvojicu koji to treba da rade, koji su stručnjaci za te stvari. Kaže - nikad nisam dobio izveštaj. Batić nikada nije dobio izveštaj, on je dobio izveštaj Karle del Ponte, nešto drugo. Velja Ilić je isto išao da traga. Otimači izgubljenog blaga. Mlađan rekao - 4,5 milijarde na računu i kraj priče. Ovi mora da znaju gde je.
Zašto ovo pitam? Zato što gospodin Jočić ne zna nešto, da njemu UBPOK vodi G17 plus. Nije dovoljno što kažete - nije tačno ili - e, sa mesta. Dođite pa demantujte ovde, da javnost čuje, da vi kažete da G17 plus nema ništa sa UBPOK-om, a ja vam kažem...
(Predsedavajući: Vreme, gospodine Krasiću.)
Vreme je da dobijem odgovor, gospodine Albijaniću.
Još samo jedna rečenica. Ona je vrlo važna i za Jočića i za ove druge. U UBPOK-u postoji jedna grupa odanih ljudi, sve ukazuje da se radi o Mlađanu Dinkiću, koji prisluškuju telefonske razgovore. Smeškajte se vi, samo se smeškajte. Nikad vi niste aplaudirali kad sam nešto rekao. Ali ste posle nekoliko meseci svi u red dolazili da kažete - svaka ti čast, bio si od početka u pravu. Ja vam unapred to pričam. Zbog čega? Setite se kome je on rekao - Laki je malo nervozan.

Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta, a zatim narodni poslanik Zoran Krasić.

Dame i gospodo poslanici, radi javnosti par podsećanja. Najpre, da je izbor guvernera Narodne banke trebalo da se nađe na dnevnom redu mnogo pre današnjeg dana, odnosno jučerašnjeg, da smo pre toga bili u obavezi da donesemo zakon o Narodnoj banci, da se izabere Savet Narodne banke, pa tek onda da biramo guvernera.
Dakle, potpuno svesno predsednik Republike, predsednik Vlade i predsednik Narodne skupštine doveli su i još uvek drže Srbiju u neustavnom stanju. Danas je vrlo nespretno predsednik parlamenta pokušao da objasni kako je on u pravu i verovatno, kada je shvatio šta je sve izgovorio, više se ovde i ne pojavljuje, a onda je gospodin Albijanić rekao da je danas u Srbiji najvažnije pitanje izbor guvernera.
Ovo je zaista strašno. Izbor guvernera Narodne banke svakako je u svakoj ozbiljnoj državi veoma važno pitanje, ali u Srbiji, koja je u situaciji u kojoj se nalazi danas, reći da postoji nešto važnije od Kosova i Metohije je neprihvatljivo i neverovatno.
Kako su nam predstavnici stranke G17 plus pokušali predstaviti kandidata za guvernera Narodne banke?
Najpre, nismo imali predstavnika predlagača već dva dana, a dva dana insistiramo da neko kao predstavnik predlagača, odnosno zamenik predsednika Odbora za finansije sedi ovde, da nam on odgovara na pitanja, na koja očigledno kandidat za guvernera i sadašnji guverner ne želi da odgovori, odnosno ne sme. Radovan Jelašić, najkraće rečeno, ne sme da se pojavi ovde pred narodnim poslanicima, kao što nije smeo da nam dostavi ni izveštaj o svom radu.
Naravno, nisu tu krive skupštinske službe i ne treba na taj način to da komentarišemo, nego je zaustavljena distribucija tog materijala od strane onoga ko je taj materijal ovde i dostavio.
Onda nije nimalo čudno što je G17 dobio nalog da su najstrašnije reči: kriminalac, lopov i pljačka. Kada se govori o bilo kome iz G17, mislim na funkcionere, od nekada Labusa, Dinkića, Jelašića, za njih su vezane upravo te reči: kriminalac, lopov, pljačkaš narodnih para. To je ono što je činjenica.
(Predsedavajući: Gospođo Radeta, molim vas da vodimo računa.)
Gospodine Albijaniću, sedite i uživajte. Kada završim, ako se budem, po vašoj proceni, ogrešila o Poslovnik, izrecite mi opomenu. Do tada nemojte da me prekidate i sada mi vratite 50 sekundi.
Da kažem nekoliko rečenica o ovome što vi zovete si-vi. To je, srpski rečeno, biografija kandidata. Piše ovde da je Radovan Jelašić rođen 1968. godine u Baji - Mađarska. Onda se kaže da je diplomirao 92. godine na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. Valjda je u međuvremenu išao u osnovnu i srednju školu. Ne znam zbog čega ste vi, kao predlagač, izbegli da napišete ono što je činjenica, da je gospodin Jelašić osnovnu i srednju školu završio u Mađarskoj.
Pa onda kažete, studirao kao stranac. Bio viceguverner dva dana kao stranac. U pravu ste, gospodine Krasiću, i na to želim da podsetim, pre svega javnost Srbije, pretpostavljam da narodni poslanici to znaju, kada je izabran za viceguvernera, gospodin Jelašić je bio državljanin Mađarske.
I tadašnji Zakon o državnoj upravi i današnji zakon predviđaju da u državnoj upravi može da radi samo državljanin Republike Srbije. Gospodin Jelašić je državljanstvo Srbije dobio pošto je dva dana bio izabrani viceguverner NBJ, tada.
Dalje, napisano je ovde šta je sve radio gospodin Jelašić. Građani Srbije najbolje znaju šta je radio u ovih sedam godina ovde. Između ostalog, u ovoj biografiji kaže - jezici: pored maternjeg - srpskog, govori tečno i mađarski, engleski, nemački itd.
Ne znam koji mu je od ovih ostalih maternji, ali je neverovatno da se u biografiji piše da neko govori jezik svoje države i svog naroda. Ovo je valjda prvi put zapisano otkad se pišu biografije.
Takođe, želim da vas podsetim i na to vreme kada je gospodin Jelašić izabran za viceguvernera, da se na maternjem - srpskom obraćao slično kao ovaj samozvani princ Aleksandar. U međuvremenu, čuli smo koje se sve afere vezuju za ime guvernera Jelašića.
Predstavnici stranke G17 plus su pokušali da ga odbrane tako što su ovde pročitali referat. Nije koleginica Nataša Jovanović rekla pravi naslov, naslov referata je "Putevima revolucije", gospođice Nataša. Referat je bio u četiri dela. Lepo su ga četiri poslanika iz G17 plus ovde pročitala, neko manje lepo, neko ne baš dovoljno lepo, jer nisu pokazali da znaju dobro ni da čitaju.
U svakom slučaju, rekli su oni što su morali, ali nisu odgovorili na pitanja svih narodnih poslanika koji su učestvovali u raspravi, jer su učestvovali isključivo poslanici opozicije i jedan jedini primer iz DS. Diskusija je bila kao radikalska, odnosno ona koja odgovara istini, naravno.
Dakle, pitanje Jelašića vile. Ovde je pokušao neko da izigrava velikog advokata, da nam objasni ko je u obavezi da plati porez na promet nepokretnosti. Podsećam, ta Jelašićeva vila - 180 metara kvadratnih, 15 ari placa na Dedinju, plaćena 380 hiljada evra, kaže Jelašić. Po novinama prozivan i nuđeno mu je - ako je tačno da je vilu platio 380 hiljada evra, da je proda za milion evra. Odbio. Da li bi normalan čovek odbio da zaradi toliko para u jednoj transakciji? Ne bi, naravno.
Činjenica je, govorili su to i ostali poslanici ovde, da jeste obaveza, po obligacijama, da porez na promet nepokretnosti plaća prodavac, ali je uobičajeno, to već možemo nazvati izvorom prava, kao običajnog prava, kolega, valjda to znate, da kod nas porez na promet plaća kupac.
Mislim da je nesporno da je Jelašić utajio porez, da je vila plaćena oko milion i po evra, koliko su nas mediji obaveštavali. Pitanje ne koje nismo dobili odgovor, pitanje za narodne poslanike, pre svega za gospodina Jočića, da se nastavim na ovo što je gospodin Krasić govorio, jeste ko je odgovoran, ko je omogućio gospodinu Jelašiću ovu utaju poreza?
Odgovor znam i reći ću vam. Vladimir Ilić, koji je tada bio direktor Uprave javnih prihoda. Gde je danas? Državni sekretar. Napredovao gospodin. Bio je državni sekretar i u vreme kada je Dinkić, opet iz nekih trange-frange razloga, rušio onu prethodnu vladu, pa taj Ilić izašao na televiziju i obavestio nas da i on, kao državni sekretar, tada zamenik ministra, podnosi ostavku. Posle dva dana se ponovo pojavio i puj-pike ne važi, šalio se, nije podneo ostavku, ostao je u kontinuitetu državni sekretar, tada zamenik ministra.
Dakle, on je odgovoran zašto je Radovan Jelašić izvršio ovo krivično delo, odnosno oni su saizvršioci krivičnog dela.
Sledeća afera, "afera kofer". U samo jednoj rečenici, jer ovo vreme kada se priča o ovim kriminalcima tako leti da bi nam trebalo tri puta ovo što imamo po Poslovniku.
Viceguverner Dejan Simić, optužen za "aferu kofer", za 100 hiljada evra, dobijenih od Kreditno-eksportne banke. To je, da vas samo podsetim, bilo za kaficu guverneru, a ukupan iznos koji je guverner trebalo da dobije, da ovo nije otkriveno, jeste dva miliona evra.
To je iznos koji je on trebalo da dobije, da ne bi zatvorio Kreditno-eksportnu banku. O tome, naravno, postoje dokazi i u UBPOK-u, i u Tužilaštvu i u svim nadležnim organima. Nažalost, moramo da čekamo da profunkcioniše pravna država i da sve ovo bude procesuirano onako kako naši zakoni predviđaju.
Dakle, ovo je jedan delić onoga zbog čega srpski radikali neće glasati za Jelašića za guvernera, ali me interesuje kako će za njega moći da glasaju demokrate.
Pročitaću samo jednu rečenicu Božidara Đelića, od 28. aprila 2007. godine, kada je rekao: "Dinkić hoće da sačuva Jelašića, a da se to ne računa u kvotu koju će dobiti G17 plus u izvršnoj vlasti. Podsetimo se da je Dinkić došao na mesto guvernera, jer se Zoran Đinđić izborio za to, pošto je i tada G17 ucenjivao da neće biti vlade ako oni ne dobiju mesto guvernera. Oni od 2000. godine drže Narodnu banku.
Ne može G 17 da kaže da su ljudi koji su vodili ovu instituciju sišli s neba, ''ljubi ih majka u čelo'', kaže Đelić. A i njega ljubi majka, koliko će puta on i ovi ostali žuti da izjavljuju laži i da se ne zacrvene pred narodom.

Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić, a zatim narodni poslanik Dragan Todorović.

Gospođo Radeta, zaista nije fer, nijednog trenutka nisam poredio sa Kosovom i Metohijom ovo pitanje. Rekao sam da je najvažnije pitanje na dnevnom redu Skupštine, a pošto je jedino, onda je stvarno i najvažnije.

Pošto nikako da dobijemo odgovore na ona naša pitanja, koja su značajna za građane Republike Srbije da bi shvatili kakva je surova stvarnost kada zapljusne ova količina demokratije, ukratko ću da napravim jednu rekapitulaciju koja se odnosi upravo na ovaj predlog. Neću da ulazim u ove detalje o kandidatu, valjda je svima jasno da on ne ispunjava gotovo nijedan uslov iz Zakona o Narodnoj banci Srbije, nijedan uslov ne ispunjava. Zašto ovo pričam?
Pričam zbog one glupe parole - stručnost ispred politike. Ako je stručnost ispred politike, onda se raspiše konkurs, pa se na konkurs jave ljudi koji smatraju da su najbolji, pa konkursna komisija organizuje izradu pismenih zadataka ili napravi neki intervju s njima, ili ih zaduži da nešto urade, pa izabere najboljeg.
Ovde imamo situaciju kada neko kaže - stručnost ispred politike, on bi hteo da kaže - ja sam takav ekspert da meni politika ništa ne znači, mogu sve.
Onda imamo te prazne tikve koje naprave lik, facu, jedan stil ponašanja nedodirljivosti. Po tome je poznat i ovaj kandidat. Iako uništava ovu državu, njemu ne smeta da sedne na biciklu sa decom i da ide u narodne mase, namerno da provocira ljude da ga prepoznaju, kako bi neko rekao - vidi, pa normalan čovek. Nije, nego provocira, postali su bahati, silni, ne može njima niko ništa, iza njih stoji Svetska banka, MMF.
Vlada? Ko njih pita, oni su uslovljeni, moraju onako kako je rekao izborni rezultat, a oni jedva prevalili onaj cenzus. To je otprilike kao kad bi onaj kratki hteo da ga svi poštuju da je dva metra i 10 visok. To kada se pojavi u politici onda imamo ucene, imamo sve i svašta. G17 plus insistira na nestranačkoj ličnosti, Radovanu Jelašiću. To ubedite vaše kući kada odete, da je on nestranačka ličnost. Kada njih ubedite, onda dođite ovde za govornicu pa pričajte.
Imali ste prilike, Vjerica je malopre pročitala. To je čista trgovina. Oni su vlast i njima pripada deo vlasti. Kome? G17. Kako oni manifestuju to svoje učešće u vlasti? Preko nestranačke ličnosti, Jelašića. Ajd' to dokažite kod vaše dece i kod vaših rođaka, prijatelja, nestranačka orijentacija gospodina Jelašića.
O ovim stvarima koje se tiču njegovih brljotina, što se tiče zakona, morala, sukoba interesa itd, kakav mu šef stranke, takav i on. Šef stranke je koministar, jer u njegovom ministarstvu radi njegova žena, zaposleni se plaše koministarke Živke, a eksterni se plaše ministra. Nije tačno?
Nije tačno za nepotizam u tom ministarstvu? Ko je rekao da nije tačno? Izađite za govornicu i kažite - Krasiću lažeš. Nemate smelosti.
Zašto je važan Jelašić? Neko misli zbog toga što treba da ima nešto malo veću platu, pošto guverner mora da ima platu kao bankari, jer pobogu, kako će on sa malom platom da kontroliše one koji imaju veliku platu. Narodna banka je oličenje stručnosti. Možda i nije diplomirani filolog, ali vodi banke, verovatno prevodi sa turskog jezika.
Vi pričate o nekoj stručnosti? Vi ste u stanju sve i svašta da proglasite da je ekspert. Onu ste proglasili za eksperta za narodnu odbranu. Zašto? Zna norveški.
Sada se balerina razume i u sport. Vaše ideje su bezgranične, ali apsolutno nerazumne. Izlazim da kažem ljudima koja je količina nerazumnosti u onome što vi pričate kada otvorite usta.
Dalje, koga može Dinkić da uplaši? Može da uplaši Vladu Republike Srbije, koalicione partnere.
Vi morate pod prisilom da glasate za Jelašića, inače bi glasali otprilike, kao što je rekao Čanak - začepite nos, pa glasajte za DOS. Danas u Srbiji da prođe princip između dva loša opredeljujem se za ono što je manje loše, kazniće birači to.
Jedva čekam da glasate za Jelašića, da vas strpam sve u isti koš, jer se niste nijednom rečju razgraničili od njega, a vi ste ga napadali, on vas napadao, na štetu države, pa čak i nezavisna komisija konstatovala štetu.
Pašće Vlada. Pa šta ako padne Vlada? Zar treba da postoji neka vlada koja ne može da funkcioniše? Zašto bi funkcionisalo nešto što je nesposobno i nespojivo? Ako ga na silu održavate, znači da je tu rezultat nekog dogovora oko pljačke. Upravo to hoću da dokažem.
Pašće Vlada, ne može Vlada bez Dinkića. Kako ne može država bez Dinkića, ljudi, o čemu vi razmišljate? Država ima da procveta. Dinkić u zatvoru, ekonomija slobodna, može da se razvija.
Zamislite vi šta radi taj Dinkić, on tuži za nematerijalne bolove, nema ni fizički, ni psihički, a nije ni navukao strah. Stvarno me interesuje da li ih pregledate kada ih birate za ministre? Morate da ih pregledate.

Gospodine Krasiću, nastavite izlaganje, ali vodite računa.

Gospodine Albijaniću, država po definiciji ima poslovnu sposobnost. Država kao pravno lice tretira se kao da je normalna. Sada izražavam sumnju da li je to moguće u ovim okolnostima.
Ako 10 miliona ljudi, njihova sudbina, njihov život treba da zavisi od volje Mlađana Dinkića i toga što on preti, pa kaže - ako se ne izabere Jelašić, izlazim iz Vlade. Rekao sam vam i kada ste pravili Vladu da će on prvi da pobegne.
Kada je bila diskusija o Vladi, rekao sam vam - znajte, ušli ste u koaliciju sa G 17 plus, on uvek beži kada dođe vreme za izbore i samo juri ono 3 ili 5%. Zašto? Da ne bi bili u zatvoru.
Kada uzme neko sa njima da razgovara oko koalicije, gde ste vi, znate mi smo stručnjaci za pare. Oni stručnjaci za pare? Evo 300 miliona gubitka, 30 milijardi.
Kada sam bio mlad i kada sam bio student, kada smo učili kategoriju ''gubitak u poslovanju'', smatrao sam direktor firme koja je napravila gubitak obavezno ide u zatvor. Tako sam mislio, dok nisam počeo da radim. Kada sam počeo da radim, video sam kakvo je društvo. Ali, kako može država da toleriše takve lupeže, protuve, belosvetske mangupe.

Gospodine Krasiću, zaista vodite računa.

Gospodine Albijaniću, kada se u bezličnom smislu upotrebe ove reči, one nisu uvreda. Tu biste morali da napravite neku razliku.
Da sam rekao to konkretno i vezao za vaše ime, prezime ili vaše delo, onda bi vi imali prilike da malo svirate na tom zvonu, ali pošto sam upotrebio ove reči u opštem značenju, bez vezivanja bilo koje ličnosti uz ove reči, onda morate da vodite računa da vaše upadice ne budu neumesne, poput one od pre nekoliko dana kada ste tražili nekog Peru. Tražite ga još, šta da vam radim, ne mogu da rešim te vaše probleme.
Znači, poslanici vlasti, na vama je finansijska sudbina Republike Srbije. Ako budete glasali za Radovana Jelašića, bez obzira kakav je stav vašeg rukovodstva, što se tiče DS nisam siguran u neku iskrenu podršku. Zašto? Pola sata ste morali da čekate na sednici Odbora za finansije da onaj jedan glas dođe dole.
Samo vas podsećam, na dobrom sam putu da ova dva prijatelja zakrve. Ko je meni dao materijal nije bitno. Prošli put sam objasnio, pored CEFTE, zašto je Đelić morao da ograniči ovlašćenje Dinkića i da potegne Poslovnik o radu Vlade. Sada vam je jasno. U borbi protiv nemani dozvoljena su sva sredstva, gospodine Todoroviću.