Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad sednice Devetog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2007. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuju 110 narodna poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 96 narodnih poslanika odnosno da je prisutno više od jedne trećine narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Nenad Bogdanović, Milena Stanković i Rajko Baralić.
Prelazimo na 1.tačku dnevnog reda: – PREDLOG ODLUKE O IZBORU GUVERNERA NARODNE BANKE SRBIJE (nastavak jedinstvenog pretresa)
Reč ima narodni poslanik Miloljub Albijanić, neka se pripremi narodni poslanik Žarko Korać.

Gospodine predsedniče, poštovani narodni poslanici, izbor guvernera Narodne banke Srbije je danas najvažnija tema u našoj državi i jasno otvara polemike o makroekonomskoj politici.
Naravno, kada se Srbija meri sa zemljama u čitavom svetu, po makroekonomskoj stabilnosti danas Srbija, mereno na svetskom ekonomskom forumu, zauzima 89. mesto.
Postavlja se pitanje, a gde je Srbiji mesto po njenoj snazi. Po snazi države Srbiji je mesto negde o ko 60. mesta na svetu. Onda se postavlja pitanje, zašto po makroekonomskoj stabilnosti, po tim glavnim parametrima, Srbija ne zauzima baš to mesto koje zaslužuje?
Potrebno je, kao što danas radi Narodna banka Srbije, biti posvećen makroekonomskoj stabilnosti na duže staze. Jer, kao što znate, naša zemlja se opredelila za evropske integracije, a to podrazumeva određene procese, a to podrazumeva i vođenje monetarne politike u tom pravcu. Šta to zapravo znači? Znači, da bi se pristupilo monetarnoj uniji, ono što je danas savremena vrednosti u Evropskoj uniji, potrebno je ispuniti određene kriterijume, koji se zovu kriterijumi konvergencije, a to su stabilne cene broj jedan.
Broj jedan u Evropskoj uniji su stabilne cene, broj dva - stabilnost deviznog kursa, tri - dobre javne finansije, četiri - niske kamatne stope i pet - zakon koji ovu zemlju usklađuju sa propisima Aki komuniter Evropske unije.
Kakva je korist od vođenja takve politike? Korist je da imamo kraj nesigurnosti deviznih kurseva, da se smanjuju troškovi transakcija, da imamo veću stabilnost cena i da garancija buduće monetarne stabilnosti postoji usled posvećenosti stabilnosti cena.
Jedan segment namerno ističem, a to je stabilnost cena. Zašto to radim? Kada pogledate Memorandum Narodne banke Srbije o principima novog okvira monetarne politike na putu ka ostvarenju ciljeva niske inflacije, stoji da novi monetarni okvir koji se usvaja kao deo programa ima cilj da stvori okruženje koje karakteriše niska i stabilna stopa inflacije usklađena sa kriterijumima predviđenima za proces pristupanja Evropskoj uniji, da podstakne upotrebu domaće valute i poverenje u domaću valutu.
Drugim rečima, inflacija više neće biti glavna briga građana i privrednih subjekata, tj. prestaće strah za očuvanje realne vrednosti prihoda i novčane imovine, štednja u dinarima će biti isplativija od štednje u devizama itd.
Naravno, nije dovoljno samo voditi odgovornu monetarnu politiku. Potrebno je da monetarnu politiku vodimo na dobar partnerski način sa dobrim vođenjem javnih finansija. Jer, kada se otvori pitanje niske inflacije neminovno se otvara pitanje, izvinite, a koliko košta da se inflacija dovede na odgovarajuću nisku meru.
Najvažnije je istaći da je cena koštanja manja od efekta koji niska inflacija daje na duži vremenski rok. Ne bi u čitavom svetu proces koji se zove stvaranje niske inflacije, proces koji se zove stvaranje nezavisnosti centralne banke, bio aktivan proces koji se danas vodi ne samo u EU, poznato je i u SAD, Kanadi, Japanu.
Jasno je da posvećenost procesu čvrstog dinara jeste nešto što karakteriše Narodnu banku Srbije danas.
Svakako treba reći da nije dovoljno da prepustimo samo Narodnoj banci Srbije vođenje monetarne politike. Potrebno je završetak restruktuiranja javnih preduzeća i privatizacija onog dela javnih preduzeća koja je potrebna, što je važno zbog zaustavljanja javne potrošnje, jer ne može Narodna banka Srbije sama.
Zato kada čujemo kritike guvernera Narodne banke Srbije prema ministrima finansija, i prema prethodnom ministru finansija i sadašnjem, to je sa razlogom i opravdanjem da zajednički vodimo dobru politiku javnih finansija i dobru monetarnu politiku u Srbiji.
Ako se podsetimo, dinar u Srbiji je uveden pre 134 godine. Nekako, zaslužan za ime i pojavu dinara jeste Čedomilj Mijatović, koji je i kum naše valute.
Nekako inflacija se pojavila 1923. godine i od 1923. godine dugo vremena inflaciju niko nije mogao da suzbije ili spreči. Ali, su se pojavili ljudi kojima jeste bio prioritet i zadatak da se u našoj državi uvede stabilna valuta, naravno, setićemo se i dede Avrama, i Mlađana Dinkića, i Radovana Jelašića.
Vidovit zagovornik evropskih integracija i čovek koji je najzaslužniji za one korake u tom pravcu bio je Žan Mone. On je rekao da ništa ne može bez pojedinca i ništa nije trajno bez institucija. Ovaj pojedinac, koji se zove Radovan Jelašić, ima sve neophodne karakteristike i zasluge da nastavi da radi započeti posao da naš dinar bude čvrst, da nema inflacije u Srbiji i da nastoji da istraje da se vodi konzistentna monetarna politika, zajedno sa javnim finansijama, da imamo makroekonomsku stabilnost na duži rok.
Isto tako, izborom Radovana Jelašića mi garantujemo stabilnost jedne institucije koja je Narodna banka Srbije. Stabilnost institucija na duži rok jeste nešto što dovodi i strane direktne investicije, jeste nešto što stvara pogodne uslove i za investitore, jer im znači sigurnost. Hvala vam i pozivam sve narodne poslanike da izaberemo Radovana Jelašića za guvernera Narodne banke Srbije. Hvala i živeli.

Hvala lepo. Po Poslovniku su se javili narodni poslanik Ninoslav Dimitrijević, pa potom narodni poslanik Čedomir Jovanović, pa potom narodni poslanik Milosav Miličković, pa potom narodni poslanik Jorgovanka Tabaković. To je redosled.

Poštovano predsedništvo, poštovane kolege poslanici, javljam se po članu 226. Poslovnika i želim da uputim pitanje i predsedniku Skupštine i svima drugima koji su nadležni za slučaj građana i zdravstvenih osiguranika opštine Stara Pazova.
Naime, još pre šest meseci zdravstveni osiguranici opštine Stara Pazova obratili su se Ministarstvu zdravlja i Vladi, Republičkom i Pokrajinskom zavodu za zdravstveno osiguranje i svim drugima za koje su smatrali da su nadležni, da im reše jedan veoma zamršen slučaj, odnosno da im reše ono što im onemogućava da akceptiraju zdravstvene usluge iz zdravstvenih ustanova kojima su se obraćali od posle rata naovamo.
Naime, od 1. januara 2007. godine, stupanjem na snagu Pravilnika o načinu i postupku ostvarivanja prava iz obaveza zdravstvenog osiguranja, uskraćeno im je pravo da mogu da odlaze na lečenje, odnosno na specijalističko-konsultativne preglede i na bolničko lečenje u ustanove Beograda i Zemuna iz jednog administrativnog razloga, uprkos tome što pripadaju filijali Sremska Mitrovica.
Uz svo poštovanje kolega iz Sremske Mitrovice, ne radi se o stručnom momentu, već se radi o tome da oni do zdravstvenih ustanova Sremske Mitrovice nemaju, pre svega, adekvatan prevoz, ne postoje javne linije javne komunikacije, niti autobuske, niti železničke, niti bilo koje druge, pa bi oni za ove usluge morali da se obrate ličnim prevozom ili da koriste taksi, ali za jedno i za drugo im standard ne dozvoljava.
Dalje, Sremska Mitrovica je u proseku udaljena 60 do 80 km od Stare Pazove.
Na drugoj strani opština Stara Pazova se graniči sa opštinom Beograd, postoje mnoge linije javnog prevoza, kako autobuske tako železničke, postoje dve komunikacije, dva autoputa, jedan magistralni put, čak postoje lokalne linije.
Građani su se pre šest meseci obratili svim nadležnim. Niko im ništa nije odgovorio. Obratili su se SPS, u nadi da će SPS imati sluha da uoči problem, da ga potencira i da će pomoći u rešavanju ovakvog jednog problema.
Smatramo da su pravilnici, pre svega, ukinuli ono što im je zakon do sada omogućavao, a s druge strane SPS smatra da svi pravilnici, sva zakonska i podzakonska akta treba da se donose pre svega da bi pomogli i olakšali građanima Srbije u ostvarenju svojih zakonskih i ustavnih prava.

Po Poslovniku se javio narodni poslanik Čedomir Jovanović, a potom narodni poslanik Milosav Miličković.

Gospodine predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se reklamirajući povredu Poslovnika ne sa namerom da sada pokrenemo diskusije koje su uobičajene i karakteristične za srpski parlament, već sa namerom da pokažemo da postoje situacije u kojima smo sposobni da se ponašamo na način koji bi podrazumevao širi kontekst od stranačkog.
Gospodine predsedniče, javio sam se u skladu sa članom 80, mada ni sam nisam siguran da je i ovaj član dovoljan osnov za angažman koji ću zatražiti u ime naše poslaničke grupe od vas lično, prvo kao jednog mladog čoveka, a tek potom kao predsednika srpskog parlamenta. Naime, članom 80. Poslovnika Narodne skupštine utvrđena je obaveza pisanja zapisnika kojim se prati rad sednice skupštinskog odbora.
Zamolio bih vas da, kao predsednik parlamenta, zatražite zapisnik sa sednice Odbora za Kosovo i Metohiju, kako bi izvršili uvid u sam tok te sednice, a potom vas pozivam da organizujete sastanak šefova poslaničkih grupa, na kojem bi bila utvrđena reakcija parlamenta na ono što se tokom jučerašnjeg dana na sednici Odbora desilo.
Podsetiću vas da je članom 59. utvrđeno da Odbor za Kosovo i Metohiju razmatra sva pitanja vezana za ovu pokrajinu, vodeći računa, pre svega, o srpskim nacionalnim i državnim interesima. Imajući u vidu ovakvu nadležnost Odbora za Kosovo i Metohiju, mi ne možemo preći preko činjenice da je jedan poslanik na toj sednici Odbora dozvolio sebi neverovatno ponašanje.
Naime, reagujući na kritike poslanika naše poslaničke grupe, gospodina Vladana Batića, poslanik, što je meni lično najmanje važno iz koje je stranke, ali iz DSS-a je i reč je o gospodinu Jakšiću, ponizio je parlament, a ne gospodina Batića, uvredio građane Srbije, a ne Liberalno-demokratsku partiju.
Mislim da je neprihvatljiva tišina sa kojom parlament prelazi preko jučerašnjeg događaja. Većina u Skupštini je za to znala još tokom jučerašnjeg dana, ali na to niko nije reagovao. Umesto odgovora na postavljeno pitanje, gospodin Batić je bio prinuđen da se suoči sa neverovatnim ispadom, o kome dovoljno govori sam gospodin Jakšić svojim stavovima. Šta je rekao poslanik DSS-a? Zatražio je od gospodina Batića da zaćuti i da svojim romskim i ciganskim mentalitetom ne ugrožava dalje rad Odbora i Skupštine Srbije. U 2007. godini, u Srbiji, na sednici Odbora za Kosovo i Metohiju.
Mi od ovoga nećemo praviti nikakav poseban problem, jer smatramo da je taj događaj sam po sebi toliko veliki i neprihvatljiv da nema potrebe da govorimo o njegovim dimenzijama, ali očekujem od vas kao predsednika parlamenta da izvršite uvid u zapisnik, da se uverite u verodostojnost ovoga što sam sada rekao, a da potom pozovete šefove poslaničkih grupa i pomognete parlamentu Srbije da skine ljagu sa najznačajnije državne institucije, koja je ovim nekontrolisanim istupom naneta.
Izvinjavam se, naravno, svima koji se osećaju povređenim, a to je najmanje gospodin Batić i LDP, ali mi o ovome ne želimo da ćutimo, pogotovu ne zbog situacije u kojoj se Srbija nalazi, pogotovu ne zbog mesta na kojem je do toga došlo.

Gospodine Jovanoviću, sastanak šefova poslaničkih grupa je već zakazan u pauzi između završetka rasprave po ovoj tački dnevnog reda i dana za glasanje, pa ćemo o tome da se raspravimo.
Izvolite, replika, narodni poslanik Jakšić, direktno je spomenut, to je tema, pa hajde da zatvorimo tu temu. Izvolite.

Dame i gospodo, braćo i sestre, poštovano predsedništvo, tačno je, juče na sednici Odbora za Kosovo imao sam prilike da u jednom žestokom razgovoru, jednoj priči, kažem za gospodina Batića da ima ciganski mentalitet.
Ovom prilikom hoću da se izvinim, pre svega, pripadnicima romskog naroda, pripadnicima Romima, ali sam tu mislio na Ciganina kao osobenu, karakternu osobinu gospodina Batića. I mislim da to nema nikakve veze sa nacijom, niti sa nacionalnošću, niti sa Romima...
(Predsednik: Gospodine Jakšiću, molim vas...)

... i ovom prilikom, svim Romima želim da se izvinim, upravo iz tog razloga.
Sa druge strane, moram da vam kažem, kakvo je moje mišljenje o Romima najbolje govore stanovnici romske nacionalnosti u severnom delu Kosovske Mitrovice, gde im je faktički obezbeđeno sve. Znači, niko ih ne dira, niko ih ne vređa, niko ih ne maltretira i oni tu od nas imaju najveću zaštitu.
Ali, što se tiče gospodina Batića, moram ovde da kažem da me je isti gospodin izazvao i pozvao da se fizički obračuna, u čemu imam svedoke, pripadnike poslanika koji su tu bili.
Takođe, sa druge strane mi je javno i glasno pretio da će da pozove neke ljude koji će meni da se osvete i koji će sa mnom da se obračunaju lično. Takođe i za tako nešto imam svedoke koji su tu bili prisutni.
Znači, bez obzira na sve ono što se desilo i što se dešavalo, koristim još jednom priliku da se Romima kao etničkoj grupi, kao naciji, izvinim, da njima ništa loše nisam mislio.
Ali, za gospodina Batića mogu da kažem, ono što je bitno i važno, a to je da ne izvrši svoje fiziološke potrebe onamo gde treba kući, nego dođe u ovu skupštinu, u ovaj dom, urinira i defecira po svima nama i da, jednostavno, faktički vređa i sam nastup i Odbor za Kosovo, jer je pre svega došao da jednu sednicu, jedno ovako značajno i bitno pitanje razruši i sruši.

Hvala. Bogu hvala, isteklo je vreme. Izvolite. Izvinjavam se, imamo mali problem, pošto smo sada otvorili jednu jako ozbiljnu temu, mislim da je apsolutno bilo neprikladno ovo što je izrečeno sa ove govornice i to je izazvalo određenu reakciju poslanika, zato dajem pauzu od pet minuta i molim šefove poslaničkih grupa samo da se nađemo u sali jedan.
(Posle pauze – 10,55)